Supermenov plašt prodat na aukciji za 193.750 dolara

Prvi plašt Supermena prodat je na aukciji u Los Anđelesu za 193.750 dolara, saopštila je aukcijska kuća Džulijens okšens (Julien’s Auctions).

Supermen u letu

Na snimanju filma “Supermen” 1979. godine, Kristofer Riv je nosio ukupno šest crvenih plaštova.

Na aukciji u Beverli Hilsu sinoć je prodato oko 400 predmeta – rekviziti i kostim korišćeni u poznatim holivudskim produkcijama.

Uniforma koju je glumac Patrik Stjuart nosio za ulogu kapetana Žan-Luka Pikarda u “Zvezdanima stazama” prodata je za 28.800 dolara.

Kostim Spoka koji je nosio glumac Leonard Nimoj prodat je za 20.000 dolara.

Za kombinezon glumca Dena Akrojd iz serijala “Isterivači duhova” na aukciji je postignuta cena od 32.000 dolara.

Inspiracija za superheroje – Ko je podario moći Supermenu, Spajdermenu i Čudesnoj ženi

DC i Marvel nisu izmislili superheroje – oni su postojali već hiljadama godina. Moćne veštice i leteći čekići – sve je to već ranije viđeno. Dakle, superheroji već nekoliko milenijuma spašavaju svet

siluete superheroja

Ko nije sanjao o tome da poseduje supermoći? To je želja koja je, čini se, stara kao i samo čovečanstvo.

Ali ako mislite da su izvorni superheroji Supermen, Spajdermen i Čudesna žena, grdno se varate.

Pre više hiljada godina, Stari Grci, Rimljani i Nordijci već su stvarali vlastite heroje sa nadljudskim moćima.

I štaviše, mnogi naši savremeni superheroji pozajmljuju karakteristike i veštine od ovih klasičnih opakih dasa – a u nekim slučajevima čak nose i isto ime kao oni…

Ove mitske supermoći pokazale su Marvelu i DC-ju kako se to radi:

1. Nadljudska snaga (Kao Hulk)

Statua Herkulesa iz Firence

Hulkovski rmpalija Herkul zvezda je Marvelovih stripova i naslovni lik u Diznijevom animiranom filmu – ali legenda o Herkulu zapravo je stara hiljadama godina.

Preimenovali su ga Rimljani, nakon što je prvobitno bio starogrčki polubog po imenu Herakle.

On je bio sin Zevsa i prelepe smrtnice Alkmene, a rođen je s nadljudskom snagom i izdržljivošću.

Između ostalih fascinantnih herojstava, Herakle/Herkul je izvršio 12 „nemogućih” podviga, pobio brojna čudovišta, neko vreme pridržavao nebo (da malo odmeni Atlasa), osvojio svaku disciplinu na prvim Olimpijskim igrama, a potukao se i sa samom Smrću – i pobedio.

2. Fatalna slaba tačka (kao kriptonit)

Statua Ahila u Hajd Parku

Sin grčkog kralja Peleja i morske nimfe Tetide, Ahil je bio zvezda u svojoj generaciji… ali svaki superheroj mora da ima neku slabu tačku, inače kako bi drugačije bio ugrožen?

Supermenova je kriptonit, Vulverinnova je Muramasino sečivo, a ako prvobitnoj Čudesnoj ženi veže narukvice neki muškarac, ona gubi sve svoje moći.

Ahil je bio heroj Trojanskog rata i najveći od svih grčkih ratnika, ali i on je imao prostu slabu tačku. Jeste, pogodili ste, petu.

Kad je Ahil bio beba, proročanstvo je predvidelo da će umreti mlad.

Razumljivo uznemirena zbog toga, njegova majka ga je uronila u reku Stiks, za koju se smatralo da daruje moć neranjivosti. Ali zato što ga je držala za petu, taj deo tela ostao mu je suv – veliki propust u njenom planu.

U kasnijim verzijama legende o Ahilu – mada ne i u Ilijadi, izvornoj verziji priče o njemu – on je ubijen pogotkom strele u petu.

I tako je izraz „Ahilova peta” postao sinonim za slabu tačku, uprkos njegovoj sveukupnoj snazi.

3. Ulična snalažljivost (kao Betmen)

Odisej je legendarni grčki kralj Itake, najpoznatiji kao naslovni junak Odiseje – koja priča priču o njegovom desetogodišnjem uzbudljivom putovanju do kuće po završetku Trojanskog rata.

Odisej se usput sreće sa mnogim izazovima i preprekama, ali umnogome kao Betmen, on uspeva da nadmudri neprijatelje uz pomoć dovitljivosti, intelektualne snage i lukavstva.

