“Vremeplov” Herberta Džordža Velsa u novom prevodu

Klasično ostvarenje naučne fantastike Vremeplov Herberta Džordža Velsa iz 1895. godine, doživelo je novo izdanje na srpskom jeziku zahvaljujući izdavačkoj kući Čarobna knjiga, javlja Art-Anima.

Vremeplov - Herbert Džordž Vels

Ovaj Velsov roman predstavlja mnogo više od izvrsne priče o putovanju kroz vreme. To je oštroumna i ozbiljna kritika društvenih procesa kroz koje prolazi naša civilizacija.

Vels je u svojim delima do detalja predvideo neverovatan napredak nauke i tehnologije, ali je izrazio i duboku zabrinutost na koji način bi taj napredak mogao biti zloupotrebljen.

Dva ključna predmeta njegovog interesovanja, koja se pojavljuju u svim njegovim delima, jesu problem evolucije ljudske vrste i sa njom povezana problematika budućih socijalnih odnosa. U knjizi Vremeplov veoma jasno dolaze do izražaja ova dva centralna motiva.

Radnja romana prati genijalnog naučnika koji stvara izum bez premca – mašinu za putovanje kroz vreme. Nestrpljiv da oproba njene mogućnosti, naučnik se otiskuje u neizvesnu daleku budućnost, gde ga dočekuje saznanje o neobičnoj sudbini ljudske civilizacije, čiji uzroci leže u našem dobu…

Roman je objavljen u novom prevodu Marije Puslojić.

Uspon naučno-fantastične pripovetke

Pre nekoliko godina, Tor.com, časopis posvećen spekulativnoj fikciji izdavačke kuće „Tor Books“, pokrenuo je ediciju „posvećenu objavljivanju pripovedaka i kratkih priča mladih autora, kao i već poznatih autora“. Na to su mnogi reagovali ovako: kratke šta? Pripovetke?

Tor.com

Ove književne forme, koje obično sadrže stotinak strana (17.500 do 40.000 reči, kažu poznavaoci), nikada nisu bile previše popularne. A nikad ih nije ni bilo mnogo. Čuvena je izjava Stivena Kinga koji ih je jednom prilikom nazvao „književnom banana-republikom kojom vlada anarhija“, formom koja je toliko nestabilna da je neupotrebljiva za tržište.

Ali, to baš i nije u potpunosti tačno. Jer, naučna-fantastika već obiluje bestseler klasicima srednje dužine, počev od „Stepfordskih žena“ i „Preobražaja“ do „Paklene pomorandže“ i knjige „Ja sam legenda“. Ili, ako su vam draži naslovi bliži počecima ovog žanra, tu su „Vremenska mašina“ („The Time Machine“), H. G. Velsa, sa ukupno 32.548 reči i „Neobičan slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“, sa svega 25.642 reči.

Nagrade Hugo i Nebula još od šezdesetih godina imaju kategoriju „Najbolja pripovetka“. Ali, bez obzira na to, King nije mnogo pogrešio. Gotovo otkad postoje, naučno fantastične/fantastične pripovetke su bile osuđene na mesečne časopise i antologije, gde su bile dostupne vrlo uskom krugu čitalaca (tako je i sa kratkim pričama, osim što one često pronalaze put do publike u tematskim zbirkama).

Tako je barem bilo, dok se nije pojavio Tor.com i oslobodio pripovetku, omogućavajući čitaocima da čitaju tanke knjižice. Za četiri godine, objavili su preko 100 naslova, najavljujući svake nedelje novo izdanje, a sve to zahvaljujući velikom broju vernih sledbenika. Želeći da iskoristi popularnost ove forme, 2016, „Saga Press“ objavljuje zbirku pripovedaka Ursule K. le Gvin.

Prošle godine, nezavisna knjižara iz malog naselja počela je da popularizuje čitavu policu naslova pod zajedničkim imenom „Naučno-fantastične pripovetke koje volimo“. Odjednom je postalo popularno biti sažet.

