First Contact and Time Travel – nova knjiga Zorana Živkovića

Prestižna izdavačka kuća Springer (Springer International Publishing AG), u septembru ove godine, objaviće novu knjigu Zorana Živkovića – First Contact and Time Travel

First Contact and Time Travel prednje korice

Knjiga se sastoji od eseja i tekstova iz oblasti fantastike nastalih u dugogodišnjoj karijeri ovog veoma poznatog i poštovanog srpskog pisca, esejiste, istraživača, izdavača i prevodioca.

Advertisements

Živkovićev ”Amarkord” na Radio Beogradu 3

U ponedeljak 5. februara s početkom u 23.30, na Radio Beogradu 3biće emitovano čitanje mozaik romana Amarkord Zorana Živkovića, u interpretaciji autora, javlja Art-Anima. Čitanje celog romana biće realizovano kroz deset desetominutnih nastavaka, koji će biti emitovani radnim danima pre ponoći u okviru ciklusa „Trajni snimak“. Urednica ciklusa je Olivera Nušić.

Zoran Živković i Amarkord

Sećanje kao najosobenije i najprisnije čovekovo svojstvo glavni je junak Živkovićevog Amarkorda. Poglavlja ovog proznog dela naslovljena su prema velikim delima svetske književnosti („Zločin i kazna“, „Mrtve duše“, „Čarobni breg“, „Jadnici“…) Pisac nam predstavlja deset prizora oneobičenih pamćenja koja dovode junake u čudnovate, paradoksalne i često bezizlazne situacije.

Živkovićev ”Tumač fotografija” na engleskom jeziku

Najnovija knjiga Zorana Živkovića, Tumač fotografija, nedavno je doživela izdanje na engleskom jeziku, javlja Art-Anima. Knjigu je objavio američki Kadmus pres u okviru svog kapitalnog poduhvata čiji je cilj da se publici s druge strane Atlantika predstave sabrana dela najprevođenijeg savremenog srpskog pisca.

Tumač fotografija donosi pripovest u deset slika i isto toliko snova o zbivanjima u pariskom metrou jednog novembarskog petka pre podne. U istom vagonu, u isto vreme, obreće se desetoro sasvim osobenih i upečatljivih pojedinaca. Roman se bavi promišljanjem nekih od najstarijih i najuniverzalnijih tema i pitanja, kao što su: prolaznost, odnos prema životu i smrti, uspomene…

Prepoznatljivu grafičku opremu Kadmus Presovih izdanja Živkovićevih knjiga, uradila je japanska dizajnerka Juuan Ičo.

Američki izdavač ima u planu da do kraja 2018. godine objavi ukupno trideset izdanja književnih ostvarenja našeg pisca: dvadeset u mekom i deset u tvrdom povezu. Tumač fotografija je jedanaesta knjiga u tom nizu.

"Praznik zveri" za kraj sezone u biblioteci "Milutin Bojić"

Predstavljanje književnog projekta “Praznik zveri” Zorana Petrovića, bila je ujedno i poslednja promocija u biblioteci “Milutin Bojić” u 2017. godini. “Praznik zveri” čine knjige “Žeteoci” i “Grehovi alijanse”, a treći deo će uslediti 2018. godine.

Pored Zorana Petrovića, u ulozi moderatora večeri, bio je Karlo Astrahan – urednik programa u biblioteci “Milutin Bojić”, kao i Zoran Živković, naš najprevođeniji pisac posle Milorada Pavića, kako je istaknuto u najavi večeri.

Dvojica Zorana

Prvo pitanje na koje je Petrović morao da odgovori su njegovi počeci pisanja, a on je naglasio da su tu bitna još iskustva iz osnovne škole – o kojima je detaljnije pričao kasnije, uz napomenu da “moje kolege žive fantastiku, a ja sam je video”. Naime, Petrović je ispričao da kada nije upisao Medicinski fakultet, odao se boemskom životu ali i tako upoznao neke neverovatne ljude koji su se interesovali za magiju i okutno, te je te oblasti upoznao “iznutra” – čak je prisustvovao i jednom egzorcizmu!

