Živkovićeva “Biblioteka” objavljena u Japanu

Čuveni roman Biblioteka, za koji je Zoran Živković 2003. godine dobio „Svetsku nagradu za fantastiku“, početkom februara je doživeo prevod na japanski jezik zahvaljujući tokijskoj izdavačkoj kući Seirindo Šobo (Seirindou Syobou), javlja Art-Anima.

Knjigu je sa engleskog jezika preveo Uzmakikuri, a naslovnicu za japansko izdanje uradila je umetnica Juučan Ito, koja je na maestralan način u toku proteklih osam godina ilustrovala sva dela Zorana Živkovića.

Biblioteka je Živkovićev najprevođeniji roman koji istražuje ideju misteriozne, beskonačne biblioteke u kojoj se nalaze sve knjige koje su ikada napisane, kao i one koje će tek biti napisane. 

Do sada je objavljeno dvadeset jedno izdanje Biblioteke na trinaest jezika u četrnaest zemalja: četiri izdanja u Sjedinjenim Državama, po tri u Portugaliji i Turskoj, a po jedno u Engleskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji, Danskoj, Južnoj Koreji, Saudijskoj Arabiji, Poljskoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Japanu.

Uskoro se očekuju izdanja na grčkom i mađarskom jeziku, kao i četvrto izdanje na portugalskom.

Roman je u avgustu 2018. godine u sklopu „Nacionalnog plana za čitanje“ portugalske vlade, uvršten među dvanaest knjiga koje se Portugalcima preporučuju za čitanje.

Živkovićeva “Bela soba” 28. oktobra na Beogradskom sajmu

U petak 28. oktobra od 16 časova na Beogradskom sajmu knjiga biće održana promocija novog romana Zorana Živkovića Bela soba. Razgovor o knjizi biće upriličen u Areni Hale 1A, u sali „Ivo Andrić“, a pored autora, govoriće i književna kritičarka Milena Đorđijević, javlja Art-Anima.

Roman Bela soba prvobitno se pojavio u martu na engleskom jeziku u izdanju Kadmus presa, a pola godine kasnije knjiga je objavljen je i na srpskom jeziku u izdanju Zavoda za udžbenike. Pišući nedavno o delima evropskih pisaca – među kojima je bila i Bela soba – ugledni književni kritičar Vašington posta Majkl Dirda preporučio je dvojicu autora za Nobelovu nagradu: Zorana Živkovića i Sejsa Noteboma (Holandija).

„Ivana je nestala…” Ovim uviđanjem počinju najneobičnija i najuzbudljivija 24 sata u životu pisca i profesora koji umnogome nalikuje na samog Živkovića. Ivana je trebalo da se vrati kući na večeru posle profesorovog časa kreativnog pisanja, ali ne samo da je nema nego joj je mobilni telefon isključen, što je sasvim neuobičajeno. Profesor se obraća policiji koja ustanovljava preko mreže nadzornih kamera da je s Ivanom verovatno sve u redu: poslednji put je snimljena kako, nimalo uznemirena, ulazi u jednu zgradu u ko-joj se i dalje nalazi.

Za policiju je time „slučaj” zaključen, ali ne i za profesora koji će tokom besane noći pokušati da odgonetne zašto ga je Ivana napustila. Mora da je život s jednim piscem ipak znatno teži nego što je on zamišljao… Jutro odagnava ove sumorne misli, ali i donosi nove nedoumice kada od Ivane stigne prvi imejl. U njemu je tek jedan čudnovati link koji vodi ka kratkom videu. Nemogućem videu, zato što se u njemu Ivana nalazi usred neke džungle odevena kao kada je sinoć izišla u zimsko beogradsko veče…

Policija oživljava „slučaj” koji sa svakim novim Ivaninim videom postaje sve složeniji i neverovatniji, dok za njega počinju da se interesuju sve više bezbednosne i obaveštajne službe. Ono što je u početku izgledalo kao banalna preljuba izrasta u fantastičan koloplet sve teže shvatljivih zbivanja u kojima profesor dospeva u žižu sumnji da orkestrira veliku terorističku zaveru. No, sve će to učiniti bespredmetnim poslednji Ivanin video…

Ugledni američki književni kritičar Glen Rasel Živkovićev roman ocenjuje izuzetnim, ponajpre zbog distinktivnog autorskog glasa, kojeg opisuje svojevrsnom kombinacijom glasova Roalda Dala, Borhesa i perjanica srednjeevropske fantastike Gogolja, Buglakova i Kafke.

