Kapetanu Kirku je mister Spoku bio najdraži prijatelj

Vilijama Šatnera karijera je vodila od Šekspira u pozorištu do „Zvezdanih staza“. U novom milenijumu stekao je i nove obožavaoce kao cinični advokat Deni Krejn u seriji „Bostonski advokati“. Proslavio je ovog proleća 90. rođendan U razgovoru sa novinarkom „Gardijana“ Hedli Frimen razgovarao je o dugovečnosti, smrti svoje supruge, prijateljstvu sa Lenardom Nimojem, svojim albumima i, naravno, o „Zvezdanim stazama“.

Njegov ton često je jako ironičan, kao da vas izaziva da ga optužite da se izmotava sa vama. To je vodilo i ka tome da fanovi u razgovorima koriste izraz „šatnerovska osoba“, iako i on sam, rugajući se tome, kaže: „Ne znam čak ni šta to znači“, piše novinarka i. Na primedbu novinara da misle da se glumac poigrava sa njihovim očekivanjima, Šarner odgovara:

„A šta očekuju? Da sam kapetan Kirk? Pa, ja jesam kapetan Kirk. Ne znam na šta ljudi misle kada govore o mojoj ličnosti. Ja sam jednostavno ja. Ako niste vi vi, ko ste onda?“

Šatner je napunio 90 godina u martu, ali ne izgleda kao da ima više od 60 dok se pomera na stolici i okreće se da pokaže pogled oko njega, sa gipkošću decenijama mlađeg čoveka, konstatuje Frimenova.

„Devetedet? To je laž! Ko vam je to rekao? CNN? Mediji su preneli tu smešnu glasinu. Imam 55“, uzvraća glumac na to.

Ali prvi put se pre 55 godina pojavio u „Zvezdanim stazama”.
„Oh, dobro. Onda priznajem da imam 90“, smeje se glumac.

Jedina osoba koja mu je zaista pomogla da se izbori sa svim tim što opisuje kao „bol koja prži“ bio je, kaže, njegov blizak prijatelj Lenard Nimoj, koji je igrao mistera Spoka u „Zvezdanim stazama“, a i sam se borio sa alkoholizmom. Šatner i Nimoj bili su generacija, a televizijski mister Spok preminuo je 2015. godine.

Spok i kapetan Kirk

„Lenard je bio samo četiri dana mlađi od mene, a Boston (gde je Nimoj rođen) po mnogo čemu je sličan Montrealu (Šatnerovom rodnom gradu), to su stari gradovi, sa velikim zgradama i snegom po ulicama. Mislim da je on odgajan više u jevrejskom duhu nego ja. Naučio je jidiš, a ja nisam. Ali sličnosti među nama su neverovatne“, priča Šatner.

U svojoj knjizi o Nimoju, „Lenard: moje 50 godina dugo prijateljstvo sa izuzetnim čovekom“ (2016), Šatner je otkrio i da su se poslednjih godina njegovog života njih dvojica distancirali i da ne može da razume zašto. Da li je u međuvremenu došao do odgovora?

„Ne, a on mi je bio najdraži prijatelj. Razgovarali smo o najrazličitijim stvarima u mraku limuzina, o razvodu i deci. Ali nešto se dogodilo, ne znam šta, i to je bilo baš bizarno. A njegova ćerka nedavno mi je rekla: ‘On te je zaista voleo’. I to me je dirnulo do suza“, navodi Šatner.

Glumačka sudbina ga je dovela do „Zvezdanih staza“. Prvi put prikazane 1966. ušle su u istoriju zbog prvog “međurasnog poljupca” prikazanog na američkim televizijama, kada se Šatner na ekranu poljubio sa Nišel Nikols u ulozi Uhure.

„Ne razmišljam u tim ‘zvezdane staze’ okvirima, ali sam svestan uticaja koji su imale“, kaže Šatner.

Pa ipak, snimanje serije je prekinuto posle tri sezone, a Šatner se našao bez posla, novca i razveden. Živeo je u kamp kućici i pokušavao je da izdržava tri ćerke i bivšu suprugu.

