Premijera „Vampira“ danas u srpskim bioskopima

“Vampir”, srpsko-britansko-nemački art-horor film, biće premijerno prikazan u bioskopima Srbije 21. oktobra. Ostvarenje je imalo svetsku premijeru u Siđesu (SITGES – International Fantastic Film Festival of Catalonia), na festivalu koji zovu Kan za horor filmove, saopštavaju iz Filmskog centra Srbije.

Reditelj i scenarista „Vampira“ je Branko Tomović, srpski glumac rođen u Nemačkoj. S ovim ostvarenjem debituje kao reditelj i scenarista dugometražnog filma. Poslednjih 17 godina živi u Londonu, a radi širom Evrope, uglavnom u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

na snimanju vampira

Nakon dve kratke režije, a to su „Crveno“ (2016) i „Miris benzina“ (2018), odabrao je, kako se navodi, da njegov dugometražni rediteljski debi bude „Vampir“, film koji je u celini snimljen u Srbiji i koji je tematski nadahnut Balkanom i folkolorom ovih prostora.

Film je, kako ističe Tomović, inspirisan pravim slučajevima vampirizma u Srbiji početkom 18. veka:
– Jedan od vampira koji se pominje u zapisima iz tog doba bio je Arnaut Pavle iz Medveđe. Snimali smo u tom kraju, u malom selu Rujišnik, blizu Trstenika, s tim da moj film nema mnogo veze sa ovim stvarnim ljudima ili događajima. Radnja je smeštena u moderno doba i čista je fikcija.

Film “Vampir” je misteriozna priča prema originalnom scenariju autora, i prati sudbinu protagoniste Arnauta koji dolazi u relativno pusto selo u Srbiji da se pritaji neko vreme.

Dosta kasnije u filmu se saznaje da je zapravo prisustvovao zločinu u Londonu i kao svedok je idealna meta počinioca, te je bekstvo iz zemlje bilo jedino rešenje.

Na poziv neobične žene Vesne koja krije neku tajnu, dolazi u to udaljeno selo u Srbiji da se brine o groblju gde mu je obezbeđen smeštaj.

Ali, ova horor priča dalje se odvija u pravcu sna i jave, gde gotovo da ne postoji granica između stvarnosti i fantazije.

Junak počinje da ima košmare na koje utiče zastrašujuća baba Draga koja ga vodi na mračnu stranu iz koje ne može lako da se izvuče.

Kompletan autor filma Branko Tomović – glavni glumac, scenarista, ko-producent i reditelj, označio je svoj režiserski prvenac kao – prvi srpski art horor film.

Kada sam pisao scenario, zapravo nisam glavnu ulogu namenio sebi. Ipak, kako su odmicale pripreme za snimanje, shvatio sam da bih ja bio najbolji izbor, jer je odlučeno da se snima u Srbiji, otkrio je Tomović, glumac sa zapaženom inostranom karijerom.

Takođe, kako u filmu ima dosta scena gde se poliva krv po meni, ili sam živ sahranjen, i trpim razne muke kroz koje moj lik prolazi, zaista je najbolje bilo da ja to odglumim. Tako mi je i odgovaralo da imam kreativnu kontrolu nad projektom kao pisac, reditelj, producent. I nije mi teško bilo da sve to postignem, naprotiv, uživao sam, istakao je glumac i režiser.

poster Vampira

U sablasnoj ulozi baba Drage pojavljuje se čuvena glumica i odavno književnica Eva Ras, kojoj je ovo prva uloga u horor filmu.

Moram otkriti da, ne samo da u karijeri do sada nikada nisam igrala u ovakvom žanru, nego sam danas prvi put u životu gledala horor film, rekla je poznata glumica nakon specijalne projekcije „Vampira“.

Iskreno, takve filmove jednostavno ne smem da gledam. Ono što je izazovno u ovom žanru jeste da se u njemu glumi potpuno drugačije. Nikad ne može biti isto igrati u nekom, tako reći „normalnom“ filmu i hororu, primetila je Eva Ras.

Ona je pohvalila Branka Tomovića da je sjajan kao glumački partner, a istovremeno se odlično snašao i kao reditelj debitant.

