Objavljuju se izgubljene pripovetke Terija Pračeta

Dvadeset pripovedaka koje je Teri Pračet pisao pod pseudonimom i za koje se smatralo da su izgubljene, ipak će biti objavljene ove godine.

Kolekcija 20 pripovedaka pod nazivom A Stroke of the Pen: The Lost Stories obuhvata dela koja je Pračet napisao tokom 1970-ih i 1980-ih za regionalne novine, uglavnom pod pseudonimom Patrik Kirns.

Ove pripovetke do sada niko nije povezivao sa Pračetom, koji je preminuo 2015. godine, ali će one ugledati svetlost dana 5. oktobra ove godine, zahvaljujući izdavačkoj kući Transworld.

Za njihovo otkriće najzaslužniji su Pračetovi obožavaoci, jer je jedna od priča iz kolekcije, The Quest for the Keys, skoro četiri decenije stajala uramljena na zidu Krisa Lorensa.

Kada je on obavestio nosioce prava na objavljivanje da ova priča postoji, ostatak priča pronašli su Pet i Džen Harkin, koji su prelistavali stare novine kako bi došli do ovih tekstova.

Nijedna od ovih pripovedaka nije smeštena u Diksvet, u kome se odvija većina Pračetovih dela, ali izdavač kaže da „nagoveštavaju svet koji je ser Teri stvorio kasnije“.

Pračetov dugogodišnji saradnik Rob Vilkins, rekao je: „Iako je Teri oduvek bio fokusiran na naredni roman i verovao da sve što je neobjavljeno i treba da ostane takvo, oduvek je tvrdoglavo cenio mladog sebe i bio bi oduševljen da vidi ove priče u jednom prelepom izdanju“.

Dodao je i: „Priče sa početka njegove karijere, pre nego što je postao Teri Pračet kog znamo i volimo, nisu ništa manje inspirativne i daju pravi uvid u razvoj njegovog kreativnog genija“.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica #105: Ray Nayler – The Mountain in the Sea

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

Ljudska vrsta je otkrila inteligentni život na zemlji: oktopode, koji imaju svest i sopstveni jezik i kulturu. Pojavile su se glasine da je u pitanju hiperinteligentna i opasna vrsta oktopoda.

Transnacionalna korporacija zatvorila je arhipelag u kome je vrsta pronađena i pokušava da nađe načina da iskoristi ovu vanljudsku inteligenciju. Ali, ima i drugih igrača koji žele da otmu ovu novu vrstu. Oktopode niko nije ništa pitao. Ovo je triler iz bliske budućnosti o prirodi svesti…

Moderator: Bojan Butković.

Promocija romana PROKLETIJE – u KC Smederevo 27. februara

Predstavljanje horor romana Prokletije Dejana Ognjanovića biće upriličeno u ponedeljak 27. februara u Koncertnoj sali Kulturnog centra Smedereva, s početkom u 19 časova, javlja Art-Anima. O romanu će pored autora govoriti pisac, antropolog i etnolog dr Marko Pišev, dok će književno veče voditi Marko Cvetković.

Radnja Prokletija odvija se tokom ratnih 90-ih na prostorima bivše Jugoslavije, dok se jedno ratište gasi, a drugo, na Kosovu, polako počinje da tinja. Iza kulisa ludnice vrebaju crne senke onih koji (više) nisu ljudi. Specijalna misija vodi grupu veterana u srce planinskog venca Prokletije – tamo gde se prožimaju Ljudsko, Podljudsko i Nadljudsko…

„Dešavanja u romanu odvijaju se u nekoliko raznorodnih okruženja – psihotičnoj samoizolaciji, zloslutnoj psihijatrijskoj bolnica sa pojavama sa granica ljudske svesti, u jedinici okorelih i na smrt oguglalih vojnika, u krvavom sukobu kojim vladaju nagoni ali i posvećenost cilju, u predvorju bezumnosti (ili je tačnije nad-umnosti? a možda, pak, pod, odnosno, pre-umnosti) te konačnom stapanju u većoj celini koja spaja dva moćna i paradoksalno suprotstavljena principa Erosa i Tanatosa“, kaže u prikazu romana Ilija Bakić.

