10 horor filmova koje preporučuju reditelji drugih horor filmova

Ljubitelji horor filmova svakako imaju svoju listu dela koje bih preporučili drugima za plašenje. Ali, svakako bi bilo interesantno videti šta reditelji horor filmova preporučuju za gledanje od dela koje su režirale njihove kolege.

Sajt Movieweb sastavio je ovakvu listu na osnovu raznih intervjua, izjava i pojava reditelja horora i tako imamo deset preporuka najstrašnijih horor filmova.

1. Aleksandre Aža – The Shining

Pripadnik „novog francuskog ekstremizma“ i reditelj filmova The Hills Have Eyes i Piranha 3D više puta je istakao da obožava The Shining Stenlija Kjubrika.

Kazao je da je to jedan od najstrašnijih filmova koje je gledao: „Slučajno sam gledao The Shining sa sedam godina i to je bilo najtraumatičnije iskustvo i verovatno jedan od razloga to radim ono što radim danas“.

2. Ari Aster – Kwaidan

Reditelj hvaljenih filmova Hereditary i Midsommar u slobodno vreme voli da gleda filmove i često u intervjuima daje preporuke.

Rekao je da mu je omiljeni film Kwaidan iz 1964. godine, jer „Kobajašijeva velika antologija možda je i najupečatljivije najlepši horor film ikada snimljen… Kwaidan je eteričan, zaposeda vas i potpuno je posvećen lukavstvu“.

3. Daren Lin Bausman – The Last House on the Left

Bausman se ističe kao „drugi otac“ franšize Saw jer je režirao neke od kasnijih filmova u serijalu, a obožava ostvarenje The Last House on the Left Vesa Krejvena, koji je najavio njegov ulazak u horore.

„Ves Krejven je idol i heroj meni i mnogim drugima. To je jedan od onih filmova tokom kojih vam deluje pogrešno da gledate. To je hrabar izbor i prvi put da se sećam da sam kao gledalac hteo da upoznam reditelja.“

4. Patrik Brajs – Jacob’s Ladder

Brajs je poslednjih godina postao jedan od najintrigantnijih nezavisnih reditelja, a ističe se njegova upotreba uznemirujućih scena u filmovima. Ističe jedini horor film Adrijena Lina.

„Ima trenutaka u filmu koji koriste praktične i efekte u samoj kameri da postignu strašne scene koje su nepojmljive. Sećam se da sam morao da premotam neke trenutke kako bih razmatrao kako je Linu uspelo da ih snimi.“

5. Džon Karpenter – The Exorcist

Karpenter tokom cele karije pokušava i uspeva da uplaši manje-više sve koji su pogledali bar jedan njegov film, ali to ne znači da nema filmova koji njega ne plaše.

„Znate šta je strašno u filmu The Exorcist? Svi znaju šta je strašno, to je đavo. Prvi put kada sam ga pogledao mislio sam da morate da verujete u neku višu moć kako bi bio efektan, ali sam od tada shvatio da je samo prokleto dobar film.“

6. Dejvid Kronenberg – Don’t Look Now

Kralja telesnog horora mnogi gledaju kao neku vrstu čudaka, ali čak i on odnekud mora da nađe inspiraciju, za šta mu je više nego jednom poslužio reditelj Nikolas Reg.

„Ovo je film koji me je zaista zapanjio i baš impresionirao. Jedan vrlo, vrlo jak film, veoma čudan i poprilično o smrti. Ali ispočetka niste svesni šta je zapravo tema. To je ljubavna priča, ali ljubavna priča o Ljubavi i Smrti.“

7. Giljermo del Toro – Eyes Without a Face

Del Toro se uglavnom bavi hororom ljudskosti u svojim filmovima, odnosno skrivenim i potisnutim željama ljudi.

Njega je oduševio film Eyes Without a Face, zato što je „glavni lik poput Odri Hepbern. Na mene je prilično uticao kontrast između lepote i brutalnosti…“

8. Robert Egers – Nosferatu

Egers se proslavio filmovima koji su istovremeno veoma mračni i apsurdni, a Nosferatu je film čiji rimejk želi da uradi sam.

