Kritičari nisu oduševljeni novim "Isterivačima duhova"

U bioskope uskoro dolazi najnoviji film iz franšize Isterivači duhova.

Radnja filma Ghostbusters: Frozen Empire prati porodicu Spengler koja se vraća tamo gde je sve počelo, u kultni vatrogasni dom u Njujorku, kako bi se udružili sa izvornim Isterivačima duhova. Oni su razvili tajnu istraživačku laboratoriju kako bi hvatanje duhova doveli na novi niivo. Međutim, kada otkriće drevnog artefakta oslobodi zlu silu, novi i stari Isterivači duhova moraju da udruže snage kako bi zaštitili svoj dom i spasili svet od drugog ledenog doba.

U filmu glumi postava iz Ghostbusters: Afterlif iz 2021. godine.

Mnogi su ga kritičari već pogledali i podelili mišljenje. Ovaj naučnofantastični film na Rotten Tomatoes-u za sada ima 254 recenzije kritičara koji su ga ocenili sa 44 odsto, ali ga je publika ocenila sa 84 odsto.

“Najnoviji ulazak u franšizu izgrađen je na nostalgiji i naslaganoj glumačkoj ekipi, ali nedovoljno da bi bio vredan gledanja”, napisao je Džek Ridli iz Chicago Readera. Sa njime se složila i Vendi Ide iz Observera, koja je napisala:

“Radnja ovog filma uglavnom kopira onu iz originalnog filma.”

Novi film o Džokeru će biti "džuboks mjuzikl"

Otkriveni su novi detalji o predstojećem filmu “Joker: Folie à Deux”, a najavljeno je da će biti svojevrsni “dzuboks mjuzikl”.

Novi film o Džokeru će navodno biti mjuzikl nalik na džuboks, uključujući 15 dobro poznatih pesama, a potencijalno čak i originalne numere.

S obzirom da glavnu ulogu ima Lejdi Gage kao Harli Kvin ne čudi da će projekat biti filmski mjuzikl.

Novi muzički žanr će poboljšati mračnije trenutke priče Artura Fleka kroz njegovu zajedničku psihozu sa Harli Kvin.

Uprkos tome što je planiran kao samostalan film, ogroman uspeh Džokera iz 2019. učinio je nastavak neizbežnim.

“Džoker” Toda Filipsa bio je prvi film sa ocenom R koji je prešao milijardu dolara na svetskim blagajnama i dobio je brojna priznanja, uključujući dva Oskara, dok je Hoakin Feniks odneo nagradu za najboljeg glumca.

Premijera je najavljena za 4. oktobra 2024, a očekivani nastavak biće veoma drugačiji od prvog filma.

„Od šapata do vriska: Priče strave i fantastike“ u prodaji od 29. marta

Zbirka našeg najpoznatijeg pisca horora Gorana Skrobonje „Od šapata do vriska: Priče strave i fantastike“ posle skoro 30 godina ponovo je pred čitaocima!

Sastavljena je od efektnih, majstorski napisanih priča koje prikazuju Srbiju u nekom drugom vremenu punom vampira, mutanata, ucenjivača, manijakalnih serijskih ubica, ukletih splavova, liftova koji voze u drugu dimenziju, krvavih kompjuterskih igrica… Sve je tako blisko, prepoznatljivo, a ujedno neverovatno mračno i jezivo.

„Zahvaljujući Laguni, nove generacije čitalaca u prilici su da se upoznaju sa knjigom koja je – pre bezmalo trideset godina – potpuno promenila recepciju domaće žanrovske književnosti. U zbirci ’Od šapata do vriska: Priče strave i fantastike’ sakupljene su priče mladog, buntovnog, beskompromisnog i pomalo drskog ljubitelja horora željnog i spremnog da svoju fascinaciju ovim žanrom podeli sa našim čitaocima“, rekao je Skrobonja povodom knjige.

Specijalan kvalitet ovom izdanju daje pogovor dr Ljiljane Pešikan-Ljuštanović sa analizom ne samo ovih priča, već i šireg konteksta u kojima su nastajale, a celokupan tekst i literatura koja je za njega korišćena nalaze se u posebnom fajlu na sajtu Lagune na internet-stranici posvećenoj ovoj knjizi.

