Vilenjački zapisi o ljudima: Ilustrovana zbirka Svetlane Doroševe

VILE, vilenjaci, patuljci, goblini i druga bajkovita stvorenja, “autori” su zbirke priča, očaravajućih ilustracija i crteža, pesama, naslovljene “Vilinski vodič kroz mitski svet ljudskih bića”, “zvanično” potpisane imenom vrsne ilustratorke Svetlane Doroševe, a objavljene u izdanju “Derete” i to u prevodu Tijane Petković.

Vilinski svet ilustracija

“Knjiga pronađena na lokvanju”, piše ipak u podnaslovu, uz sliku originalne poruke i reč izdavača:

– Ovu knjigu smo dobili u kutiji šibica, sa sledećom porukom: Našao sam ovu knjižicu na jednom listu lokvanja, u jezercetu s fontanom. Ranije sam na tom lokvanju nalazio i od popa uši, pa ga, stalno zagledam dok šetam parkom. Al ovu knjižicu ne mogu da pročitam, jel je strašno mala. Molim vas, odštampajte je kako valja, pa mi je pošaljite.

U rukama držite dokaz jedne od najvećih misterija sveta – dokaz da ljudska bića zaista postoje, poručuju čitaocu autori jedinstvene kolekcije predanja o ljudima, prepune duhovitih, naivnih, katkad i (sa ljudskog stanovišta) apsurdnih opisa i objašnjenja čovekove anatomije, običaja, verovanja, i dodaju:

– Iako vilinska stvorenja iz Svetlucave zemlje Mar mahom ne veruju da on postoji, ove priče dokazuju da je čovek, verovali ili ne, stvaran koliko i vile, patuljci ili trolovi. U ovoj knjizi sabrani su tekstovi magičnih stvorenja Mara, slučajnih posetilaca ljudske Zemlje Kamenih Cvetova, koji su se lično uverili da ljudi nisu mitska bića, te su rešili da svoje doživljaje podele sa drugima.

Otkrijte tajne čarobnih papirića koji žive u ljudskim novčanicima, nevidljivih šešira poznatih kao “raspoloženja”, saznajte kakve su to ljudske kutijice za čitanje misli i čujte misteriozne jezike poezije, odeće i ljubavi… Osim predgovora patuljka Khafta, priređivača ove knjige koji je tri godine proveo u čovečjoj stvarnosti, tu su esej učenog čovekologa Tanterobobusa Krotkog o ljudskoj građi, uz crteže ljudske anatomije po opisima njihovih šamana, iscrpno istraživanje Fancipela Bezalela o nastanku ljudi, zapisi Bicšapelja Sanjivog o čovečjim staništima i stvarima ili putopisne zabeleške Fictutla Snobičastog o religiji.