„To je bio indi horor u svoje vreme. Nije potpuno ’upeglan’, ali je jedan od najboljih i najstrašnijih filmova svih vremena. Više mi se sviđa stara crno-bela verzija sastavljena od delova 16-milimetarskih snimaka. Te prljave verzije imaju neku jezivu misteriju u sebi i to pojačava mit da je Maks Šrek zapravo bio vampir.“

9. Majk Flanagan – The Blackcoat’s Daughter

Flanagan se proslavio filmovima i naročito serijama sa specifičnim tempom i time što uspeva da uplaši ljude na jedan zaista drugačiji način.

„Sjajne uloge su ostvarili svi i ono što ispočetka deluje kao priča o devojci koja se sreće sa natprirodnim silama zapravo postaje nešto mnogo dublje do kraja. Volim ovaj film iz raznih razloga, ali naročito zbog načina na koji istražuje neistraženi deo priča o opsednutosti.“

10. Vilijam Fridkin – Funny Games

Reditelj filma koji je uplašio samog Karpentera rekao je da je ostvarenje Mihaela Hanekea jedan od najstrašnijih filmova koje je ikada gledao.

„To je verovatno najstrašniji film na mojoj listi jer uključuje dve mlade propalice u selu koje terorišu jednu porodicu u njenom domu. To je nešto poput onoga što vidite na vestima veoma često u današnje vreme i postoji šansa da će se to zaista desiti. Film je prosto briljantan.“

Ponovo objavljen “ilion” Dena Simonsa

Upravo je iz štampe izašlo novo izdanje naučnofantastičnog romana Ilion Dena Simonsa na srpskom jeziku, čime Čarobna knjiga nakon publikovanja novih izdanja Hiperiona i Pada Hiperiona nastavlja sa objavljivanjem najznačajnijih dela popularnog američkog pisca fantastike, javlja Art-Anima.

Ilion iz 2003. godine, predstavlja prvi deo ciklusa „Ilion/Olimp“ kojim se Den Simons vratio svemirskoj operi, žanru koji je redefinisao prethodnim serijalom „Spev o Hiperionu“.

Radnja romana smeštena je u budućnost u kojoj se čovečanstvo proširilo na druge planete, a Zemlja postala svojevrsno mitsko mesto.

Priča prati nekoliko likova među kojima je i profesor Tomas Hokenberi koga su grčki bogovi podigli iz mrtvih da bi zajedno s njima nadgledao Trojanski rat koji besni na obroncima planine Olimpus Mons na Marsu. On, takođe, ima ulogu u bespoštednim ličnim ratovima koje međusobno vode osvetoljubivi bogovi i boginje.

Na Zemlji nekolicina preostalih ljudskih bića daje se u potragu za izgubljenom prošlošću i užasnom istinom, dok se četiri svesne mašine otiskuju iz svemira oko Jupitera ne bi li istražile i, možda, uništile potencijalno katastrofalne emisije koje se odašilju sa planinskog vrha desetinama kilometara iznad površine Crvene planete.

Kako se priča odvija, različite niti počinju da se spajaju na neočekivane načine, otkrivajući veliku zaveru koja se odvija u vremenu i prostoru.

Roman se oslanja na širok spektar izvora, od starogrčke mitologije, preko Oluje Vilijema Šekspira, pa do klasika naučne fantastike kao što su Frankenštajn Meri Šeli i Vrli novi svet Oldusa Hakslija.

Ilion je visoko ocenjen od strane kritike zahvaljujući živopisno izmaštanom svetu, kompleksnom zapletu, i, na prvom mestu, promišljanju i istraživanju složenih filozofskih i naučnih ideja.

Za izuzetan prevod romana pobrinuo se doajen srpske fantastike Goran Skrobonja.

Naučni skup “Književnost i strip” u Beogradu

Od 30. marta do 02. aprila (četvrtak-nedelja) u biblioteci Instituta za književnost i umetnost i galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka biće održan međunarodni naučni skup pod nazivom „Književnost i strip”, koji će pored brojnih tribina i predavanja obuhvatiti strip izložbu, prodajni salon stripa, kao i filmske projekcije, javlja Art-Anima.

Skup okuplja široki krug istraživača i stručnjaka iz raznovrsnih disciplina, koji će doneti nove uvide u istraživanje strukturne, istoriografske, konceptualne i metodološke veze dva izrazita umetnička medija kao što su književnost i strip.