„Pripovetke u ovoj zbirci, nastajale od sredine osamdesetih do sredine devedesetih godina 20. veka, stravu i užas generišu iz duše pojedinca – njegovih strahova i mora – ali i iz duše jedne duboko traumatizovane, poremećene i autodestruktivne zajednice. Fantastična proza Gorana Skrobonje može se prepoznati i kao vid osobenog socijalnog angažmana, gde se fantastično svesno poigrava na granici čudnog pa i alegorijskog. Estetska upečatljivost ove proze dobrim delom počiva upravo na ovoj dinamici. Fantastično nije ʼbeg od stvarnostiʼ, već pre funkcioniše kao njegov apartan i neočekivan vid koji se ostvaruje u suodnosu pisac – čitalac“, napisala je u pogovoru Ljiljana Pešikan-Ljuštanović.

„Moglo bi se reći, bez lažne skromnosti, da se početak ozbiljnog žanrovskog književnog stvaralaštva u modernoj Srbiji računa upravo od knjige ’Od šapata do vriska’“, istakao je Skrobonja.

“Prvo Predskazanje” stiže 5. aprila

Natprirodni horor film “The First Omen” koji će debitovati 5. aprila je šesti u nizu franšize “Omen” ujedno je priča koja prati događaje pre prvog filma koji je objavljen 1976. godine. Trejler za film privukao je veliku pažnju jer je stilski film osmišljen kao ostvarenja iz sedamdesetih, a najava priče je prikazana kao premotavanje trake unazad.

Snimanje filma “The Omen” je proglašeno za “najukletiju produkciju” zbog bizarnih i nesvakidašnjih događaja koji su se odvijali.

Krajem leta 1975., počela je produkcija jednog od najpoznatijih horror filmova u istoriji. Zastrašujuća priča o dolasku Antihrista i neizbežnog kraj vremena, “Predskazanje” nastala je nakon uspeha “Egzorociste”, zastrašujuće adaptacije koja je zauvek promenila pejzaž popularnog filmskog žanra.

“Egzorcista” i dan-danas se rangira kao jedan od najuspješnijih horor filmova svih vremena, sa zaradom od preko 232 miliona dolara. Takođe je zaradio neverovatnih 10 nominacija za Oskara, uključujući najbolji film, najbolju glumicu, najboljeg glumca, najbolju sporednu glumicu i najbolju režiju. Sa ovakvim uspehom, činilo se da će “The Omen” biti siguran hit; producent Harvi Bernhard računao je da će i “Predskazanje” pogoditi komercijalni uspeh. Međutim, ono što možda nije očekivao je čudan sled događaja koji će se nizati i zbog čega će njegovo ostvarenje dobiti neslavni epitet jedne od najprokletijih produkcija u istoriji filma.

Čak i kada je “Omen” bio samo ideja koja je lebdela po holivudskim kancelarijama, Bernhard je dobio ozbiljno upozorenje. Prema Los Anđeles Tajmsu, izvršni direktor oglašavanja Bob Manger prišao mu je sa idejom koja uključuje Antihrista. Manger je ideju, ali ga je upozorio. Bernhard je rekao: “Upozorio nas je da misli da đavo ne želi da snimimo film”.

U kasnijim intervjuima, i Manger i Bernhard pričali su kako su predvideli da će se nešto jako loše desiti. Manger se priseća svojih reči upozorenja: „Rekao sam, ‘Ako snimite ovaj film, imaćete nekih problema. Ako je đavolje najveće oružje da bude nevidljiv, a vi želite da uradite nešto što će učiniti da ga milioni vide, on neće želeti da se to desi.“ Bernhard se priseća: „Đavo je bio zaposlen i nije želeo da se taj film snimi.“

Problemi su počeli pre nego što je film uopšte krenuo sa produkcijom. Sve je počelo samoubistvom sina glavnog glumca Gregorija Peka, koji je pucao sebi u glavu u junu 1975. godine, dva meseca pre početka snimanja. Kada je Pek doleteo u London zbog uloge, njegov avion je udario grom. Nekoliko nedelja kasnije, izvršni direktor Mark Nojfeld se ukrcao na let iz Los Anđelesa. Njegov avion je takođe udario grom, a on je to iskustvo opisao kao „najtežih pet minuta koje je ikad doživeo“.