Ocenila je „Vampira“ kao visoko sofisticiran umetnički film, koji apsolutno zadovoljava sve kriterijume, dok je u svom opusu uglavnom igrala više „pravi život i naturalizam“ tokom 60 godina karijere,

Time je pre svega mislila na dela „Crnog talasa“ poput „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ Dušana Makavejeva, a kasnije „Otac na službenom putu“ Emira Kusturice ili serije „Babino unuče“, „Sivi dom“, „Srećni ljudi“.

Mlađe kolege Gorica Regodić i Joakim Tasić imaju značajne uloge u filmu, a da li su negativci ili pozitivci, ostaje publici da otkrije na premijeri sutra uveče.

Producent filma Žan Luj Aleksandar izjavio je da veoma voli srpsku kinematografiju, te da je odmah pristao da sarađuje sa Brankom na ovom filmu, za koji smatra da je ispao veoma originalan, i zadovoljan je rezultatom.

Miloš Z. Vučković, koproducent ostvarenja, otkrio je da je film snimljen za samo tri nedelje u jednom manjem selu u opštini Trstenik, a da je svetsku premijeru imao nedavno na festivalu u Barseloni.

Uskoro „Vampir“ kao koprodukcija Srbije, Nemačke i Velike Britanije, putuje na festivale po Italiji – u Trst i Ravenu, a u pregovorima su za mnoge druge festivale i svetska tržišta.

Tribina: Fenomen vampira u srpskoj i evropskoj tradiciji

Za reč ”vampir” se smatra da je jedna od retkih reči srpskog porekla koja se pojavila i zadržala u engleskom jeziku. To se nije dogodilo preko noći već je reč o veoma kompleksnom procesu.

logo DOB

Naime, nakon izbijanja epidemije na području Srbije (koja je tada bila deo Austrijskog carstva) reč ”vampir” se polako ali sigurno prvo ustalila na germanskom području, da bi se zatim preko Francuske u narednih desetak godina preselila u englesku literaturu. Ali, nije samo reč ”vampir” proputovala čitavu Evropu, već se i verovanje u ovo biće ustalio na području gotovo čitavog starog kontinenta, a onda se polako, ali sigurno preselilo preko okeana u Severnu Ameriku.

Ovog puta na našoj tribini bavićemo se istorijom nastanka pojma ”vampira” na području stare Srbije. Pored toga videćemo i na koji je način ovaj pojam toliko brzo osvojio Evropu i kako se ustalio u verovanju njegovog stanovništa.

Govori: Marko Miranović, diplomirani politikolog i master politicke teorije

Utorak, 21. septembar 2021. u 19:00DOB//Tribinska sala

Eva Ras u ulozi jezive baba Drage u filmu “Vampir”

U Rujišniku kod Trstenika krajem prošle godine pala je poslednja klapa dugometražnog, autorskog filma strave i užasa pod radnim nazivom „Vampir“. Radnja filma govori o čoveku iz Londona koji dolazi u malo selo u Srbiji da čuva lokalno groblje… Eva Ras u ulozi jezive baba Drage!

Glavni glumac, scenarista i reditelj je Branko Tomović, koji ima već dve decenije bogatu filmsku karijeru gradi u Evropi i Americi.

Branko Tomović (39), rođen je u Nemačkoj, studirao je glumu na prestižnom institutu “Li Strazberg” u NJujorku, a na velikom platnu debituje 2001. godine glavnom ulogom u filmu “Daljinski upravljač”. Od tada smo ga gledali u hitovima “Bornov ultimatum”, “Slobodan svet”, “Vukodlak”, serijama “24”, “Povratni udarac”, “Psi Berlina”, “Spajds” i u još više od 60 naslova, kako američke, tako i evropske produkcije.

Snimao je sa zvezdama kao što su Benisio del Toro, Entoni Hopkins, DŽeraldina Čaplin, Met Dejmon, Debi Hari, Kifer Saterlend, a posle decenija zapažene filsmke karijere Tomović ovih dana ostvaruje jedan od svojih snova. Na horor filmu “Vampir”, čija je radnja smeštena u ruralnu Srbiju i protkana je našom mitologijom, Branko će sarađivati sa našim glumcima i na taj način prvi put u profesionalnom smislu biti u dodiru sa otadžbinom. glavni glumac
Vaš najnoviji film “Vampir” motivisan je srpskom mitologijom. Zašto se opredelili baš za ovaj motiv?