U prikazu objavljenom krajem septembra u Politici, književni kritičar Aleksa Đukanović, o Beloj sobi kaže: „Kao malo koji autor-psiholog pre njega, Živković se najnovijim romanom impresivno poigrao ljudskom mišlju i (pod)svešću, dostigavši vrhunac svoje osobene borhesovsko-detektivske poetike ’nežne misterije’ i ’fantastično-realističnih prizora’, ali u novoj formi koja se po svojoj originalnosti izdvaja od svega što je ovaj slavni dobitnik ’Svetske nagrade za fantastiku’ do sada napisao.“

Osim pomenutog izdanja na engleskom jeziku, Bela soba će se uskoro pojaviti i u izdanjima na italijanskom, turskom, portugalskom i slovenačkom.

Živkovićeva “Biblioteka” od večeras na Radio Beogradu 3

U emisiji „Putevi proze” na Radio Beogradu 3, od ponedeljka, 3. do nedelje, 9. oktobra (od 23.30h), biće emitovano novo izdanje mozaičkog romana Zorana Živkovića Biblioteka koji će čitati autor, javlja Art-Anima.

Ova knjiga izvorno se pojavila pre dvadeset godina, i do sada je objavljena u trideset izdanja. Posredi je delo koje ima dvadeset stranih izdanja, a krajem ove i početkom naredne godine pojaviće se još tri prevoda Živkovićeve knjige: u Japanu, Grčkoj i Mađarskoj.

Zoran Živković je dobitnik brojnih nagrada, a za Biblioteku je 2003. godine dobio prestižnu „Svetsku nagradu za fantastiku”.

Urednica emisije „Putevi proze” je Olivera Nušić.

”Vašington post”: ”Živković zaslužuje Nobelovu nagradu”

Ugledni književni kritičar „Vašington posta“ Majkla Dirda, dobitnik Pulicerove nagrade, prikazao je novi roman našeg pisca Zorana Živkovića Bela soba., javlja Art-Anima Knjiga se nedavno pojavila u SAD, dok se tek očekuje izdanje na srpskom kod Zavoda za udžbenike.

Naslov prikaza glasi „U ovoj zvezdanoj grupi evropskih pisaca, dvojica zaslužuju Nobela” a tekst se odnosi na našeg proslavljenog pisca i najznačajnijeg savremenog holandskog književnika Sejsa Noteboma. Ovde prenosimo deo prikaza koji se odnosi na Živkovićev roman.

Uopšteno govoreći, kad pišu o sličnim temama, američki i evropski pisci razlikuju se kao Brus Vilis i Alen Rikman u filmu „Umri muški“. Za razliku od Amerikanaca, Evropljani uvek imaju poluironičan osmeh, dok jednim okom pogledaju na biblioteke. Ovo je možda bajati stereotip, ali upravo on izgleda savršeno prikladan s obzirom na odmerenu eleganciju četiri knjige koje ću prikazati – jedan roman, jedan dnevnik, jednu knjigu aforizama i jednu zbirku eseja. Štaviše, prva dvojica od četvorice autora zavređuju da budu uzeta u obzir za Nobelovu nagradu – Zoran Živković (73) i Ses Notebom (88) – dok druga dvojica pripadaju klasici 20. veka: Aldžernon Blekvud (1869–1951) i Franc Kafka (1883–1924).

