Zoran Petrović za Sajam knjiga objavljuje zbirku priča

Pisac Zoran Petrović je, obično za beogradski Sajam knjiga, svoje fanove častio novim delom svog serijala “Praznik zveri”. Ove godine stiže – zbirka priča “Čuvari fantazmi”. Moći će da se, na sajmu, kupi na štandu izdavačke kuće “Otvorena knjiga”.

Naslovnica Čuvari fantazmi

Evo šta autor kaže o svom projektu:

„Čuvari fantazmi“ je zbirka dugih i kratkih priča pisanih u protekle tri godine. Objavljivane su u elektronskoj i štampanoj formi putem raznih konkursa u regionu i grupnih izdanja, a sada prvi put objedinjene u autorsku zbirku.

Što se tiče četvrtog dela sage „Praznik zveri“ – Zakon krvoljublja, stvari stoje ovako. Nakon više razgovora sa bliskim ljudima koji sa mnom sarađuju i prate pisanje sage, odlučio sam da ne jurim sa izdavanjem. Da bi četvrti deo u najmanju ruku dosegao kvalitet trećeg, a verovatno ga u tome i premašio, neophodno je da odsanjane scene i izmaštani događaji legnu na svoje mesto i skladno se povežu sa istorijskim tokovima tadašnjeg vremena. Istovremeno, želja mi je da ovoga puta to bude obimnije delo, pa je to još jedan od razloga što se objavljivanje prolongira.

Ovim odlaganjem čitaoci su, zapravo, na dobiti, jer će, kada Zakon krvoljublja bude objavljen, u rukama imati kvalitetno delo koje će opravdati činjenicu da je saga „Praznik zveri“ treću godinu u vrhu čitalačkog interesovanja i u vrhu kvaliteta savremene fantastične književnosti.

"Praznik zveri" u Poletu

Domaća fantazijska saga “Praznik zveri” Zorana Petrovića dobila je na nedavnom Sajmu knjiga u Beogradu svoj treći deo – “Praznik zveri: Nezvani gost”. U “Poletu” je sinoć bila održana promocija cele sage, gde su Zoran Petrović, Karlo Astrahan i Ivona Fuštić razgovarali na razne teme kojima se bave do sada objavljene knjige.

Praznik zveri u Poletu

Zoran Petrović je na književnoj sceni debitovao (2009. godine) sa dve zbirke pesama! A od 2016. godine počeo je da objavljuje sagu “Praznik zveri”. Karlo Astrahan, koji je vodio ovo veče, upitao je Zorana da se priseti počekta ove priče, pomenuviš Avalu.

“Ne, nije počelo na Avali, već u Bulevaru”, prisetio se Zoran i ispričao jednu, od brojnih anegdota koje smo čuli tokom večeri, kada je primetio interesantnog čoveka koji nije hteo da priđe trafici sve dok je nekoga bilo u redu, da bi kasnije saznao od prodavačice da on to tako stalno radi. Te noći je došao da pita da li je došla nova Stripoteka. To je bio “okidač” da se razmotri jedan psihološki triler, a na kraju je od svega ispao roman “Praznik zveri: Žeteoci”.

Za drugu knjigu postoji cela jedna priča kako je Zoran stigao do zamka Elc (bio mi je potreban jedan nepoznati zamak), i bilo je pravo otkrovenje kada je pronašao ono što mu je bilo potrebno – porodicu koja je vlasnik zamka već 850 godina!

Eržebet Batori se pominje u trećem delu, ali iako su mnogi očekivali da će dobiti mnogo više prostora – ništa od toga.

“Pomenuo sam je u trećem delu, ali mi nije bila interesantna. Ta njena psihopatska ubistva nisu dugo trajala”, naglasio je on i dodao da u četvrtom delu ionako dolazi “njeno vreme” tako da je možda tada možemo očekivati u “većim količinama”.

Ivona Pušić, sada već bivša novinarka, je pričala zašto je na domaćoj sceni fantastika i dalje skrajnuta, otkrila nam da više voli epsku fantastiku nego naučnu fantastiku, kao i da nije pročitala prva dva dela “Praznika zveri” ali da je trećim delo oduševljena.