Ipak, produkcija “Predskazanja” se nastavila. Bernhard, prepadnut, počeo je da nosi krstić oko vrata na setu. U jednom trenutku, tim je angažovao mali avion za snimanje iz vazduh. Kako se navodi, avion se srušio pri poletanju, pri čemu su svi u njemu poginuli. Činilo se da su još zlokobnije okolnosti mučile produkciju. Nojfeld, čiji je avion već udario grom, boravio je u londonskom Hiltonu sa suprugom. Zgradu je bombardovala Irska republikanska armija u septembru te godine.

Kako je snimanje odmicalo, tako su se odvijale i katastrofe. Jedna posebno zastrašujuća scena u zoološkom vrtu imala je grupu divljih pavijana koji su burno reagovali na Demijenovo prisustvo. Prema rečima reditelja Ričarda Donera, Damijenova majka, koju igra glumica Li Remik, bila je opravdano preplašena dok je snimala ovaj deo filma. Radi bezbednosti glumaca i ekipe, doveden je trener životinja da se pozabavi babunima koji su bili uključeni u scenu. „Ubijen je dan nakon što smo tamo snimali“, priseća se Bernhard. “Ubio ga je tigar. Uhvatio ga je za glavu i odmah ubio.”

Čak i nakon što je film završen, činilo se da kletva živi, prateći one koji su u nju uključeni i nanose im neopisivu tragediju. Prvobitno izdanje filma bilo je očigledan izbor: 6. juna 1976. ili 6.6.76. U avgustu te godine, genije za specijalne efekte po imenu Džon Ričardson doživeo je strašnu saobraćajnu nesreću. Bio je u Holandiji, radeći na filmu “A Bridge Too Far” Ričarda Atenboroa. Ričardson je izveo posebno jezivu scenu obezglavljivanja u filmu “Omen”. Ričardson je preživeo saobraćajnu nesreću u Holandiji, ali njegova saputnica, pomoćnica Liz Mur, nije bila te sreće. Bila je obezglavljena. Prema lokalnim izveštajima, znak u blizini pokazivao je udaljenost do obližnjeg grada: „Ommen, 66,6 km“.

Jedan od kaskadera u filmu, Alf Džoint, takođe je radio na “A Bridge Too Far”. On je završio u bolnici nakon što je jedan od njegovih vratolomija pošla po zlu. U jednoj sekvenci, jednostavno je trebalo da skoči sa krova na vazdušni jastuk, ali se činilo da je pao, naglo i čudno. Kada se probudio u bolnici, tvrdio je da ga je nešto gurnulo.

A šta se desilo sa Harvijem Stivensom, mladićem koji je glumio Demijena? Čini se da je potpuno nestao. Davne 2001. godine, AMC je premijerno prikazao 90-minutni dokumentarac pod nazivom The Omen Legacy. Dokumentarac je bio sačinjen od priča o filmu i snimanju filma I intervjua sa originalnom glumačkom ekipom. Harvija nigde nije bilo. „Video sam ga pre devet godina“, rekao je tada Bernhard. “Bio je zgodan i divan dečak. Bio je visok i prilično lep. To je bila jedina slika koju je ikada napravio.” Kevin Berns, izvršni producent dokumentarca, čak je otišao toliko daleko da je angažovao privatnog detektiva da dođe do bivšeg glumca. “Zaista smo pokušali da ga pronađemo.”

Harvi Stivens nije nestao. U stvari, vratio se glumi 2006. godine, imao je malu ulogu u rimejku filma “Omen”, u kojem su glumile Džulija Stajls i Liv Šrajber, a objavljen je 6.6.2006.

Šta je zapravo „Problem tri tela“?

Autori čuvene serije „Igra prestola“ ponovo su uspeli da svojim projektom privuku veliko interesovanje javnosti. Ovog puta reč je o adaptaciji popularnog naučno-fantastičnog romana „Problem tri tela“ (3 Body Problem) kineskog pisca Liju Cisina, koja je jedan od najskupljih projekata koji je ikad snimljen pod okriljem platforme Netfliks.

Cisinov roman, koji je deo trilogije, jedan je od najuspešnijih kulturnih „izvoznih proizvoda“ iz Kine, koji je osvojio i čuvenu nagradu „Hjugo“, ali se dugo smatrao „nemogućim“ za ekranizaciju.

Upravo to je bio izazov za Dejvida Beniofa i D. B. Vajsa, koji su uspeli da nagovore Netfliks da investira impresivnih 160 miliona dolara u ovaj projekat.

