200 godina SF-a

U Amfiteatru Narodne bibliote održana je tribina pod nazivom “200 godina žanra naučne fantastike”, na kojoj su govoril (na slici s leva na desno): prof. dr Aleksandar B. Nedeljković, prof. dr Zorica Đergović Joksimović, prof .dr Milan M. Ćirković i dr Tijana Tropin.

200 godina SFa

Učesnici tribine su dobili tri pitanja – prvo je bilo kakvu mi to 200-godišnjicu obeležavamo sa objavljivanjem “Frankenštajna”.

Dr Nedeljković je insistirao na tezi da je “u nekom trenutku žanr nastao” i da imamo prvo delo naučne-fantastike, a da je to upravo “Frankenštajn” Meri Šeli, koji je objavljen pre 200 godina.  On je svoju tezu podržao citatima iz određenih dela domaćih proučavalaca književnosti i žanra gde se o “Frankenštajnu” govori kao o delu naučne-fantastike, a potom je čitao i delove iz trećeg poglavlja tog romana gde Viktor Frankenštajn napominje o svom naučnom radu kao onoga što će kasnije da se dešava – što nedvosmisleno pokazuje da se delo držalo nauke u svojoj priči o stvaranju čudovišta.

Dr Đergović je potvrdila da je “Frankenštajn” značajno delo za SF, ali podsetila da kod stranih teoretičara nema saglasnosti oko toga da je to prvo “moderno SF delo” i napomenula da Brajan Oldis bio prvi koji je insistirao da se o “Frankenštajnu” tako govori. “Mi možemo da imamo naučnu-fantastiku i u periodu kada nauka nije bila tako razvijena”, ali je potom skrenula pažnju da postoje i drugi jezici, sem engleskog, a da tek tu ima primera dela koja bi mogla da budu okarakterisana kao SF, a da datiraju čak i iz vremena preistorije. Kada je reč o engleskom, podsetila je i na nedovršeno delo Fransisa Bekona “Nova Atlantida” iz 17. veka gde se pominju i “podmornice”, “avioni” pa čak i “genetski inženjering”.

Dr Tijana Tropin je potom ukazala da ova dva izneta stanovišta ne moraju nužno da budu suprotstavljena već da se nadopunjuju i da “Frankenštajn” može da bude prvi SF kakog ga sada shvatamo, dok je dr Ćirković je podsetio da smo definiciju broja dobili tek nakon 5000 godina njihovog korišćenja (a da i dalje ne znamo tačno kada se to prvi put desilo), ali i da je značaj “Frankenštajna” i njegova aktuelnost ogromna – “Pre nekoliko godina sam naišao na sajt gde je bilo pobrojano preko 280 knjiga koji su pastiši, nastavci, ili na neki drugi način vezani upravo za taj roman”, rekao je on.

Pitanja su potom otišla više u filozofske vode – sledeće je bilo o mestu čoveka u SF žanru, gde su učesnici tribine istakli da je SF značajan jer putem njega sumnjamo i promišljamo naš svet, te da je čovek uvek u središtu dobre SF priče, ali i da je ovaj žanr najbolji medij za produžetak kopernikaske revolucije, mada SF ne mora na direktan način da se bavi čovekom.

Šta će se desiti sa SF-om za 200 godina, bilo je pitanje za kraj večeri, gde je dr Ćirković rekao da će sigurno biti “plima i oseka”, ali da će se možda tematski okvir SF-a promeniti, dr Tropin je ukazala da je sve manje “tvrdog SF-a”, a dr Đergović Joksimović da je SF bio u ozbiljnoj defanziji ali da se sada ponovo razvija sa omladinskim distopijama – što pokazuje da je vitalan, dok je dr Nedeljković rekao da će SF i dalje tragati za novumima, jer je to glavni kriterijum dobre naučne fantastike.

Večeras u Narodnoj biblioteci: 200 godina žanra naučne fantastike

Večeras od 19 sati, u Amfiteatar Narodne biblioteke Srbije, na programu je tribina “200 godina žanra naučne fantastike“.

Na tribini će biti reči o tome kako se žanr naučne fantastike razvijao tokom 200 godina. Razmotriće se elementi fantastike u antičkim vremenima, nastanak Frankenštajna, kao i vrhunska naučno-fantastična dela poput onih Jevgenija Zamjatina, Oldusa Hakslija, Džordža Orvela, Olafa Stejpldona.

Učesnici će dobiti priliku da predvide i šta će se dešavati sa žanrom naučne fantastike narednih 200 godina.

Učestvuju:
prof. dr Aleksandar B. Nedeljković
prof. dr Zorica Đergović Joksimović
prof. dr Milan M. Ćirković
dr Tijana Tropin

Ulaz je slobodan!

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Virovi Mine D. Todorović

Prepuna tribinska dvorana na prvom spratu Doma omladine je bila najbolji pokazatelj interesovanja publike da vidi spisateljicu Minu D. Todorović, čija je trilogija “Virovi” dobila svoj završni deo u vidu “Magme” koju je izdao Portalibris prošle godine. Trilogija je započeta davne 2003. godine, prve dve knjige su imale više izdanja, a o novoj knjizi i samom serijalu govorili su Dubravka Dragović Šehović, glavna urednica Portalibrisa, sama autorka, dr Tijana Tropin i Đorđe Bajić, koje je najavila Jovana Ristić, portparol Portalibrisa.