Zoran je iskoristio tu njenu priču da podseti da njegova saga može da se čita “odvojeno”, da priče nisu nužno povezane, te da na taj način može biti i stotinu knjiga.

Inače, bilo je reči i o Zoranovoj saradnji sa drugim Zoranom – Živkovićem. Ta saradnja traje već godinu dana, a iako je Živković najavio na jednoj ranijoj promociji da će Petrovića pokušati da malo više gurne u mejnstrim, ovaj se za sada i dalje tome odupire. “Ono gde je Živković najviše uticao na mene je to da sam postao pismeniji. Doduše, i dalje se ne slažemo oko upotrebe aorista”, dodao je Petrović, napomenuvši da se Živković tome itekako protivi, ali da je bar u tome dosledan – u njegovim knjigama nećete videti ni “a” od aorista, za razliku od nekih drugih pisaca koji se protive njegovom korišćenju, a dovoljno je nasumično otvoriti neku stranicu njihovih knjiga i videti da ga itekako ima.

Promocija sage "Praznik zveri" večeras u “Poletu”

Za večeras je najavljena promocija domaće fantazijske sage koja je svoj treći deo predstavila na prošlom Sajmu knjiga u Beogradu. Evo šta se u najavi kaže:

Posle velikog uspeha sage Praznik zveri na sajmu knjiga 2018. obeležavamo godinu i promocijom. Učestvuju: Karlo Astrahan – voditelj i urednik programa, Ivona Fuštić – novinar i Zoran Petrović – autor.

Pozivamo čitaoce, fanove, prijatelje i sve ljubitelje pisane reči i onostranog da nam se pridruže u petak, 21. decembra u 19h u art galeriji “Polet”, Cetinjska 15 – Beograd.

Pred sam zimski solsticij, u noći punog meseca, koji se naziva i Hladni Mesec ili Mesec Dugonoćja, pričamo o fantastici, magiji i čudesnom.

P.S. Promocija je vampire-friendly, pa će stoga, golubiju travu, raspeća, bodeže i druga sečiva od Belog Trna, obezbeđenje oduzimati na ulazu.

"Praznik zveri" za kraj sezone u biblioteci "Milutin Bojić"

Predstavljanje književnog projekta “Praznik zveri” Zorana Petrovića, bila je ujedno i poslednja promocija u biblioteci “Milutin Bojić” u 2017. godini. “Praznik zveri” čine knjige “Žeteoci” i “Grehovi alijanse”, a treći deo će uslediti 2018. godine.

Pored Zorana Petrovića, u ulozi moderatora večeri, bio je Karlo Astrahan – urednik programa u biblioteci “Milutin Bojić”, kao i Zoran Živković, naš najprevođeniji pisac posle Milorada Pavića, kako je istaknuto u najavi večeri.

Dvojica Zorana

Prvo pitanje na koje je Petrović morao da odgovori su njegovi počeci pisanja, a on je naglasio da su tu bitna još iskustva iz osnovne škole – o kojima je detaljnije pričao kasnije, uz napomenu da “moje kolege žive fantastiku, a ja sam je video”. Naime, Petrović je ispričao da kada nije upisao Medicinski fakultet, odao se boemskom životu ali i tako upoznao neke neverovatne ljude koji su se interesovali za magiju i okutno, te je te oblasti upoznao “iznutra” – čak je prisustvovao i jednom egzorcizmu!

Pre “Praznika zveri” imao je realističan roman “Bulevar greha”, mada čak i tamo ima elemenata fantastike. No, i jedan i drugi roman karakteriše ljubav, ali “Praznik zveri” je počeo da nastaje kao psihološki triler, da bi se tu ubrzo obrela i jedna veštica i cela priča otišla u pravcu fantastike.