Kad ga uhvati Kiklop Polifem, jednooki džin proždere veliki broj njegovih ljudi.

Razmišljajući brzo, Odisej kaže Polifemu da se on zove „Niko”.

On potom napije kiklopa i kad ovaj zaspi, oslepi ga drvenim kocem. Polifem jaukne od bola, ali kad ga njegova kiklopska sabraća pitaju šta se desilo, on im kaže: „Oslepio me je Niko!”

Razumljivo, njegovi prijatelji pomisle da je ovaj skrenuo s uma, a Odisej i njegova ekipa uspeju da pobegnu.

4. Magija (kao Vičfajer)

Kirka

Mnogi savremeni superheroji u svom arsenalu imaju i magiju.

U DC-ju tu je Vičfajer – prelepi foto-model, talentovana glumica i pevačica a (evidentno iz samog imena) i moćna veštica.

Rejven može da čita emocije drugih i manipuliše senkama tako da napadnu njene neprijatelje.

A tu je i Doktor Strejndž, bivši hirurg koji se predao izučavanju mističnih veština kad je povredio dragocene ruke u saobraćajnoj nesreći.

Ali mnogo pre nego što je bilo koji od ovih likova bio tek iskra u oku njihovih tvoraca, bila je tu Kirka: najslavnija boginja vradžbina u grčkoj mitologiji.

Kirka – koja je prognana na mitsko ostrvo u društvu brojnih nimfi – bila je vešta u magiji preobraženja i iluzije.

Uz pomoć njenog ogromnog poznavanja napitaka i bilja, i korišćenja magičnog štapa, ona bi preobražavala neprijatelje – ili čak bilo koga ko joj se nije dopao – u životinje i čudovišta.

Tako je ljubavna rivalka Scila pretvorena iz lepotice u zastrašujuće šestoglavo čudovište sa dvanaest pipaka, toliko gladno ljudskog mesa da bi gutala svakog mornara koji prođe kraj njene pećine.

I ne zaboravimo da je, kad je Odisej posetio njeno ostrvo, ne trepnuvši pretvorila njegove ljude u svinje.

5. Žene ratnice (kao Čudesna žena)

Amazonke i Grci u žaru bitke

U grčkoj mitologiji Amazonke su pleme brutalnih i agresivnih ratnica – u Ilijadi su opisane kao iskusni borci – ravne svakom muškom protivniku po fizičkoj snazi, otpornosti i hrabrosti.

Zvuče li vam poznato? To je zato što su te snažne žene ratničkog porekla poslužile kao inspiracija za DC-jevu junakinju sa papira i velikih ekrana Čudesnu ženu.

U ranijim izdanjima, priča o poreklu Čudesne žene bila je da ju je od gline izvajala njena majka kraljica Hipolita i blagoslovila je darom velike snage i moći grčkih bogova.

Ali u skorijim verzijama, DC je promenio njeno poreklo tako da joj je otac Zevs.

I sada ne samo da potiče iz loze opasnih Amazonki – već je i poluboginja.

6. Skriveni identitet (kao Supermen)

Rimski bog Kupidon – kod Starih Grka poznat i kao Eros – verovatno je jedan od najprepoznatljivijih od svih božanstava klasične starine.

Svi znaju za bucmasto, krilato dete sa srebrnim lukom i strelom, kao i njegovu reputaciju provodadžije: svako koga pogodi Kupidonova strela zatreskaće se do koske u prvo stvorenje koje ugleda.

Jedna od stvari zajednička za mnoge superheroje jeste želja da prikriju stvarni identitet. Neki to rade kostimima – uzmite na primer Betmena ili Spajdermena – ili ako ste Supermen, samo stavite naočare na nos i odjednom ste ponovo Klark Kent.

7. Nevidljivost (kao Nevidljiva žena)

Persej i Meduza

Kao što pokazuje Nevidljiva žena iz Fantastične četvorke, nevidljivost je još jedna ključna superherojska moć… uz čiju pomoć je polubog Persej uspeo da nadmudri zloglasnu neman iz grčke mitologije.

Persej je poslat da učini nemoguće: da donese glavu Meduze, Gorgone čiji pogled ljude pretvara u kamen.

Ali Persej nije posustao pred tim izazovom: naoružao se moćnim mačem i Kapom nevidljivosti – poznatom i kao Hadski šlem – koja učini svakog ko je nosi nevidljivim, i prišunjao se uspavanoj Meduzi u njenoj pećini.