Promocija Virova

Urednica Portalibrisa je ispričala kako je Todorovićeva došla u njenu izdavačku kuću – na preporuku od prijatelja. “Kupila me je na prvu loptu, Mina ima super stil, karakterizaciju likova. Njeno delo ima tu zavodljivost koju ima i dečja literatura, iako to nisu knjige samo za mlade jer niže teme koje nisu ni malo ‘slatke’. Interesantna mi je i njena duhovitost, svaki lik je duhovit na svoj način”, ističe Dubravka Dragović Šehović.

Potom je govorio pisac Đorđe Bajić koji je bio Minin učenik, a i najzaslužniji je što je osvežio interesovanje izdavača za njene knjige kada je 2012. godine stigao i nastavak “Gamiž”. “Mina je uspela nešto što mnogi nisu – nije ponavljala istu formulu iz knjige u knjigu već išla u nove pristupe, a uspela je da svaki put opravda iščekivanje publike i podari im još bolji nastavak. Ja sam imao privilegiju da čitam treći deo tokom nastajanja, da dobijam poglavlje po poglavlje, kao seriju. Ovo je, sa ‘Magmom’, dobro zaokružena priča”, smatra Bajić, mada kaže da postoje “otvorena vrata” i za nastavak.

Sama Mina D. Todorović nije poznata po tome da mnogo priča, pa je i na ovoj promociji prepustila mikrofon drugima, ali je ipak otkrivala poneke značajne detalje. Kada je reč o potencijalnom nastavku, ne odbija mogućnost da ga bude, ali sada ni ne razmišlja o njemu. O samom pisanju trilogije kaže: “Kostur priče je bio onakav kakvog sam ga zamislila. Ubacivala sam neke začine, kod nekih stvari sam popustila, pa ih ipak vratila na originalnu ideju”. Inače, Mina D. Todorović je prvi deo ove trilogije “Vir svetova” napisala sa 26 godina, a onda je morala da sačeka 12 godina da prvi put bude objavljen.

Priča je išla na stranu izdvajanja po čemu se to razlikuje epska fantastika Mine D. Todorović od ostalog “srpskog proseka”, o čemu je nešto više govorila dr Tijana Tropin. Ona je tu, pre svega, izdvojila originalnost jer većina domaćih pisaca ili ide putem Tolkina ili putem mitologije, dok su “Virovi” prepuni koncepata koji se ne vide u domaćoj fantazijskoj književnosti. Tu su i originalni ženski likovi, koji nadilaze žanrovske okvire i teško ih je naći i u domaćoj menjnstrim književnosti, naročito njihovu interakciju. “U poslednjih 10-15 godina krenulo se kod nas sa pisanjem fantastike za decu i omladinu, u većoj meri, a Mina je među nekoliko najboljih pisaca. Međutim, ona od tih pisaca jedina ima dovršenu obimnu trilogiju. Uroš Petrović smešta svoje priče u isti svet, ali kao ni mlada Ivana Nešić, zapravo nema ovaku jednu trilogiju”, zaključila je Tijana Tropin.

Bajke u raljama ideološkog prevoda – predavanje TIjane Tropin

Ciklus predavanja u okviru četvrtog festivala književnosti i ilustracije za decu Krokodokodil danas u 19 sati otvara Tijana Tropin, teoretičarka književnosti i prevoditeljka.


Tema njenog predavanja jeste: Prevodi za decu: umetnost i ideologija (na primeru bajki Oskara Vajlda), i bavi se uplivom različitih ideologija na praksu prevođenja za decu u jugoslovenskom, ali i postjugoslovenskom periodu.

Bajke Oskara Vajlda, koje su od tridesetih godina XX veka do danas više puta prevođene i objavljivane u okviru školske lektire, predstavljaju odličan predložak za ispitivanje različitih prevodilačkih pristupa. Putem analize njihovih prevoda, saznaćemo nešto i o široj slici prevođenja i objavljivanja za decu kod nas.

Festival se održava u Dečjem kulturnom centru (Takovska 8).

Danas: Perspektive fantastike u književnosti

Danas se, u Košutnjaku – ispred Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, održava Tolkinfest. Deo ovog događaja su i dve tribine koje je organizovao Klub 128 (udruženje studenata opšte književnosti i teorije književnosti sa Filološkog fakulteta). Eva šta su pripremili za vas:


Program:

16.00-17.30 h Fantastika u kanonu: zašto me (ne) vole?

Ciljevi ove tribine jesu preispitivanje pojmova kanona i fantastike, položaja fantastike u kanonu, odnosno načina na koji su pojedina dela „visoke fantastike“ ušla u tradiciju izučavanja, kao i mogućnosti širenja datih okvira, te naročito uvođenje stvaralačkih opusa uticajnih pisaca Tolkina i Pračeta, ali i drugih pisaca epske fantastike.

Učesnici: dr Tijana Tropin, asistent Branislava Miladinov, doktorand Danko Kamčevski

Moderatori: Vlado Rukavina, Aleksandra Milanović

19.00-20.30 h Književnost na margini: horor i naučna fantastika

Margina kao naličje kanona često nudi potpuniji prikaz umetničkog stvaralaštva epohe, te je primarni cilj ove tribine osvrt na trenutno stanje navedenih žanrova u svetu i kod nas, kao i perspektive razvoja u budućnosti. Učesnici će pružanjem svojevrsnih argumenata za promenu postojeće paradigme razmotriti stvarne potrebe za prevazilaženjem žanrovskih odrednica.

Učesnici: dr Dejan Ognjanović, dr Marko Pišev, dr Novica Petrović, dr Zorica Đergović-Joksimović (prema poslednjim informacijama, otkazala učešće zbog bolesti)

Moderatori: Marija Stanojević, Marija Milosavljević