Večeras beogradska premijera predstave "Vrli novi svet"

Nakon uspešne pred-premijere u Madridu, predstava Vrli novi svet stiže u Beograd na veliku scenu Opere i Teatra Madlenianum. Premijera je zakazana za utorak, 4. decembrat u 19.30h.

scena iz predstave Vrli novi svet

Vrli novi svet je plesno-dramska predstava koja se temelji na istoimenom delu Oldusa Hakslija (Aldous Huxley). Pitanje na koje autor predstave želi da odgovorimo je vrlo jednostavno: Šta nas čini ljudima?
Dehumanizacija novog sveta, sterilnost i odsustvo individualnosti koju je Haksli početkom prošlog veka samo naslućivao, danas, nepunih 100 godina kasnije, postaju realnost. Šta više, dehumanizacija prelazi u hiperhumanizaciju, a individualnost je prenaglašena.

Vrli novi svet je priča o sukobu naivnog čoveka “divljaka” sa moralom i politikom novog doba. Vrli novi svet predstavlja jasnu viziju neuravnotežene, tehnološki napredne sadašnjosti u kojoj se ljudi kloniraju, društveno indoktriniraju i farmakološki anesteziraju da bi se što bezbolnije uklopili u algoritmički poredak, a sve po cenu njihove slobode, ljudskosti i duše. U Vrlom novom svetu svi su srećni, svi su jedinstveni i svi su zadovoljni plasiranom slikom svog života.

Saša Sasić je umetnička direktorika, plesačica i koreografkinja srpskog porekla, živi u Španij, a svoju edukaciju iz oblasti plesa stekla je u Beogradu, Granadi i Madridu. Prvo samostalno autorsko iskustvo ostvaruje 2010. godine.

U predstavi:

Glumica: Huichi Chiu; Plesači: Adrián Díaz Rodríguez, David Mazón Fierro, Mario Olave Jiménez, Zoe Sepúlveda Merino

Muzičar: Fernando Leria Jiménez.

Režija: Saša Sasić

Koreografija: Natalia Fernandes, Sasha Sasic

Muzika: Fernando Leria Jiménez

Scenografija: Jug Cerović

Ovih 11 knjiga naučne fantastike je predvidelo budućnost

Da li naučna fantastika predviđa budućnost ili samo inspiriše buduća otkrića?

Ovo se pitaju čitaoci nakon čitanja romana koje ćemo navesti, a u kojima su kompjuterski hakeri, veštački udovi i ajpedi – sve su ih izmislili pisci decenijama, a nekad i vekovima, pre nego su ove inovacije zaista stvorene.

„Guliverova putovanja“ Džonatana Svifta (otkriće Marsova dva meseca)

Ova društvena satira iz 1726. godine prati čoveka po imenu Guliver na putovanjima po različtim svetovima poput onog koji je nastanjen malim ljudima ili drugog u kom žive divovi.

Ali kada se Guliver nađe na ostrvu Laputa, plutajućem svetu prepunom naučnika, astronomi primećuju da Mars u svojoj orbiti ima dva meseca. Preko 150 godina kasnije, 1877, otkriveno je da Mars zaista ima dva meseca – Fobos i Deimos.

„Frankenštajn“ Meri Šeli (savremene transplantacije)


Kada je Šelijeva napisala „Frankenštajna“ 1818. godine, nauka je tek počela da istražuje nove oblasti reanimacije mrtvog tkiva putem elektriciteta.

Iako su prvobitne metode bile, da tako kažemo, sirove, otvorile su put za razvoj kasnijih medicinskih otkrića poput transplatacije organa koja je opisana u ovom romanu.

„Dvadeset hiljada milja pod morem“ Žila Verna (električne podmornice)

Žil Vern je poznat kao jedan od najnaprednijih autora devetnaestog veka. Predvideo je mnoge stvari od lunarnih modula do solarnih jedara više od sto godina pre nego što su proizvedeni.

Njegova najpoznatija knjiga je svakako „Dvadeeset hiljada milja pod morem“. Objavljena je 1870. godine, a predvidela je električne podmornice 90 godina pre nego što su zvanično otkrivene.

„Looking Backward“ Edvarda Belamija (kreditne kartice)

Belami je u svom utopijskom romanu naučne fantastike iz 1888. godine imao ideju sličnu kreditnim karticama koje su zapravo počele da se koriste tek 63 godine kasnije.

Nakon što Džulijan Vest zaspi na 113 godina i probudi se u 2000, zatiče svet u kome svi koriste „kreditne“ kartice da kupuju robu. Iako je način na koji Belamijeve kartice funkcionišu sličniji debitnim, reč je svakako o veoma zanimljivom predviđanju.