Gledajući Meduzu posredno, samo preko odraza u štitu, uspeo je bezbedno da joj priđe i odseče joj glavu.

I uz pomoć okrilja noći u kojoj je bio nevidljiv, uspeo je da pobegne čak i dvema drugim Gorgonama koji su mu se našle za petama.

8. Moćni čekić… i sve ostalo (kao Tor)

Tor

Iskorišćavanje vremenskih prilika za vođenje bitaka? To je jedno ozbiljno superherojsko svojstvo.

U nordijskoj mitologiji, Tor je bog groma koji vitla čekićem – i ne povezuju ga slučajno sa gromom, munjama, olujama, hrastovim drvetom i snagom.

On je vlasnik magičnog čekića po imenu Mjolnir, koji mu sasvim zgodno omogućuje da leti i manipuliše vremenskim prilikama kako bi ostvario glavni cilj: zaštitio ljudsku rasu.

Njegov imenjak iz Marvela, Tor Odinson, zasnovan je na istom nordijskom mitološkom božanstvu.

Deset najskupljih strip izdanja u svetu danas

Globalna popularnost super heroja u filmovima izazvala je veću prodaju stripova i povećao cene retkih izdanja.

Supermen

Sa manje od 100 kopija preostalih u svetu, primerak Action Comics No.1 je 2014. godine prodat za vrtoglavih 3.2 miliona dolara.

10. Captain Amerika Comics No.1

Prvo izdanje Kapetana Amerike izašlo je 10. marta 1941. godine. Pisac i ilustrator ovog izdanja bio je Džek Kirbi. Strip u kome smo prvi put upoznali dve legende Drugog Svetskog rata, Kapetana Ameriku i njegovog pomoćnika Bakija Barnsa procenjuje se na 343,000 dolara.

9. Action Comics No.7

Ovo je drugo pojavljivanje Supermena na stranicama stripa ikad u izdanju koje je objavljeno u decembru 1938. godine. Pisac je Džeri Sigel, a ilustrator Džo Šuster. Vrednost ovog izdanja procenjuje se na 414,000 dolara. 

8. Amazing Fantasy #15

Amazins Fantasy #15 je izdanje u kome su Sten Li i Stiv Ditko prvi put predstavili tada novog superheroja, Spajdermena. Strip je izašao 10. avgusta 1962. godine. Vrednost ovog izdanja je procenjena na 447,000 dolara.

7. All-American Comics #16

All-American Comics je značajan serijal jer je u njemu predstavljen Green Lantern. To se desilo u julu 1940. godine u priči koju je napisao Bil Findžer, a ilustrovao Martin Nodel. Upravo ovaj strip je vredan 492,000 dolara.

6. Batman No.1

Prvi strip koji je nosio zvaničan naziv ”Batman” izašao je u julu 1940. godine. Stvaraoci su prepoznatljivi Bob Kejn i Bil Findžer. Takođe je značajan zbog prvog pojavljivanja Džokera i Žene Mačke. Vrednost ovog stripa je procenjena na 534,000 dolara. 

5. Detective Comics #1

Detective Comics je jedna od najdugotrajnijih serija stripova koja je skoro proslavila jubilarno 1000. izdanje. Najpoznatija je po tome što je u njoj predstavljen Betmen. Prvi broj ovog serijala je iz marta 1937. godine, ilustrovao ga je i napisao E.C. Stoner, a njegova vrednost je 541,000 dolara.

4. Marvel Comics #1

Prvi zvanični Marvelov strip je izašao u novembru 1939. godine. Nacrtao ga je Frenk Pol, a napisao Ben Tompson. U njemu se prvi put pojavio Human Torch, kasnije deo Fantastične Četvorke kao i Namor The Submariner. Vrednost ogo stripa je 572,000 dolara. 

3. Superman 1

Prvo zvanično izdanje serije Supermena iz 1939. kreirali su Džeri Sigel i Džo Šuster. Prvi zvaničan broj Supermena pod tim nazivom vredi oko 731,000. 

2. Detective Comics #27

27 je verovatno najpoznatije izdanje iz serijala Detective Comics jer se u njemu po prvi put pojavio maskirani osvetnik prerušen u slepog miša. Autori su već pomenuti Bob Kejn i Bil Findžer, a strip je izašao u maju 1939. godine. Vrednost ovog stripa je zapanjujućih 2.230.000 dolara.

1. Action Comics #1

Strip u kome se pojavio kako se veruje prvi pravi superheroj, Supermen ne treba posebno predstavljanje. Džeri Sigel i Bob Šuster su autori i kreatori lika koji se prvi put pojavio u junu 1938. Vrednost ovog stripa je procenjena na 3.200.000 dolara. 

