Hermiona je bila zaljubljena u Draka Melfoja!

U novom kratkom pregledu specijala za 20. godišnjicu Harija Potera, Ema Votson se prisetila trenutka kada se zaljubila u jednog od kolega iz filma – glumca Toma Feltona.

Ema je govorila o trenutku kada je prvi put srela Toma Feltona, koji je igrao Draka Malfoja u serijalu filmova o čarobnjaku.

„Ušla sam u sobu u kojoj smo imali časove. Zadatak koji je dobio je bio da nacrta kako on misli da Bog izgleda, a Tom je na skejtbordu nacrtao devojku s kapom. I jednostavno ne znam kako da to kažem – jednostavno sam se zaljubila u njega“, ispričala je glumica.

Votson je pojasnila da se ništa romantično nikada nije desilo između njih uprkos brojnim nagađanjima.

U specijalu, Felton je otkrio da je bio svestan glumicinih osećanja prema njemu.

“Mislim da sam bio u stolici za frizuru i šminkanje i neko je rekao nešto u stilu: ‘Da, bila je zaljubljena u tebe'”, rekao je.

Zatim je dodao da je zbog toga postao “veoma zaštitnički nastrojen prema njoj”.

Nastavak Dine – veća uloga za Havijera Bardema

Prvi deo fimske adaptacije Dine reditelja Denisa Vilneva uključuje nekoliko istaknutih glumaca u iznenađujuće malim ulogama, ali na sreću, drugi deo filma staviće neke od njih u prvi plan, uključujući Havijera Bardema.

U razgovoru za “Veniti fer”, Bardem otkriva da je znao da će njegova uloga u Dini značiti vrlo malo vremena na ekranu, ali je verovao da je bilo koja uloga vredna toga da radi sa Denisom Vilnevom.

“Denis Vilnev me je pozvao i rekao: ‘Želim da sednem sa tobom’, a kada se to desi, ti odeš kod njega, sediš i slušaš. Rekao je: ‘Imam malu ulogu, a ako budemo imali zeleno svetlo za nastavak na osnovu drugog dela knjige, uloga će biti veća – u Dini 2. Voleo bih da to uradiš ako želiš'”, ispričao je Bardem.

Glumac je, kako kaže, odgovorio: “Naravno da želim. Nije me briga da li postoji drugi film ili ne. Nije me briga koliko je velika ili mala uloga. Volim ono što radiš kao režiser”.

Bardem u prvom delu Dine tumači lik Stilgara, vođe plemena Fremen u Sič Tabru, a nastavak će se detaljnije baviti istorijom Fremena i planete Arakis, pa je logično i da će Bardem biti u središtu pažnje.

Nastavak Dine je potvrđen, a produkcija namerava da počne da snimanje od jula 2022. Osim Havijera Bardema, plan za Dinu 2 je da još jedan od sporednih likova prvog filma dobije veću ulogu – Zendajina Čani.

“Jedva čekam da snimim drugi deo Dine da ponovo spojim Timotija Šalamea i Zendaju, a u sledećem poglavlju Zendaja će biti protagonista priče”, rekao je reditelj Vilnev.

Zvezda Spajdermena: "Skorseze ne zna kakav je Marvelov film jer ga nikad nije snimao"

Tom Holand odgovorio je na komentar čuvenog reditelja Martina Skorsezea da Marvelovi filmovi nisu “prava umetnost”.

Prošle godine, Skorseze je u intervjuu za “Empire”, između ostalog, rekao: “Najiskrenije, mislim da koliko god da su Marvelovi filmovi dobro napravljeni, sa glumcima koji rade najbolje što mogu u datim okolnostima, oni su tematski parkovi”, rekao je tada Skorseze.

“To nije umetnost ljudskih bića koji pokušavaju da prenesu emocionalna, psihološka iskustva drugima”.

Sada, zvezda filma “Spider-Man: No Way Home”, Tom Holand je odgovorio na rediteljeva uverenja, postavljajući mu retoričko pitanje: “Možete da pitate Skorsezea: ‘Da li biste želeli da snimite Marvel film?’ Ali on ne zna kako je to jer ga nikada nije snimio”, rekao je Holand u intervjuu za “The Hollywood Reporter”.

“Snimao sam Marvel filmove i takođe sam snimao filmove koji su bili kandidati za Oskara, a jedina razlika je u tome što je jedan mnogo skuplji od drugog. Ali način na koji razvijam lik, način na koji reditelj urezuje nit priče sa likovima – sve je isto, samo urađeno u drugačijem obimu. Tako da mislim da su prava umetnost”, istakao je Holand.

Glumac je dodao a smatra da bi MCU film mogao biti dobar ili loš, ali da će ga i dalje videti milioni, a mali indi film bi, za poređenje, verovatno imao još manju gledanost, tako da bi bilo nerazumno porediti ove dve vrste.

