“Sokolar” vas čeka od 16.00 na štandu Čudne knjižare

Pisac Vladimir Lazović čeka danas sve one koji su raspoloženji za druženje i priču o “Sokolaru” na štandu Čudne knjižare – hala 4 beogradskog Sajma. Naravno, i potpisivanje dolazi u obzir!

Advertisements

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: "Vladimir Lazović: Majstor srpske fantastike"

Druga promocija “Sokolara”, zbirke priča Vladimira Lazovića, održana je na tribini Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” u Domu omladine. Bilo je interesantno videti za stolom trojicu bivših predsednika LK-a: Zorana Stefanovića, Vladimira Lazovića i Bobana Kneževića, koje je najavio aktuelni predsednik društva Žarko Milićević sa sve Martinom, za kojeg mnogi veruju da će biti naredni predsednik LK!

Predsednici LK na Sokolaru

Veče je započeto anegdotom da je zapravo Vladimir Lazović prvi pisac koji je doveden u Društvo ljubitelja (tada) naučne fantastike “Lazar Komarčić”! Naime, tada je postojao plan LK-a da se u klub dovode svi oni koji stvaraju SF, pa je to učinjeno i sa Lazovićem koji je na sebe skrenuo pažnju svojim “Sokolarom” koji je, iako nije bio čistokrvni SF kakav je tada objavljivao Sirius, ipak bio objavljen u tadašnjem jedinom SF magazinu u Jugoslaviji, a potom je i dobio nagradu hrvatskog društva Sfera.

“Davne 1987. godine, kada sam bio mladi inženjer elektrotehnike, zvoni mi telefon i glas sa druge strane žice je izgovorio: Dobro veče, da li je tu pisac Vladimi Lazović”, prisetio se poziva Bobana Kneževića pisac Lazović, koji je tako dospeo u Društvo LK. Međutim, sam Knežević je izneo jedan drugi podatak – on ima Lazovića na fotografijama iz 1977. godine kada je tadašnja Andromeda pokušala da osnuje klub u Beogradu, tako da je zapravo Lazović bio aktivan od samog početka stvaranja srpskog fandoma, nezavisno od toga kada je postao deo LK-a.

Zoran Stefanović je istakao Lazovićev značaj za mlađe pisce fantastike kod nas, ali i ukazao na činjenicu da je on bio prvi pisac kiberpanka u Jugoslaviji, prvi koji je paganizam uveo u SF, prvi koji se pozabavio alternativnom istorijom u čuvenoj priči “Noć koja neće doći”. “Nema teme kojom se srspka naučna fantastika nije bavila”, naglasio je on podsećajući da smo, recimo, o neoosmanizmu čitali još 1993. godine zahvaljujući “Jeci” Zorana Jakšića.

Lazovićeva zbirka (4u1 knjige) je trebala i ranije da se “desi”, a objavljivanje (skoro) čitavog opusa u novoj biblioteci “Posle milijon godina” je isplanirano još pre 11 godina i tu ćemo uskoro čitati i kompletne opuse nekih drugih domaćih pisaca. Od Lazovića uskoro možemo očekivati još jednu zbirku priča gde će biti objavljene kolaboracije sa Ivanom Nešićem, reizdanje njegovog romana “Hrim, ratnik”, ali i sasvim novi roman na kojem vredno radi.

“Lazovićev opus obiluje idejama koje ne zastarevaju. Imate pisce koji za deset godina više nisu interesantni, ali Lazovićeve priče će preživeti ovaj vek”, istakao je Boban Knežević koji najavljuje da će pokušati da objavi što više stvari starih pisaca za koje veruje da će svojim kvalitetom pokazati koliko svojim odskaču od proseka današnje ponude.

Zoran Vladimir i Boban na Sokolaru

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: "Vladimir Lazović: Majstor srpske fantastike"

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

LK

Ime Vladimira Lazovića se još od kraja sedamdesetih vezuje za jako uspešne naučnofantastične i fantazi priče, objavljivane po svim kultnim časopisima: Galaksiji, Sirijusu, Politikinom Zabavniku, Alefu, Znaku Sagite.