Manifestaciju će otvoriti Mladen Vesković, načelnik sektora za savremeno stvaralaštvo Ministarstvo kulture i Katrin Fodri, ataše za kulturu Francuskog instituta u Srbiji, uz onlajn uključenje Vinsenta Eša, direktora Međunarodnog centra za strip i ilustraciju u Angulemu u Francuskoj. Pozdravnu reč uputiće direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Marko Krstić.

Među brojnim učesnicima naći će se i imena dobro poznata posetiocima sajta Art-Anima, kao što su: Sava Damjanov, Slobodan Ivkov, Tijana Tropin, Zoran Stefanović, Pavle Zelić, Nikola Dragomirović, Miloš Jocić, Vasa Pavković, Bojan Jović, Aleksa Gajić, Boban Savić Geto…

Strip u srpskoj kulturi ima dugu tradiciju u značajnom broju periodičnih i pojedinačnih publikacija, naročito kada je reč o stripu stvaranom na osnovu predložaka iz korpusa nacionalne literature.

Težište skupa biće na izučavanju odnosa književnosti i stripa, kao dva samosvojna, ali međusobno istorijski, konceptualno i metodološki povezana narativna stvaralačka izraza. Cilj manifestacije je da se ukaže na zajedničke vidove proučavanja književnosti i stripa, nastalih usled uporednosti njihovih umetničkih razvoja, srodnosti poetičkih i metodoloških namera autora, kao i jedinstvenosti umetničkih vizija i autentičnosti istorijskih konteksta.

Neka od predavanja koja bi mogla biti naročito zanimljiva ljubiteljima fantastične književnosti su izlaganja Miloša Zarića „Komparativna i antropološka analiza romana Vremeplov i stripa V kao Vendeta“; Pavla Zelića „Strip serijal Družina Dardaneli, ili – kako smo docrtavali lektiru“; Tijane Jovanović „Prevodi književnih i kulturnih referenci u stripskom serijalu Plašt i očnjaci“; Bojana Jovića „(Pokretne) slike Beograda (budućnosti)“; Miloša Tasića i Dušana Stamenkovića „Multimodalna adaptacija narodne pripovetke Baš-čelik: od bajke do stripa i ilustrovane knjige“…

Međunarodni naučni skup „Književnost i strip” organizuju Odeljenje za istoriju srpske književne kritike i metakritike i Odeljenje za uporedna istraživanja srpske književnosti Instituta za književnost i umetnost, u saradnji sa Zavodom za proučavanje kulturnog razvitka.

Dosije X se vraća – Serija počinje iz početka

Dosije X se vraća a serija počinje iz početka. Tačnije, planira se X-Files reboot. Iza projekta stoji cenjeni režiser Ryan Coogler.

Autor serijala Chris Carter je potvrdio da bi Coogler mogao da snimi novu verziju čuvene priče.

“Upravo sam pričao sa mladim čovekom Ryanom Cooglerom, koji planira da ponovo snimi Dosije X sa novom ekipom.”

Još uvek ništa nije zvanično potvrđeno, ali se čini da će biti nešto od projekta.

Serija je počela da se prikazuje 1993. godine a poslednja sezona serije snimljena je 2018. godine kada su David Duchovny i Gillian Anderson ponovili svoje uloge.

60 godina kultnog horora „Ptice“

Tačno pre 60 godina, 28. marta 1963. godine, u mraku bioskopa, ljudima se prvi put ukazalo Hičkokovo remek delo „Ptice“, a traume od ovog horor filma mnogima su i dalje neizlečive.

Film Alfreda Hičkoka je zasnovan na istoimenoj kratkoj priči iz 1952. Dafne du Morijea i fokusira se na niz iznenadnih i neobjašnjivih nasilnih napada ptica na stanovnike zaliva Bodega u Kaliforniji tokom nekoliko dana. Glumili su Tipi Hedren, Džejms Tejlor i Džesika Tendi.