Glumac Henri Kejvil više neće igrati "Supermena"

Prema navodima svetskih medija glumac Henri Kejvil “okačio” je svoj supermenski plašt, a fanovi su ostali zatečeni.

Zbogom Supermene

Kejvil se prvi put pojavio u ulozi Supermena 2013. godine  u filmu “Supermen: Čovek od čelika”, a potom je ulogu ponovio 2015. i 2017. godine u ostvarenjima “Betmen protiv Supermena” i “Liga pravde”.

Naime, filmska kuća “Varner Bros” pokušala je da ubedi glumca da potpiše ugovor za još jedan film, međutim, kako su pregovori “propali” glumac neće reprizirati svoju ulogu heroja u crvenom odelu.

U zvaničnom saopštenju kuće “Varner Bros” navodi se da još uvek nisu postignuti nikakvi dogovori za nastavak Supermen franšize.

VEČERNJE NOVOSTI: Crtač "DC komiks" za "Novosti": Dobar čovek je superheroj

Viktor Bogdanović, crtač “Supermena” za “DC komiks”, gostuje na “Nišvilu”. Čast mi je da u Nišu prisustvujem proslavi 80. rođendana omiljenog junaka

 Viktor Bogdanović

Superheroji su među nama, to su oni koji znano i neznano čine dobra dela. Jednostavno verujem da za superherojstvo nisu potrebne nadljudske osobine, ali da nije uvek lako biti dobar čovek.

Ovako, za “Novosti”, priča Viktor Bogdanović, koji Supermenu, Spajdermenu i Betmenu udahnjuje život. Već četiri godine je ekskluzivni crtač stripova za “DC komiks”, a u Niš je došao da proslavi 80. rođendan svog omiljenog strip-junaka Supermena.

Viktoru nije bilo teško da se za ovu priliku iz Berlina zaputi u Niš na međunarodni strip-festival “Striporama”, koji se održava u sklopu džez festivala “Nišvil”. Iako je evropska crtačka superzvezda, ne odaje utisak nadmenosti, već je u razgovoru otvoren i neposredan. Rođen je u Nemačkoj, a potiče sa ovih prostora, iz Bosne, odakle su se njegovi roditelji odselili početkom osamdesetih godina.

– Supermen je moj omiljeni lik zbog neke pozitivnosti koju nosi, za razliku od Spajdermena ili Betmena. Još kao dete sam ga voleo, tako da mi je bila čast da prisustvujem njegovom “rođendanu”, i to ovde u Nišu, na jednom muzičkom festivalu – kaže Bogdanović, nesuđeni lingvista i muzičar.

Tokom petogodišnjeg studiranja na Filološkom fakultetu u Beogradu imao je svoj bend, ali nije se posvetio jeziku niti muzici, već crtanju. Iz Beograda nosi najlepše studentske uspomene, ali je iz njega poneo i nešto najdragocenije – ljubav svog života. U srećnom je braku sa Dušicom, koleginicom sa fakulteta.

– Oduvek sam voleo stripove, tako da sam prihvatio ponudu da se vratim u Nemačku. Već četiri godine sam ekskluzivac “DC komiksa”. Zadovoljan sam uslovima, ali moram da kažem da je u pitanju veoma naporan posao. Do sada sam nacrtao 800 strana, a to je puno rada. Čim ujutro ustanem sedam za sto, ispred strip-table, a ponekad ostajem do duboko u noć radeći. Režiseri imaju svoju priču, ali povremeno je potrebno intervenisati i promeniti radnju da bi strip bio živ. Ima slučajeva kada je nemoguće preneti njihovu zamisao u crtež – priča Viktor.

Supermen

Priznaje da mu je želja da se jednog dana oproba kao režiser, ali igranog filma, jer smatra da je posao strip-crtača blizak rediteljskom poslu, u kome bi, veruje, bio takođe uspešan.

– Za povratak stripa zaslužna je nostalgija generacija koje su odrasle uz stripove i koje bi ih rado ponovo konzumirale. Tako da se sada rade stripovi za “starije” generacije. I filmovi su dosta zaslužni za promociju stripova, jer za razliku od nas koji smo prvo čitali stripove pa onda gledali filmove, sada je obrnuto. Današnje generacije preko filmova saznaju da postoje i stripovi – zaključuje naš sagovornik, koji je, ovom prilikom, nacrtao omiljenog junaka i posvetio ga čitaocima “Novosti”.