“Mislim, takođe možete pitati Benedikta Kamberbača ili Roberta Daunija mlađeg ili Skarlet Johanson – ljude koji su snimili vrste filmova koji su dostojni Oskara i koji su takođe snimali filmove o superherojima – i oni će vam reći da je to isto, samo na različitim skalama, rekao je Holand.

“I manje je spandeksa u ‘Oskar-filmovima'”, zaključio je glumac.

Od danas u prodaji kraj trilogije “Luna”

Krajnje je vreme za konačnu borbu Zmajeva za apsolutnu vlast u finalu trilogije „Luna“ Ijana Mekdonalda u romanu „Mesečev osvit“.

Rat za Mesec besni. Njegov ishod odrediće sudbinu celog čovečanstva.

Stotinu godina u budućnosti vodi se rat između Pet Zmajeva – pet porodica koje kontrolišu vodeće industrijske kompanije na Mesecu. Svaki klan čini sve što je u njegovoj moći da se uzvere na vrh lanca ishrane – ugovorenim brakovima, korporativnom špijunažom, otmicama i masovnim ubistvima.

Domišljatim političkim manipulacijama i pukom snagom volje Lukas Korta se diže iz pepela i grabi kontrolu nad Mesecom. Može ga zaustaviti jedino njegova sestra Arijel, briljantna lunarna pravnica.

Književni kritičari širom sveta imaju samo reči hvale za „Lunu“: „Svaki Mekdonaldov lik iz čije vizure pratimo priču je human, fascinantan i povremeno uznemirujuće realističan, a Sunčev sistem 22. veka dočaran je čudesno“, objavio je Publishers Weekly.

Zanimljivost vezana za Mekdonaldovu trilogiju jeste i da je CBS kupio prava na roman „Luna – Mlad mesec“ sa namerom da napravi televizijsku seriju.

Ijan Mekdonald je rođen 1960. u Mančesteru u Engleskoj. Majka mu je Irkinja, a otac Škot. Sa porodicom se preselio u Severnu Irsku 1965. Osvojio je nagradu „Lokus“, nagradu Britanske naučnofantastične asocijacije i Memorijalnu nagradu „Džon V. Kembel“. Trenutno živi u Belfastu.

„Luna – Mesečev osvit“ u prevodu Gorana Skrobonje možete pronaći od utorka 28. decembra u knjižarama.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” (ONLINE): Fantastična čitaonica #95: The Animals in That Country, Laura Jean McKay

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

Zbog aktuelnih mera za sprečavanje širenje pandemije korona virusa – današnji sastanak se održava online! Budite od 19.00 na Fejskub kanalu LK-a: https://www.facebook.com/events/426436062483211

Alkoholičarska baka sklona psovanju, zvana Džin nikada nije bila sposobna kada su u pitanju međuljudski odnosi, osim njene unuke Kimberli.

Baka Džin je u takvoj situaciji napravila svoj bliski krug sačinjen od životinja, a počela je da zarađuje kao vodič u nacionalnom parku. E, onda je počela čudna pandemija čiji je glavni simptom bio razumevanje jezika životinja. Mnogi su zbog toga izgubili razum…

Tribina je virtuelna na YouTube kanalu Društva.

Spajdermen prvi film u pandemiji koji je prešao milijardu dolara

Američki film “Spajdermen: Put bez povratka” postao je prvi film koji je premašio zaradu od milijardu dolara u vreme pandemije koronavirusa, saopštio je danas studio Soni (SNE).

Film je premašio cifru samo 12 dana otkako je prikazan premijerno, a do prve milijarde su samo “Avendžers: Završnica” i “Avendžers: Beskrajan rat” došli brže, za pet, odnosno 11 dana, preneo je CNN.

Ovo je prvi film koji je zaradio milijardu dolara od “Ratova zvezda: Uspon Skajvokera”, koji je imao premijeru u decembru 2019. godine.

Iz Sonija su takođe naveli da je “Put bez povratka” vodeći film godine u svetu po zaradi.

Novi horor fanzin “Crnoslovlje”

Za domaće ljubitelje horora – stigao je novi fanzin “Crnoslovlje”, otkriva AVKF! Za njega su zaslužni entuzijasti sa linije Kikinda – Novi Sad – Subotica. Uredništvo čine: Milan Kovačević – magistar paušalne psihologije i ruralne medicine. Čovek koji stoji iza hiper-mega-giga-popularne i profitabilne stranice „Recenzije iz Pakla’’. Urednik i kreativni direktor kompanije „Memento Mori Productions’’. Daniel Tikvicki – nosilac baklje fanzinaštva mlađe generacije i neumorni entuzijasta DIY izdavaštva. Čovek koji upravlja kormilom „Librarion“-a. Otac i umetnički multipraktik.

Ideja oko fanzina Crnoslovlje je rođena tokom 2021. godine. Tome je prethodilo da je Milan objavio svoju novelu „Poslednje reči pisca“ u pomenutom formatu za Danielovu izdavačku kuću 2020. godine, a treći urednik nadzemnim kanalima došao do iste. Sva trojica sa dostatnom dozom iskustva u raznim poljima, entuzijaste u svakom pogledu, okupljeni oko iste deje. Kako to već obično biva, o svom trošku, bez štamparije, profesionalnih urednika i lektora, rade ono što vole, zato što vole, zbog onih koji cene pisanu reč umočenu u bure strave i užasa.