Dvadeset treća knjiga Zorana Živkovića „Bela soba“, koju je, ima se utisak, besprekorno preveo sa srpskog Rendal Mejdžor, počinje rečenicom „Ivana je nestala“. Samo nekoliko sati kasnije, slučaj nestale osobe – koji je sam Živković prijavio policiji – izrasta u nacionalnu, čak međunarodnu bezbednosnu krizu koja preti da obori globalni internet.

Najpre izgleda da je Ivana naprosto napustila Živkovića posle dvogodišnje veze – sve dok on ne dobije od nje prvi u nizu imejlova. Poruka sadrži samo jedan link što vodi do videa koji prikazuje Ivanu usred džungle. Ali kako je ona uspela da stigne naizgled čak do Šri Lanke za samo nekoliko sati i to bez pasoša? Pošto se konsultovala s kolegama iz IT odeljenja, viša inspektora Sanja Mrvaljević izveštava zabrinutog Živkovića da „nešto nije kako treba s linkom“. U stvari, „to uopšte nije link“, ali šta jeste, to niko ne zna.

Kako sati prolaze, novi videi koji prispevaju samo uvećavaju zagonetku. U jednom od njih, Ivana, iako dijabetičarka, nezasito tamani kolače; u drugom, premda nemuzikalna, kao virtuoz svira na violini neku neznanu kompoziciju. Živković konačno počinje da prozire šta je to što povezuje videe, ali čak i njemu izmiče njihov krajnji smisao.

Stajem ovde. Poput ostalih Živkovićevih romana i priča, „Bela soba“ uistinu je majstorski smišljena – zasniva se na klasičnom jedinstvu vremena, mesta i radnje – i deluje očaravajuće tajanstveno. Isto važi i za sva druga prozna dela ovog dobitnika Svetske nagrade za fantastiku: u „Trilogiji Papirus“, na primer, zagonetne smrti u jednoj beogradskoj knjižari upućuju inspektora na trag jednog opakog tajnog društva. Ako ste ljubitelj Borhesa, Ešera ili Harukija Murakamija, naprosto morate da čitate Zorana Živkovića, čije sve knjige postoje na engleskom u prelepim izdanjima Kadmus Presa.

Majkl Dirda, „Vašington post“, 02.06.2022.

Gost Kuba 2: Zoran Živković

Gost Kluba 2, Radio Beograda 2 danas od 13 časova,  je književnik Zoran Živković. Govoriće se o njegovoj knjizi „Biblioteka”, najprevođenijem delu jednog srpskog pisca u 21. veku. Autor i urednik emisije je Meliha Pravdić.

Šta čini mozaički roman „Biblioteka” toliko privlačnim za čitaoce širom sveta – pitanje je koje postavljamo njenom autoru Zoranu Živkoviću – posle ukupno 33 izdanja ovog dela, od kojih su 23 strana.

Da li je reč o dobro odabranoj temi – iako se o bibliotekama piše već hiljadama godina, posredi je i dalje veliki prozni izazov s kojim su se hvatali ukoštac najizvrsniji svetski prozaisti – ili u posebnom načinu na koji se pisac bavi njome, uvodeći elemente fantastičkog oneobičavanja? Je li „Biblioteka” odgovor 21. veka na jedno od najčudesnijih dela književnosti 20. veka – Borhesovu „Vavilonsku biblioteku”?

Knjiga sadrži šest priča/poglavlja: Virtuelna biblioteka, Kućna biblioteka, Noćna biblioteka, Paklena biblioteka, Najmanja biblioteka i Otmena biblioteka. Poslednji deo objedinjuje prethodne u romanesknu celinu.

Treba reći i to da je „Biblioteka” dobila svetsku nagradu za fantastiku 2003. godine.

Jubilarno 30. izdanje Živkovićeve “Biblioteke”

Istanbulski izdavač Ketebe upravo je objavio nagrađivani roman Zorana Živkovića Biblioteka pod naslovom Baska zaman kütüphaneleri (Biblioteka drugog vremena), javlja Art-Anima.