“Sudar” izložbe Stripoteke i akcionih figura u niškoj Sinagogi

Ljubitelji pop kulture, kako kažu organizatori, imaće priliku da u Galeriji Sinagoga posete čak dve izložbe i to onu posvećenu jednom od najdugovečnijih strip-revija Stripoteci, dok će na drugoj biti izložene akcione figure. Otvaranje je zakazano za 10. avgust.

plakat Stripoteke

Pola veka od jednog od najstarijih strip časopisa u EvropiOvom izložbom, kažu organizatori, obeležiće se pola veka kultnog eks-jugoslovenskog strip časopisa. A pored toga, jedan od najvećih srpskih kolekcionara izložiće svoje akcione figure, poput Himena, Terminatora, Predatora…

Stripoteka je drugi najstariji strip časopis u Evropi koju objavljuje izdavačka kuća Darkwood. Posetioci Sinagoge biće u prilici da pogledaju i izložbu “Svet akcionih figura: retro vs. moderno” koja dolazi iz jedne od najbogatijih privatnih kolekcija akcionih figura u Srbiji -navode organizatori.

Otvaranje je u 18 sati.

Zvezde američkog, italijanskog i srpskog stripa biće gosti Stiporamekoja se održava u vreme Nišvila, od 9. do 12. avgusta, a kako navode organizatori, centralna tačka ovogodišnjeg festivala biće proslava 80. rođendana superherojske franšize – Supermena.

akcione figurice

Nišville Striporama ove godine u znaku Supermena

Nišville i striparnica Južni Darkwood po četvrti put organizuju Striporamu, međunarodni festival stripa i pop kulture, od 9 do 12. avgusta u Tvrđavi u Nišu.

plakat Striporame 2018

Ove godine okupiće zvezde američkog, italijanskog i srpskog stripa, a centralna tačka biće proslava 80. rođendana najpoznatije superherojske franšize- Supermena.

Za tu priliku, u Niš iz Berlina dolazi crtačka superzvezda Viktor Bogdanović, koji je, pored Betmena i drugih strip serijala, kao ekskluzivac kuće DC, crtao i Supermenove avanture.

Na Striporamu iz Rima dolazi Marko Soldi, jedan od najznačajnijih italijanskih strip crtača u poslednjih nekoliko decenija. Radio je na naslovima kao što su Dilan Dog i Teks Viler, ali je najveće poštovanje i publike i kritike zadobio saradnjom sa čuvenim scenaristom Đankarlom Berardijem na strip serijalu Julija, kog kod nas objavljuje „Darkwood“.

Objavljivanjem tematskog skečbuka na Striporami 2018 će biti obeleženo i pola veka od pojavljivanja strip junaka Zagora i kultne edicije Zlatna Serija.

Strip crtač Sabahudin Muranović Muran je zajedno sa scenaristom Zlatiborom Stankovićem uradio kratak strip-omaž Zagoru koji će se zajedno sa brojnim Muranovićevim ilustracijama na temu Zagorovog sveta naći u skečbuku.

Gost Striporame biće i Aleksa Gajić, zvezda domaćeg i francuskog stripa. Iz Bugarske dolazi Daniel Atanasov, strip crtač koji, između ostalog, potpisuje storibordove i dizajn likova za popularne video-igre kao što su Assassin`s Creeed i Ghost Recon Series.

Za posetioce će crtati i Jelena Đorđević i Daniele Đardini, dobitnici Gran prija Salona stripa u Beogradu, kao i Mijat Mijatović,jedan od najpopularnijih domaćih ilustratora. Gosti Striporame biće i Igor Krstić i Aleksandar Anđelković, crtači koji su deo novog talasa strip autora u Srbiji.

“Striporama i ove godine predstavlja svoj zvanični portfolio sastavljen od ilustracija gostiju, urađenih specijalno za ovu priliku. Izložbe u okviru Striporame biće posvećene popularnoj heroini Modesti Blejz, zajedničku izložbu imaće Jelena Đorđević i Daniele Đardini, a kroz izložbu akcionih figura biće urađen osvrt i na fenomen kolekcionarstva. Jedna od izložbi biće posvećena 50. rođendanu Stripoteke, druge najstarije strip revije u Evropi koju od nedavno objavljuje izdavačka kuća Darkwood”, najavljuju organizatori.

U Zelenom strip ateljeu gosti Striporame će svake večeri crtati za strip fanove, potpisivaće portfolio festivala, a istovremeno će biti otvorena i Škola stripa za najmlađe.

Sve vreme trajanja festivala, u niškoj Tvrđavi biće otvorena strip berza. Svi sadržaji Striporame su besplatni.