Srpska istorija nudi toliko sjajnih priča. Naš film je inspirisan stvarnim slučajevima vampira koji su se dogodili u Srbiji početkom 1700-ih. To je bilo doba u kom su začete priče o vampirima. Iako je “Vampir” postavljen u moderno doba, zasnovan je na tim mitovima, sujeverjima i narodnim elementima. Moji roditelji su iz malog sela u centralnoj Srbiji i napisao sam ceo film sa lokacijama koje postoje u tom selu – to groblje, stara kuća mog dede. Film je inspirisan pričom iz tog regiona. Moj omiljeni žanr je horor jer nema ograničenja za vašu maštu – tako da je to bila savršena kombinacija. Inspiraciju crpim uglavnom iz umetnosti, sjajnih slika i noćnih mora. Želim da pomešam horor žanr sa evropskom arthouse žanr. Želim da učinim nešto veoma zastrašujuće, a opet lepo i vizuelno estetsko.
ilustracija filma
Na tom filmu sarađujete sa mnogobrojnim domaćim glumcima. Čime ste se vodili pri izboru umetnika koji će dočarati uloge?

Iako ćemo snimati na engleskom, bilo mi je važno da imamo lokalne glumce kako bi film bio što autentičniji. Imali smo mnogo glumaca na kastingu i bili smo veoma otvoreni prema srpskim glumcima za ceo proces. Šarmantnu i nemilosrdnu Vesnu u tom mestu igraće divna Gorica Regodić. Pre nekoliko godina upoznao sam Goricu preko Stevana Filipovića na njihovoj londonskoj premijeri filma „Pored Mene“. Poslala nam je kasting materijal za Vesnu i kad sam to video to je bilo baš ono što sam imao na umu za tu ulogu. Joakim Tasić glumi oca Radosava, mladog sveštenika koji pokušava sačuvati Arnauta od zlih namera seljana. Ovu ulogu sam napisao za nekoga u 60-im godinama, ali imao sam skype kasting sa Joakimom i on je bio savršen, pa sam odlučio da promenim ulogu zbog njega. I veoma smo ponosni što u našem filmu imamo i Evu Ras, legendu jugoslovenske kinematografije. U svojoj bogatoj uzbudljivoj karijeri sarađivala je sa nekim od najprestižnijih reditelja kao što su Dušan Makavejev, Aleksandar Petrović, Živko Nikolić, Emir Kusturica i Ferenc Kardos. Eva Ras glumi misterioznu Babu Dragu, koja kroz noćne vizure vodi Arnauta u mrak. Jako ćete se uplašiti od nje nakon što pogledate film!
scena iz filma
Razmišljate li o tome da “zagrizete” malo dublje u srpsku mitologiju, pa da posle “Vampira” na bioskopskom platnu ili u nekoj TV serije oživite i druge junake iz domaće tradicije? Možda vile?

Za sada sam fokusiran samo na film “Vampir”. Ovo je moja beba i dobija moju punu pažnju. “Vampir” nudi priliku za nastavak, ali prerano je o tome razmišljati. Srbija nudi puno u svakom smislu, bogatu istoriju, neverovatne lokacije, ima toliko priča i materijal za filmove. Verovatno ću uvek ostati na mračnijoj strani i možda ću ubuduće istraživati vukodlake i veštice.

Britansko-srpski film “Vampir” ima distributera iz Pariza

Britansko-nemački-srpski film “Vampir”, rediteljski debi glumca Branka Tomovića, dobio je stranog distributera, filmsku kompaniju “Reel Suspects” iz Pariza, koja je dobila prava za svetski plasman ovog horor ostvarenja, preneo je “Varajati”, ugledni američki magazin o sedmoj umetnosti.

Vampir_2021-poster

Novo ostvarenje je predstavljeno i definisano kao horor evropskog arthaus profila, a uz reditelja Tomovića, važne uloge imaju Gorica Regodić, Joakim Tasić, čuvena Eva Ras, Judit Georgi i Nemanja Bajić.

Branko Tomović, kompletan autor ovog filma – glavni glumac, scenarista i reditelj istakao je da je njegov film je nadahnut stvarnim slučajevima vampirizma koji su dešavali u Srbiji početkom 18. veka.

