Stiven Spilberg ne žali što nije režirao „Harija Potera“

Stiven Spilberg je priznao da mu je nuđeno da režira serijal filmova o Hariju Poteru, ali da ne žali što je odbio, jer je imao veoma dobar razlog.

Naime, poznati reditelj odbio je prvi film u serijalu kako bi proveo više vremena sa svojom decom: „Nudili su mi prvog Harija Potera i ja sam ga odbio kako bih proveo godinu i po dana sa svojom porodicom, sa decom koja odrastaju“.

Kaže da to nije jedini film koji je odbio, ali da ne žali: „Žrtvovao sam odličnu franšizu, zbog čega sam iz današnje perspektive veoma zadovoljan, da bih bio sa porodicom. Izbor se ticao posla koji bi me odveo u drugu zemlju na četiri do pet meseci tokom kojih ne bi viđao porodicu svakodnevno“.

Film Hari Poter i kamen mudrosti režirao je Kris Kolambas, poznat po filmovima Sam u kući, a on je bio zadužen i za ostvarenje Hari Poter i dvorana tajni, nastavak iz 2002. godine.

Spilberg kaže da je oko pola godine radio na prvom filmu sa scenaristom pre odustajanja i da su njegova deca mislila da je lud što je odbio tu ponudu.

„Osećao sam da nisam spreman da pravim film samo za decu, a moja deca su mislila da sam lud. A knjige su tada već bile popularne, tako da sam znao da će to biti fenomen.“

Kazao je da ne pravi filmove da bi postali fenomeni, nego zato što ga oni toliko motivišu da im se potpuno posveti na godinu, dve, ili tri.

Stiven Spilberg oseća krivicu zbog njegovog čuvenog filma „Ajkula“

Jeza može nastupiti iz puno razloga, a nekad je dovoljna filmska tema koja nas podseća na užase koje smo videli na velikom platnu, kao u primeru filma Ajkula o kome je Stiven Spilberg nedavno govorio.

Poznati reditelj je skoro pola veka od izlaska čuvenog filma priznao da se kaje zbog toga što je on previše dobro prizvao strah od ajkula i naknadno izazvao prevelik lov ovih životinja.

Od početka 1970-ih godina, svetska populacija ajkula i raža smanjila se za čak 71 posto zbog preteranog lova, okrilo je istraživanje objavljeno u časopisu Nature prošle godine.

„Iskreno žalim zbog desetkovanja populacije ajkula zbog knjige i filma. Zaista žalim zbog toga“, rekao je legendarni reditelj.

Na pitanje kako bi reagovao da ga okruže ajkule, rekao je: „To je jedna od stvari kojih se još uvek plašim. Ne da će me pojesti ajkula, nego da su one nekako ljute na mene zbog toga što su se ribolovci urotili protiv njih nakon 1975. godine“.

U ovom trenutku, više od trećine svih vrsta ajkula su u opasnosti od izumiranja, dok se to odnosi na tri četvrtine vrsta okeanskih ajkula.

Spilberg je dodao i da reditelji ne smeju da „manipulišu“ publikom tako što se poigravaju njenim osećanjima, što je on uradio par puta u filmu Poltergeist i jednom u Ajkuli.

Da se Spilbergovi roditelji nisu razveli, nikada ne bismo videli film o I Tiju

Stiven Spilberg je izjavio da je lik vanzemaljca po imenu I Ti inspirisan razvodom njegovih roditelja, kao i da je taj događaj bio okidač za rad na scenariju popularnog klasika.

„Razvod stvara veliku odgovornost, posebno ako imate braću i sestre; svi se u tom slučaju moramo brinuti jedni o drugima”, rekao je čuveni reditelj. Govoreći na događaju upriličenom povodom obeležavanja 40 godina od objavljivanja filma o I Tiju vanzemaljcu, reditelj je govorio o procesu razvoda svojih roditelja 1966. godine, koji se dešavao dok je bio srednjoškolac.

Spilberg je rekao publici na Tarner klasik muviz festivalu, da ga je razmišljanje o tom događaju navelo da dovede u pitanje poslednju scenu svog NLO filma Bliski susreti treće vrste iz 1977.