Pre “Praznika zveri” imao je realističan roman “Bulevar greha”, mada čak i tamo ima elemenata fantastike. No, i jedan i drugi roman karakteriše ljubav, ali “Praznik zveri” je počeo da nastaje kao psihološki triler, da bi se tu ubrzo obrela i jedna veštica i cela priča otišla u pravcu fantastike.

No, ono što se sreće u njegovim romanima su “romantični vampiri” – njegova omiljena stvorenja i “prva ljubav”, ali pošto mu tradicionalni vampir nije bio interesantan već onaj koje je prva predstavila En Rajs, tako da su oni u njegovom delu stvorenja koja su itekako sposobna da vole.

Kao i drugi pisci i Petrović istražuje za svoja dela – u prvoj knjizi to su bila svojstva đurđevka, u drugom azaleje, a u trećem je opet bitna jedna biljka, ali nije hteo da otkrije koja.

Zoran Živković, kao neko ko će biti izuzetno bitan u daljem stvaralaštvu Zorana Petrovića, je na početku morao da ispriča da je od sada njegova “Biblioteka” obavezna lektira u Portugalu za učenike srednjih škola, a kasnije je objasnio da mu je mlađi imenjak na jednom skupu prišao i pitao šta treba da uradi kako bi njegove knjige stigle na englesko govorno područje. Svakako, jedan od uslova je da dobiju prevod, što će se uskoro desiti, a nastavak njihove saradnje je u oblasti kreativnog pisanja koje je Živković, do ove godine, predavao na Filološkom fakultetu.

No, kako Zoran Živković kaže: “Predstoji nam neprestana tiha borba – on će probati da piše ono što mu najbolje ide, ali imajući u vidu njegov talenat ja ću probati da ga izmestim iz žanrovske fantastike u neku koja je meni daleko bliža. On ima dara, da li ima peh ili sreću da sarađuje samnom – videćemo”, rekao je Zoran Živković. On je dodao da se mora pohvaliti ono što je Zoran Petrović uradio do sada, ali da to nije njegov krajnji domet.

Sam Petrović kaže da njegov “Praznik zveri”, za sada, ima zamišljenih šest delova, ali da se neće ograničiti na tom broju. Postoje i neki drugi projekat – videli smo i trejler za još neimenovanu knjigu koja mu je naručena, ali će to ipak stajati po strani pošto je treći deo postojećeg serijala – prioritet.

Promocija je protekla uz prikazivanje drugih promotivnih spotova za prve dve knjige “Praznika zveri”, ali i uz čitanje odlomaka iz prvog dela, pod nazivom “Žeteoci”. Na kraju su zainteresovani mogli da kupe knjige, koje je prethodno onjušila jedna mlada maca koja je, izgleda, već uveliko “inventar” biblioteke “Milutin Bojić”. Ko zna šta je mislila, možda: “Praznik je bio juče, gde su te zveri?”

Macja inspekcija

Promocija sage "Praznik zveri"

Promocija romana “Praznik zveri” održaće se večeras u 19.00, u Biblioteci Milutin Bojić, Ilije Garašanina 5, u Beogradu.

Učestvuju:
Karlo Astrahan – urednik programa,
profesor Zoran Živković – specijalni gost,
i Zoran Petrović – autor Praznika zveri

Praznik zveri – Žeteoci, prvi je domaći originalni kriminološko-forenzički triler baziran na multižanrovskim motivima fantastike (horor, mač i magija, urbana, folklorna i epska fantastika), a u isto vreme protkan je sasvim novim i autentičnim legendama i motivima. Praznik zveri, Grehovi alijanse, nastavak je koji stilom pripovedanja stoji rame uz rame sa svetskim delima ovih žanrova.

O studiji ”Zatočnik pete sile” na brodu Cepelin

U četvrtak 28. septembra od 20 časova na brodu Cepelin u Novom Sadu biće održana promocija knjige prof. dr Ljiljane Pešikan Ljuštanović Zatočnik pete sile – Fantastična proza Zorana Živkovića, javlja Art-Anima.

O knjizi će govoriti: prof. dr Sava Damjanov, prof. dr Zoran Živković, mr Dragić Rabrenović, Đorđe Rendelj i autorka.