“Iako je naš “Vampir” smešten u savremeni trenutak, on je zasnovan na tim mitovima, sujeverjima i folklornim elementima.

Želeo sam da pokažem misteriozniju stranu Srbije”, objasnio je Tomović.

Zaplet filma je sledeći: nakon što bude svedok zločina u Londonu i zatim traži mesto na kome bi se sakrio, junak Arno (Branko Tomović) dobija ponudu od šarmantne i beskrupulozne dame Vesne (Gorica Regodić) da počne da se stara o groblju u malom, udaljenom srpskom selu. Ubrzo, on počinje da doživljava košmarne vizije, a često ga posećuje misteriozna starica Baba Draga (Eva Ras) koja Arnoa vodi ka putu tame. Samo seoski sveštenik (Joakim Tasić) pokušava da sačuva protagonistu od zlokobnih namera meštana.

Film “Vampir” je sniman na engleskom jeziku i rađen je u koprodukciji Velike Britanije, Nemačke i Srbije, a realizovan na raznim lokacijama u centralnoj Srbiji.

Međunarodna ekipa je uključena u snimanje filma, kao što su producenti Žan Luj Alexandre i Dina Vikerman, uz Miloša Z. Vučkovića.

Autor ovim filmom debituje na planu dugometražnog igranog filma, ali je već iskusan na polju kratkometražnih ostvarenja – “RED” i “The Smell of Petrol” koji su osvojili mnoge nagrade na značajnim svetskim festivalima.

Tomović je nemački i evropski glumac srpskih korena, glumio je u filmovima mnogih priznatih reditelja kao što su Ken Louč ili Pol Gringras, a posebno je viđen u popularnim američkim, britanskim i nemačkim TV serijama “24”, “Red i zakon: Britanija”, “Dodir Mraza”, “Tihi svedok“, “Vajtčapel” i drugim.

Objavljene dve knjige Tihomira Đorđevića

Niška izdavačka kuća Talija objavila je dve knjige velikog srpskog etnologa, folkloriste i istoričara religije Tihomira Đorđevića: Veštica i vila i druga bića u našem narodnom verovanjui predanju i Vampir i druga bića u našem narodnom verovanju i predanju, javlja Art-Anima.

Tihomir Đorđević - knjiga Veštica i vila i knjiga Vampir

Tihomir Đorđević je bio jedan od naučnika koji su između dva svetska rata uspostavili temelje za proučavanje naše narodne religije. Etnologiju i folkloristiku shvatao je veoma široko i interdisciplinarno ‒ povezivao ih je sa istorijom, arheologijom, muzeologijom, antropologijom, etnopsihologijom, balkanologijom.

Kao poznavalac više jezika, pratio je sve tadašnje aktuelnosti na polju folkloristike, i ostvarivao važne kontakte sa svetskim stručnjacima iz te oblasti. Radio je na predstavljanju srpske i balkanske tradicije na gostovanjima u inostranstvu. Bio je vrlo plodan naučnik ostavivši iza sebe oko 700 stručnih priloga.

Đorđević je koristio već objavljenu etnografsku i folklorističku građu i arhivsku građu iz doba kneza Miloša, u kojima je pronašao podatke o verovanjima u vampire i ritualnom samoubistvu.

Najveći deo njegovih stručnih radova o narodnim verovanjima u natprirodna bića, poput vampira, veštica, vila, more, zduhaća i psoglava nalazi se upravo u knjigama Veštica i vila u narodnom verovanju i predanju i Vampir i druga bića u narodnom verovanju i predanju, koje su prvi put objavljene 1953. godine, nepunu deceniju nakon autorove smrti.

Veštica i vila i druga bića u našem narodnom verovanju i predanju

Na dokolici, za vreme rata, ja sam pokušao da grupišem svoje beleške o različitim bićima koja žive u mašti našega naroda. Te beleške sam prikupljao kroz više od 50 godina. Rezultat toga posla je ova i naredna knjiga iz našeg narodnog života.

Ja sam svestan toga da u ovoj knjizi nije izrečena poslednja reč o stvarima kojima se bavi. Naročito je u njoj malo analize i komparativnog ispitivanja. Ja je i pored toga objavljujem, jer držim da pre no što bi se pristupilo analizama i poređenjima naših imaginarnih bića treba imati što potpunije njihove slike. Stvaranje tih slika, to je glavni cilj ove knjige. Ako su naše slike dobre, lako ih je analizirati i porediti.