Posredi je u više pogleda posebno izdanje. Pre svega, to je treće tursko izdanje Biblioteke. Prva dva objavili su Istiklal (2006) i Minval (2015). Ova izdanja ostavila su izvestan trag u turskoj kulturi. Tako je, na primer, u januaru poznati slikar Engin Bejaz imao izložbu na kojoj je predstavio nova platna nadahnuta upravo Bibliotekom.

Ketebe će nastaviti da objavljuje Živkovićeve knjige. Ove godine izaći će još Vremenski darovi, Sedam dodira muzike i Bela soba.

Novo tursko izdanje Biblioteke ujedno je trideseto izdanje ove knjige kojoj je 2003. godine pripala „Svetska nagrada za fantastiku“. Od ovih 30 čak 20 su strana izdanja, što Biblioteku čini jednom od najprevođenijih srpskih knjiga u ovom veku. Tokom 2022. pojaviće se još najmanje tri izdanja Biblioteke: grčko, mađarsko i japansko.

Treće tursko izdanje Biblioteke jubilarno je u još jednom pogledu. To je ujedno dvestoto izdanje Živkovićevih proznih knjiga. Korice svih ovih 200 izdanja (79 objavljenih u Srbiji i 121 u inostranstvu) možete da vidite na autorovom sajtu.

Sjajna kritika novog Živkovićevog romana u Americi

Vratio se! Baš ovim rečima započinje svoj sud o Beloj sobi, novom romanu našeg pisca Zorana Živkovića ugledni američki književni kritičar Glen Rasel – prenosi Art-Anima.

Zoran Živković, kako u svojoj kritici podseća Glen Rasel, od 1993. do 2016. napisao je 22 romana, što je maltene po jedna knjiga godišnje. Takođe, i da nam je sada, u 73. godini, darovao 23. roman Bela soba (The White Room).

Po mnogo čemu ova knjiga je, kako piše američki kritičar, posebna. Najpre zbog toga što je sam narator – lično Zoran Živković, koji već na prvoj strani ispisuje kriznu situaciju.

„Nakon što je sam večerao (tako čudno, Ivana je već trebalo da se vrati kući) Zoran Živković sedi na petom spratu svog beogradskog stana i shvata da je Ivana, dama s kojom živi dve godine, nestala”, ovako Rasel sumira početak knjige, nakon čega glavni junak sebi postavlja ključno pitanje – Šta uraditi?

Ono što ovaj roman čini izuzetnim, po mišljenju potpisnika recenzije, jeste distinktivan autorski glas, koji opisuje kombinacijom Roalda Dala, Borhesa i srednjeevropske fantastike (Gogolj, Buglakov, Kafka).

Ljubitelje Živkovićevog opusa, po oceni kritičara, čeka niz prijatnih iznenađenja – mnogo je tu već znanih tema koje dobijaju novi obrt u ovoj metafizičkoj fantaziji, navodi Glen Rasel u opširnoj recenziji na sajtu Goodreads.

„Sa Belom sobom ne da imamo ples Erosa i Tanatosa, već i posebno i lično spajanje srca i uma“, piše Rasel, uz zaključak da je u pitanju dirljiv portret autorove vizije sopstvenog života i pisanja.

Roman Bela soba objavio je književnikov američki izdavač „Kadmus Pres“ i to u dva izdanja: sa tvrdim i mekim koricama, koje je naslikala poznata japanska umetnica Juučan Ito. Izdanje na srpskom objaviće krajem proleća Zavod za udžbenike.

I to nije sve. Podsetimo, radiodramsku novelu „Budilnik na stočiću“ Zorana Živkovića, našeg najprevođenijeg pisca u inostranstvu emitovao je krajem prošlog meseca Radio BBC 4 Ekstra, a slušaocima britanskog javnog servisa predstavila ju je poznata engleska glumica Ana Mesi.