Drugim rečima, svaka od epizoda ove komplikovane priče koštala je 20 miliona dolara, što je najviše što je taj striming servis ikada uložio u neku epizodu serije.

Nakon projekcija za novinare nizale su se pozitivne reakcije, a od 21. marta i publika ima priliku da proveri njihove utiske, jer je svih osam epizoda dostupno na platformi.

O ČEMU SE RADI U NOVOJ SERIJI

„Problem tri tela“ uključuje konstelacije i narative koji se protežu kroz više decenija i generacija. Ipak, u svom srcu, ova serija je kompleksni triler o tome kako grehovi čovečanstva iz prošlosti oblikuju njegovu budućnost.
Priča se odvija u dva perioda: u vreme Kineske kulturne revolucije (1966–1976), kao i u savremenom Londonu.

Prva linija priče prati Je Venđije (Zin Ceng i kasnije Rozalind Čao) čijeg oca ubijaju zato što je ljude podučavao teoriji velikog praska.

Ubrzo i sama postaje meta političkog progona i završava u logoru, da bi ubrzo potom bila regrutovana u tajni vladin program. U okviru tog programa ona neočekivano otkriva postojanje osvajački nastrojene vanzemaljske civilizacije i, besna na ono što se dešava njenom narodu, odlučuje da im pošalje signal za napad.

Ono što se od tog trenutka dešava pokreće niz tragedija u savremenom Londonu.

S te strane priče vidimo da je britanska naučna zajednica potresena alarmantnim talasom misterioznih samoubistava, koje istražuje privatni istražitelj Veliki Ši (Benedikt Vong).

Veliki Ši, koji je bivši pripadnik obaveštajne službe MI5, kao i bivši policajac, vešt je u borbi sa onima koji krše zakone, ali ne zna ništa o teoretskoj fizici. S druge strane, naučnica Džin Čeng (Džes Hong) takođe je u nebranom grožđu, dok pokušava da shvati šta se dešava s njenim kolegama i zašto tako mnogo eksperimenata koji se tiču ubrzavanja čestica polazi naopako.

Taj pritisak primorava Džin da se ponovo poveže sa svojim prijateljima sa studija i da zajedno pronađu rešenje za „problem tri tela“.

ŠTA JE UOPŠTE “PROBLEM TRI TELA”

U samom srcu ove neobične priče stoje složeni naučni koncepti.

Inače, problem tri tela i jeste naučni problem, koji postoji od trenutka kada su ljudi počeli da razumeju gravitaciju i njeno funkcionisanje. Zemlja kruži oko Sunca zahvaljujući tome što Sunčevo gravitaciono polje utiče na našu planetu i sve ostale u našem sistemu.

Položaj Zemlje u odnosu na našu zvezdu je takav kakav jeste upravo zbog toga što nijedno drugo telo nema tako veliku privlačnu snagu. Isto važi i za Mesec – njega je „uhvatilo“ Zemljino gravitaciono polje, tako da on kruži oko naše planete.

Nebeska tela čija su gravitaciona polja u interakciji uvek će formirati stabilnu orbitu po predvidljivim linijama.

To je još 1687. godine otkrio Njutn i osmislio čak i formulu za predviđanje orbita.

Ona se ponekad zove i „problem dva tela“.

Čak i kada u takav sistem ubacite još jednu zvezdu, što je u kosmosu česta pojava, obe zvezda formiraju stabilne orbite oko gravitacionog centra, a mogu da imaju i stabilne planete.

Međutim, problem nastaje kada imate tri tela a treći, umesto stabilizacije, stvara haos i čini da se sva manja tela ponašaju na potpuno nepredvidiv način.

„Problem tri tela“ stoga predstavlja problem kako može da se stabilizuje sistem sa tri gravitaciona tela ili predvidi njihova orbita.

To muči i vanzemaljce iz serije: njihova vrsta evoluirala je i postala tehnološki napredna civilizacija, ali njihova planeta postoji u sistemu sa tri različita sunca.

Zbog toga se njihova planeta često „lansira“ u nestabilno stanje i na njoj nestane sav živi svet, pre nego što se ponovo unormali i ciklus počne ispočetka.

Probleme ove vanzemaljske vrste u seriji rešavaju i Zemljani, koji zajedno s njima na neki način proživljavaju „problem tri tela“.