Tihomir Đorđević

Vampir i druga bića u našem narodnom verovanju i predanju

Verovanje da poneki mrtvaci mogu noću izlaziti iz grobova,prerušivati se u različite prilike, uznemiravati svet, praviti štetu, moriti ljude i stoku i činiti svakojaka druga zla, u našem narodu je, koliko se zna, bilo rašireno od davnih vremena. Ono u njemu nije iščezlo čak ni do dana današnjega. Simo Matavulj priča kako u njegovom Šibeniku „nema noći kad vukodlaci ne lutaju po ulicama”. U Kučima se 1900 godine proneo glas da se povampirio neki J. V. Ivanović. U selu Tupanarima, u srezu vlaseničkom, pojavio se vampir u maju 1923. U našim dnevnim listovima i dan-danji čitamo s vremena na vreme kako se tu i tu pojavio vampir, pa noću uznemirava i plaši svoju familiju i druge ljude. U jednom dopisu od 30 decembra 1933 javlja se kako su dva brata u selu Čičkovi, u srezu ariljskom, probili u groblju telo svoje mrtve matere držeći da se povampirila. U avgustu 1934 godine pojavili su se vampiri u Smederevu. U jednom dopisu opširno se govori o vampiru u selu Kneževcu „na domak Beograda”, koji svake noći čini čuda po selu. I tako dalje. U širokoj masi narodnoj ljudi se teško odlučuju da prolaze noću kroz groblja, ili pored njih, jer se boje da se ne namere na vampira koji je te noći napustio grob.

Tihomir Đorđević

Tihomir Đorđević je rođen 1868. godine u Knjaževcu. Preminuo je 1944. u Beogradu. Fakultet je završio na istorijsko-filološkom odseku, a onda je otišao na školovanje u Beč i Minhen. Doktorirao je 1903. godine sa temom „Cigani u Srbiji“. Bio je profesor u gimnaziji u Aleksincu, a 1906. godine je postao docent na katedri za etnologiju, zatim profesor, a kasnije i član Akademije nauka.

Napisao je više nezaobilaznih monografija, među kojima su: Iz Srbije kneza Miloša, Arhivska građa za zanate i esnafe u Srbiji, Zle oči u verovanju Južnih Slovena, Priroda u verovanju i predanju našega naroda, Veštica i vila, Vampir i druga bića u našem narodnom verovanju i predanju, Naše narodne igre i zbirku članaka Naš narodni život u deset tomova.

Eva Ras i Joakim Tasić u evropskom hororu "Vampir"

Glumica Eva Ras i mladi glumac Joakim Tasić naći će se u novom evropskom filmu “Vampir“ britansko-srpsko-nemačke produkcije u režiji Branka Tomovića, nemačkog autora srpskog porekla, saznaje Tanjug.

Vampir 2021

U planu je da se ovo horor ostvarenje snima na leto na engleskom jeziku na lokacijama u Srbiji, a producenti su Miloš Z. Vučković, Žan-Luj Aleksander (Jean-Louis Aleksander) i Dina Vikerman (Vickermann).

Film prati priču Arnauta (Tomović), koji, nakon što je u Londonu svedočio zločinu, pokušava da nađe pogodno mesto za skrivanje. Ubrzo dobija ponudu za posao od šarmantne, ali surove Vesne (Gorica Regodić) da se brine o groblju u udaljenom malom selu u Srbiji.

Arnaut ubrzo počinje da ima noćne more i vizije u kojima ga često posećuje misteriozna starica Draga (Eva Ras), koja mu otkriva mračne tajne.

Jedini koji pokušava da mu pomogne i sačuva mu život jeste mladi seoski sveštenik kojeg tumači Joakim Tasić.

Tomović je nemački glumac srpskog porekla, koji je ostvario uloge u filmovima poput franšize “Born” i “Into the woods”, a “Vampir” mu je prvi dugometražni film za koji je radio i režiju i scenario.

“Naš film je inspirisan pričama o vampirima i misterioznim događajima u Srbiji početkom 1700. godine. Iz tog vremena potiču legende o prvim vampirima koji su potekli sa tih prostora. Iako je ”Vampir” postavljen u moderno doba, zasnovan je na tim mitovima, sujeverjima i folkloru”, objašnjava Tomović.