No, ono što se sreće u njegovim romanima su “romantični vampiri” – njegova omiljena stvorenja i “prva ljubav”, ali pošto mu tradicionalni vampir nije bio interesantan već onaj koje je prva predstavila En Rajs, tako da su oni u njegovom delu stvorenja koja su itekako sposobna da vole.

Kao i drugi pisci i Petrović istražuje za svoja dela – u prvoj knjizi to su bila svojstva đurđevka, u drugom azaleje, a u trećem je opet bitna jedna biljka, ali nije hteo da otkrije koja.

Zoran Živković, kao neko ko će biti izuzetno bitan u daljem stvaralaštvu Zorana Petrovića, je na početku morao da ispriča da je od sada njegova “Biblioteka” obavezna lektira u Portugalu za učenike srednjih škola, a kasnije je objasnio da mu je mlađi imenjak na jednom skupu prišao i pitao šta treba da uradi kako bi njegove knjige stigle na englesko govorno područje. Svakako, jedan od uslova je da dobiju prevod, što će se uskoro desiti, a nastavak njihove saradnje je u oblasti kreativnog pisanja koje je Živković, do ove godine, predavao na Filološkom fakultetu.

No, kako Zoran Živković kaže: “Predstoji nam neprestana tiha borba – on će probati da piše ono što mu najbolje ide, ali imajući u vidu njegov talenat ja ću probati da ga izmestim iz žanrovske fantastike u neku koja je meni daleko bliža. On ima dara, da li ima peh ili sreću da sarađuje samnom – videćemo”, rekao je Zoran Živković. On je dodao da se mora pohvaliti ono što je Zoran Petrović uradio do sada, ali da to nije njegov krajnji domet.

Sam Petrović kaže da njegov “Praznik zveri”, za sada, ima zamišljenih šest delova, ali da se neće ograničiti na tom broju. Postoje i neki drugi projekat – videli smo i trejler za još neimenovanu knjigu koja mu je naručena, ali će to ipak stajati po strani pošto je treći deo postojećeg serijala – prioritet.

Promocija je protekla uz prikazivanje drugih promotivnih spotova za prve dve knjige “Praznika zveri”, ali i uz čitanje odlomaka iz prvog dela, pod nazivom “Žeteoci”. Na kraju su zainteresovani mogli da kupe knjige, koje je prethodno onjušila jedna mlada maca koja je, izgleda, već uveliko “inventar” biblioteke “Milutin Bojić”. Ko zna šta je mislila, možda: “Praznik je bio juče, gde su te zveri?”

Macja inspekcija

Promocija sage "Praznik zveri"

Promocija romana “Praznik zveri” održaće se večeras u 19.00, u Biblioteci Milutin Bojić, Ilije Garašanina 5, u Beogradu.

Učestvuju:
Karlo Astrahan – urednik programa,
profesor Zoran Živković – specijalni gost,
i Zoran Petrović – autor Praznika zveri

Praznik zveri – Žeteoci, prvi je domaći originalni kriminološko-forenzički triler baziran na multižanrovskim motivima fantastike (horor, mač i magija, urbana, folklorna i epska fantastika), a u isto vreme protkan je sasvim novim i autentičnim legendama i motivima. Praznik zveri, Grehovi alijanse, nastavak je koji stilom pripovedanja stoji rame uz rame sa svetskim delima ovih žanrova.

Pisci-gejmeri i Zelić x2 (2.dan)

Drugi dan drugog Games.con-a je, u Hali 2 (nivo B), doneo jedno izuzetno zanimljivo predavanje “o Gejmingu i Pisanju”, ali na žalost samo mali broj zainteresovanih je došao da čuje objavljivane pisce fantastike koji itekako imaju veze i sa gejmerskih svetom! Govorili su Dimitrije Stevanović (koji je vrlo brzo morao da napusti tribinu jer se aktivno takmiči na ovogodišnjem Gamec.con-u), Zoran Petrović, Nebojša Petković, Ivan Branković i Pavle Zelić.

