Spilberg krahirao sa "Velikim dobroćudnim džinom"

“Veliki dobroćudni džin”, fantazija za celu porodicu reditelja Stivena Spilberga i scenaristkinje filma “E. T. vanzemaljac”, pritom adaptacija popularnog romana Roalda Dala, po svim navedenim kriterijumima je obećavao uspeh. Međutim, po merilu neprikosnovenom za Holivud – uspehu na bioskopskim blagajnama – ova dečja avantura (koja je početkom meseca stigla i u naše bioskope) predstavlja totalni fijasko.

“Džin” nije uspeo da povrati ni mali deo uloženog budžeta od oko 160 miliona dolara (bez marketinških troškova) i već sada slovi za jedan od najvećih filmskih promašaja. Sa zaradom od svega 40-ak miliona dolara, mnogi kritičari se pitaju nije li slavni oskarovac počeo da gubi “njuh” za blokbastere i magiju koja mu je omogućavala da decenijama gospodari boks-ofis listama.

Na ekranizaciju “Velikog dobroćudnog džina” reditelj je čekao tri decenije, u želji da Dalov čarobni svet džinova predstavi onako kako ga je zamislio. Postavka priče “Džina” u suštini je ista kao i kod megahita “E. T. vanzemaljac”: usamljeno dete i posetilac “druge vrste” iz nepoznatog sveta. Pa ipak, u međuvremenu se nešto desilo, ili sa Spilbergovim pristupom, ili sa samom publikom.

Objašnjenja koja se nude za neuspeh su raznovrsna: od toga da, bez velikih zvezda, samo Spilbergovo ime nije dovoljno za prodaju karata, do toga da jednostavno – nije ponudio dovoljno spektakla… Za treće je pak odgovor prosto u generacijskom raskoraku – činjenici da poklonici Dalove knjige još nemaju decu “bioskopskog uzrasta”.

Još otkad je prvi put, pre više od četiri decenije, osvojio bioskope, prestravivši publiku “Ajkulom”, Spilberg važi za neprikosnovenog tvorca blokbastera. U to vreme, sredinom sedamdesetih, kada su holivudski reditelji mahom nudili male, intimistički intonirne priče i poglede na društvo, politiku, kriminal (poput hita iz istog doba “Let iznad kukavičjeg gnezda”), ovaj reditelj je krenuo u suprotnom smeru. Maksimalistički pristup i spektakl postali su sinonim za Spilbergovo ime.

Od danas u bioskopima: VDDŽ – Veliki dobroćudni džin

Novi film Stivena Spilberga „VDDŽ – Veliki dobrocudni džin“ prikazivaće se u bioskopima od 30. juna.

Ovo je uzbudljiva priča o desetogodišnjoj devojčici Sofi iz Londona i misterioznom džinu koji je upoznaje sa čudnovatim i opasnim svetom džinova.

Film o neobičnom prijateljstvu je za celu porodicu i za sve generacije jer će nam pokazati šta znači hrabrost, kako slediti snove, kako se suprotstaviti strahu, kako se izboriti sa rastankom.

Film je zasnovan na knjizi „VDDŽ“, slavnog Roalda Dala, koja je objavljena 1982. godine i od tada oduševljava čitaoce svih uzrasta.

Knjiga, za koju je ilustracije napravio Kventin Blejk, prethodno je adaptirana kao animirani film za britansku televiziju, 1989. godine.

Tridesetak godina Stiven Spilberg je radio na ovom filmu, stvarao svet džinova i gradio temelje filmske priče koja je napokon ugledala svetlost dana.

 

U vreme kada se Spilberg upoznao sa knjigom, filmska tehnika nije bila dovoljno dobra da bi mogao da stvori čarobni svet džinova kako ga je zamislio.

Nova adaptacija ujedinila je ponovno Spilberga i scenaristu neponovljivog „E.T.-a“, Melisu Metison, kojoj je ovo poslednje životno delo.

Zanimljivo je i da je jedan od najpoznatijih kompozitora filmske muzike, Džon Vilijams, komponovao muziku za „VDDŽ“.

Film je sinhronizovan na srpski jezik a glas džinu podario je Slobodan Boda Ninković.