U filmu glume i Judit Georgi (“Jojo Rabbit”) i srpski glumac Nemanja Bajić, a za muziku je zadužen nagrađivani kompozitor Mark Ešvort.

Tomovićevi prethodni kratki filmovi (“Crveni“, “Miris benzina“), kao i on sam za glumu, osvojili su brojne nagrade i nominacije na prestižnim festivalima, uključujući kvalifikacione festivale za BAFTA i Evropske filmske nagrade.

Kao glumac je debitovao 2001. u filmu “Remote Control”, a glumio je i u “Amor Fati” s Predragom Bjelcem, kao i sa Marijom Karan u filmu “Taksista”.

Predavanje o najpoznatijem vampiru na svetu!

Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (sala 340), u subotu 11. januara 2020. godine od 13 časova, biće održano predavanje dr Borisa Stojkovskog o najpoznatijem vampiru u istoriji: grofu Drakuli, odnosno vojvodi Vladu Cepešu pod naslovom „Ko je zapravo bio Vlad III Cepeš“, javlja Art-Anima.

Boris Stojkovski

Predavanje se organizuje u okviru master kursa Odseka za srpsku književnost „Vampir: od folklornih narativa do srpske fantastike početkom 21. veka“.

Akcenat predavanja biće prevashodno na istorijskoj ličnosti Vlada Cepeša Drakule, njegovom poreklu i njegovoj vladavini u Vlaškoj. Međunarodni odnosi, posebno sa Turcima, kao i Ugarskom su takođe u fokusu, ali i unutrašnja politika, posebno feudalni odnosi unutar same Vlaške i Erdelju.

Budući da se radi o jednoj od najintrigantnijih ličnosti u svetskoj istoriji, koja je doživela veliku metamorfozu tokom stoleća, biće reči i o tome kako se, od same epohe Vlada Cepeša, pa kroz istoriju, njegov lik menjao od realne istorijske ličnosti ka surovom vampiru. Objasniće se uticaj savremenih istorijskih izvora, kao i kasnijih spisa.

Na kraju, razmotriće se i nastanak legende o savremenom grofu Drakuli, pratiće se izvori Brema Stokera i razvitak ove ličnosti u popularnoj kulturi.

Ulaz je slobodan za sve zainteresovane posetioce.

Vampirbal pod maskama

Večeras od 21 sat u beogradskom Kinky klubu (Nikole Spasića 3) nešto za “decu noći” – Vampirbal pod maskama! Evo kako ga organizatori najavljuju:

Dame i gospodo, vampiri i vampirice, Kinky Club vas poziva na Vampirbal Pod Maskama!

Priča se da je vampire nemoguće fotografisati, ali pretalentovani Teodor Lazarev će nam svima dokazati suprotno! Zato utegnite vaše korsete, popnite se na najviše platforme, naoštrite zube i stavite vaše najlepše maske, a Teodor će se u svom photo corneru pobrinuti da vaš stajling ostane zapamćen… ZAUVEK.

Fotografije iz prethodnog photo cornera možete pogledati na linku:https://www.facebook.com/pg/kinkyclub.rs/photos/?tab=album&album_id=2005719519665022

Ukoliko date sve od sebe i vaš stajling primeti Miss Andrea Dolores, možda isto veče osvojite jedan od njenih impresivnih headpiece-ova!

DJ Leo The Lost će vas uvesti u balsku atmosferu uz Dark Cabaret i Neo Klasiku, a kada maske padnu, miksetu preuzima D.J. Akasha!

Ulaz: 100 RSD

Dresscode: gothic, victorian, steampunk, visual kei, latex, pvc, fishnets, leather, crno, high school, blood stained, lanci, katanci, maska i naravno vampirski zubi.

Ljubičini vampiri su bolji od ostalih!

Vampirski specijal tribine-kviza-revolveraškog obračuna-rolekostera “Moj film je bolji od tvog”, je održan u Klubu Doma omladine, pred dvadesetak zainteresovanih da vide kako će se Isidora Vlasak, Nenad Bekvalac i Ljubica Đurić snaći sa pitanjima koje su im pripremili Sofija Vuković, Miloš Cvetković i Miloš Petrik, autori i sudije. Doduše, uz uobičajenu pomoć publike, koja je imala pravo i na svoj “glas”.

Moji vampiri su bolji od tvojih

Prvo pitanje na koje su gosti kviza odgovarali bilo je: “Koji glumac ili glumica, koji nikada nije bio vampir na filmu, bi bio dobar izbor za novog krvopiju”?

Isidora Vlasak je odabrala Vudija Alena (kao Nosferatua), Nenad Bekvalac se opredelio za Šarliz Teron, a Ljubica Đurić za Kristofa Valca. Svi oni su imali po dva minuta za obrazloženje, plus jedan minut za odbranu svog filma i komentare na račun konkurencije.

Sledeće pitanje bilo: “Koji bi film bio bolji da je jedan od postojećih likova – vampir”. Nenadov izbor je bio “Polubac smrti”, Ljubica se opredelila za “Beležnicu”, dok je Isidorin favorit bio “Beleške o skandalu”.

Treće pitanje je donelo dilemu: “U kojem bi ste vampirskom univerzumu voleli da živite – kao normalac”. Za Ljubicu, koja je prva obrazlagala, to je tv-serija “Prava krv”, za Isidoru anime serija “Shiki”, a za Nenada “Bafi, ubica vampira”.

Poslednji zadatak je bio “smisliti domaći film sa vampirima”! Prva je Isidora opisala film sa vampiricom Vesnom Trivalić koju pratimo kroz tri bitna istorijska trenutka (Novi Sad 19. vek, Prvi svetski rat, 5. oktobar 2000. godine). Nenadov film bi se zvao “Ko to tamo krklja (u šta si se pretvorio Dragiša=)”, koji bi doneo priču smeštenu u 50-te godine prošlog veka, kada dotični Dragiša uđe u mlin gde je sahranjen Sava Savanović… Konačno, Ljubica je smislila omnibus “Vampr je sprska reč” sa četiri priče.

Bodovi su podeljeni na sledeći način (glasove su dodeljivali Sofija Vuković i Miloš Cvetković – imali su pravo na tri poena koja su raspoedeljivali, a posebno su naznačeni bodovi publike koja je glasala za najboljeg posle svakog pitanja):

TAKMIČARI 1. PITANJE 2. PITANJE 3. PITANJE 4. PITANJE ZBIR
Isidora Vlasak 4 + 1 1 1 + 0.5 2 + 1 10.5
Nenad Bekvalac 1 1 0 4 6
Ljubica Đurić 1 4 + 1 5 + 0.5 0 11.5

Naredno izdanje kviza “Moj film je bolji od tvog”, sa čistom fantazijskom tematikom, očekujte na Beokonu kada će se raditi specijal posvećen “Igri prestola”.

Večeras od 21.00 (DOB/Klub): Moj film je bolji od tvog #16: Vampirski specijal

4 pitanja o filmu / 3 gosta / 2 minuta za odgovor / 1 pobednik

Tribina, kviz, revolveraški obračun, rolerkoster. Žestoke diskusije o filmu kakve još niste videli! Novi program u Domu omladine za filmske entuzijaste, pasionirane gledaoce, poznavaoce trivije, i sve koje zanima film. Zabavne diskusije o filmu, ljudi koji poznaju film za ljude koji vole film.

Učestvuju: Isidora Vlasak, potpredsednica udruženja Sakurabana; Nenad Bekvalac, autor i voditelj emisije Šok koridor i Ljubica Đurić, kafanska kritičarka kulture i veliki fan svega vampirskog.

 

Tema: VAMPIRSKI SPECIJAL

Jesen je uveliko stigla i donela vreme kao stvoreno za zavlačenje pod ćebe, konzumaciju toplih napitaka i gledanje horor filmova. Ovog oktobra horor specijal posvećujemo uvek omiljenim čudovištima – vampirima. Bez obzira na to da li ste okoreli fan starih crno-belih verzija, ili sa zadovoljstvom gutate sve delove Sumrak sage, uživaćete u ovom filmskom ringu.

Dođite i presudite zajedno sa nama ko je najbolji!

Autori i sudije: Miloš Petrik, Miloš Cvetković i Sofija Vuković.

Ulaz slobodan!