KAKO SE SERIJA RAZLIKUJE OD KNJIGE

Knjiga prema kojoj je serija snimana prvi je deo trilogije Besede o Zemljinoj prošlosti, posle koje slede „Mračna šuma“ i „Kraj smrti“ (na srpskom jeziku sve ih je objavila izdavačka kuća Laguna).

Međutim, iskusne filmadžije Beniof i Vajs, koji su talenat da kompleksno štivo prilagode malim ekranima brusili na jednoj od najpopularnijih serija u ovom veku – „Igri prestola“, odlučili su da u ovoj sezoni iskombinuju dešavanja iz sve tri knjige.

Zato ako se odvažite da prvo pogledate seriju, pa tek onda čitate knjigu, iznenadićete se kada otkrijete da se grupa prijatelja koja je u središtu ekranizacije, u romanu nikada nije srela…

Tvorci serije kažu da su dobili blagoslov Cisina da naprave izmene u seriji, ali tvrde da su svaku od njih napravili „sa najvećom ljubavlju i poštovanjem prema knjigama“.

„Ne možete posvetiti svaki budni trenutak svog života i to godinama da adaptirate delo koje ne volite. Tako da je nama veoma važno da serija stoji na svojim nogama i da radi posao i za ljude koji su čitali knjige, i za one koji nisu“, rekao je Beniof u jednom intervjuu.

Skarlet Johanson u serijalu „Svet iz doba Jure“?

Skarlet Johanson je u pregovorima za pridruživanje filmskoj franšizi Svet iz doba Jure, koji je vlasništvo kompanije Universal.

Ukoliko se pridruži franšizi, Skarlet Johanson će biti deo filma koji će režirati Garet Edvards, a koji kao datum izlaska ima naveden 2. jul 2025. godine.

Garet Edvards preuzeo je rediteljsku dužnost od Dejvida Liča, a scenario za film piše Dejvid Kep, koji je svojevremeno pisao scenario i za Park iz doba Jure.

To bi bio povratak Skarlet Johanson franšizama nakon Marvelovog superherojskog univezuma u kome je tumačila Crnu udovicu.

Novi film u serijalu Svet iz doba Jure je najnoviji u nizu koji je počeo pre 30 godina filmom Stivena Spilberga Park iz doba Jure 1993. godine, zasnovanom na romanu Majkla Krajtona.

Usledio je Spilbergov nastavak Izgubljeni svet (1997) i film Park iz doba Jure III (2001) Džoa Džonstona, pre nego što je franšiza obnovljena kao Svet iz doba Jure 2015. godine.

On je dobio nastavke Uništeno kraljevstvo (2018) i Nadmoć (2022), koje su predvodili Kris Prat i Brajs Dalas Hauard pod rediteljskom palicom Kolina Trevoroua.

“Kraut ili saće” roman o mističnim traganjima jednog alhemičara

Izdavačka kuća Agora objavila je novi roman Ilije Bakića pod nazivom Kraut ili saće. Ispisan u četiri poglavlja, arhaičnim jezikom i baroknim narativom oplemenjenim brojnim digresijama i asocijativnim prizorima, roman Kraut ili saće prati život i rad pesnika, filozofa, lekara i alhemičara Jakopusa Krauta od njegovih zrelih godina do starosti, njegova traganja i istraživanja širom Evrope poznog srednjeg veka – javlja Art-Anima.

Obrazovan i nadaren za razne duhovne discipline, upućen u veštinu dugotrajnog memorisanja građenjem Zamka pamćenja, vođen knjigama i spisima (među kojima su i oni slavnog Paracelzusa) ali i narodnim pričama, Kraut putuje na ostrva, odnosno odlazi u planine kako bi se lično uverio u nepoznate, neobjašnjive pojave.

Na ovom putovanju, svako otkriće menja njegove svetonazore, bilo da je reč o kosturu anđela, vampirovom oku, ili znamenitom kamenu mudrosti. On je u milosti bogatih aristokrata i gost u njihovim palatama, pritom upoznajući znamenite ličnosti poput Kazanove ili grofa Sen Žermena, koji je, navodno, ovladao tajnim znanjima koja su mu darovala besmrtnost.

Alhemičar prisustvuje i demonstracijima tehnoloških novotarija finansiranih od bogatog mecene koji, zbog spletki, pada u nemilost dužda grada-države. I sam Kraut dopada u tamnicu, a odatle, iscrpljen i ostareo, biva, kao znak milosti, poslat da bude upravitelj gubavišta gde, uprkos svim nedaćama, pomaže gubavcima, nastavlja da piše traktate i da sistematično, po cenu ličnih žrtava, sprovodi eksperimente stvaranja veštačkog čoveka sve do konačnog uspeha.