„The World Set Free“ H. Dž. Velsa (atomska bomba)

Objavljen 1914. godine, ovaj roman ne samo da predviđa nuklearna oružja već je moguće da je i dao ideju za destruktivnu nuklearnu bombu doktoru Leu Zilardu, čoveku koji je prvi podelio atom.

Iako je u Velsovom svetu atomska bomba bila uranijumska ručna granata – poput regularne bombe samo sa više radijacije – nauka koja stoji iza te ideje je bila tri decenije ispred svog vremena.

„Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija (tablete za podizanje raspoloženja)

Distopijski roman koji prikazuje šta bi se dogodilo sa svetom kada bi postao kapitalističko društvo zavisno od lekova u kome se daje prednost seksualnim slobodama u odnosu na monogamiju i ljudi su podeljeni u kaste.

U ovom romanu iz 1931. godine, Haksli je predvideo upotrebu tableta za podizanje raspoloženja i reproduktivnu tehnologiju, kao i probleme prenaseljenosti.

„1984“ Džordža Orvela (Veliki brat i masovni nadzor)


Orvelova „1984“ je klasik distopijskih romana koji je odgovoran za koncepte poput Velikog brata, prihvatanje kontradiktornih mišljenja, novojezika i policije istine.

U njemu je opisan distopijski svet četrdesetak godina nakon Drugog svetskog rata, a knjiga se fokusira na teme poput cenzure, propagande i tiranske vladavine u društvu budućnosti. Orvel je takođe predvideo masovno nadgledanje i policijske helikoptere u svom klasiku iz 1949. godine.

„Farenhajt 451“ Reja Bredberija (slušalice)


Bredberi je 1953. godine napisao „Farenhajt 451“ koji govori o tehnološkom društvu u kome su knjige zabranjene i svaka koja je preostala mora biti spaljena.

Njegov distopijski svet je predvideo ravne televizijske ekrane, kao i „školjke“ i „radio naprske“ – prenosive audio uređaje koji se ne razlikuju mnogo od bubica i blutut slušalica.

„2001: Odiseja u svemiru“ Artura Klarka (ajped)


Ova naučnofantastična knjiga iz 1968. godine o vanzemaljskoj civilizaciji koja stvara inteligentan život na Zemlji je prepuna ozbiljnih tema poput nuklernog rata, evolucije i opasnosti od veštačke inteligencije u obliku super računara HAL 9000.

Ali najpreciznije predviđanje u knjizi su elektronske novine tj. „njuzpedi“ koje ljudi čitaju, a deluju veoma slično današnjim ajpedima.

„Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa (aplikacije za prevođenje zvuka)

U romanu objavljnom 1979. godine, tajni istraživač za međuzvezdani vodič „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Ford Perfekt upozorava svog prijatelja Artura Denta da će Zemlja biti uništena.

Njih dvojica beže na vanzemaljskom svemirskom brodu i uplovljavaju u bizarnu avanturu kroz univerzum. Jedna od stvari kojima prisustvuju je audio prevođenje u realnom vremenu uz pomoć univerzalnog prevodioca, nešto što je danas, 34 godine kasnije, moguće zahvaljujući aplikacijama.

„Neuromant“ Vilijema Gibsona (virtuelni svet i kompjuterske hakere)

Ovaj futuristički triler iz 1984. godine prati sagorelog hakera i kiber lopova čija mogućnost da se „poveže“ sa virtuelnim svetom mu je vraćena uz pomoć čudotvornog leka.

„Neuromant“ nije samo prvi roman koji je uspeo da osvoji trostruku krunu nagrada za naučnofantastična dela (Hugo, Nebula i Filip K. Dik) i inspirisao serijal „Matriks“, već je i predvideo našu budućnost virtuelnog društva i kompjuterskih hakera.

Povratak distopije: Šta čitati u eri "alternativnih činjenica"

Prvi koraci Donalda Trampa kao predsednika već su pomerili mnoge granice normalnog, ali je novi stanar Avenije Pensilvanija 1600 uticao i na nešto sa čim na prvi pogled nema mnogo veze: prodaju knjiga.

Nekoliko dana nakon što je Trampova savetnica Kelien Konvej izjavila da portparol Bele kuće Šon Spajser nije lagao kada je rekao da je Trampova inauguracija bila najposećenija u istoriji, već je izneo ”alternativne činjenice”, ovaj novi termin za laž vratio je kultni roman “1984” Džordža Orvela na prvo mesto liste najprodavanijih knjiga na Amazonu. Među najtraženijim naslovima u popularnoj onlajn knjižari nalazi se još nekoliko klasika distopijske literature, koji očigledno postaju udžbenici za postčinjenično društvo.

