200 godina SF-a

U Amfiteatru Narodne bibliote održana je tribina pod nazivom “200 godina žanra naučne fantastike”, na kojoj su govoril (na slici s leva na desno): prof. dr Aleksandar B. Nedeljković, prof. dr Zorica Đergović Joksimović, prof .dr Milan M. Ćirković i dr Tijana Tropin.

200 godina SFa

Učesnici tribine su dobili tri pitanja – prvo je bilo kakvu mi to 200-godišnjicu obeležavamo sa objavljivanjem “Frankenštajna”.

Dr Nedeljković je insistirao na tezi da je “u nekom trenutku žanr nastao” i da imamo prvo delo naučne-fantastike, a da je to upravo “Frankenštajn” Meri Šeli, koji je objavljen pre 200 godina.  On je svoju tezu podržao citatima iz određenih dela domaćih proučavalaca književnosti i žanra gde se o “Frankenštajnu” govori kao o delu naučne-fantastike, a potom je čitao i delove iz trećeg poglavlja tog romana gde Viktor Frankenštajn napominje o svom naučnom radu kao onoga što će kasnije da se dešava – što nedvosmisleno pokazuje da se delo držalo nauke u svojoj priči o stvaranju čudovišta.

Dr Đergović je potvrdila da je “Frankenštajn” značajno delo za SF, ali podsetila da kod stranih teoretičara nema saglasnosti oko toga da je to prvo “moderno SF delo” i napomenula da Brajan Oldis bio prvi koji je insistirao da se o “Frankenštajnu” tako govori. “Mi možemo da imamo naučnu-fantastiku i u periodu kada nauka nije bila tako razvijena”, ali je potom skrenula pažnju da postoje i drugi jezici, sem engleskog, a da tek tu ima primera dela koja bi mogla da budu okarakterisana kao SF, a da datiraju čak i iz vremena preistorije. Kada je reč o engleskom, podsetila je i na nedovršeno delo Fransisa Bekona “Nova Atlantida” iz 17. veka gde se pominju i “podmornice”, “avioni” pa čak i “genetski inženjering”.

Dr Tijana Tropin je potom ukazala da ova dva izneta stanovišta ne moraju nužno da budu suprotstavljena već da se nadopunjuju i da “Frankenštajn” može da bude prvi SF kakog ga sada shvatamo, dok je dr Ćirković je podsetio da smo definiciju broja dobili tek nakon 5000 godina njihovog korišćenja (a da i dalje ne znamo tačno kada se to prvi put desilo), ali i da je značaj “Frankenštajna” i njegova aktuelnost ogromna – “Pre nekoliko godina sam naišao na sajt gde je bilo pobrojano preko 280 knjiga koji su pastiši, nastavci, ili na neki drugi način vezani upravo za taj roman”, rekao je on.

Pitanja su potom otišla više u filozofske vode – sledeće je bilo o mestu čoveka u SF žanru, gde su učesnici tribine istakli da je SF značajan jer putem njega sumnjamo i promišljamo naš svet, te da je čovek uvek u središtu dobre SF priče, ali i da je ovaj žanr najbolji medij za produžetak kopernikaske revolucije, mada SF ne mora na direktan način da se bavi čovekom.

Šta će se desiti sa SF-om za 200 godina, bilo je pitanje za kraj večeri, gde je dr Ćirković rekao da će sigurno biti “plima i oseka”, ali da će se možda tematski okvir SF-a promeniti, dr Tropin je ukazala da je sve manje “tvrdog SF-a”, a dr Đergović Joksimović da je SF bio u ozbiljnoj defanziji ali da se sada ponovo razvija sa omladinskim distopijama – što pokazuje da je vitalan, dok je dr Nedeljković rekao da će SF i dalje tragati za novumima, jer je to glavni kriterijum dobre naučne fantastike.

Večeras u Narodnoj biblioteci: 200 godina žanra naučne fantastike

Večeras od 19 sati, u Amfiteatar Narodne biblioteke Srbije, na programu je tribina “200 godina žanra naučne fantastike“.

Na tribini će biti reči o tome kako se žanr naučne fantastike razvijao tokom 200 godina. Razmotriće se elementi fantastike u antičkim vremenima, nastanak Frankenštajna, kao i vrhunska naučno-fantastična dela poput onih Jevgenija Zamjatina, Oldusa Hakslija, Džordža Orvela, Olafa Stejpldona.

Učesnici će dobiti priliku da predvide i šta će se dešavati sa žanrom naučne fantastike narednih 200 godina.

