Danas u Novom Sadu – promocija izdavačke kuće „Strahor"

Danas će Novosađani moći da se upoznaju sa delima izdavačke kuće “Strahor”. Druženje je od 19 časova u Kulturnoj stanici Eđšeg.

Izdavačka kuća „Strahor“ je počela sa radom u aprilu 2016. godine, sa ciljem omogućavanja samostalnog izdavanja knjiga njenog osnivača Aleksandra Tešića. Pored serijala o Kosingasu i ostalih Tešićevih romana, „Strahor“ radi i na izdavanju stranih književnih dela sa sličnom tematikom, pa je tako na ovogodišnjem sajmu knjiga u Beogradu predstavljen prvi roman o Konanu Simerijancu „U času zmaja“ Roberta E. Hauarda. Uz to, kao što je bio slučaj sa „Balkanskim gusarom“, Jana Gordona, izdavačka kuća Strahor“ radi i na objavljivanju dela stranih autora koji su pisali o Srbiji, a da kod nas nisu objavljivani.

Aleksandar Tešić je srpski pisac, rodom iz Čačka, prvenstveno poznat po svom serijalu epske fantastike Kosingas. Ovaj serijal trenutno broji 9 knjiga:
Trilogija o Kosingasu – „Red zmaja“, „Bezdanj“ i „Smrtovanje“
Trilogija o Milošu Obiliću – „Zmaj i ždral“, „Koplje Svetog Georgija“ i „Vitez zatočnik“
„Kosingas – Kroz oganj i vodu“
„Kosingas – Onaj što nauči mrak da sija“
„Kosingas – Neispričane priče“

Pored ovih romana, Aleksandar Tešić je napisao i satirični roman „2084“, kao i „Gorolom“, roman o zaboravljenim vitezovima zatočnicima.

“Strahor” predstavio tri nove knjige u “Popari”

Izdavačka kuća “Strahor” je, dan pre otvanja Sajma knjiga, predstavila tri svoja nova izdanja u klubu Popara.  O knjigama su govorili Goran Skrobonja, Drina Steinberg, Pavle Zelić, Nebojša Petković i Aleksandar Tešić.

Strahor promocija u Popari

Prvi čovek “Strahora”, Aleksandar Tešić”, je započeo promociju pričom o zbirci priča “Kosingas – Neispričane priče”, koja svoje korene vuče još iz vremena pisanja knjige “Kosingas – Strahovanje”. Naime, Tešić je tada imao ideju da napiše posebne priče o dolasku stranih junaka, ali za to nije bilo vremena a i ta knjiga bi onda imala više od 800 stranica, pa je ideja stajala po strani. Kada je došlo vreme za njenu realizaciju pozvao je u “pomoć” i svoje kolege, pa je tako na kraju u zbirci ukupno devet priča – Tešić je napisao tri, Zelić i Petković po dve, a Steinbergova i Skrobonja po jednu.

Kako kaže sam Tešić: “Priče su čistokrvna epska fantastika, a kada svaku pročitate biće vam krivo što nema još”!

Nebojsa Petkovic u Popari

Nebojša Petković je otkrio da im je Tešić ponudio jedna broj likova, ali da su mogli da “angažuju” i nekog drugog junaka. Njemu je, zbog rada na aktuelnim delima u kojima je u znatno “modernijim vremenima”, bilo teško da se vrati na srednji vek. Želeo je da napiše nešto originalno, ali i da se priče toliko razlikuju da ne bude očigledno da ih je radio isti autor.

Pavle Zelic u Popari

Pavle Zelić se, kako sam kaže, “žestoko” namučio radeći na svoje dve priče. Ovo je za njega prvi izlet u fentezi žanr, ali mu je daleko teže palo to što je pisanje priča došlo u jednom teškom trenutku za njega, pa je sebe utkao u same priče kao nikada ranije. “Obe priče su kvestovi, ali druga priča je lična i totalno intimna”, otkrio je on.

Drina Steinberg u Popari

Drina Steinberg je za svoju junakinju imala Amazonku, ženu-ratnicu, i iako je mislila da će biti lako, to i nije bilo baš tako. Pošto ona u svojim romanima piše o ljubavi, ovde je htela da ipak izađe iz svoje uobičajene zone.

Goran Skrobonja u Popari

Goran Skrobonja je napisao kratak roman. Uspeo je da 111 šlajfni napiše za dve nedelje! “Prvo što sam pitao Sašu je da li možemo da ubacujemo i neke svoje junake. Pošto se decenijama zanimam za irsku kulturu, ubacio sam njihovog junaka Kormaka Makarta”, otkrio je on uz napomenu da je imao utisak kao da neko stoji i diktira mu šta treba da napiše. “Ja brzo prevodim, ali nikako obično ne pišem tako brzo”, dodao je Skrobonja, zaključujući da mu je naročito drago što je domaća scena dobila jednu zbirku iz “zajedničkog sveta”, što je njega nekada davno oduševljavalo čitajući slične stvari sa engleskog govornog područja.

Tešić je dodao da on već mašta o novoj zbirci, a uveren je da će publici “Kosingas – Neispričane priče” biti izuzetno draga knjiga.

Potom je predstavljeno “Proročanstvo Korota” – delo Gorana Skrobonje koje je započelo svoj život kao novela “Točak” objavljena u Alefu 1989. godine, da bi potom usledili “Vojnici Korota”, u fanzinu Emitor (25 primeraka). “To je plod moje fascinacije epskom fantastikom i igrom Dungeons and Dragons”, rekao je Skrobonja i otkrio kako je bio jedan od prvih na ovim prostorima koji je igrao D&D. Napisan je i treći deo, dok četvrti nikada nije ni počeo. Ako ova knjiga dobro prođe kod publike, onda će se najverovatnije poduhvatiti i tog zadatka.

Aleksandar Tesic u Popari

Sam Tešić kaže da jedva čeka nastavak, i napominje da delo ne izgleda kao da je pisano pre 30 godina. U knjizi se nalazi i mapa i 12 ilustracija Zorana Jovičića.

Konačno, na kraju je Aleksandar Tešić predstavio i svoj novi roman “Gorolom”. To je istorijski roman i sasvim drugačiji od svega što je do sada pisao. “Moji romani pokrivaju dešavanja od godinu dana pa do 50 godina, a ovde se sve dešava za sedam dana”, otkriva on i dodaje da postoje samo dva istorijska lika, ali da je zapravo probao da što vernije opiše kako je izgledao život narada u XIV veku, te da je za to koristio sve dostupne istorijske izvore. Tako će publika dobiti jednu priču u kome nema romantičnih vizija vitezona, princeza i zmajeva. Ovo nije fantastika, već prilično surova stvarnost nekadašnjeg života.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Folklorna fantastika – “U vrzinom kolu”

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

U nedostatku redovnog i dostupnog magazina ili časopisa kao logičnog mesta za plasiranje kratkih priča, antologije i tematske zbirke ostaju jedino ishodište. Pred nama je ponovo jedna antologija priča srpskih pisaca fantastike, ovaj put okupljenih na poziv Aleksandra Tešića i izdavačke kuće Strahor. Knjiga se zove “U vrzinom kolu” i tematski je određena kao zbirka priča folklorne fantastike. Spisak imena je podugačak, jer je čak 27 autora učestvovalo sa pričom.

Naravno, nećemo preskočiti ni ostala izdanja ove nove izdavaćke kuće!

Gost: Aleksandar Tešić

“Strahor” najavio tri naslova za jesen!

Iz izdavačke kuće “Strahor” najavljuju interesantnu jesen – najavljeno je objavljivanje knjige “Onaj što nauči mrak da sija” Aleksandra Tešića, koja je nastavak dela “Kroz oganj i vodu” iz serijala “Kosingas”.

Ranije je najavljeno da će, u saradnji sa časopisom “Omaja”, biti objavljeno “Vrzino kolo” – zborka priča folklorne fantastike iz pera desetine domaćih pisaca, ali i sa pričom jednog najvećih svetskih horor pisaca!

Konačno, tu treba očekivati i treći broj stripa “Kosingas: Red zmaja”.

To su potvrđeni naslovi – tokom avgusta će biti poznato da li će biti definitivno najavljena još dva naslova, o kojima se za sada ne iznose nikakvi podaci.

Izdavačima fantastike nagrade 18. Salona knjige i grafike u Pirotu

Pretposlednjeg dana ovogodišnje pirotskog Salona knjige i grafike, u subotu 18. februara uručene su nagrade najuspešnijim izdavačima, javlja Art-Anima.

Žiri za dodelu sajamskih priznanja u sastavu Nadica Kostić, dr Suzana Jovanović, Ljubiša Ćirić i Aleksandar Šarović odlučio se da nagradi čak tri izdavačke kuće koje neguju fantastičnu književnost – Lagunu,Strahor i Algoritam.

Laguni je dodeljena nagrada „Šara“ za najbolji estetsko-tehnološki tretman knjige „Trinaesti zec i Svevideće oko“ autorke Tanje del Rio.

Nagradu „Loza“ za najbolje pojedinačno izdanje koje afirmiše knjigu u užem ili širem smislu, ove godine su podelila dva izdavača – Algoritam, izdavač poznat po vrhunskim istorijskim knjigama, naučnoj fantastici i beletristici, i Strahor mlada izdavačka kuća posvećena prvenstveno epskoj fantastici.

Među nagrađenima se našla i izdavačka kuća Pčelica koja je zavredila nagradu „Sveti Trifun“ za kompletnu produkciju kao doprinos književnosti, umetnosti i nauci.

Ovogodišnji Salon knjige i grafike u Pirotu organizovali su Dom kulture Pirot u saradnji sa Narodnom bibliotekom i Sportskim centrom a pod pokroviteljstvom grada Pirota.