Ukoliko želite da uporedite fikciju i stvarnost ili da procenite živimo li u Okeaniji, Svetskoj Državi ili na nekom trećem mestu, ovih pet klasika distopije mogu za početak da pomognu u razumevanju onoga što se dešava oko nas:

5. “Sluškinjina priča” Margaret Atvud
U Republici Galad, nekadašnjim Sjedinjenim Državama, žene ne mogu da rade i zarađuju novac, već imaju samo ulogu da obavljaju kućne poslove i razmnožavaju se. Neposlušnost se kažnjava vešanjem ili progonom. Postoje služavke kojima je zadatak samo da rađaju, a zatim daju bebe moralno podobnim ženama bez dece. Jedna od njih je Fredovica kroz čiju priču saznajemo kako je nastalo ovakvo društvo.
Margaret Atvud: Sluškinjina priča; Autor: Creative Commons

4. “Put”, Kormak Makarti
Svet je zadesila apokalipsa, a malobrojni ljudi jedina su preostala živa bića na planeti. Teško bolestan otac i sin kreću na višemesečno putovanje kroz opustošenu Ameriku, pokušavajući da živi stignu do mora, mada ne znaju šta ih tamo čeka. Osim gladi, pretnju na putu predstavljaju bande kanibala, protiv kojih imaju samo revolver sa dva metka. Iako sebe vide kao “dobre momke”, dečak primećuje da otac u borbi da prežive postaje surov i amoralan prema ljudima u istoj situaciji, a jedino ljudsko u njemu ostaje ljubav prema sinu. Roman je 2007. osvojio Pulicerovu nagradu.

3. “Farenhajt 451”, Rej Bredberi
U bliskoj budućnosti knjige su ilegalna roba, a “vatrogasci” imaju zadatak da ih u ime opšte sreće spaljuju zajedno sa kućama u kojima su nađene. Gaj Montag obavlja ovaj posao bez preispitivanja, dok njegova žena Mildred dane provodi uz TV. Susret sa mladom i slobodoumnom Klarisom koja mu priča o prošlosti u kojoj se ljudi nisu plašili i gde su svet upoznavali preko knjiga, a ne televizije, menja njegov način razmišljanja. Kada Klarisa nestane, a Mildred pokuša da se ubije, Montag počinje da skriva knjige koje je do tada spaljivao.
Rej Bredberi: Farenhajt 451; Autor: Wikipedia Creative Commons

2. “Vrli novi svet” Oldos Haksli
Sredinom trećeg milenijuma ili 632. godine “posle Forda”, Upravljači su stvorili totalitarnu Svetsku Državu zasnovanu na principima stabilnosti i sreće koja se održava uz sintetičku drogu soma. Bebe se proizvode u laboratorijama, ljudi dele na klase po inteligenciji, porodice više ne postoje, mozak se ispira tokom spavanja, seks je slobodan, a osećanja isključena. Bernard Marks je usamljen u želji da se oslobodi ovog savršenog društva, a prilika za to mu se pruža kada poseti jedan od preostalih Rezervata u kojima žive “divljaci” – ljudi koji se nisu uklopili u novi sistem i još uvek se rađaju i žive na stari način.
Oldos Haksli: Vrli novi svet; Auror: Wikipedia Creative Commons

1. “1984”, Džordž Orvel
Svet je podeljen na tri ogromne države: Okeaniju, Evroaziju i Istaziju koje su u neprestanom ratu. U Okeaniji je rat mir, sloboda ropstvo, a neznanje moć. Veliki brat sve posmatra, iz novogovora su izbačene dvosmislene reči, a policija misli preko sveprisutnih ekrana nadzire građane. Ministarstvo istine plasira laži, prošlost se falsifikuje, svaki stranac je neprijatelj, a dva i dva su pet ako partija tako želi… Novine pišu samo o uspesima vlasti, sportu, zločinima i astrologiji. Vinston Smit radi u ministarstvu istine i čezne za slobodom… ali Veliki brat i to zna.
Džordž Orbel; Autor: Profimedia

Analiziran i Haksli, uskoro na red dolazi Orvel

Posle priče o Zamjatinovom romanu “Mi”, na red u Klubu 128 i njihovom serijalu “Distopijski književni klasici”, došao je red na Oldosa Hakslija i njegov čuveni “Vrli novi svet”. O njemu su govorili Janko Vukotić, student četvrte godine na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ivan Damnjanović, apsolvent na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sama tema predavanja nosila je naziv “Univerzalno i aktuelno u Vrlom novom svetu”.