„Autor uspeva da svakom od ovih miljea podari jedinstvenost i funkcionalnu živost uz niz uverljivih detalja, od lokalnog, nepravilnog govora, šala i dosetki do paradoksalnog opisivanja stanja koja se – ne mogu opisati jezikom“, kaže Bakić.

„Proza Dejana Ognjanovića, a prevashodno njegovi romani spadaju u sam vrh onoga što sam čitao u ovom žanru“, kaže proslavljeni glumac, dramaturg i filmski kritičar Dimitrije Vojnov.

„Pripovedanje je efikasno, opisi su efektni i onakvi kakvi treba da dočaraju atmosferu i okolnosti proizvodeći željene efekte, a ovo naglašavam baš zbog onog najdelikatnijeg aspekta a to je strava. Ognjanović ovde ima puno izazova, od unakažavanja tela, prikaza izopačene psihe pa sve do ambijenata koji izazivaju strah i sa svakim izlazi na kraj“, navodi Vojnov u iscrpnom osvrtu objavljenom na Goodreads-u.

Prokletije su Ognjanovićev treći roman i reč je o do sada najambicioznijem proznom delu ovog autora, na kome je uz kraće ili duže pauze, radio gotovo petnaest godina.

Ulaz na promociju romana je slobodan. Svi zainteresovani posetioci, knjigu će moći da kupe po redovnoj ceni od 990 dinara.

Takođe, tom prilikom biće dostupna i druga Ognjanovićeva dela, poput zbirke priča Divlja kapela, studije Poetika horora, kao i nekih od svežijih naslova iz edicije „Poetika strave“.

Stižu novi filmovi o “Gospodaru prstenova”

Dvadeset godina nakon spektakularne ekranizacije Gospodara prstenova u režiji Pitera Džeksona, studio „Vorner bros“ vraća se u Srednju zemlju.

Novi serijal filmova sa tematikom Gospodara prstenova biće snimljen narednih godina, najavio je izvršni direktor Dejvid Zaslav.

Originalna trilogija, čija je glumačka postava uključivala ser Ijan Makelena, Elajdžu Vuda, Viga Mortensena i Orlanda Bluma, udahnula je novi život u žanr epske fantastike i zaradila više od tri milijarde dolara na blagajnama.

Jedna od najuspešnijih filmskih adaptacija u istoriji takođe je odnela više od 10 Oskara, uključujući i one za najbolji film i režiju za treći deo Povratak kralja.

Detalji o radnji novih filmova još nisu poznati, mada su šefovi studija Majk de Luka i Pem Abdi rekli da će se „dublje baviti istorijom Srednje zemlje“.

„Pre 20 godina, ‘Nju lajn sinema’ uložio je ogromnu veru i doneo neverovatne priče, likove i svet Gospodara prstenova na veliko platno. Rezultat je bio revolucionarni serijal filmova koji obožavaju generacije“, navodi se u saopštenju „Vornera“.

„Uprkos svoj ljubavi koja je uložena, ogroman i složen univerzum Tolkina i dalje je velikim delom neistražen. Prilika da pozovemo obožavaoce dublje u svet Srednje zemlje velika je čast i uzbuđeni smo da krenemo u ovu avanturu“, dodaje se u saopštenju.

Vrednost dogovora između „Vornera“, „Nju lajna“ i „Embrejser grupe“, koja poseduje prava za Tolkinova dela, još nije poznata.

Osim toga, reditelj takođe nije obelodanjen, ali veliku nadu uliva to što su Piter Džekson i njegove glavne saradnice Fren Volš i Filipa Bojens rekli za Varajeti da ih „Vorner“ i „Embrejser“ o svemu vezanom za projekat informišu.

„Jedva čekamo da pričamo sa njima još i čujemo njihovu viziju za franšizu“, rekao je trojac koji je snimio prvu trilogiju Gospodara prstenova i Hobit.

“Sveštenikova kći” – nedovoljno poznati Orvelov roman

Nakon romana 1984, Publik Praktikum je u svojoj ediciji „Stela“ objavio još jedno delo Džordža Orvela – Sveštenikova kći iz 1935. godine, javlja Art-Anima. Ova knjiga, delimično nadahnuta Džojsovim Uliksom, svoju neobičnost duguje prisustvu raznih eksperimentalnih elemenata naracije, kao i činjenici da je posredi jedino Orvelovo delo u kome je glavni protagonista ženski lik.