Učestvuju:
prof. dr Aleksandar B. Nedeljković
prof. dr Zorica Đergović Joksimović
prof. dr Milan M. Ćirković
dr Tijana Tropin

Ulaz je slobodan!

U realnosti Platoa predstavljene “Alternativne stvarnosti FIlipa K. Dika”

Pred pedesetak zainteresovanih sinoć je u Platou, u Knez Mihailovoj, održana promocija knjige “Alternativne stvarnosti Filipa K. Dika” Mladena Jakovljevića, za čiju je osnovu poslužila njegova doktorska disertacija. Pored autora, o knjizi su govorili i dr Milan Ćirković (kosmolog i naučni savetnik Astronomske opservatorije u Beogradu), dr Vladislava Gordić Petković (redovni profesor engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu),dr Zorica Đergović Joksimović (docent za užu naučnu oblast Engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu) i Boban Knežević (poznati izdavač, urednik i pisac fantastike). Moderator je bio Dragoljub Igrošanac, prvi čovek sajta za promociju fantastične književnosti Art-Anima.

Alternativne stvarnosti u Platou

Njegovo prvo pitanje je bilo upućeno autoru i odnosilo se za motiv rada na ovakvoj knjizi. “Trebao mi je doktorat”, našalio se Jakovljević i dodao da je primarno postojala želja da napiše nešto o piscu koji mu je promenio život. “Filip K. Dik je sjajan pisac, ali nije najbolji. Ali, kada vam u jednom trenutku dopadne knjiga koja ostavi trag… Inače, ova doktorska disertacija nije samo o Diku, već i o Pinčonu i Gibsonu. Mnogi se neće složiti sa ovim što sam napisao, ali to je dobro. Biće više glasova i otkrićemo nešto novo. I ja stalno nešto novo otkrivam u Dikovim delima i imaću tu satisfakciju da i dalje dolazimo do nečeg novog”.

Zorica Đergović Joksimović je zamoljena da objasni značaj Dika, što je ona izuzetno uspešno učinila navodeći da ovog SF pisca cene (i pišu o njemu) znamenite ličnosti kako književnosti tako i filozofije. “Bodrijara ne bi bilo da nije bilo Dika, njegov koncept potiče upravo od Dika”, istakla je ona i dodala da je veliki Dikov uticaj na filmsku umetnost – ne samo zbog filmova rađenih po njegovim delima već pre na poetiku i estetiku drugih stvaralaca. Tu je, potom, uticaj na druge pisce (Murakamija, recimo, nazivaju “japanskim Filipom Dikom”), a, konačno, tu je i desetine masterskih i doktorskih radova. “Ali, njegov značaj, bez obzira na sve nabojana, izvire iz njegovog opusa”, istakla je Joksimovićeva.

Milan Ćirković je upitan da prokomentariš deo posvećen “paralenim svetovima”, pa je on iskoristio da okupljene podseti na pitanje “da li su atomi stvarni” – i rasprave o ovoj temi na prelasku između 19. i 20. veka kada je vladalo ubeđenje kod jednih da atomi nisu stvarni jer se ne mogu empirijski iskusiti. Mi sada, ne samo da znamo da su atomi stvarni već ih i možemo videti, ali takođe ne možemo znati da li će neko jednog dana omogućiti da na sličan način potvrdimo postjanje paralelnih univerzuma, za koje teorija kaže da su mogući.

Boban Knežević je prvo rekao da je, s njegove strane, ideja o objavljivanju Dika jednostavno nešto što ulazi u to što on voli da objavljuje stvari koje njemu prijaju, a ne da se rukovodi “profitabilnošću”. Potom je podsetio da je Dik bio prilično skrajnut pisac dok Stanislav Lem nije skrenuo pažnju na njega, ali i da je Dik “prevazišao književni okvir” i da je upravo on nagovestio raspad civilizacije, nešto što sada mi proživljavamo. “On će biti među pet pisaca koji će se čitati i u 22. veku”, zaključio je Knežević.

Vladislava Gordić Petković, mentor doktorskog rada Mladena Jakovljevića, je podsetila da je on za svoju magistraturu radio temu mit i tehnologija kod Rodžera Zelaznija, te da je zapravo “svoju alternativnu stvarnost pretvorio u realan život”. Takođe je istakla da je “čujnost Dika sa ovom knjigom bitna”, za mnoge koji će želeti da se dodatno upoznau sa autorom, ali i da je važan doprinos doktorata to što pokazuje da SF može da pripada konglomeratu postmodernizma.