Prvih skoro sat vremena opširno izlaganje je imao Janko Vukotić koji je iscrpno analizirao broje aspekte Hakslijevog dela – počevši od termina “svetska država”, preko povezivanja implikacije totalitarnih režima i onoga što je prikazano u “Vrlom novom svetu”, pa preko pitanja seksualnih sloboda, gde imamo jedan totalno drugačiji pristup od Džordža Orvela (u “1984” Veliki brat strahuje od seksualnog čina), do toga šta se dešava sa informacijama (ponovo kod Orvela imamo cenzuru i manipulaciju, dok je kod Hakslija prisutna disperzija i kanalisanje ka trivijalnom).

Objašnjavano je i kako ljudska svest mora da strada u Hakslijevom svetu, kao i “svest o sebi i po sebi”, kakvi su sve metodi malverzacije, a u fokusu se našla i “soma” – sintetička droga koje imaju ekstatično dejstvo, uz napomenu da je Oldos Haksli pisao o uticaju droga na proširenje svesti. Končano, objašnjeno je i kako izgleda svet genetskog inženjeringa, uz biološko razvrstavanje u kaste.

Kompleksnost Hakslijevog romana je jedan deo priče zašto je “Vrli novi svet” i dalje interesantan, ali je pitanje zašto uopšte govorimo o tom delu, bio deo predavanja Ivana Damnjanovića koji je na početku svog dela izlaganja objasnio da sadašnji svet ponajviše liči na ono što je Haksli opisao – daleko više od svetova koje su nam predstavili Jegvenij Zamjatin (“Mi”) i Orvel. Haksli nam, zapravo, pokazuje da su obe strane – i leva i desna, prilično iste, za razliku od Zamjatina i Orvela koji daju kritiku totalitarnog sistema koji u osnovi imaju komunizam.

Uz pomniju analizu termina “distopija” i “anti-utopija”, Damnjanović se posebno osvrnuo na elemente romana iz današnje perspektive – komercijalizacija obrazovanja i dominacija materijalnog.

Usledila je i diskusija, pred uobičajeno prilično ispunjenom slušaonicom 128, gde će se nastaviti serijal “Distopijski književni klasici”, a gde uskoro treba očekivati razgovor o Džordžu Orvelu.

Klub 128: Univerzalno i aktuelno u "Vrlom novom svetu"

Klub 128 je organizovao ciklus predavanja pod nazivom “Distopijski književni klasici”. Ciklus ima karakter uvodnika u okviru kojeg, sa gostima, organizator pokušava da pokrene plodnu diskusiju o najznačajnijim delima književne distopije dvadesetog veka. U tom smislu, govoreći prvenstveno o romanima Zamjatina, Hakslija i Orvela, cilj  je da se ponovo usmeri pažnja publike na ovaj žanr, budući da se čini da je u poslednje vreme, naročito u akademskim krugovima, skrajnut i zapostavljen.

Treće predavanje ciklusa održaće se u petak, 8. aprila, u 20h, u slušaonici 128 Filološkog fakulteta u Beogradu. Posvećeno je čitanju “Vrlog novog sveta” Oldusa Hakslija iz perspektiva svevremenosti i savremenog društveno-istorijskog trenutka.

Hakslijeva antiutopija u sebi sadrži mehanizme koji je, kao i svako univerzalno vredno i estetski uspešno oblikovano umetničko delo, čuvaju od slepog robovanja ideološkim dogmama. To se prevashodno odnosi na kritički stav autora, koji dominira romanom, i kojim se dekonstruišu i demistifikuju različiti oblici društvenih uređenja, u cilju ukazivanja na štetne posledice koje se javljaju ukoliko se neke pretpostavke tih sistema društvenog ustrojstva izvedu do kraja.

Istovremeno, kao i u slučaju većine distopijskih i antiutopijskih dela, radnja Hakslijevog romana smeštena je u budućnost, u nešto dalji istorijski trenutak od onog u kojem živimo. To nam, između ostalog, daje za pravo da ispitamo koliko i na koji način atmosfera “Vrlog novog sveta” korespondira sa aktuelnom društvenom realnošću, dokle se u sprovođenju nekih Hakslijevih postavki stiglo, te kakve su, u određenim segmentima, prognoze za budućnost.

Predavači:

Janko Vukotić, student četvrte godine na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Ivan Damnjanović, apsolvent na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu