O studiji ”Zatočnik pete sile” na brodu Cepelin

U četvrtak 28. septembra od 20 časova na brodu Cepelin u Novom Sadu biće održana promocija knjige prof. dr Ljiljane Pešikan Ljuštanović Zatočnik pete sile – Fantastična proza Zorana Živkovića, javlja Art-Anima.

O knjizi će govoriti: prof. dr Sava Damjanov, prof. dr Zoran Živković, mr Dragić Rabrenović, Đorđe Rendelj i autorka.

Studija Zatočnik pete sile svojevrstan je putokaz koji čitaocu pruža bolju prohodnost kroz Živkovićev celokupan opus, ali i jedna velika studija kojom se na nov način tumače i rasvetljavaju njegova dela i oslikava važnost ovog pisca, kako u istoriji srpske, tako i svetske književnosti.

Knjiga je objavljena u saradnji Filozofskog fakulteta iz Novog Sada i Radija Bijelo Polje, a čine je sledeća poglavlja:

  • Krugovi i petlje Živkovićeve fantastične proze;
  • Između priče i romana – mozaički i kratki romani Zorana Živkovića;
  • Knjiga – pisac – čitaoci šest lica jednog pisca;
  • Poigravanje žanrom krimi-trilogija Zorana Živkovića;
  • „Svaka čast zdravom razumu“ – humor u prozi Zorana Živkovića;
  • „Nijedna nit nije lišena stradanja“ – oblikovanje vremena u fantastičnoj prozi Zorana Živkovića.
Advertisements

Predstavljena "Opšta teorija žirafa"

U Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda predstavljena je knjiga dr Milana M. Ćirkovića “Opšta teorija žirafa” – zbirka već ranije objavljenih tekstova koji su publikovani u različitim medijima između 2008. i 2015. godine, a u kojima se čitaocima približavaju važne ideje koju čine osnovu savremene nauke.

Za stolom su se, tako, našli (s leva na desno): Dragoljub Igrošanac, dr Mladen Jakovljević, prof. dr Zoran Živković, dr Milan M. Ćirković i Bojan Stojanović.

Promocija Opste teorije zirafa

Prvo je o knjizi govorio Bojan Stojanović, prvi čovek izdavačke kuće Heliks iz Smedereva, koji je naročito istakao važnost da se ovakvi radovi nađu objedinjeni u knjizi – jer dobijaju drugu dimeniziju, ali su i “otporniji na protok vremena”. Naročito je značajno i to što u Srbiji nema mnogo popularizatora nauke, a u svojim tekstovima Ćirković čitaocu nudi “sagledavanje ispod površinskog sloja”

Profesor dr Zoran Živković je svoj deo prče započeo konstatacijom da “mi živimo u XXI veku” a posle zamolio publiku da zamisli i da izađe napolje i pokuša da sagleda na osnovu čega bi smo mogli da zaključimo da smo 21. veku? To je isključivo po jednom artefaktu – mobilnom telefonu! Kada bi, međutim, pitali njegove korisnike da li znaju da su u tu spravu “ugrađene” dve velike naučne revolucije – teorija relativiteta i teorija kvatnog polja, to bi im sigurno bilo nepoznato. “Nikada znanje nije bilo dostupnije, a u isto vreme imamo i potpuno neznanje”, istakao je on, podvlačeći značaj postojanje knjige “Opšta teorija žirafa” uz nadu da će ona biti prevedena na engleski, jer je reč o svakako jedinstvenom delu u svetu.

Dr Mladen Jakovljević se nadovezao na priču o mobilnom i njegovim mogućnostima, dajući primer svojih studenata na anglistici kojima ne pada na pamet da neku nepoznatu reč koju čuju na predavanju upravo potraže preko mobilnog telefona. “Ova knjiga je namenjena onima koji iskazuju interesovanje za to kako nešto funkcioniše”, kaže on i dodaje da sama knjiga ima i dosta dodira sa književnošću, pa je tako, između ostalih, tu i primer kako je jedna svetska katastrofa imala veze sa nastankom romana Meri Šeli “Frankenštajn”.

Sam autor, dr Milan M. Ćirković, se osvrnuo na bitnost prosvetiteljstva koje je kod nas “preskočeno” pa stoga i imamo gomilu problema. “Kao posledicu nedostatka toga imamo populizam, ispiranje mozgova, plagijatorstvo…”, a kao primer naveo da su u opservatoriji u Beogradu dobijali i pitanja, u vreme pomračenja sunca, da li je to bezbedno gledati na televiziji! “Pseudo-nauka i magijski način razmišljanja su opasni”, naglasio je Ćirković i pomenuo i jedan primer iz sveta – gde Jakob Zuma, predsednik Južnoafričke republike, smatra da za sidu nije odgovoran virus, već crna magija – pa sa svoje funkcije preporučuje obolelima odlazak kod vrača!

Zoran Živković – evropski velemajstor u naučnoj fantastici

Na godišnjoj konvenciji Evropskog društva za naučnu fantastiku (European Science Fiction Society – ESFS), koja je prošlog vikenda održana u Dortmundu, u Nemačkoj, našem piscu Zoranu Živkoviću pripala je počasna titula „Evropski velemajstor“ (“European Grand Master”) za ukupni doprinos tom žanru na našem kontinentu.

Titula „Evropski velemajstor“ dodeljuje se od 2006. godine najizvrsnijim stvaraocima na polju naučne fantastike.

Zoran Živković

Dosadašnji dobitnici su Arkadij i Boris Strugacki (Rusija) i Hari Harison (Irska), Johanes H. Berg (Norveška), Kristofer Prist (Velika Britanija), Andržej Sapkovski (Poljska), Sam J. Lundval (Švedska), Brajan Oldis (Velika Britanija), Teri Pračet (Velika Britanija) i Jan Benks (Velika Britanija), Džim Ficpatrik (Irska), Eugen Lukin (Rusija) Herbert V. Franke (Austrija) i Zoran Živković (Srbija). Nagrada 2008. nije dodeljena.

Živkoviću je već pripala nagrada Evropskog društva za naučnu fantastiku kao najboljem evropskom prevodiocu, 1978. u Briselu.

Nagrađen je još Ivan V. Lalić (1976), kao najbolji urednik, dok je časopis Emitor proglašen za najbolji evropski fenzin 2004.

Drugi broj časopisa Kult posvećen Zoranu Živkoviću

Drugi broj Časopisa Kult, posvećen književnom stvaralaštvu Zorana Živkovića biće predstavljen danas od 19 časova u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu.

Tim povodom gosti večeri biće pisac Zoran Živković, prof. dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović, doc. dr Nataša Polovina, mr Marijana Jelisavčić i predstavnica uredništva Časopisa Kult – Milena Kulić.

Temat posvećen Živkoviću sastoji se od petnaest ogleda, dve pesme i intervjua sa piscem.

PDF izdanje drugog broja časopisa može se preuzeti odavde:  https://goo.gl/9DIjHE

Susret posvećen ”Stalkeru” u Univerzitetskoj biblioteci

Povodom obeležavanja 85 godina od rođenja Andreja Tarkovskog – jednog od najuticajnijih režisera u istoriji svetske kinematografije – u sredu 12. aprila od 17 časova u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ (Bulevar kralja Aleksandra 71, Beograd) biće upriličen susret posvećen njegovom filmskom ostvarenju „Stalker“, javlja Art-Anima.

Događaj se organizuje u Frankofonom centru za univerzitetsku uspešnost Univerziteta u Beogradu, na drugom spratu Univerzitetske biblioteke.

Pre projekcije filma (sa engleskim titlovima) prof. dr Jens Herlt sa Univerzitetta u Friburu (Švajcarska) održaće uvodno predavanje „Le mystére du duvet de peuplier: Contextes litteraires et philosophiques du Stalker d’Andreï Tarkovski“, a prof. dr Zoran Živković sa Filološkog fakulteta u Beogradu imaće komplementarno izlaganje o filmu.

„Stalker“ je naučnofantastični triler snimljen 1979. godine u režiji Andreja Tarkovskog po motivima romana „Piknik pored puta“ autora Borisa i Arkadija Strugackog. Opisuje putovanje trojice ljudi kroz postapokaliptičku divljinu nazvanu Zona, u potrazi za prostorijom koja ispunjava najskrivenije, najdublje želje.

Promocija ”Književne fantastike” u Kući kralja Petra I

U četvrtak, 23. februara s početkom u 18 časova u Kući kralja Petra I (Vase Pelagića 40, Beograd), biće održana promocija almanaha„Književna fantastika“.

Predstavljanje sva tri broja almanaha (2014, 2015, 2016) biće upriličeno u okviru projekta „Isidora nas sluša“, a o ovoj publikaciji govoriće: Zoran Živković, Goran Skrobonja, Mladen Jakovljević, Dragoljub Igrošanac,Pavle Zelić i Mladen Milosavljević. Razgovor će voditi autorka projekta „Isidora nas sluša“ Laura Barna.

„Književna fantastika“ je objavljivana u formi almanaha u periodu od 2014. do 2016. godine u saradnji sajta Art-Anima.com i izdavačke kućeČarobna knjiga. Želja uredništva almanaha bila je da čitaocima ponudi uvid u aktuelnu domaću i svetsku produkciju literarnih ostvarenja pisanih u ključu fantastike. U almanahu su zastupljena dela brojnih značajnih svetskih i srpskih pisaca i proučavalaca ove vrste književnosti, među kojima su: Darko Suvin, Džon Klut, Majkl Morison…

Promocija u Kući kralja Petra I biće ujedno i prilika da se najavi nova, magazinska forma u kojoj će ubuduće izlaziti „Književna fantastika“, ali i da se čuju neke pojedinosti o aktuelnom, nagradnom konkursu za priču iz domena fantastike, koji su raspisali sajt Art-Anima i Kontrast izdavaštvo, kroz čiju će saradnju biti i realizovan budući magazin.

Ulaz na promociju je slobodan.

VEČERNJE NOVOSTI: Zoran Živković: Ne pišemo fantastiku jer živimo u njoj

Prevodilac, književni teoretičar, izdavač, profesor na Filološkom fakultetu, gde predaje Kreativno pisanje, a pre svega plodan pisac – sve to je Zoran Živković, autor 22 prozna dela koja su mu donela veliku popularnost, pre svega u inostranstvu. Kod nas ga i dalje rutinski svrstavaju među autore naučne fantastike, koju niti piše, niti se njom uopšte više bavi (čak smatra da taj žanr i ne postoji, budući da živimo u doba naučne fantastike).

Njegov novi roman “Tumač fotografija” (Zavod za udžbenike) se – kroz epizode o nizu sasvim osobenih i upečatljivih pojedinaca, povezanih “gadžetima” koje su nam donele savremene tehnologije – bavi promišljanjem nekih od najstarijih i najuniverzalnijih tema i pitanja: prolaznost, odnos prema životu i smrti, uspomene…

* Kako je nastajao, iz čega je izrastao ovaj roman – iz vaših razmišljanja “o smislu života”, ili naprotiv, iz posmatranja nekog slučajnog “selfija” slučajne prolaznice?

– Sve to zajedno. Posle 22 prozna dela za mene je i dalje neodgonetnuta zagonetka kako ona, u stvari, nastaju. Jedino je izvesno da posredi nije nikakav svestan, racionalan postupak. Ja nipošto nisam od onih pisaca koji stave prst na čelo i mudro promisle o tome o čemu bi mogli da pišu, pa kad se dosete i razrade plan, onda se daju na posao. To “promišljanje” kod mene se zbiva u nesvesnom koje doživljavam kao svojevrstan žrvanj što melje sve što sam ikada čuo, video, doživeo, iskusio, pročitao. U tom žrvnju lagano se oblikuje izvestan novi kvalitet, a kada on dostigne kritičnu masu, iz mene kao da pokulja novo prozno delo. Dok ga pišem, odnosno hvatam diktate iz nesvesnog, ja sam svesno tek radoznali čitalac koji nestrpljivo čeka da dozna šta će ovoga puta ispuniti praznu belinu monitora preda mnom.

* Kako je došlo dotle da vas nazivaju “kontroverznim” piscem, i to zbog toga što ste mnogo čitaniji, a vaš rad jasnije prepoznat u svetu nego u nas?

– Možda je “kontroverzan” jaka reč, ali izvesna protivurečnost svakako postoji u vezi s mojom prozom. Uzmite, na primer, moj novi roman “Tumač fotografija”. Jedan ovdašnji književni žiri nije ga uvrstio čak ni među prvih četrdeset objavljenih u 2016. Istovremeno, knjiga će se već ove godine pojaviti u prevodu u nizu zemalja širom sveta. Neko je tu veoma pogrešno procenio – članovi žirija ili strani izdavači. Ne mogu i jedni i drugi biti u pravu.

* Trenutno imate 86 stranih izdanja objavljenih na 20 jezika, u 23 zemlje, a sredinom naredne godine dostići ćete kotu 100, do koje su stigli samo najizvrsniji srpski prozaisti – Andrić, Pavić…

– Uvek mi se može spočitati – i spočitava mi se – da se ne zanosim previše ovim brojkama, da one govore o kvantitetu, ne nužno i o kvalitetu. No, je li stvarno tako? Zar neko uistinu može da pomisli da je jedan srpski autor u stanju da obmane više od pedeset stranih izdavača, poglavito sa najvećih jezika, da ih volšebno uveri da objave baš njegova dela iako su loša? Ovo se posebno odnosi na englesko govorno područje – taj nedosežni predmet želje mnogih ovdašnjih pisaca – koje je gotovo hermetički zatvoreno za dela u prevodu. Da biste tamo uspeli – a meni je u SAD i Engleskoj već sad izišlo tridesetak izdanja – nije dovoljno da budete samo dobri. U zastrašujućoj konkurenciji morate da budete izuzetni.

* Vaše najprevođenije delo “Biblioteka” – a sa 17 stranih izdanja i najprevođenija srpska knjiga u ovom veku – nedavno je izišla u Saudijskoj Arabiji gde se dosad nije pojavila nijedna srpska knjiga. Kako je do toga došlo?

– Fenomen “Biblioteke” uistinu je jedinstven. Ova knjiga dobila je Svetsku nagradu za fantastiku (2003), prestižno američko priznanje koje je pripalo samo još trojici autora izvan engleskog govornog područja: Patriku Zuskindu, Horheu Luisu Borhesu i Harukiju Murakamiju. U Portugaliji su već izišla njena tri izdanja i uvršćena je u obaveznu srednjoškolsku lektiru, dramatizovana je za pozorišnu predstavu… Što se tiče Saudijske Arabije, i sam sam primio s nevericom ponudu tamošnjeg vodećeg izdavača “Atar” da objave “Biblioteku”. No, pokazalo se da je knjiga izvanredno primljena u nizu arapskih zemalja, što je izdavača nadahnulo da odluči da nastavi objavljivanje mojih dela, pa će se tako u martu pojaviti mozaički roman “Dvanaest zbirki”.

* Da li je ta očigledna univerzalnost vaše proze, koja tematski, stilski i u svakom drugom pogledu “funkcioniše” na svim jezicima i u svim podnebljima – namerna?

– U “univerzalnosti” moje proze nema nikakve sračunatosti, nikakvog predumišljaja. Ja naprosto tako pišem. Ispostavilo se da su moje teme bliske ljudskim bićima sa svih meridijana, bez obzira na njihove etničke, verske ili bilo koje druge posebnosti. Pretpostavljam da je to glavna zaloga uspeha mojih knjiga širom sveta.

* Kako to da se nikada niste pozabavili “nacionalnim temama” koje bi vam verovatno pribavile veće poštovanje ovdašnje kritike, a svakako i donele više nagrada?

– Kakav bih ja bio ne samo pisac nego i čovek kada bih pravio takvu vrstu kompromisa? Kad počnem da pišem novu knjigu, poslednje mi je na pameti da li ću se dopasti kritičarima ili članovima žirija. Čak i čitaocima. Pišem da bih se dopao jednom jedinom čitaocu – nepopustljivom, nepotkupljivom, najstrožem: sebi samom. Ako kod njega prođem, izvesno znam da sam napisao dobru knjigu.

* Kažete da ste počeli da pišete u 45. godini, a opet danasmislite da je trebalo da sačekate još koju godinu. Zbog čega?

– Svaka oblast stvaralaštva ima neke svoje optimalne godine. U umetnosti proze one dolaze tek oko pedesete naprosto zato što se moraju obaviti veoma obimni pripremni radovi. Ako želite da u književnosti postignete nešto ozbiljno, morate prethodno provesti decenije u čitanju. Tu nema prečice. Najbolji kurs kreativnog pisanja jeste kreativno čitanje.

* Vaša proza sigurno nije naučna fantastika, ali ovde vas i dalje neki doživljavaju kao SF pisca. Šta je uzrok tome?

– Nečitanje. Da su oni koji u meni vide SF pisca dali sebi truda da pročitaju bar jednu moju knjigu – bilo koju – lako bi se uverili da u mojoj prozi nema čak ni u tragovima naučne fantastike. Na stvaranje slike o meni kao žanrovskom piscu uticalo je to što sam se, u znatno mlađem dobu, petnaestak godina pomno bavio naučnom fantastikom. Bio sam izučavalac žanra, izdavač, prevodilac, čak enciklopedista. Onda sam sve to ostavio iza sebe i posvetio se pisanju nežanrovske proze. Gresi mladosti, međutim, nastavili su da me prate…

* Kažete da ste Murakami i vi rodonačelnici novog, još neimenovanog pravca fantastike primerenog 21. veku – šta su odlike tog pravca i kako bi se on mogao imenovati?

– Pre svega, fantastički otkloni od realističke vizure sve su nam potrebniji zato što živimo u svetu punom primenjene fantastike. Ono što mi uzimamo zdravo za gotovo – internet, na primer, ili mobilni telefon – u mojoj mladosti nije postojalo ni u SF-u. Mi danas više ne pišemo naučnu fantastiku naprosto zato što živimo u njoj. A novo doba zahteva drugačiju fantastiku. Nije na meni kao piscu da je definišem. Najbolje je u tom smislu pročitati moja dela. Sve što sam imao da kažem o novoj fantastici nahodi se tamo.

SABRANA DELA U SAD*
Ugledni američki izdavač “Kadmus Pres” je prošlog avgusta pokrenuo projekat “Kolekcija Zorana Živkovića” i počeo da objavljuje vaša sabrana prozna dela?

– “Kadmus Pres” ukazao mi je izuzetnu čast kakvu, koliko znam, nije doživeo još nijedan srpski pisac. Do kraja 2018. pojaviće se ukupno 32 toma mojih proznih dela na engleskom – 11 u tvrdom povezu, a 21 u mekom. U 2016. objavljene su prve četiri knjige u tvrdom povezu, a tokom 2017. svakih dvadesetak dana izlaziće po jedna.

 

STUDIJA KAO NAGRADA*
Iz štampe je upravo izišla knjiga “Zatočnik pete sile” posvećena razmatranju vaše proze. Nema mnogo savremenih srpskih pisaca koji se mogu podičiti ovakvim delom.

– Sasvim ih je malo, uistinu. Profesorka Pešikan Ljuštanović učinila mi je veliku čast dugogodišnjim praćenjem mog proznog stvaralaštva, iz čega se konačno uobličila sjajna studija koja na veoma pronicljiv, mudar, istančan način podvrgava dubinskoj analizi moje prozne knjige. “Zatočnik pete sile” veća je nagrada od svih koje bi mi neki žiri mogao dodeliti…