Sam početak cele storije je zapravo zasnovan na istinitoj priči o napadu ptica na malo ribarsko selo, gde su se pretežno galebovi zabijali u prozore kuća i automobila. Kasnije je otkriveno da su uzrok celog napada bile otrovne alge, ali to ljudi u ono vreme nisu znali, a Hičkoku je sve poslužilo da napravi alegoriju o situaciji kad se priroda i njeni delovi okreću protiv čoveka, kao i o anksioznom periodu iščekivanja velike katastrofe kao što je rat.

Iako sve počinjue poprilično lagano za njegove filmove, mladi par se zaljubljuje i otpočinje vezu, uprkos tome što su mnoge žene u životu Džejmsa Tejlora, počev od njegova majke do bivše ljubavnice ljubomorne na Tipi Hedren. Ubrzo taj zaplet zamenjuje onaj katastrofični u kom ptice bez nekog naizgled većeg razloga, počinju teror celog mesta. Uloge se okreću, pa sad umesto ptica u kavezu, ljudi su zatvoreni u svojim kućama i plaše se za svoje živote.

Hičkok je oduvek bio majstor iznenađenja i misterije, tako da je želeo da ponudi što manje odgovora publici, kao i da sporim tokom i trikovima u montaži nas navede da se opustimo, a onda na nas pošalje jato besnih ptica. Film je u svom originalnom scenariju imao još desetak strana scenarija koje je Hičkok odbio da snimi i rešio da nas ostavi tamo gde priča i zvanično staje, u gotovo pa post-apokaliptičnoj sceni gde porodica kreće da se povlači i prepušta mesto pobedniku, pticama. Toliko mu se dopadao taj otvoreni kraj, da je dugo vremena i odbijao da ostavi napisano The End na kraju.

Mnogi smatraju ovaj film za prvi ekološki horor, u kom iz ptica i njihog besa progovara planeta Zemlja koja kreće u svoju osvetu za sve ono što joj je ljudski rod uradio. Drugi pak povezuju ovaj film sa samim trenutkom kad je snimljen a to je Hladni rat. Samo nekoliko meseci pre premijere je bila kubanska kriza, i svet je bio na ivici atomskog rata. Stah je bio na vrhuncu, i svaka moguća nepoznanica bi dovela do panike, a gde ćete veću nepoznanicu od toga da stvari iz prirode koje uzimamo zdravo za gotovo samo u jednom momentu potpuno polude. Mnogi poslednju scenu pustoši i ništavila nakon terora ptica i povezuju sa onim što ostaje nakon udara atomnske bombe.

Treći su, naravno, našli priču o represivnoj seksualnosti gde dvoje ljubavnika ne dobijaju šansu od strane zatucane sredine, ali te frojdovske teme se provlače kroz gotovo svaki Hičkokov film, ako znate gde da gledate.

Iako je za ono vreme, film sačinjavalo dosta scena sa raznim impresivnim specijalnim efektima, istina je da je čak 3200 ptica trenirano za film. Džejms Tejlor je kasnije priznao da su mnogim pticama sipali viski u hranu jer je to bio jedini način da ih nateraju da stoje mirno.

Film je u početku dočekan sa podeljenim krikama. Ljudima u bioskopu nije bilo naš najjasnije zašto moraju sad da se plaše i ptica, dok su neki kritiari čak došli do ocena da je ovo i najgori od svih dotadašnjih Hičkokovih trilera. Drugi su pak uživali u plašenju i hororu koji im je matori Hič priredio. Film je ipak svoj kultni status opravdao nešto kasnije, kad je imao svoju televizijsku premijeru 1967. godine. Tad je postao najgledaniji film na TV-u svih vremena, zbacivši sa prvog mesta „Most na reci Kvaj“. Kasnije, 1972, na prvom mestu ih je nasledio „Love story“.

Ono što je danas svim jasno, u filmu Alfred Hičkok, stari mizantrop, navijao je sve vreme za ptice, a ne za ljude. Najbolje je to objasnio kritičar „Los Angeles Times“ novina, Filip K. Šer: “ Za Alfreda Hičkoka je oduvek važilo da mrzi svoje glumce. Mislim da bi nakon ovog filma svima trebalo da bude jasno da se ne smemo ograničavati samo na to, već da je potpuno izvesno da reditelj mrzi sve ljude podjedanko“.