„Šta ako se to malo stvorenje nikada nije vratilo na brod? „Šta ako je stvorenje bilo deo nekog specijalnog programa? Šta ako svoju priču o razvodu pretvorim u priču o deci, porodici, pokušavajući da ispunim veliku potrebu i stvaram takvu odgovornost?”, ponavljao je pitanje za pitanjem Spilberg.

„Razvod stvara veliku odgovornost, posebno ako imate braću i sestre; svi tada moramo da brinemo jedni o drugima. Šta ako Eliot, ili dete – još mu nisam smislio ime – treba da, po prvi put u životu, postane odgovoran za životnu formu koja će popuniti prazninu u njegovom srcu? Radio sam na stvarnom scenariju o razdvajanju i razvodu mojih roditelja i radio sam na idejama o tome i šta je to učinilo mojim sestrama i meni”, rekao je reditelj iskreno.

Prošle nedelje, Dru Barimur je razgovarala o snimanju filma o I Tiju sa Di Volas, koja u filmu glumi njenu majku.

Volasova je tvrdila da je Dru, koja je imala samo šest godina kada je igrala Eliotovu mlađu sestru Gerti u naučnofantastičnoj avanturi, verovala da je vanzemaljska lutka – stvarno biće.

Još jedna Kingova knjiga na filmu!

Stiven Spilberg trenutno promoviše film “Ready player one”, a za “Entertejment vikli” je otkrio da već decenijama mašta o adaptaciji jedne druge knjige.

Reč je o knjizi “Talisman”, za koju Spilberg poseduje prava još davne 1982. godine!

“Još početkom osamdesetih, studio ‘Univerzal’ kupio mi je ovu knjigu i ostavio mi odrešene ruke za adaptaciju. ‘Talisman’ je priča koju želim da ispričam već 35 godina. Nadam se da ću u narednih par godina u tome i uspeti,” rekao je Spilberg i dodao da će verovatno biti “samo” producent, pošto mu gust raspored projekata neće dozvoliti da film i režira.

Spilberg je još pre deset godina pokušao da ovu priču ekranizuje kao šestodelnu mini-seriju na kanalu “TNT”, ali je odustao.

“Talisman” je knjiga Stivena Kinga i Pitera Stroba, koja prati dvanaestogodišnjeg Džeka Sojera u potrazi za talismanom koji bi spasao život njegovoj umirućoj majci. Iako počinje u Americi, avantura se uskoro nastavlja u paralelnoj realnosti nazvanoj “Teritorije”, u kojoj svaka osoba iz našeg sveta ima svog “dvojnika”. Ova knjiga dobila je i nastavak u vidu romana “Crna kuća”, objavljenog 2001. godine. Dok je “Talisman” fantazija i avantura, “Crna kuća” je više horor.

Spilberg otkrio zašto je od svih svojih filmova najviše puta pogledao E.T.

Stiven Spilberg stvorio je neke od najpoznatijih i najveličanstvenijih trenutaka u filmskoj industriji, ali među svim njegovim delima nalazi se i jedno koje je njemu najdraže.

Reč je o filmu E.T. iz 1982. godine koji je, prema sopstvenom priznanju, pogledao najviše puta od svih svojih ostalih filmova do sada.

Spilberg kaže da je reč o filmu koji je imao najviše uticaja na njega i njegov život jer je zbog tog filma poželeo da postane otac.

“Nikada nisam razmišljao o tome da bih mogao da imam decu. Isuviše sam bio zauzet karijerom da bih razmišljao o deci”, izjavio je slavni režiser za LADbible.

“Radeći s Dru Barimor, Henrijem Tomasom i Robertom Meknotonom, kao i odraslim ljudima koji su se tokom snimanja ponašali kao deca, shvatio sam da želim decu”, otkrio je Spilberg.

“To je i film koji sam, od filmova koje sam režirao, najviše puta pogledao do sada, jer su sva moja deca htela da ga gledaju, a uz taj film je uvek dobro imati oca pored sebe jer se deca na početku plaše zato ošto E.T. izgleda drugačije”, kaže Stiven.