Naš najprevođeniji živi pisac Zoran Živković, kako je već izvestila Nova.rs, potpisao je početkom godine ugovore sa pet stranih izdavača koji će u prvoj polovini godine publikovati deset novih izdanja njegovih proznih knjiga.

Mađarski izdavač časopisa „Galaktika“ već je objavio, kao posebno izdanje uz prvi ovogodišnji broj ovog mesečnika, Živkovićev roman Pet dunavskih čuda. Grčki izdavač „Agnosti kadat“ kupio je prava za čak četiri romana iz ciklusa „Nemoguće priče“: Vremenski darovi, Nemogući susreti, Biblioteka i Koraci kroz maglu.

Turski izdavač „Ketebe“ doneće tri romana takođe iz ciklusa „Nemoguće priče“: Vremenski darovi, Biblioteka i Sedam dodira muzike, a italijanski „Lema pres“ uskoro objavljuje završni deo „Trilogije Papirus“ – roman Zbornik mrtvih, a za drugu polovinu godine predviđen je izlazak Vremenskih darova.

O slovenskoj fantastici, Dostojevskom i Lemu – razgovor sa Zoranom Živkovićem

U petak 3. decembra 2021, u 18 sati, u Atrijum Narodne biblioteke Srbije, predviđeno je održavanje razgovora u okviru programa Centra slovenskih kultura „O slovenskoj fantastici, Dostojevskom i Lemu – razgovor sa Zoranom Živkovićem”. koji se odvija u sklopu manifestacije „2021 – godina slovenske fantastike” .

Učestvuju: prof. dr Zoran Živković i moderatori tribine Milena Đorđijević i Zoran Stefanović.

Osim karijere svetski zapaženog pisca, Zoran Živković je ostvario i međunarodno značajno delo kao urednik, naučnik, izdavač i tumač duha vremena, ukučujući i višestruki doprinos slovenskim kulturama. Na primeru kulturnog modela Živkovićeve Enciklopedije naučne fantastike, kao i njegovog istraživanja dela Fjodora Mihajloviča Dostojevskog i Stanislava Lema, pisaca čije godišnjice obeležavamo, razgovaraće se o slovenskim kulturama, naučnoj fantastici i futurologiji, kao i današnjem filozofskom i poetičkom značaju velikana nama bližih kulturnih prostora.

Oni koji nisu u mogućnosti da posete Narodnu biblioteku Srbije, program mogu pratiti uživo preko zvanične fejsbuk stranice ove ustanove ili u odloženom terminu preko jutjub kanala.

“Vremenski darovi” u osam delova na talasima Radio Beograda 3

U emisiji „Putevi proze“, od ponedeljka, 15. do srede, 24. novembra 2021 u 23.30, na talasima Trećeg programa Radio Beograda, u osam nastavaka biće emitovan kratki roman Vremenski darovi, koji čita autor Zoran Živković, javlja Art-Anima.

Posredi je jedno od najprevođenijih i najpoznatijih Živkovićevih proznih dela koje se samo na engleskom jeziku pojavilo u šest izdanja kod četiri izdavača. Roman govori o tajanstvenom posetiocu koji se pojavljuje na životnim prekrtetnicama četvoro ljudi prema kojima sudbina nije bila naklonjena. Ovom knjigom počinje desetodelni ciklus „Nemoguće priče“, sačinjen od takozvanih romana mozaika koji su postali Živkovićev svojevrsni prozni zaštitni znak.

Zoran Živković rođen je 1948. godine u Beogradu. Njegova prozna dela su objavljena u zemljama Evrope, Severne Amerike i Azije, dobila su značajnu međunarodnu kritičku recepciju, a pojedina su adaptirana i u dramske oblike. Živković je dobitnik brojnih književnih nagrada kod nas i u svetu. „Svetska nagrada za fantastiku“ dodeljena mu je 2003. godine za roman Biblioteka.

Urednica: Olivera Nušić.