Šok koridor: Kanibal šok

U decembru prošle godine otišao je jedan od najvećih autora šok filma, Ruđero Deodato. On nam je podario Cannibal Holocaust pre više od četiri decenije i završio na sudu jer su mislili da je pobio glumce u filmu. Njemu u čast nakon više od jedne decenije ponovo ćemo se vratiti na kanibalizam, taman da se prisetimo njegovih remek dela tj. dva filma koji se bave ovom temom. Isto tako ćemo prošetati svetskom kinematografijom i videti kako su se drugi autori izborili sa ovom tabuu temom.

Autori: Nenad Bekvalac i Aleksandar Radivojević

Objavljen “Vremetron” Rodžera Zelaznija

Izdavačka kuća Akademska knjiga upravo je objavila naučnofantastični roman američkog pisca Rodžera Zelaznija Vremetron (Roadmarks) u prevodu Mladena Jakovljevića, javlja Art-Anima.

Roman je koncipiran kao niz međusobno povezanih kratkih priča o misterioznom autoputu koji povezuje sve tačke u vremenu i prostoru. Vremetron je prepoznatljiv po složenom i bogato izmaštanom svetu, višestrukim narativnim perspektivama i nelinearnom pripovedanju. Roman istražuje teme kao što su slobodna volja i determinizam a važi za jedno od najinventivnijih dela Rodžera Zelaznija.

Džordž Martin za Vremetron kaže da nije toliko poznat kao druga Rodžerova dela, ali da u svojoj srži sadrži jedinstveno čudesan koncept: put koji se proteže kroz celu istoriju, čak i kroz alternativne vremenske linije, koji stalno raste i koji se stalno menja, put koji će čitaoca odvesti bilo gde ako zna da ga pronađete. Takođe za autora kaže da je bio pripovedač bez premca, da je stvarao živopisne, egzotične i nezaboravne svetove, kakve žanr naučne fantastike nikada nije video. Po motivima ovog romana u pripremi je igrana serija za HBO u adaptaciji Džordža Martina.

Mili Bobi Braun odbila više od 11 miliona evra za ulogu u filmu „Stranger Things“

Mili Bobi Braun proslavila se ulogom u seriji Stranger Things, ali izgleda da, osim predstojeće pete sezone, ne želi više da učestvuje u projektima koji imaju veze sa njom.

Naime, ona je odbila ponudu veću od 11 miliona evra za ulogu u spinof filmu Stranger Things, piše The Sun.

Britanska glumica poručila je prema pisanju stranih medija da želi preusmeriti svoju karijeru i da je spremna završiti u potpunosti sa serijom koja ju je proslavila.

Braun će odglumiti Eleven u petoj, poslednjoj sezoni serije, a za svaku od osam epizoda dobiće oko 285 hiljada evra.

„Definitivno sam odlučila da završim sa Stranger Things-om. Puno se toga priča u poslednje vreme i mi smo toga svesni. Već smo svi mi jako dugo vezani za tu seriju. Ali ja sam spremna da kažem zbogom i zatvorim ovo poglavlje u svom životu i možda otvorim neka nova“, poručila je Braun.

Što se serije, odnosno projekta oko Stranger Things-a tiče, još uvek se ne zna kako će se stvari razvijati u budućnosti. Već se odavno zna da Netfliks planira da snimi spomenuti film u kojem Braun ne želi glumiti, ali tek nakon što se završi peta sezona, koja bi trebalo da izađe tek krajem 2024. godine.

Međutim, The Sun piše kako je anonimni izvor rekao da će se verovatno raditi i neki spinofovi serije, ali se još ne zna kakvi.

„Ima puno smerova u kojima se ova priča može razviti. Možda će to biti predstava na Brodveju ili Vest Endu, kao s Harijem Poterom. Možda će biti nova serija koja će se vezati za jednog od glavnih likova“, rekao je neimenovani izvor.

O „Drakuli” danas u Čitalačkom klubu

Jedan od najpoznatijih horora svetske literature – „Drakula” Brema Stokera, biće nova tema razgovora i druženja u Čitalačkom klubu Gradske biblioteke u Novom Sadu. U klasike književnosti, podsećaju bibliotekari, spada i gotski roman.