GamesCon 2017 Pisci_gejmeri

Ivan Branković je na početku napravio mali uvod o povezivanju sveta pisanja i sveta igara, i podsetio da su upravo prve video-igre bile – tekstualne avanture. Međutim, ono što je bio njegov najveći doprinos ovoj priči je činjenica da se on upravi bavi stvaranjem video-igara i do sada je radio na tri naslova upravo kao čovek koji razvija priču, što je značilo da mladi koji bi želeli da krenu njegovih stopama imaju na raspolaganju “domaći zlatni rudnik” informacija.

S druge strane Zoran Petrović je svakako mnoge iznenadio svojom pričom i ličnim iskustvom koje je vezano za period od pre par decenija kada je radio kao GameMaster za jednu kalifornijsku firmu, a da je svojevremeno odbio ponudu da upravo to bude i za kompaniju Blizzard! On je kasnije otkrio i koje su to klopke za pisce ako se hvataju u koštac sa svetom gejminga.

Pavle Zelić je priznao da i nije baš veliki gejmer, ali je zato ispričao o jednom projektu Srpskog književnog društva, u kome i on učestvuje, čije je ideja da pokažu domaćim piscima kako da “zarade leba” od pisanja – u svetlu toga da tiraži knjiga sigurno ne mogu da im obezbede egzistenciju. Zelić ima velikog iskustva u radu na strip-scenarijima i sekvencijalnom pripovedanju koje je primemljivo i na igre, a kasnije je objašnjavao i značaj transmedijalnog pripovedanja na primeru “Zvezdanih ratova”.

I Nebojša Petković je ostavio svoje gejmerske dane iza sebe, ali je mogao da se pohvali da je svoju suprugu upoznao igrajući “Heroes”, a ispričao je i kako su mnogi pisci epske fantastike bili inspirisani svojim likovima iz sveta igara, a potom podsetio i na Stivena Eriksona koji je svoj Malaški serijal zasnovao na svoj igranju RPG-a.

Ivan Branković je, dakle, imao najdirektnije savete potencijalnim piscima video igara i ukratko je objasnio kako one nastaju, koja je povezanost sa ostalim članovima tima, otkrio da jedna point-and-click avantura koju završite za par sati ima bar 600-700 strana teksta, da prosečan igrač ne otkrije često ni trećinu napisnih dijaloga u jednoj igri i gomilu drugih interesantnih stvari.

Usledila su i pitanja zaintersovanih iz publike koja su se, pre svega, ticala nelinearnosti priče jer, za razliku od filma, knjige ili stripa, u igri kao igrač imate daleko više “izbora” – mada će se ispostaviti da je, u krajnjoj liniji, svaki taj “izbor” dirigovao (i osmislio) upravo pisac same igre.

Odmah po završetku ove tribine, za stolom je ostao samo Pavle Zelić koji je sa prisutnima podelio svoje priče i impresije vezane za konvencije. Iako je to bila priča vezana i za domaću scenu, ipak je najviše zanimljivosti bilo sa čuvene Lucca Comics & Games konvencije (Italija), druge po broju posetilaca u svetu (samo Japanci imaju još veću konvenciju). I on je napravio jedan uvod u istorijat fanovskog okupljanja u svetu, sa naročitim osvrtom na pravu eksploziju posetćenosti konvencijama tokom 90-tih i 2000-tih, a sve to zaokružio pričom o bitnosti kospleja za same konvencije pošto, recimo, u Luki od pola miliona poestilaca čak 250.000 njih su – kosplejeri.

GamesCon 2017 Pavle Zelic ConMan

Uz sve ove priče Zelić je otkrio i jednu vest koja će obradovati domaće ljubitelje stripa – kada je ispričao o Milo Manari koji je bio pod udarom kritike zbog svoje Spider-Woman, i “odbrane” od strane Frenka Čoa i njihove zajedničke tribine (kojoj je i sam Zelić prisustvoao), te je okupljenima najavio da će upravo Manara biti gost na Games.con-u! Naime, on ga je pozvao da gostuje u Beogradu, Manara je to prihvatio, ali na žalost ove godine nije mogao da dođe. Znači – očekujemo ga 2018. godine!