Iako se radi o jednom od najmanje poznatih Orvelovih romana, prema teoretičarima i proučavaocima književnog opusa britanskog velikana, reč je o očiglednoj idejnoj prethodnici jednog od najvažnijih književnih ostvarenja 20. veka – pomenutog romana 1984, koji će biti objavljen punih 14 godina kasnije. I u romanu Sveštenikova kći, kao i u 1984, centralna figura je neko ko je nadgledan, špijuniran, prisluškivan i podvrgnut ogromnom i nepremostivom spoljnom pritisku.

Crpeći nadahnuće iz sopstvenih iskustava kao berača hmelja, učitelja i gradske skitnice, Orvel u romanu Sveštenikova kći pripoveda neobičnu priču o Doroti Her, ćerki sveštenika iz izmišljenog provincijskog gradića. Njen rasejani otac je maltene ne primećuje, njegovi reumatični parohijani je ogovaraju i iskorišćavaju, kućni i crkveni poslovi je iscrpljuju – i Doroti biva iznenada i traumatično preneta u nešto potpuno nepoznato.

Roman o gubitku i povratku, ocrtava putovanje jedne mlade žene, uz pomoć fantastičnih elemenata i društveno-političkih tema, kroz pejzaž nezaposlenosti, siromaštva i gladi za vreme Velike depresije u Engleskoj tridesetih godina, neumitnom stvarnošću stavljajući na iskušenje i samu veru.

Knjigu je prevela Jelena Katić – Živanović.

Legendarni naučno-fantastični časopis obustavio prijave usred poplave priča napisanih uz pomoć AI

Popularna naučnofantastična publikacija Clarkesworld Magazine objavila je u ponedeljak da su zatvorene prijave za konkurs za kratku priču nakon što su bili preplavljeni kratkim pričama koje je generisala veštačka inteligencija.

„Prijave su trenutno zatvorene. Ne bi trebalo da bude teško pogoditi zašto“, objavljeno je na Tviter nalogu časopisa.

Clarkesworld objavljuje onlajn od 2006. godine i predstavlja radove brojnih zapaženih ali i nepoznatih autora. Ova objava je usledila nakon objave na blogu koju je urednik Clarkesworlda Nil Klark napisao prošle srede pod nazivom „Zabrinjavajući trend“. Klark je napisao da je od pandemije časopis dobijao porast submisija koje su prosto spam, a posledično je količina banovanih korisnika sada veća nego ikada ranije, kao rezultat prihvatanja AI čat robota kao što je ChatGPT.

Iako Klark nije otkrio kako su otkrili da su mnoge poslate priče generisane veštačkom inteligencijom, u blogu je napisao da je mogao da vidi „veoma očigledne obrasce“ koji su to odavali. Klark je napravio grafikon koji je pokazao broj podnosilaca koje je časopis morao da zabrani po mesecima, pri čemu je februar 2023. bio nesrazmerno visok, sa preko 500 ljudi. Pre godinu dana bilo je oko 20 zabrana u februaru.

„Pre kraja 2022. razlog zabrane je uglavnom bio plagijat. Sada su to mašinski generisani tekstovi“, navodi se na Tviter nalogu časopisa.

Klark je u svom blogu napisao da je došao do urednika drugih časopisa koji su potvrdili da je ovo nešto što se svima događa, a ne jedinstvena situacija za Clarkesvorld. Zaista, zahvaljujući besplatnom i otvorenom pristupu ChatGPT-a, čitava industrija ljudi koji koriste četbotove da zarade novac, a video snimci sa uputstvima i blogovi daju savete kako da to urade. Postoje stotine e-knjiga na Amazonu koje navode ChatGPT kao autora ili koautora, uključujući mnoge knjige o tome kako se koristi ChatGPT, koje je napisao ChatGPT.