„To je bio baš veliki udarac. Bilo je teško izdržavati ih. Na kraju su sve tri otišle na fakultete. Ali da, bilo je teško“, priseća se glumac.

Na kraju su “Zvezdane staze” postale kultna serija, zahvaljujući reprizama i filmovima snimanim krajem sedamdesetih. I Šatner, koji je igrao u šest tih filmova, više nikada nije morao da živi u kamp kućici. Ali, uradio je i mnogo više od glume u toj seriji.

Ali zna da će ostati najpoznatiji upravo po „Zvezdanim stazama“.

“Shvatam taj fenomen i tokom vašeg i mog života neće biti ničeg sličnog, jer bi bilo potrebno jop 50 godina, a već smo razjasnili da ja sad imam 52″, kaže Šatner i spominje da je nedavno završio i projekat nazvan “Stori fajl“, u kom je stvoren kao hologram u tri dimenzije koji govori.

„Nije li to neverovatno? I to bi moglo da mi stoji na nadgrobnom spomeniku i ljudi bi mogli da mi postavljaju pitanja, a da ja budem tu sve dok elektronika radi“, smeje se glumac.

Na pitanje da li bi voleo da je nešto od toga što zna sada sa 90 znao kad je imao 20 godina, Šatner kaže da ne.

„Drago mi je što nisam znao, jer ono što znate sa 90 je: polako, ništa na kraju nije važno, sve što se uzdigne mora i da padne. Da sam to znao sa 20, ne bih uradio ništa“, zaključuje Šatner.

Viljam Šatner je samo jednom gledao “Zvezdane staze”

Slavni glumac Vilijam Šatner, poznat po ulozi kapetana Kirka iz serijala “Zvezdane staze” priznao je da nikada, ali bukvalno nikada u životu nije pogledao nijednu epizodu iz franšize koja ga je vinula među zvezde.

Vilijam Šatner

“Tačno je. Nikad nisam pogledao nijednu epizodu. Čak ni film. Zapravo sam gledao samo peti nastavak filma jer sam ga režirao, pa sam morao da vidim valja li to predstaviti publici. Ne znam, jednostavno nisam voleo da vidim sebe u toj ulozi koju sam izgleda igrao kako valja”, priznao je Šatner.

U odnosu na “Zvezdane staze”, Vilijam Šatner je pažljivo gledao svoje druge uloge, a najviše onu u kojoj je advokat u seriji “Boston legal”.

“Tu seriju sam mnogo voleo, kao i partnerstvo sa Džejmsom Spejderom. Mnogo smo se zabavljali i tu energiju smo preneli na ekran. Gledao sam i svoje druge filmove, ali ‘Zvezdane staze’ – ne”, šokirao je Šatner fanove.

„Zvezdane staze“ predvidele računare, mobilne telefone i tablete

Za internet revoluciju i tehnološke izume koje je prate u velikoj meri je zaslužna mašta pisaca, scenarista i reditelja. U prilog tome ide i činjenica da smo mnoge uređaje koje danas koristimo videli u naučno-fantastičnim filmovima i serijama. Jedna od njih su i „Zvezdane staze“.

Star Trek iPad

Glavni likovi iz serije Zvezdane staze koji putuju svemirskim brodom „Enterprajz“ na istraživačkom zadatku koriste različite uređaje od kojih su mnogi poslužili kao inspiracija naučnicima i pronalazačima tako da su neki od njih postali naša realnost.

Ideja serije je začeta negde 1965. godine, a počela je da se snima 1966. Slobodno se može reći da je Džin Rodenberi koji je bio tvorac Zvezdanih staza zaista bio veliki vizionar.

„Šta je bila ideja? Ideja je bila da se u jedan svemirski brod koji se zvao ‘Enterprajz’ ubaci mikroračunar i plus da se ostvari komunikacija preko malih uređaja, sa tog svemirskog broda na ostale delove planete gde je posada uspela da dođe“, objašnjava profesor Petar Kočović sa Univerziteta „Union-Nikola Tesla“.

Najmanji računar Aj-Bi-Em serije 360, bio je veličine preko 300 kubika.

„Šta su oni uradili? Oni su napravili jedno postolje gde su stavili sijalicu i to je trebalo da bude kao komandni modul i mikroračunar i nazvali su ga ‘Alter’. Gle čuda, Bil Gejts je napravio prvi takav računar koji je nazvao ‘Alter’“, dodaje profesor Kočović.

Među idejama autora Zvezdanih stazaje i mobilni telefon.

„Ono što je on zamislio između ostalog je i sam dizajn jedne čuvene ‘motorole’ koja se otvarala na preklop i bila jako zanimljiva“, navodi Aleksandar Linc Đorđević, direktor Instituta primenjenih nauka.

U seriji, takođe možemo da vidimo i prvi tablet. A od svega što je napravljeno, inženjeri nisu uspeli da urade teleportaciju i nisu napravili uređaj koji se zove „trikorder“.

„’Trikorder’ je uređaj koji koristi kapetan Spok i posada koji uzorke vazduha, metala, nemetala sa planete gde su skupili, u sekundi stave u jednu epruvetu, a uređaj uradi analizu. Iako nije napravljen mi danas imamo neke od elemenata ‘trikordera’. Jedan je koji delimično analizira sastav hrane. U obliku je gedžeta, služi za široku upotrebu, mada postoje i profesionalni uređaji, i postoji uređaj koji služi za analizu vazduha. Susretali smo se u prethodnom periodu sa zagađenjem vazduha tako da on analizira 50 elemenata podeljenih u dve grupe i daje jedinstven parametar koji mi znamo kao AQ indeks“, navodi profesor Petar Kočović.

Takođe, ne treba ni da zaboravimo da su tvorci današnjih „gugl naočara“ i drugih sličnih proizvoda, inspiraciju potražili baš u Zvezdanim stazama.

„Meni se mnogo sviđa ova nova serija Pikar koja ide vezano za Zvezdane staze, najnovija. I oni pokušavaju da idu jedan korak napred. Između ostalog, to su hologramski prikazi svega šta se dešava i da možete da imate tač-skrinove. Sledeći korak je da se ti hologrami koriste, uopšte ne morate da imate ništa nego da se samo te slike koriste i da na osnovu toga dajete komande“, napominje Aleksandar Linc Đorđević.

Preostalo je samo da čekamo da će i neki od izuma iz najnovije sezone uskoro postati deo naše svakodnevice.

Kirče i Spoče, videste li vi logo američkih Svemirskih snaga?

Donald Tramp je obelodanio kako će logo Svemirskih snaga SAD izgledati, a izgleda da su američki vojni dizajneri ostali bez ideja kada su osmišljavali oznaku, pošto neodoljivo podseća na logo Svemirske flote iz „Zvezdanih staza“.

„Nakon savetovanja sa našim velikim vojnih vođama i dizajnerima, imam zadovoljstvo da predstavim novi logo Svemirskih snaga SAD, šeste grane naše veličanstvene vojske“, napisao je Tramp na Tviteru.

Korisnici društvenih mreža vrlo brzo su primetili sličnost tek otkrivenog logoa sa oznakom koju su nosili Kirk, Pikard, Spok i ostali svemirski putnici Zvezdanih staza.

Logo Svemirskih snaga SAD (levo) i amblem Komande svemirske flote (desno)

Sličnosti dve oznake ostavili su mnoge ljude u neverici da u vojsci zaista nemaju više inspiracije nego da kopiraju dizajn iz kultne naučnofantastične serije.

„Ahm. Očekujemo da nam platite za korišćenje ovoga“, napisao je Džordž Takej, jedan od članova posade „Enterprajza“ i originalne glumačke postave iz šezdesetih godina.

Međutim, bilo je i onih koji su branili dizajn, tvrdeći da je u stvari zasnovan na već postojećoj oznaci Svemirske komande američkog vazduhoplovstva.

Nemačka priča za laku noć prevedena na klingonski

Nakon prevoda “Malog princa”, stručnjak za jezike iz “Zvezdanih staza” Liven L. Liter sada je preveo poznatu nemačku priču za laku noć na klingonski.

Klingonci
Knjiga “Lepo spavaj, mali vuče” objavljena je na jeziku vanzemaljaca, rekao je nastavnik klingonskog, a prenose Nezavisne. Prevod je dostupan i kao audio knjiga.

“To mi pruža dokaz da klingonski može lepo da zvuči”, rekao je Liter.

Priča Ulriha Renca i Barbare Brinkman već je prevedena na više od 50 jezika. Na klingonskom se priča zove “Qongchu’, ngavyaw’ mach”.

Liter je kazao da je želeo da pokaže da “to nije samo jezik koji se može koristiti u ‘Zvezdanim stazama’ kako bi se objasnile ratne situacije”. Nedavno je Liter dobio Nagradu za naučnu fantastiku, u kategoriji najboljeg prevoda na nemački, na Berlinskom sajmu knjiga, za prevod “Malog princa” Antona de Sent-Egziperija. Klingonski funkcioniše čak i u pričama za laku noć, rekao je Liter, koji je uključen u razvijanje klingonskog jezika oko 20 godina.

Klingonski jezik osmislio je američki lingvista Mark Okrand. Prema Literu, klingonski jezik ima oko 4.000 reči, a nove se dodaju svake godine.

Liter svake godine drži kurs klingonskog u Sarbrikenu na zapadu Nemačke.

Priča za laku noć prevedena na klingonski jezik: “Qongchu’, ngavyaw’ mach”

Nakon prevoda “Malog princa”, stručnjak za jezike iz “Zvezdanih staza” Liven L. Liter sada je preveo poznatu nemačku priču za laku noć na klingonski. Knjiga “Lepo spavaj, mali vuče” objavljena je na jeziku vanzemaljaca, rekao je nastavnik klingonskog nedavno za DPA. Prevod je dostupan i kao audio knjiga.

klingonski izgovor

“To mi pruža dokaz da klingonski može lepo da zvuči”, rekao je Liter.

Priča Ulriha Renca i Barbare Brinkman već je prevedena na više od 50 jezika. Na klingonskom se priča zove “Qongchu’, ngavyaw’ mach”.

Liter je rekao da je želeo da pokaže da “to nije samo jezik koji može da se koristiti u ‘Zvezdanim stazama’ kako bi se objasnile ratne situacije”.

Nedavno je Liter dobio Nagradu za naučnu fantastiku, u kategoriji najboljeg prevoda na nemački, na Berlinskom sajmu knjiga, za prevod “Malog princa” Antona de Sent Egziperija.

Klingonski funkcioniše čak i u pričama za laku noć, rekao je Liter, koji je uključen u razvijanje klingonskog jezika oko 20 godina.

Klingonski jezik osmislio je američki lingvista Mark Okrand. Prema Literu, klingonski jezik ima oko 4.000 reči, a nove se dodaju svake godine. Liter svake godine drži kurs klingonskog u Sarbrukenu na zapadu Nemačke.

Čuvena nemačka priča za laku noć prevedena na klingonski jezik

Nakon prevoda “Malog princa”, stručnjak za jezike iz “Zvezdanih staza” Liven L. Liter sada je preveo poznatu nemačku priču za laku noć na klingonski.

Enterprajz igračka 

Knjiga “Lepo spavaj, mali vuče” objavljena je na jeziku vanzemaljaca, rekao je nastavnik klingonskog nedavno za dpa. Prevod je dostupan i kao audio knjiga. “To mi pruža dokaz da klingonski može lepo da zvuči”, rekao je Liter.

Priča Ulriha Renca i Barbare Brinkman već je prevedena na više od 50 jezika. Na klingonskom se priča zove “Qongchu’, ngavyaw’ mach”.

Liter je kazao da je želeo da pokaže da “to nije samo jezik koji se može koristiti u ‘Zvezdanim stazama’ kako bi se objasnile ratne situacije”. Nedavno je Liter dobio Nagradu za naučnu fantastiku, u kategoriji najboljeg prevoda na nemački, na Berlinskom sajmu knjiga, za prevod “Malog princa” Antona de Sent-Egziperija. Klingonski funkcioniše čak i u pričama za laku noć, rekao je Liter, koji je uključen u razvijanje klingonskog jezika oko 20 godina.

Klingonski jezik osmislio je američki lingvista Mark Okrand.Prema Literu, klingonski jezik ima oko 4.000 reči, a nove se dodaju svake godine.

Liter svake godine drži kurs klingonskog u Sarbrukenu na zapadu Nemačke.

Vraća se čuveni kapetan "Enterprajza", Patrik Sjuart kao Žan-Luk Pikar

Glumac Patrik Stjuart ponovo će se naći u ulozi kapetana Žan-Luka Pikara iz “Zvezdanih staza”.

Patrik Stjuart

Na Komik konu u Njujorku predstavljen je trejler za novu TV seriju u kojoj ćemo ponovo pratiti kapetana čuvenog broda “Enterprajz” u novim avanturama, nakon što se penzionisao.

Serija će imati 10 epizoda, e emitovanje bi trebalo da počne početkom 2020. godine.

Kraj svemirske sage koja traje decenijama?

Film “Zvezdane staze IV” možda neće biti snimljen, jer su ga napustila dva glavna glumca, prenosi “Didžital spaj”.

Film je trebalo da prikaže kapetana Džejmsa T. Kirka, koji će se “nekako” udružiti sa pokojnim ocenom Džordžom Kirkom, ali su obojica glumaca otkazala učešće u ovom projektu.

scena iz "Zvezdanih staza"

Kris Pajn i Kris Hemsvort napustili su pregovore o nastavku svemirske sage, navodno zato što je studio pokušao da ih ubedi da prihvate manje honorare.

“Holivud riporter” otkriva da je u studiju, izgleda, došlo do pokušaja prljave igre, jer je ideja bila najpre ubediti glavne glumce da uzmu manje para, kako bi se kasnije sporednim glumcima ponudilo značajno manje, pod izgovorom “pa, ovi su prihvatili”.

Među sporednim glumcima su zvezda “Čuvara galaksije” Zoi Saldana, zatim Sajmon Peg, Zakari Kvinto i mnogi drugi.

“Paramaunt” je na ovaj način minirao novi nastavak sage u produkciji Džej Džeja Ejbramsa,

Originalni serijal filmova je od sedamdesetih do devedesetih obuhvatio šest ostvarenja, zatim smo gledali četiri nastavka “Sledeće generacije”, da bi nova verzija, za sada, obuhvatila tri filma i neizvesno je da li će biti i četvrtog.

Neočekivan povratak kapetana Pikarda

Najpoznatiji kapetan, poznat po brojnim pamtljivim rečenicama i izrazima, Žan-Luk Pikard, vraća se u Zvezdane staze

glumac i njegova figurica

Pored publike, sam glumac Patrik Stjuart, koji tumači ovaj lik, mislio je da je priča o kapetanu Pikardu završena. Ipak, on će ponovo da zaigra u ulozi zbog koje ga obožavaju generacije širom sveta.

Iako još nije poznat naziv serijala, niti datum kada će biti objavljen, vest je potvrdio i sam Stjuart na tradicionalnoj konvenciji “Zvezdanih staza” u Las Vegasu, prenosi Biznis Insajder.

“Uvek ću biti ponosan što sam bio deo “Zvezdanih staza: Nove generacije”. Međutim, kada smo završili snimanje poslednjeg dela 2002. godine mislio sam da je došlo do prirodnog kraja mog života s njima”, rekao je glumac.

Stjuart je odigrao ulogu kapetana Pikarda u 178 epizoda koje su se prikazivale između 1987. i 1994. godine. Njegov lik je među najpoznatijim u ovom serijalu, a pojavio se i u četiri filma i to “Star Trek Generations”, “Star Trek: First Contact”, “Star Trek: Insurrection” i “Star Trek: Nemesis”.

“Za mene je to bilo divno iznenađenje i uzbuđen sam što ću da se vratim Žan-Luku Pikardu i da istražujem nove dimenzije lika. Tražim mu novi život i to nakon što sam pomislio da je njegov život gotov”, istakao je glumac.

Stjuart je rekao i da je bio naročito ponosan što je kapetan Pikard podstakao mnoge ljude da slede njegov primer i okrenu se nauci.