Spilberg ima šestero dece – tri sina i tri ćerke.

Slavni režiser dodao je da i danas još veruje u postojanje vanzemaljskog života.

"Ready Player One": Najuspešniji Spilbergov film u poslednjih deset godina

“Ready Player One” je prevazišao očekivanja na američkim blagajnama, izašavši iz premijernog vikenda sa zaradom od 41.2 miliona dolara.

Zajedno sa premijerom prošlog četvrtka, film je ukupno zaradio 53.2 miliona, i time postao najprofitabilniji projekat Stivena Spilberga u poslednjih deset godina, još od Indijane Džounsa 4 iz 2008. godine. “Kingdom of the Crystal Skull” je tada pokupio 100.1 milion.

Budžet filma, ne računajući marketing, iznosio je 175 miliona, te ga čeka teška borba na blagajnama u narednim nedeljama, kako bi bio i zvanično proglašen uspehom.

Srećom po Warner Bros., Kina je oduševljena filmom i šalje zaradu od 61.7 miliona, a ostatak planete doprinosi sa 128 miliona, tako da je “izvorni” budžet uveliko premašen.

Sa druge strane, posle deset dana prikazivanja, “Pacific Rim: Uprising” je pao na blagajnama za 67%, zaradivši na domaćem tržištu “skromnih” 45.7 miliona.

“Ready Player One” od danas u bioskopima

Nova avantura legendarnog reditelja i višestrukog Oskarovca Stivena Spilberga “Ready Player One″, bazirana  na istoimenom bestseleru Ernesta Klajna, danas stiže u naše bioskope.

Film donosi priču o svetu 2045. godine, koji je pogođen energetskom krizom, globalnim otopljavanjem  i prenaseljenošću. Surova realnost je toliko nepodnošljiva da većina stanovnika vodi alternativni život u OASIS-u, unutar virtuelne stvarnosti.

U OASIS-u ljudi  mogu biti šta god požele, mogu da izgledaju  kako žele i da rade  šta žele, mogućnosti su neograničene.

Gejmer Vejd Vots  glavni je junak priče koji se oseća živim jedino kada odlazi u virtuelni svet u kom sam stvara granice. A sve zahvaljujući internetu,  svojoj intuiciji i mašti.

Prava akcija počinje kad ekscentrični milijarder i tvorac OASIS-a Džejms Holidej na samrti objavi da je postavio skriveni predmet u njegov virtuelni svet, a igrač koji ga pronađe će osvojiti njegovo bogatstvo i potpunu kontrolu nad OASIS-om.

Konkurencija je jaka, no Vejd  uspeva da otkrije  ključ rešavanja prve zagonetke. Iznenada se nađe okružen neprijateljima koji će preduzeti  sve kako bi mu oduzeli nagradu. Vejd  i njegova ekipa kreću u borbu za ono jedino što im je ostalo – OASIS.

Film će biti prikazan i na „Večeri za tinejdžere“ u svim bioskopima „Sinepleks“, u četvrtak 29. marta od 19.30 časova, uz specijalan program i poklone za posetioce.

Pre početka filma mladi posetioci će biti povedeni na uzbudljivo putovanje u virtuelnu realnost, imaginaran svet Eosa i Overvoča uz zabavu za sve posetioce koju je u bioskopima „Sinepleks“ pripremio „Kompjuterlend“ uz poklone iznenađenja!

Novi Indijana se snima od aprila sledeće godine

Prošlog vikenda u Londonu su dodeljene “Rakuten TV Empire” nagrade, koje britanski časopis Empire dodeljuje najuspešnijim filmovima u proteklih 12 meseci. Reditelj Stiven Spilberg osvojio je nagradu “Legend of Our Lifetime”, a u govoru prlikom dodele otkrio je kada će početi rad na novom filmu o Indijani Džonsu.

Slavni reditelj je najavio da će snimanje petog nastavka početi u aprilu sledeće godine, kao i to da će se film snimati u Velikoj Britaniji.