„Čini se da mnogo teže pogađa „uvek otvorene“ časopise višeg profila od onih sa ograničenim rokovima za podnošenje ili nižim honorarima“, napisao je Klark na svom blogu. „Ovo nije strašno iznenađujuće jer veb-sajtovi i kanali koji promovišu šeme ‘pisanja za novac’ imaju tendenciju da usmere više pažnje na ‘uvek otvorena’ tržišta sa višim honorarima.”

Poplavu neželjenih podnesaka „u velikoj meri podstiču stručnjaci za ’dodatne poslove’ koji tvrde da se lako zarađuje sa ChatGPT-om. Oni to pokreću i zaslužuju da se na njih usmeri deo prezira koji se sada usmerava prema programerima veštačke inteligencije“, objavio je na Tviteru.

Kako četbotovi postaju napredniji, postalo je teže sa sigurnošću identifikovati da li je nešto generisano veštačkom inteligencijom ili napisano od strane ljudi. Nastavnici su, na primer, veoma zabrinuti zbog toga što učenici koriste čet-botove da varaju na zadacima i počeli su da izričito zabranjuju njihovo korišćenje. Postoje neki ChatGPT detektori koji su se pojavili, kao što je GPTZero ili AI klasifikator matične kompanije OpenAI. Međutim, čak je i OpenAI rekao da njegov klasifikator nije u potpunosti pouzdan.

„Nemamo rešenje za problem. Imamo neke ideje kako da ga minimiziramo, ali problem ne nestaje. Detektori su nepouzdani. Plaćanje za podnošenje će odbiti previše legitimnih autora. Štampane prijave nisu održive za nas“, naveo je časopis na Tviteru.

Klark smatra da ne postoji jasno i brzo rešenje za ovaj problem, a mnoga predložena rešenja štete potencijalnim piscima, posebno piscima u razvoju u zemljama sa niskim prihodima i onima koji se oslanjaju na besplatne, otvorene podneske da bi plasirali svoj rad. Rešenja poput obezbeđivanja manjeg broja kontakata urednika i kreiranja regiona za geoblokiranje sa visokim brojem prijava na ChatGPT dodatno bi ograničila dostupnost radi privatnosti i bezbednosti.

Jasno je da uobičajeno poslovanje neće biti održivo i brinem se da će ovaj put dovesti do povećanog broja barijera za nove i međunarodne autore. Kratkoj fikciji su potrebni ovi ljudi“, napisao je Klark. „Ako ne možemo da pronađe način da rešimo ovu situaciju, stvari će početi da se lome. Vreme potrebno da dobijete odgovor će biti duže i ne želim ni da razmišljam o tome šta će se dogoditi mojim kolegama koji daju povratne informacije o podnescima. Ne, to nije smrt kratke fikcije (molim vas samo prestanite s tim glupostima), ali će zakomplikovati stvari.”

Clarkesworld nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.

“Vrt Rame” Artura Klarka i Džentrija Lija – u novom izdanju

U izdanju Čarobne knjige, objavljen je roman Vrt Rame iza koga stoji autorski dvojac Artur Klark i Džentri Li, javlja Art-Anima. Roman predstavlja treći deo popularne naučnofantastične tetralogije „Rama“ o susretu čovečanstva sa neuporedivo naprednijom vanzemaljskom vrstom.

2131. godine kroz Sunčev sistem prošao je vanzemaljski svemirski brod gigantskih razmera nazvan Rama. Članovi ljudske ekspedicije koji su uspeli da se ukrcaju na misterioznu letelicu i isprate je iz Sunčevog sistema, otkrili su mnoga čuda, ali nisu razotkrili tajne moćnog artefakta.

Sedamdeset godina kasnije pojavio se novi vanzemaljski brod. Ovog puta, Zemlja ga je očekivala. Na Ramu II upućena je nova ekspedicija. Ispostaviće se da sve te godine pripremanja nisu bile dovoljne da se enigma Rame razreši.

Letelica napušta Sunčev sistem, ali na njoj ostaje troje astronauta – dva muškarca i žena. Odlaze u nepoznato, tamo gde nijedno ljudsko biće nije kročilo. A na kraju tog neizvesnog, dugogodišnjeg putovanja, tokom kojeg se rađaju i njihovi potomci, umesto da konačno pronađu odgovore o Rami koje su očekivali, susrešće se sa novim izazovima…

Roman Vrt Rame objavljen je 1991. godine, a zanimljivo je da je prvi strani prevod doživeo iste godine i to na srpski jezik, zahvaljujući izdavačkoj kući Polaris. I u novom izdanju romana, iskorišćen je isti prevod koji su potpisali Zoran Živković i Vuk Perišić.