Tako se, u iskušenjima kroz koja njegov protagonista prolazi u interakcijama sa čitavom lepezom drugih aktera jedne mistične priče, otvara složeni lavirint između mistike, alhemije, fantastike i višestrukih preobražaja žanra romana koji i u savremenom trenutku nastavlja provokaciju sopstvenih konvencija…

Priliku da se upoznaju sa glavnim junakom romana, Jakopusom Krautom, ranije su već imali čitaoci osmog broja Književne fantastike (iz 2022. godine). U tom broju objavljena je Bakićeva priča „Jakopus Kraut, Prvospomenuti“ u kojoj veliki opsenar i podvižnik organizuje sopstveni ukop na lokalnom ubožničkom groblju, uveren da će se, bez ičije pomoći i bez otkopavanja humke, naočigled okupljenih znatiželjnika, pojaviti u svojoj šatri razapetoj na udaljenoj stočnoj pijaci. Problemi nastaju kada vlasti odluče da prekinu tačku usred njenog održavanja. Ova priča je ekskluzivno objavljena u Književnoj fantastici, i nije sastavni deo upravo objavljenog romana.

Roman Kraut ili saće sadrži 190 strana, štampan je u tvrdom povezu i može da se naruči preko sajta izdavača po povlašćenoj ceni od 990 dinara. Redovna, knjižarska cena biće 1.320 dinara.

“Isterivači duhova: Ledena pretnja” u bioskopima od 11. aprila

Isterivači duhova se vraćaju! Nastavak filma „Isterivači duhova: Nasleđe” (2021) i peti film u franšizi Isterivači duhova – „Isterivači duhova: Ledena pretnja” na repertoar domaćih bioskopa stiže 11. aprila! Franšiza se vratila na noge sa svojim miksom modernih specijalnih efekata i mladih glumačkih nada,  nostalgijom 80-tih, poznatim zlikovcima i originalnom postavom.

Radnja filma „Isterivači duhova: Ledena pretnja” je smeštena tri godine nakon događaja iz prethodnog ostvarenja. Porodica Spengler se vraća na mesto gde je sve počelo – kultni vatrogasni dom u Njujorku. Udružuju se sa izvornim Isterivačima duhova, koji su razvili tajnu istraživačku laboratoriju kako bi hvatanje duhova postavili na viši stepen. Prilikom otkrića drevnog artefakta, oslobađa se zla sila, i novi i stari Isterivači duhova moraju da udruže snage kako bi zaštitili svoj dom i spasili svet od drugog ledenog doba!

Džil Kenan (animirani film „Monster House” i božićni fantastični film „A Boy Called Christmas”) je na prethodnom filmu „Isterivači duhova: Nasleđe” radio je kao scenarista i producent, a ovog puta potpisuje režiju.

Na veliko oduševljnje mlađe publike, u glavnim ulogama su Fin Vulfhard, Mekena Grejs i Pol Rud. Imamo lepe vesti i za ljubitelje filmova iz 80-ih godina! Originalna postava iz prva dva filma takođe se vraća! Bil Marej, Den Akrojd i Erni Hadson.

„Veštica Saga i vampirski komarci“ Željka Obrenovića u prodaji od 26. marta

„Veštica Saga i vampirski komarci“ Željka Obrenovića sjajna je priča o požrtvovanju i prijateljstvu uz mnogo nezaboravnih scena koje govore o važnosti svih bića koja postoje, ma kako ona mala bila. Uključujući i jednog komarca na marginama knjige…

Mala Saga ne zna da li će biti veštica za jezike kao njena mama, veštica za medicinu kao njena baka ili će njene veštine prevagnuti ka tatinoj mudrosti ili majstorijama kojima je sklon deda… Ali jedno planirano porodično putovanje i jedno neplanirano novo prijateljstvo biće dovoljni da se u životu veštice Sage mnogo toga promeni.

Dok sa svojim roditeljima bude pomagala novoj drugarici da razreši misteriju nestanka svih stanovnika sela vampirskih komaraca, Saga će naići na pećinu koja je živa, potok u kojem umesto vode teku zmije, selo u kojem je sve naopačke i još mnogo neverovatnih stvari. Takođe, Saga će naučiti i koja je cena svake čarolije, kao i to šta su sve pojedinci spremni da žrtvuju da bi ostvarili svoj cilj.