Priča „Sokolar“ (Sirijus, 1987) osvaja nagrade SFERA i „Lazar Komarčić“, i predstavlja prekretnicu za celokupnu srpsku naučnofantastičnu scenu: uvodi motive slovenske i srpske mitologije, pokreće lokalno bitna pitanja, postavlja mesta radnje na domaći teren, u kontrastu sa tada tekućom praksom emuliranja strane fantastike i smeštanja likova sa stranim imenima u angloamerički ili nacionalno neodređen kontekst. Uspeh „Sokolara“ je potvrdio stavove pisaca okupljenih oko Društva „Lazar Komarčić“ te je pokrenuo niz pisaca da demonstrativno odbaci postojeća predubeđenja da „leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac“, pa nam sledeće godine donose niz fenomenalnih priča i romana Radmila Anđelkovića, Bobana Kneževića, Zorana Jakšića, Dragana R. Filipovića, Gorana Skrobonje i drugih, smeštenih prostorno i duhovno u srpsku kulturu.

Iako je konstantno prisutan u periodici i antologijama, do sada nismo imali priliku da držimo njegovu samostalnu knjigu u rukama, što je kosmička nepravda prema autoru tek nedavno ispravljena. Kao prva knjiga u ediciji „Posle milijon godina“ izdavačka kuća „Everest medija“ Bobana Kneževića objavljuje izbor preko trideset Lazovićevih priča pod sudbinskim naslovom „Sokolar“, podeljene u tematske odeljke: Staze kojima niko ne ide (alternativna istorija), Sokolar (mač i magija), Ćutljiva sestra sna (moderni mitovi i bajke), Profili haosa (kiberpank). Priče su propraćene obimnim tekstom Zorana Stefanovića „Pukovnik koji vlada žanrovima“.

Od kriznih godina sa kraja prošlog veka i urušavanja dostupnih žanrovskih kiosk-izdanja postalo je logistički jako teško ispratiti (naučno)fantastičnu scenu koja se prenela u slabo dostupna izdanja, fanzine i književne časopise. Zbog toga se desio paradoks, da je jedan od boljih, nagrađivanijih, stalno prisutnih autora novijoj publici nedostupan i nepoznat. Ova knjiga je prilika da ljubitelji domaće fantastike najzad popune jednu bitnu rupu na svojim policama i da se upoznaju sa svojim novim omiljenim piscem. Kad je pročitate i budete tražili još, uskoro ćete i naći: u pripremi je reizdanje Lazovićevog romana „Hrim, ratnik“, kao i više stripskih adaptacija.

Učestvuju: Vladimir Lazović, Boban Knežević, Zoran Stefanović

“Sokolar” predstavljen u “Pobedniku”

Vladimir Lazović je pre 30 godina objavio priču “Sokolar”, koja je potom dobila najprestižnije tadašnje jugoslovenske žanrovske nagrade, a sada je konačno dočekao da bude objavljena dugo najavljivana njegova zbirka priča pod tim imenom. Promocija u kafeu “Pobednik”, održana u sklopu Vitez festa na Kalemegdanu, bila je ujedno prilika i da se proslavi 40 godina njegovog rada.

Lazovic dobija Lazovica

Zoran Stefanović, koji je napisao predgovor za knjigu, istakao je da će ova zbirka imati još desetak promocija ove godine, a da to zaslužuje jer je pre tri decenija objavljena priča koja je mnogima promenila živote. Knjiga ima 630 stranica, sastavljena je iz četiri dela i tu su obuhvaćene 34 priče koje su prikupljane tri godine. Takođe, reč je o prvoj knjizi iz biblioteke “Posle milion godina” – koja nosi naziv po prvoj srpskoj ali i svetskoj drami Dragutina Ilića izu 1889 godine.