Razgovor o “Tarakanu” u Biblioteci ”Milutin Bojić”

Nova beogradska promocija nagrađivanog romana urbane fantastike sa elementima horora Tarakan Milke Knežević Ivašković biće održana u sredu 22. februara 2023. godine u Biblioteci „Milutin Bojić“ (Ilije Garašanina 5) s početkom u 19 časova, javlja Art-Anima.

Razgovor o knjizi biće upriličen u okviru programa „Slobodno kod Bojića“, a pored autorke učešće će uzeti tolkinista dr Marko Vasić i novinar i publicista Dušan Cicvara. Promociju će voditi urednik književnog programa, Karlo Astrahan.  

Tarakan je priča o četrnaestogodišnjem Mihajlu, ljubitelju stripova i horor filmova, koji provodi raspust na Kosančićevom vencu, u stanu svoga dede, istoričara u penziji. Rutinska svakodnevica pretvoriće se u noćnu moru za njegovu porodicu kada u njen život uđe neobičan i odbojan dedin kolega sa studija.

Ispisujući višeslojnu priču u kojoj podjednako uživaju mladi čitaoci i njihovi roditelji, autorka daje mnoštvo podataka iz popularne kulture i detaljno opisuje Kosančićev venac s kraja 80-ih godina prošlog veka, gde je dve decenije živela sa porodicom, smatrajući ga specifičnom ambijentalnom celinom.

„Slojevitost priče je izuzetna“, ističe književnica i kritičarka Elizabeta Georgieva u prikazu Tarakana na sajtu DeciMetar.rs. „Kroz zamršenu svakodnevicu svojih junaka autorka uplovljava u vode popularne kulture osamdesetih, govoreći o filmu i muzici, pa o stripu i književnosti, zatim oslikava stari deo Beograda – Kosančićev venac i njegovu istoriju, način života koji se mnogo razlikuje od načina života današnjih tinejdžera… i sve to spretno, vešto, neposredno, iskreno… Originalni zaplet, lik Muhara i Anatola, elementi horora i fantastike i pobeda nad sopstvenim čudovištem koje se neprimetno uvuklo u život Mihajla i njegove porodice, čine roman Tarakan nekim novim, orginalnim našim stivenkingovskim delom za decu”, kaže Georgieva.

Ulaz na promociju u Biblioteci „Milutin Bojić“ je slobodan.

Nova antologija japanske SF priče

Izdavačka kuća Tanesi, poznata po promociji japanske tradicionalne i savremene književnosti i kulture, objavila je još jednu kolekciju priča japanskih autora fantastike, pod nazivom 18: antologija savremene japanske naučnofantastične priče, koju su priredili Dina Hrecak i Susumu Katagava, javlja Art-Anima.

Zbirku čini osamnaest priča šesnaestoro istaknutih japanskih pisaca, počev od pokretač S-F Magazina, Masamija Fukušime, čiji je doprinos naučnoj fantastici Japana nemerljiv, pa do mladog Isuija Ogave čija ćemo dela tek čitati. Tu su i neki autori čije su priče objavljivane u ranijim antologijama, posebno u žanrovskoj prethodnici, Antologiji japanske savremene naučnofantastične priče 141/2, kao što su Ueda Sajuri, Taku Majumura i Tensei Kono.

„Japanska naučna fantastika često se smatra i spekulativnom fantastikom, jer njenu okosnicu ne čine samo teme koje strogo pripadaju domenu nauke, a uže astrofizike, robotike i ostalih tipičnih futurističkih tema koje obrađuje tradicionalni SF, već zahvataju mnogo širi opseg“, u predgovoru objašnjava Dina Hrecak.

