Uspon naučno-fantastične pripovetke

Pre nekoliko godina, Tor.com, časopis posvećen spekulativnoj fikciji izdavačke kuće „Tor Books“, pokrenuo je ediciju „posvećenu objavljivanju pripovedaka i kratkih priča mladih autora, kao i već poznatih autora“. Na to su mnogi reagovali ovako: kratke šta? Pripovetke?

Tor.com

Ove književne forme, koje obično sadrže stotinak strana (17.500 do 40.000 reči, kažu poznavaoci), nikada nisu bile previše popularne. A nikad ih nije ni bilo mnogo. Čuvena je izjava Stivena Kinga koji ih je jednom prilikom nazvao „književnom banana-republikom kojom vlada anarhija“, formom koja je toliko nestabilna da je neupotrebljiva za tržište.

Ali, to baš i nije u potpunosti tačno. Jer, naučna-fantastika već obiluje bestseler klasicima srednje dužine, počev od „Stepfordskih žena“ i „Preobražaja“ do „Paklene pomorandže“ i knjige „Ja sam legenda“. Ili, ako su vam draži naslovi bliži počecima ovog žanra, tu su „Vremenska mašina“ („The Time Machine“), H. G. Velsa, sa ukupno 32.548 reči i „Neobičan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“, sa svega 25.642 reči.

Nagrade Hugo i Nebula još od šezdesetih godina imaju kategoriju „Najbolja pripovetka“. Ali, bez obzira na to, King nije mnogo pogrešio. Gotovo otkad postoje, naučno fantastične/fantastične pripovetke su bile osuđene na mesečne časopise i antologije, gde su bile dostupne vrlo uskom krugu čitalaca (tako je i sa kratkim pričama, osim što one često pronalaze put do publike u tematskim zbirkama).

Tako je barem bilo, dok se nije pojavio Tor.com i oslobodio pripovetku, omogućavajući čitaocima da čitaju tanke knjižice. Za četiri godine, objavili su preko 100 naslova, najavljujući svake nedelje novo izdanje, a sve to zahvaljujući velikom broju vernih sledbenika. Želeći da iskoristi popularnost ove forme, 2016, „Saga Press“ objavljuje zbirku pripovedaka Ursule K. le Gvin.

Prošle godine, nezavisna knjižara iz malog naselja počela je da popularizuje čitavu policu naslova pod zajedničkim imenom „Naučno-fantastične pripovetke koje volimo“. Odjednom je postalo popularno biti sažet.

Ova forma, na kraju krajeva, odgovara žanru: pripovetka se razvila iz bajki i poučnih priča. Što su, u suštini, prapočeci fantastike. U tom smislu, Tolkinovo stvaranje svetova nikada nije bilo imanentno ovom žanru. On je prosto previše naduvao balon.

A taj balon je sad pred pucanjem. Više nego pre, od autora se zahteva – a sve u cilju uspešnog građenja svetova – da se posveti pisanju spinof priča i predistorija, kao i različitih dodataka, poput stripova i igri kartama. Potrošači su s pravom preopterećeni.

Uživanje u naučno-fantastičnoj pripoveci potiče upravo iz njene jednokratne prirode, nenametnute sažetosti. Autori nemaju prostora da se bave porodičnim stablima i mapama; moraju da pročiste svoje pripovedanje. Jedan ili dva glavna junaka. Jedna jedina potraga u tri čina. Jasna, razumna pravila. (I nema Starkova.)

Ograničavanje ne mora da podrazumeva pravljenje kompromisa. Jezgrovitost često pojačava prozu.

Još jedna prednost čitanja ovih manjih dela je u tome što mogu da posluže kao put ka onim dužim.
Ono što je možda najvažnije, čitaocima se ovo dopada. A neka od ovih izdanja će, sasvim izvesno, dobiti i televizijsku verziju. Možda će zato ljudi, makar, ovog puta prvo pročitati knjigu.