„Kad pomislimo na klasike, setimo se romana viktorijanske književnosti – poput onih koje su pisale sestre Bronte i Džejn Ostin – a svakako pomislimo i na ruske pisce. Ipak, klasična književnost ne pokriva samo drame i tužne životne priče, već i neuobičajene teme koje obrađuje – gotski roman”, navode u Biblioteci.

Kao glavnog predstavnika ovog žanra izdvajaju „Frankenštajna”, kultni roman Meri Šeli i kompletno delo Edgara Alana Poa.

„Tu se krije i roman ‘Drakula’, Brema Stokera, čiji je uticaj zaista ogroman. Zanimljiva je činjenica da ovaj roman, izdat 1897. godine, nije odmah postao bestseler. Tek su filmovi snimljeni po njemu knjizi dali besmrtnost”, kažu organizatori događaja u Čitalačkom klubu.

Taj roman, kako navode, u stvari je dnevnik Džonatana Harkera, mladog advokata, koji nam pripoveda o svojoj poseti transilvanijskom grofu, za kojeg uređuje kupovinu nekretnina u Londonu.

„Najpoznatiji Stokerov roman trebalo je da se zove ‘Nemrtvi’, ali mu je u poslednji čas promenjeno ime. Zato je nastavak ovog klasika, koji su napisali Stokerov potomak Drejker Stoker i saradnik Ijan Holt, poneo ovo nesuđeno ime”, dodaje se u pozivu.

Moderator razgovora, koji će se održati 23. marta u Digitalnom omladinskom centru (Vojvodine Putnika 1, u 19 sati) biće dr Miloš Jocić, docent na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta. Organizatorka je Klaudija Slepčev, bibliotekarka.

Vini Pu žrtva cenzure u Hongkongu

Honkonška premijera horor filma ”Vini Pu: Krv i med” koja je trebalo da se održi ove nedelje, otkazana je, objavila je distributerska kuća Pilars Entertejnment.

U najnovijoj filmskoj adaptaciji, Vini Pu i Praslin pretvaraju se u krvoločne ubice koje terorišu grupu studenata i odraslog Kristofera Robina kada se pet godina nakon odlaska na koledž vrati u Šumu od sto hektara i mada je zabavila stanovnike većeg dela planete, kineska publika joj neće dati šansu.

Naime, lik plišanog medveda Vinija Pua u prošlosti su mnogi mimovi i internet pošalice potencirale kao karikaturu kineskog predsednika Sija Đinpinga, a  najviše su sliku Pua koristili ljudi koji se ne slažu sa Sijevom politikom.

Prva poređenja medveda s kineskim predsednikom pojavila su se 2013. godine kad su korisnici interneta postavili sliku  Đinpinga i tadašnjeg američkog predsednika Baraka Obame, kao Vinija Pua i njegovog prijatelja Tigra. Naredne godine, u fotomontaži našli su se kineski šef države i japanski premijer Šinzo Abe kao Vini Pu i Magare. 

Korisnici interneta su 2015. godine su sliku kineskog predsednika tokom smote vojske uporedili sa Vinjiem Puom koji se vozi u kabrioletu, a ta slika je postala najviše cenzurisana u Kini te godine.

Da je Komunistička partija Kine osetljiva na takve prozivke uticajnih političara, dokaz je i to da je Kineska društvena mreža Veibo, ekvivalent Tviteru, blokiralai pretragu slike Vinija Pua.

U toj zemlji nije objavljen ni “Kristofere Robine, gde si?” igrani/animirani film inspirisan dečjim knjigama autora A. A. Milna i E. H. Šeparda sa Vinijem Puom.

U novom horor filmu, čija je projekcija otkazana, Vini Pu i njegovi antropomorfni prijatelji, među kojima su Piglet, Sova i Tigar, postaju serijske ubice-mutanti, koji masakriraju ljude koji zađu u njihovu šumu.

Rojters navodi da je 2021. u Hokg Kongu uveden zakon o cenzuri, prema kojem su zabranjeni filmovi koji ”podržavaju, podražavaju, veličaju i podstiču aktivnosti koje bi mogle da ugroze nacionalnu bezbednost”, a predviđene s kazne za sve što se smatra ”subverzijom, secesijom, dosluhom sa stranim snagama i terorizmom’.