„S jedne strane, tu su naučne teme iz oblasti istorije, lingvistike, umetnosti, ali i narodna, tradicionalna učenja i verovanja. Japan je zemlja duboko ukorenjena u tradiciju, a istovremeno i društvo koje možda i najviše gleda u budućnost kroz raznovrsna tehnološka dostignuća koja su opšte dostupna običnom čoveku. Samim tim, japanskim piscima nije potrebno da radnju svojih priča smeštaju u duboki svemir daleke budućnosti, već češće koriste neka neočekivana mesta za razvijanje radnje“, ističe Dina Hrecak, koja je prevela sve priče zastupljene u knjizi.

Naučna fantastika je važan žanr moderne japoanske književnosti, koji je snažno uticao na najvažnije aspekte savremene japanske pop kulture, uključujući tu anime, manga stripove, video igre i filmove.

18: antologija savremene japanske naučnofantastične priče sadrži 360 strana i rađena je u mekom povezu. Cena na sajtu izdavača je 1.100 dinara.

SADRŽAJ:

• Predgovor
• Masami Fukušima – Kratak je život cveta
• Hiroko Minagava – Zalazak Sunca
• Taku Majamura – Otarasiću se tvog nezadovoljstva
• Tensei Kono – Hikaru
• Hori Akira – Otvori vrta
• Hori Akira – Susreti na solarnom vetru
• Šinđi Kađio – Reikin univerzum u kutiji
• Norio Nakai – Simfonija s vrha planine
• Ken Asamacu – Bela kamelija u vazi
• Jukito Ajacuđi – Srce tame
• Jasumi Kobajaši – Prototip br. 3
• Kođi Kitakuni – U magli
• Riku Onda – Upozorenje
• Sajuri Ueda – Peraja i kandže
• Nacuko Mori – Hvala ti za sve, Saiđo Hideki
• Fumio Takano – Da se slučajno ne setiš
• Isui Ogava – Ka plavoj zvezdi
• Isui Ogava – Planeta starog Voala

Cenzurisane knjige Roalda Dala: Nema više "debele" dece, "patuljaka" i "konjskih faca"

Revizionizam usled političke i svake druge korektnosti dotakao je dno sa novim izdanjima knjiga jednog od najslavnijih pisaca za decu Roalda Dala.

Naime, izdavačka kuća Puffin, u dogovoru sa Dalovim naslednicima, objavila je reizdanja njegovih čuvenih naslova, kao što su “Čarli i fabrika čokolade”, “Matilda”, Veštice”… iz kojih je izbacila na stotine “uvredljivih” rečenica, promenila opise junaka, zamenila rodove i polove neutralnim zamenicama… Tako u ovim čuvenim dečjim knjigama više niko nije “debeo”, “ružan”, “lud”, “patuljci” su zamenjeni “malim ljudima”, “Indijci” su postali “ljudi iz daleke zemlje”, “sluškinja” je u novom izdanju “čistačica”, a “veštice” više nemaju bradavice i ne rade za kasom u supermarketu već su postale “naučnice”. Niko više nema “konjsku facu”, “krastavo lice”, “debeo podbradak”, niko nije “krivonog”, “asimetričan”, “bubuljičav”.

– Naša namera je da divne priče i junake Roalda Dala s uživanjem nastave da čitaju današnja deca. Sve promene u knjigama su male i pažljivo promišljene – kažu naslednici slavnog pisca.

Novinari britanskog “Telegrafa” međutim, prelistali su sva reizdanja, uporedili ih sa originalima i otkrili na hiljade ne tako suptilnih promena. Ono zbog čega su deca širom sveta gutala Dalove knjige – oštar rečnik, pokoja psovka, bezobrazluk, zluradost, i gomila nepristojanih reči – više gotovo da ne postoje. Sve reference koje se tiču težine, mentalnog zdravlja, nasilja, oružja, ali što je još opasnije, roda i rase su ili izbačeni ili izmenjeni. “Te žene” su postale “one”, “on” je postao “oni”, “majka i otac” su od sada “roditelji”, “dečaci i devojčice” su “deca”, i tako u nedogled.

Dal, koji je preminuo 1990, i za života se suočavao sa onima koji su kritikovali njegov “zlobni i neprimereni jezik”, ali to je bilo upravo ono zbog čega su ga deca volela i čitala, a njegova dela prodata u više od 250 miliona primeraka širom sveta.