Ova forma, na kraju krajeva, odgovara žanru: pripovetka se razvila iz bajki i poučnih priča. Što su, u suštini, prapočeci fantastike. U tom smislu, Tolkinovo stvaranje svetova nikada nije bilo imanentno ovom žanru. On je prosto previše naduvao balon.

A taj balon je sad pred pucanjem. Više nego pre, od autora se zahteva – a sve u cilju uspešnog građenja svetova – da se posveti pisanju spinof priča i predistorija, kao i različitih dodataka, poput stripova i igri kartama. Potrošači su s pravom preopterećeni.

Uživanje u naučno-fantastičnoj pripoveci potiče upravo iz njene jednokratne prirode, nenametnute sažetosti. Autori nemaju prostora da se bave porodičnim stablima i mapama; moraju da pročiste svoje pripovedanje. Jedan ili dva glavna junaka. Jedna jedina potraga u tri čina. Jasna, razumna pravila. (I nema Starkova.)

Ograničavanje ne mora da podrazumeva pravljenje kompromisa. Jezgrovitost često pojačava prozu.

Još jedna prednost čitanja ovih manjih dela je u tome što mogu da posluže kao put ka onim dužim.
Ono što je možda najvažnije, čitaocima se ovo dopada. A neka od ovih izdanja će, sasvim izvesno, dobiti i televizijsku verziju. Možda će zato ljudi, makar, ovog puta prvo pročitati knjigu.

Deset romana naučne fantastike koje bi svaki fan trebalo da pročita

Žanr spekulativne fikcije, poznatiji kao naučna fantastika, postoji u različitim formama već vekovima, ali tokom poslednjih stotinak godina postao je veoma drugačiji i popularan oblik književnosti. Velike su šanse da ćete prepoznati neku od tehnologija koje je ovaj žanr inspirisao ili reč koji su skovali autori ovakvih knjiga čak i ako niste nikada pročitali roman naučne fantastike.

Sa toliko knjiga naučne fantastike koje su u ponudi, a ima ih na hiljade, pred čitaocima stoji širok spektar dela koja govore o različitim temama, a neka od njih su svojevremeno bila zabranjena za distribuciju. Ova lista ne predstavlja izbor deset najboljih već smo za vas probrali dela od kojih je najbolje početi ukoliko niste do sada čitali fantastiku, ili ukoliko ste fan, ovih deset morate imati na svojoj polici.

Vremeplov

„Vremeplov“
Koncept putovanja kroz vreme postoji odavno, ali se pre „Vremeplova“ najčešće vezivao za magijske svetove. Legenda naučne fantastike H. Dž. Vels je definitivno tvorac i koncepta i samog termina za mašinu koja fizički lomi mesto i vreme kako bi osobu prebacila u drugi vremenski period.
Napisana sa društvenim i političkim metaforama koje kod nekih ljudi mogu izazvati nelagodu, priča govori o neimenovanom putniku kroz vreme koji odlazi u daleku budućnost. Zemlja se nalazi na ivici solarnog uništenja i društvo je podeljeno u dve grupe: mirne i jednostavne Eloije, i nasilne, životinjske Morloke. Ova knjiga je izvor brojnih oruđa koja su kasnije korišćena u naučnoj fantastici, a među kojima su umiruće Sunce i zaraćene klase ljudi.

Rat svetova

„Rat svetova“
Sa pričom o Velsovom uticaju na savremenu naučnu fantastiku se ne može preterati. Kao što je kodirao putovanje kroz vreme, tako je i začeo priče o invaziji vanzemaljaca u „Ratu svetova“. U ovom romanu, koji je blagi komentar na britanski kolonijalizam, neimenovani narator mora da preživi dok vanzemaljci uništavaju Englesku.

Savremeni čitalac će sigurno naći mnoge poznate naučnofantastične momente u ovoj knjizi: tehnološki superiornija armija vanzemaljaca, ljudi koje koriste kao stoku, robotski brodovi koji hodaju i borbeni ljudski otpor. Ova knjiga je mnogo puta adaptirana, a među njima je verovatno najpoznatiji radio prenos iz 1938. godine kada je tekst čitao Orson Vels.