Studija Zatočnik pete sile svojevrstan je putokaz koji čitaocu pruža bolju prohodnost kroz Živkovićev celokupan opus, ali i jedna velika studija kojom se na nov način tumače i rasvetljavaju njegova dela i oslikava važnost ovog pisca, kako u istoriji srpske, tako i svetske književnosti.

Knjiga je objavljena u saradnji Filozofskog fakulteta iz Novog Sada i Radija Bijelo Polje, a čine je sledeća poglavlja:

  • Krugovi i petlje Živkovićeve fantastične proze;
  • Između priče i romana – mozaički i kratki romani Zorana Živkovića;
  • Knjiga – pisac – čitaoci šest lica jednog pisca;
  • Poigravanje žanrom krimi-trilogija Zorana Živkovića;
  • „Svaka čast zdravom razumu“ – humor u prozi Zorana Živkovića;
  • „Nijedna nit nije lišena stradanja“ – oblikovanje vremena u fantastičnoj prozi Zorana Živkovića.

Predstavljena "Opšta teorija žirafa"

U Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda predstavljena je knjiga dr Milana M. Ćirkovića “Opšta teorija žirafa” – zbirka već ranije objavljenih tekstova koji su publikovani u različitim medijima između 2008. i 2015. godine, a u kojima se čitaocima približavaju važne ideje koju čine osnovu savremene nauke.

Za stolom su se, tako, našli (s leva na desno): Dragoljub Igrošanac, dr Mladen Jakovljević, prof. dr Zoran Živković, dr Milan M. Ćirković i Bojan Stojanović.

Promocija Opste teorije zirafa

Prvo je o knjizi govorio Bojan Stojanović, prvi čovek izdavačke kuće Heliks iz Smedereva, koji je naročito istakao važnost da se ovakvi radovi nađu objedinjeni u knjizi – jer dobijaju drugu dimeniziju, ali su i “otporniji na protok vremena”. Naročito je značajno i to što u Srbiji nema mnogo popularizatora nauke, a u svojim tekstovima Ćirković čitaocu nudi “sagledavanje ispod površinskog sloja”

Profesor dr Zoran Živković je svoj deo prče započeo konstatacijom da “mi živimo u XXI veku” a posle zamolio publiku da zamisli i da izađe napolje i pokuša da sagleda na osnovu čega bi smo mogli da zaključimo da smo 21. veku? To je isključivo po jednom artefaktu – mobilnom telefonu! Kada bi, međutim, pitali njegove korisnike da li znaju da su u tu spravu “ugrađene” dve velike naučne revolucije – teorija relativiteta i teorija kvatnog polja, to bi im sigurno bilo nepoznato. “Nikada znanje nije bilo dostupnije, a u isto vreme imamo i potpuno neznanje”, istakao je on, podvlačeći značaj postojanje knjige “Opšta teorija žirafa” uz nadu da će ona biti prevedena na engleski, jer je reč o svakako jedinstvenom delu u svetu.

Dr Mladen Jakovljević se nadovezao na priču o mobilnom i njegovim mogućnostima, dajući primer svojih studenata na anglistici kojima ne pada na pamet da neku nepoznatu reč koju čuju na predavanju upravo potraže preko mobilnog telefona. “Ova knjiga je namenjena onima koji iskazuju interesovanje za to kako nešto funkcioniše”, kaže on i dodaje da sama knjiga ima i dosta dodira sa književnošću, pa je tako, između ostalih, tu i primer kako je jedna svetska katastrofa imala veze sa nastankom romana Meri Šeli “Frankenštajn”.

Sam autor, dr Milan M. Ćirković, se osvrnuo na bitnost prosvetiteljstva koje je kod nas “preskočeno” pa stoga i imamo gomilu problema. “Kao posledicu nedostatka toga imamo populizam, ispiranje mozgova, plagijatorstvo…”, a kao primer naveo da su u opservatoriji u Beogradu dobijali i pitanja, u vreme pomračenja sunca, da li je to bezbedno gledati na televiziji! “Pseudo-nauka i magijski način razmišljanja su opasni”, naglasio je Ćirković i pomenuo i jedan primer iz sveta – gde Jakob Zuma, predsednik Južnoafričke republike, smatra da za sidu nije odgovoran virus, već crna magija – pa sa svoje funkcije preporučuje obolelima odlazak kod vrača!