– Dala nije bilo briga šta odrasli misle sve dok su deca, njegovi čitaoci, bili srećni. Dal je pisao priče s namerom da u deci probudi ljubav prema knjigama i približi ih svetu mašte, magije, u čemu je bio nenadmašan i uspešan. I siguran sam da bi on znao da su izmene njegovih romana podstaknute političkom klimom pokrenuli odrasli, a ne deca, što je kod njega uvek izazivalo podsmeh, ako ne i prezir – tvrdi Dalov biograf Metju Denison.

Slavni pisac Salman Ruždi, koji je nedavno jedva preživeo napad zbog stavova u svojim knjigama, ponajviše “Satanskim stihovima”, među prvima je stao u odbranu svog kolege po peru.

– Roald Dal nije bio anđeo, ali ovo što čine je apsurdna cenzura – kazao je Ruždi, aludirajući na Dalov otvoreni antisemitizam koji je pokazivao za života i poručio njegovim naslednicima i izdavaču da “treba da ih je sramota”.

Pojedini kritičari su upozorili da je ova vrsta “političkih reizdanja” opasna, jer ukida umetnost i svaku individualnost.

– U svakom vremenu postojali su oni koji su bili “pametniji”, “znali bolje” i kritikovali “nedostojne reči”, a oni po pravilu nemaju ni zrno umetničkog dara u sebi, nisu pisci, već politički komesari. Opasno je vreme u kome takvi kroje umetnost – zapisao je kritičar “Telegrafa”.

Koliko su cenzori vodili računa da im ne promakne ništa govori i to da su iz romana Roalda Dala “proterali” svaki pomen bele ili crne boje kože. Tako Matilda iz istoimenog romana više nije “pobelela u licu”, već “prebledela”. Odavno “problematičan” i “politički nekorektan” Radjard Kipling, autor dečjeg klasika “Knjiga o džungli” izbačen je iz Dalove knjige, baš kao i njegov kolega Džozef Konrad, koji je zamenjen sa Džejn Ostin. Umesto Kiplinga koji plovi za Indiju cenzori su ubacili “Džona Stajnbeka koji putuje u Kaliforniju”.

Nažalost, pojedini (ne)voljeni Dalovi junaci izgubili su svoju prepoznatljivost. Tako današnja deca neće znati da je devetogodišnji Avgust Glup iz “Čarlija i fabrike čokolade” – bezobrazan, debeo i gramziv dečak, jer to u knjizi više ne postoji. Da li će im onda biti jasno zašto se zaglavio u cevi? Čuveni Umpa-Lupmasi više nisu zelenokosi patuljci narandžastog lica, već neimenovani “mali ljudi”. Podrazumeva se, naravno, da nije politički korektno da njihovi muškarci nose kožu od jelena, a žene lišće, pa su pasusi sa tim opisima, jednostavno, izbačeni!

– Ja ću nastaviti da svojoj deci čitam originalne primerke Dalovih knjiga u njihovom “zlobnom, gadnom” rečniku, jer mislim da je ta vrsta “neprimerenosti” ono što Dala čini toliko zabavnim. Kada u “Matildi” Brus Bogtroter bude primoran da pojede celu čokoladnu tortu, ili kada su junaci zatvoreni u Čokiju, napravi za mučenje – to je ono što deca vole. Ako uklonite sve reference na nasilje ili bilo šta što nije “čisto i lepo”, uklonili ste duh i svrhu tih priča – kazala je, u ime svih nas, Lora Heket, urednica kulture “Sandej tajmsa”.

U odbranu Vilija Vonke, veštica, Umpa-Lumpasa, debelog Avgusta Glupa i ostalih “nepodesnih” junaka ustao je čak i britanski premijer Riši Sunak, oglasivši se preko portparola.

– Književnost treba očuvati, a ne doterivati i prepravljati – preneo je portparol, a potom “pozajmio” reč koju je Dal izmislio poigravajući se jezikom i dodao. – Kada je reč o našem bogatom i raznovrsnom književnom nasleđu, premijer se slaže sa VDDž (Velikim dobroćudnim džinom) da ne treba da se “zafrkavamo” sa rečima.