Ja, robot

„Ja, robot“
Isak Asimov je praotac Tri zakona robotike koji će zauvek povezivati robotiku sa problemima morala. Ova tri zakona su razvijena u njegovim kratkim pričama iz zbirke „Ja, robot“ objavljene 1950. godine. Pojavljuju se u različitim oblicima kroz mnoge priče, a konačno su definisani u „Runaround“, napetoj priči u kojoj konflikt među zakonima stvara potencijalno smrtonosnu konfuziju u robotovom pozitronskom mozgu.

Pitanje da li se ovi zakoni zaista mogu primeniti u domenu veštačke inteligencije je jedno od onih o kojima se može raspravljati, ali sama činjenica da se nalaze u naučnom diskursu je svedočanstvo trajne snage Asimovljevih dela. On je jedan od pisaca koji su robote odvojili od frankenštajnovskih korena i stvorili od njih složena, sofisticirana (i potencijalno stvarna) bića kakvim ih smatramo danas.

„2001: Odiseja u svemiru“
2001

Ako ste ikada imali i prolazno interesovanje za filmove, sigurno ste videli Kjubrikovu „2001: Odiseju u svemiru“. Ipak, možda niste svesni činjenice da postoji i roman koji je napisao jedinstveni Artur Č. Klark. Knjiga je veoma slična priči u filmu, ali ima sopstveni šarm i zbog toga je preporučujemo svakom obožavaocu naučne fantastike.

Za razliku od ostalih romana na ovoj listi, „2001“ je pisana istovremeno sa istoimenim filmom. Ipak, za razliku od filma koji je delo Kjubrikove umetnosti, knjiga je ozbiljno naučna ili je bar blizu toga. Takođe, ona mnogo jasnije objašnjava radnju filma, posebno delove u vezi sa monolitima i njihovim odnosom sa čovečanstvom.

Da li androidi sanjaju elektronske ovce

„Da li androidi sanjaju elektronske ovce“
Ovo veliko promišljanje Filipa K. Dika na temu veštačkih života mora biti uključeno na listu ako ni zbog čega drugog, a ono zato što je inspirisalo klasik naučnofantastičnih filmova „Blejd raner“. Ipak, ako uporedite ova dva dela, otkrićete da je roman dovoljno drugačiji od filma tako da se može vrednovati zasebno.
Knjiga manje govori o mehanici elektronskih oblika života (uključujući i elektronske ovce iz naslova), a više o identitetu i emocijama, i pitanju da li nešto što je stvoreno može imati isti značaj kao i nešto prirodno.

Autostoperski vodič kroz galaksiju

„Autostoperski vodič kroz galaksiju“
Radio-drama Daglasa Adamsa koja je pretvorena u roman je potpuno ludilo, i zato je treba pročitati u celini. Zaista predstavlja nešto što treba iskusiti, a ne opisivati. Nije ovde toliko reč o romanu koliko o zbirci priča koje su povezane u jednu veliku zajednicu.

Ovu knjigu je najlakše čitati ako joj pristupite kao humorističkoj dekonstrukciji žanra naučne fantastike umesto kao o primeru romana iz ovog žanra. Priča o poslednjim danima Artura Denta na Zemlji i svemu što se dešava posle više se čita kao apsurdna umetnost nego kao književnost. Ako ništa drugo, zabavna je kao nijedna od knjiga na ovoj listi i zaslužuje da bude pročitana.

Neuromant

„Neuromant“
U romanu Vilijama Gibsona „Neuromant“, ljudski umovi su sposobni da se povezuju sa Matriksom, ogromnom sajber mrežom koja će čitaocima delovati poznato. Čejs, glavni junak, ne može da se poveže sa Matriksom zbog prethodnih prekršaja. Kada mu misteriozni nindža ponudi da mu pomogne da povrati svoju sposobnost ukoliko za njega odradi hakerski posao, on prihvata predlog i počinje ova maglovita avantura.

Ovo je jedna od knjiga koja je ostavila dubok trag na žanr naučne fantastike. Neki čak i spekulišu da je ideja o Matriksu poslužila kao osnovni nacrt savremenog interneta, bar u metaforičkom smislu, ako ne u striktno tehničkom. Osim toga je prepuna sjajnih opisnih fraza uključujući i genijalnu prvu rečenicu.