“Bela soba” Zorana Živkovića na Trećem programu RTS-a

Novi roman pisca fantastike Zorana Živkovića Bela soba, koji će se kao 12. tom njegove sabrane proze pojaviti krajem godine u izdanju Zavoda za udžbenike, može se tokom jula premijerno čuti u 17 nastavaka na Trećem programu RTS, a delo će čitati on lično, prenosi Art-Anima .

Iz RTS je saopšteno da se „ovim delom Živković vratio pisanju proze posle petogodišnjeg prekida sa željom da Belom sobom zaokruži svoj književni opus“.

„Ja sam napisao knjigu čiji je naslov Poslednja knjiga, tako da sam to izneverio, ali ovo je zbilja poslednja knjiga. Ja sam, za razliku od vas, imao prilike da pročitam svoju knjigu, koja je skroz završena i evo je ovde, i to da je pročitam ne samo u sebi, pre pisanja, već i naglas, završenu“, rekao je Živković prilikom svog gostovanja u ciklusu „Pisac u biblioteci, večeri na Kosančiću“.

Kako je on potom naveo, Bela soba je roman o pisanju Poslednje knjige.

„Glavni lik ovog romana zove se isto kao i ja, Zoran Živković, i u jednom trenutku u delu on će reći ‘Pa šta sad? Zar treba da napišem povratak Poslednje knjige?’ Ako mi 23 prozne knjige nisu bile dovoljne da kažem sve što sam želeo, onda mi sigurno ni 24. neće pomoći“, objašnjava Živković.

„Treći program RTS radi nešto što ne rade tako često i što mi čini veliku čast – pre nekoliko dana su započeli serijalizaciju mog romana u 17 nastavaka. Kada to bude gotovo i nakon njegovog emitovanja na Trećem programu, biće okupljeno i pretvoreno u jednu integralnu audio knjigu koja će stajati na njihovom podkastu i tamo će svi moći da je čuju“, objavio je Živković.

Kako je navela voditeljka programa Milena Đorđijević, poznato je da japanski autor Haruki Murakami u procesu svog pisanja pribegava strogoj, skoro vojničkoj rutini jer mu ona služi da duboko prodre u sopstveno biće, a Živković je priznao da je u tom kontekstu sličan ovom piscu.

„Ja sam sličan gorostasu Murakamiju po tome što sam disciplinovan građanin i nemam nikakvu naklonost prema improvizacijama i onome što se često naziva ‘kreativnim neredom’. Ja sam prepodnevni pisac, pišem kada mi prilike dozvole, a nastojim da to bude od recimo 9 ujutru do 1 popodne. Ako za ta 4 sata ja napišem jednu i po stranu, ja skačem od sreće“, rekao je Živković.

Po njegovim rečima, nijedan način pisanja nije nužno onaj „pravi“ jer su svi pisci različiti, već je važno ono što pritom nastaje.

„Ono što ja učim svoje studente na kursu kreativnog pisanja je da ne postoji povlašćen način pisanja i da je jedan način dobar onoliko koliko i delo koje je putem njega nastalo. Ako možete da pišete samo ako stojite na jednoj nozi i imate indijansku perjanicu na glavi, varjaču ispod ruke i ispod mišice vam stoji jedna mačka i pritom napišete Anu Karenjinu, to je onda odličan način“, ističe Živković.

Živković je višestruko nagrađivani autor, a među njegovim najznačajnijim priznanjima je i svetska nagrada za fantastiku koju je 2003. godine primio za knjigu Biblioteka (2002).

Od 1994. godine objavljeno je čak 117 stranih izdanja Živkovićevih knjiga na 20 jezika – Biblioteka je njegovo najprevođenije delo, a po njegovim rečima „ujedno i najprevođenija knjiga u 21. veku“.

Prvih sedam emitovanih delova snimka Živkovićevog čitanja romana Bela soba moguće je već sada preslušati na sajtu RTS-a.