Kako autor kaže, vešticu Sagu je napisao kao rođendanski poklon za svoju kćerkicu Sagu. „Dugo nisam mogao da se odlučim na to jer nisam bio siguran da ću umeti da pišem za decu. Kad sam napokon počeo, bio sam u velikom tesnacu s vremenom. Morao sam sebi da nametnem dinamičan ritam da bih završio do željenog datuma. Čudo je šta sve možeš da uradiš kad imaš dovoljno dobru motivaciju.  A meni je ova bila najveća. Pisao sam u isto vreme i slušao isti instrumentalni album kako bih se prebacio u naročito stanje. Knjigu sam počeo da pišem pod uticajem onoga što smo čitali pred spavanje. Otuda svet veštica, vila i raznoraznih čudesa. Ubrzo sam shvatio da ne umem da pišem tek puku konfekciju i dao sve od sebe da naprosto napišem dobru knjigu. Počeo sam da se zabavljam i mašta je jednostavno nahrupila iz mene. Knjigu sam onda odštampao u jednom primerku i poklonio ga kćerkici. Iako sam prethodno objavio pet knjiga, ova je bila posebna i zbog toga sam nestrpljivo iščekivao šta će najvažniji kritičar reći. Pošto se Saga oduševila, odlučio sam da roman ponudim Maloj Laguni. Stefan Nastić se pobrinuo da ilustracije adekvatno proprate tekst, tako da je sve došlo na svoje. Takođe smo ubacili i malu ’animaciju’, koja je mališanima, koliko vidim, veoma zanimljiva. Kad svojim palčićem puste stranice da se obruše jedna za drugom, u uglu knjige se pojavi komarac koji leti. Beta čitaoci kažu da je knjiga slojevita, s puno maštovitih ideja i mozgalica. I to ne samo za mališane već i za njihove roditelje. Što me dodatno raduje.“

Novo izdanje zbirke Gorana Skrobonje “Od šapata do vriska”

Laguna je objavila novo izdanje zbirke horor priča Od šapata do vriska jednog od najznačajnijih predstavnika srpske savremene fantastike, Gorana Skrobonje, javlja Art-Anima.

Zbirka donosi 18 upečatljivih pripovesti – napisanih u periodu od sredine osamedesetih do polovine devedesetih godina dvadesetog veka – koje prikazuju Srbiju u nekom drugom vremenu punom vampira, mutanata, ucenjivača, manijakalnih serijskih ubica, ukletih splavova, liftova koji voze u drugu dimenziju…

„U glavnini svojih horor priča Skrobonja oblikuje antiutopijski ili paralelni svet, po mnogo čemu sličan srpskoj i (post) jugoslovenskoj društvenoj stvarnosti devedesetih“, ističe u pogovoru književna teoretičarka prof. dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

„Pripovetke u ovoj zbirci, nastajale od sredine osamdesetih do sredine devedesetih godina 20. veka, stravu i užas generišu iz duše pojedinca — njegovih strahova i mora – ali i iz duše jedne duboko traumatizovane, poremećene i autodestruktivne zajednice. Fantastična proza Gorana Skrobonje može se prepoznati i kao vid osobenog socijalnog angažmana, gde se fantastično svesno poigrava na granici čudnog pa i alegorijskog. Estetska upečatljivost ove proze dobrim delom počiva upravo na ovoj dinamici. Fantastično nije beg od stvarnosti, već pre funkcioniše kao njegov apartan i neočekivan vid koji se ostvaruje u suodnosu pisac – čitalac“, piše Ljiljana Pešikan Ljuštanović.

Na gotovo 600 strana, zbirka donosi priče: „Kuća na brdu“, „No place like home“, „Rouzvil“, „Kanada“, „Noćni soko“, „Putnici“, „Poklon s neba“, „Za sve moje ljubavi“, „Krv“, „Ljudska reakcija“, „Splav“, „Lift“, „Igra“, „Učiteljsko naselje“, „Noćna smena“, „Ljubavnici“, „Dodir genija“ i „Gumena duša“.

Poslednja od navedenih pripovesti – nagrađivana novela „Gumena duša“ – ilustrovana je grafičkim prilozima profesora ilustracije i animacije Rastka Ćirića.