Enderova igra

„Enderova igra“
Prvobitno napisan kao kratka priča, ovaj roman Orsona Skota Karda predstavlja analizu sivih zona ljudskih konflikata. Čovečanstvo je u velikom ratu sa insektoidnom venzemaljskom rasom i upušta se u treniranje nadarene dece da od malena postanu nemilosrdni, pragmatični vojnici koji će biti sposobni da zauvek zaustave vanzemaljce. Šestogodišnji Ender Vigin je izabran da trenira u školi i postane stručnjak.
Iako je uvrnuti kraj romana otkriven odmah nakon objavljivanja, i dalje je vredan čitanja. Knjiga je postigla impresivnu stvar – njene teme o moralu i manipulaciji funkcionišu uprkos tome što znate šta se događa.

Snow Crash

„Snow Crash“
U ovom romanu Nila Stivensona ljudi komuniciraju sa „Metaverzumom“, novom generacijom interneta kojoj čovek pristupa putem virtualne realnosti. Tehnologija koja se koristi će većinu podsetiti na „Oculus rift“. Misteriozni virus „Snow crash“ počinje da se uvlači u mozgove korisnika Metaverzuma što nagoni glavnog junaka Hiroa da pokuša da ga pobedi. Osnovu priče, između ostalog, čini sumerska mitologija.
Ako ste ikada koristili izraz „avatar“ da opišete onlajn personu, upotrebili ste izraz koji potiče iz ovog romana. Ako ste ikada koristili Google Earth ili Second life, upotrebili ste nešto što je inspirisano romanom „Snow crash“. Neizmeran je uticaj koji je ova knjiga imala na tehnologiju novog milenijuma.

Prvi igrač na potezu

„Prvi igrač na potezu“
Mnogo novije delo od ostalih nabrojanih na listi, „Prvi igrač na potezu“ je nostalgično putovanje koliko i roman. Glavni junak je Vejd Vots, tinejdžer opsednut MMO-om koji je, uglavnom, zamenio komunikaciju u digitalnoj eri. Vejd se upušta u potragu za skrivenim blagom unutar igrice, a za to mu je potrebno obimno znanje iz jedne ezoterične oblasti: pop kulture osamdesetih godina prošlog veka.

„Prvi igrač na potezu“ je jedan od onih romana koji su prepuni referenci. Ako imate i najmanje interesovanje za video igrice osamdesetih, sigurno ste već pročitali ovu knjigu. Za one koji još uvek nisu, znajte da je ovo zanimljiva analiza starih i retro tehnologija, i odraz poštovanja koje neki ljudi imaju prema tim vremenima.

Danas u SKC-u: Tribina o putovanju kroz vreme

Na aprilskoj tribini Centrza za promociju nauke (CPN govoriće se o vremenu i četvrtoj dimenziji, temi koja je inspirisala mnoge književne i filmske stvaraoce.

Prolećna CPN tribina, koja će se održati u četvrtak, 30. aprila, u 19 časova, u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra, govoriće o vremenu, ali ne meteorološkom, već o takozvanoj četvrtoj dimenziji.Tema ovomesečne CPN tribine je „Vremeplov: ima li povratka u budućnost?“.

Putovanje kroz vreme, tema koja inspiriše SF autore od nastanka ovog žanra do danas, za nauku predstavlja ultimativni izazov. Zahvaljujući Ajnštajnovoj teoriji relativnosti, još od 1905. godine, fizika dublje razume pojam vremena, kao i mogućnost da se pri kretanju relativističkim brzinama osmotre fenomeni dilatacije vremena. Daleko od bilo kakvog praktičnog dizajna vremeplova za ljudsku upotrebu, fizičari proučavaju izuzetno brze čestice koje “putuju” kroz vreme.

Učesnici:
• dr Tijana Prodanović, astrofizičarka, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad
• dr Božidar Nikolić, fizičar, Fizički fakultet, Beograd
• dr Zoran Živković, pisac

Moderator:
• Slobodan Bubnjević, urednik Komunikacija CPN-a