Boban Knežević je čovek koji je započeo spisateljsku karijeru u isto vreme kao i Lazović, a za njega je rekao da je bio “veoma kompleksan pisac” koji je išao u korak s vremenom pošto se bavio i kiberpankom i drugim podvrstama SF-a. Lazović je deo “starog jezgra” domaće SF scene koja je 80-tih godina uspostavljala nova pravila pisanja i činila iskorak iz klasičnog SF-a. Danas ljudi pišu u šablonu – ako pišu fentezi, onda se od njih to i očekuje da rade, a ovom zbirkom daje se mogućnost da ljudi vide šta je Lazović pisao i na druge teme. Već pominjani “Sokolar” je bio važan i zato što mu je zagrebačka Sfera dodelila nagradu za najbolju jugoslovensku SF priču te godine.

O Lazoviću i saradnji sa ljudima iz sveta stripa pričao je naš doajen Vladimir Vesović. I on je bio oduševljen “Sokolarom”, čak je i razmišljao o tome da ga sam radi, ali na kraju je to preuzela Jana Adamović, tako da se Vesović nada da će ta priča jednog dana biti objavljena u Francuskoj.

Sam autor je otkrio prisutnima da je dugo vremena mislio da će moći da živi od pisanja, i da je to poslednji san kojeg se odrekao. Ipak, to ne znači da je Lazović prestao da piše, privodi kraju roman koji bi trebao da dovrši do kraja godine, a oni koji su čitali delove kažu da nas očekuje jedno fascinantno delo – možda i najbolje što je Lazović do sada napisao. “Biće to moj magnum opus, neće biti nešto u sredini ili će vam se svideti ili ne”, kaže Lazović, koji dodaje da bi se taj roman žanrovski mogao najblie odrediti kao miltary fantasy.

No, pored toga očekujemo i ponovno objavljivanje njegovog prvog romana “Hrim, ratnik”, treba očekivati i zbirku priča nastalih u kolaboraciji sa Ivanom Nešićem, nekoliko stripova, a pripremiće se i filmski scenario za “Belog viteza”.

Nagrada za pisca

Promocija “Sokolara” na Vitez festu

Danas, u okviru Vitez festa koji se održava tokom vikenda na Kalemegdanu, održaće se promocija zbirke priče “Sokolar” Vladimira Lazovića. Promocija će se održati od 16 do 16.45 u kafeu “Pobednik” (Iza Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture)

Gostuju: Autor, likovni umetnik Vladimir Vesović, izdavač Boban Knežević i urednik sabranih dela Zoran Stefanović, sa saradnicima.

O piscu: Vladimir Lazović (r. 1954) je višestruko nagrađivani pisac naučne fantastike i fantazije iz Beograda. Kritičari ga smatraju za obnovitelja i osnivača nekih žanrova u srpskoj i jugoslovenskoj fantastici: od slovenske epske fantastike, preko kiberpanka do alternativnih istorija.

O knjizi: U izdanju beogradske kuće “Everest Media”  u jednom tomu su objavljene četiri knjige sabranih Lazovićevih priča: „Sokolar“ (slovenski mač i magija), „Ćutljiva sestra sna“ (moderni mitovi i bajke), „Staze kojima niko ne ide“ (alternativna istorija)  i „Profili haosa“ (kiberpank i futurofantastika).

869. Pogled iz svemirskog broda od jedan sat posle ponoći

Druženje na Beogradu 202 se nastavlja – novo izdanje emisije večeras od jedan sat posle ponoći. A u emisiji:

Mina D. Todorović je svoju fantazijsku trilogiju “Virovi” zaokružila romanom “Magma”, o kojem govore urednica Portalibrisa Dubravka Dragović Šehović, dr Tijana Tropin i pisac Đorđe Bajić, ali ćemo najaviti i dugo očekivanu zbirku priča Vladimir Lazovića “Sokolar”, dok će ljubiteljima horora dr Dejan Ognjanović predstaviti šta ih očekuje iz Orfelina ove godine.

Isidora Vlasak iz Sakurabane, najavljuje predstojeću Potermaniju, dok Ljubica Dolašević iz Valinora priča kako je bilo u Splitu na Fantastikonu koji je, takođe, bio posvećen dečaku-čarobnjaku.

Saznaćemo i aprilski plan rada Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” od Žarka Milićevića.