“Uvek mi se isplati da dođem u Veliku Britaniju i da sarađujem sa vrlo talentovanim ljudima – od glumaca i tehničke ekipe, pa sve do vozača i prodavaca girica i krompirića. Svi oni su mi pomogli da ovde snimim dosadašnje filmove, a verujem da će nastaviti da mi pomažu i kad se u aprilu 2019. godine vratim da bih snimio peti film o Indijani Džonsu”, rekao je Spilberg.

Legendarni lik arheologa avanturiste ponovo će, naravno, igrati Harison Ford, bez koga je teško i zamisliti filmove o Indijani Džonsu. Ford, koji je glavni lik do sada glumio u svim nastavcima, u vreme snimanja novog dela imaće 76 godina, piše Empire Online.

A ni sam Spilberg nije mlađi. Uprkos tome što ima 71 godinu, legendarni reditelj ne posustaje. Njegov najnoviji SF spektakl “Ready Player One” u bioskope stiže u maju.

Spielberg ima novi film

“Ready Player One” je nova avantura režisera Stivena Spilberga. Poput romana na čijoj radnji je baziran, film donosi priču koju će posebno voleti ljubitelji naučne fantastike.

Priča prati tinejdžera Vejda koji ima želju da iz sumornog sveta pobegne u Oazu, globalnu mrežu virtualne utopije gde korisnici vode idilične alternativne živote.

A onda milijarder i ekscentrični tvorac svojevrsne igrice Džejms Halidej umire a svoje bogatstvo ostaviće onome ko pobedi u dobro smišljenom lovu na blago. Koristeći svoj avatar Vejd će se u trci za blagom suprotstaviti moćnim protivnicima koji neće prestati da ga napadaju i u stvarnom svetu.

Film stiže 30. marta 2018. godine.

Spilberg krahirao sa "Velikim dobroćudnim džinom"

“Veliki dobroćudni džin”, fantazija za celu porodicu reditelja Stivena Spilberga i scenaristkinje filma “E. T. vanzemaljac”, pritom adaptacija popularnog romana Roalda Dala, po svim navedenim kriterijumima je obećavao uspeh. Međutim, po merilu neprikosnovenom za Holivud – uspehu na bioskopskim blagajnama – ova dečja avantura (koja je početkom meseca stigla i u naše bioskope) predstavlja totalni fijasko.

“Džin” nije uspeo da povrati ni mali deo uloženog budžeta od oko 160 miliona dolara (bez marketinških troškova) i već sada slovi za jedan od najvećih filmskih promašaja. Sa zaradom od svega 40-ak miliona dolara, mnogi kritičari se pitaju nije li slavni oskarovac počeo da gubi “njuh” za blokbastere i magiju koja mu je omogućavala da decenijama gospodari boks-ofis listama.

Na ekranizaciju “Velikog dobroćudnog džina” reditelj je čekao tri decenije, u želji da Dalov čarobni svet džinova predstavi onako kako ga je zamislio. Postavka priče “Džina” u suštini je ista kao i kod megahita “E. T. vanzemaljac”: usamljeno dete i posetilac “druge vrste” iz nepoznatog sveta. Pa ipak, u međuvremenu se nešto desilo, ili sa Spilbergovim pristupom, ili sa samom publikom.

Objašnjenja koja se nude za neuspeh su raznovrsna: od toga da, bez velikih zvezda, samo Spilbergovo ime nije dovoljno za prodaju karata, do toga da jednostavno – nije ponudio dovoljno spektakla… Za treće je pak odgovor prosto u generacijskom raskoraku – činjenici da poklonici Dalove knjige još nemaju decu “bioskopskog uzrasta”.

Još otkad je prvi put, pre više od četiri decenije, osvojio bioskope, prestravivši publiku “Ajkulom”, Spilberg važi za neprikosnovenog tvorca blokbastera. U to vreme, sredinom sedamdesetih, kada su holivudski reditelji mahom nudili male, intimistički intonirne priče i poglede na društvo, politiku, kriminal (poput hita iz istog doba “Let iznad kukavičjeg gnezda”), ovaj reditelj je krenuo u suprotnom smeru. Maksimalistički pristup i spektakl postali su sinonim za Spilbergovo ime.