U prvom broju Crnoslovlja nalaze se tri priče (Yog „Od pacova sakat“, Milan Kovačević „Šapat suvih usana“ , Milan Simić „Kontaminopolis“), intervju sa muzičarem i novinarom Norbertom Đerijem iz bendova Ashen Epitaph, Jane Dark, dreDDup). Za vizuelni deo zadužen je čovek iz Ukrajine, podzemni kolažista Strachovart.

Za sada, fizički primerak, težak “pedesetak stranica” možete nabaviti i u subotičkoj striparnici „300 čuda” (u pabu „Samo Pivo”). Primerak fanzina možete poručiti i u inboksu stranice Crnoslovlje ili se obratiti nekom od urednika.

Treća knjiga serijala „Točak vremena“ u prodaji od 25. decembra

Vest za sve ljubitelje epske fantastike – u prodaji je ponovo treća knjiga iz serijala – „Ponovorođeni Zmaj“. Džordanov magnum opus uspeo je da nadživi i samog autora – poslednje knjige je ispisao Brendon Sanderson – postavši jedan od najčitanijih i najbitnijih serijala „visoke“ epske fantastike.

Radnja serijala „Točak vremena“ odigrava se u ogromnom epskom svetu, gde magijom može da ovlada samo određeni procenat ženske populacije. Priča prati Moirainu, članicu vrlo moćne organizacije žena-čarobnica imena Aes Sedai. Na samom početku priče ona stiže u seoce zvano Dve Reke, odakle kreće na opasno putovanje preko čitavog kontinenta. Na toj avanturi pridružiće joj se pet devojaka i momaka, od kojih je jedan Rand al’Tor, Ponovorođeni Zmaj, čovek čiji je dolazak najavljen proročanstvom i koji će ili spasti ili uništiti čitav svet.

Ponovorođeni Zmaj – spasilac koji će poludeti i ubiti one koji su mu najdraži – konačno je stigao i pokušava da pobegne od svoje sudbine. U stanju je da dodirne Jednu moć, ali u nemogućnosti da je kontroliše. Bez ikoga je ko bi mogao tome da ga poduči jer već tri hiljade godina niko nije imao tu sposobnost. Rand al’ Tor, Ponovorođeni Zmaj, zna samo da mora da se suoči sa Mračnim. Ali kako?

Premijera SF opere u Centru za kulturnu dekontaminaciju

U beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju danas će premijerno biti izvedena “XX monoopera za šizofreni glas i napete žice”, koju je po libretu Ljubinke Stojanović komponovala Milica Ilić, pijanistkinja, operska korepetitorka, kompozitorka i dirigentkinja, beogradskoj publici poznata i po kamernoj triler operi „(a)Mantis Religiosa“, čija je beogradska premijera pre nekoliko godina bila u beogradskom Mikser hausu u okviru Četvrtog BUNT-a.

Reč je o SF distopijskoj operskoj satiri u trajanju od jednog sata na “vanzemaljskom jeziku”, koju je režirala Natalija Stanković.

U izvođenju ovog dela učestvuju: Aleksandra Alivojvodić i Nataša Rašić kao glasovi, Milica Ilić za klavirom i violončelo Nemanja Stanković.

– Ova SF opera smeštena je u dalekoj budućnosti na Mnemozini-369, planeti naseljenoj isključivo ženama. Y hromozom je odavno nestao, nestala je i planeta Zemlja. Priča započinje u trenutku kada posle nekoliko hiljada godina „mlečnog mira“ u Uterotopiju, glavni grad Mnemozine-369, stiže poruka iz svemira – vapaj muškarca koji traži pomoć. Noć je pred izbore, predsednica Uterotopije prima ovu poruku koja otvara njenu unutrašnju borbu da li da odgovori ili da ćuti. Ona preispituje ulogu muškaraca, ljubavi i prijateljstva, strahujući od uništenja „mlečnog mira“ i povratka „krvavih ratova“ iz prošlosti, ali ne isključuje ni mogućnost početka zajedničkog Novog sveta – objašnjava Milica Ilić.

Prema njenim rečima, lik predsednice Uterotopije izvode dve pevačice – sopran i mecosopran na ”vanzemaljskom” jeziku što je “šizofreni glas” iz naslova opere.

Violončelo personifikuje Y likove, dok klavir predstavlja svet Mnemozine-369 – naslovne “napete žice”.

”Pravi tekst” – replike glavne junakinje, muških likova koje melodijski predstavlja violončelo i didaskalije na srpskom projektuju se kao animacija koja je integralni deo ovog operskog koncepta.

“Spajdermen” ruši rekorde u Srbiji

Najnoviji Marvelov spektakl “Spajdermen: Put bez povratka” proteklog vikenda apsolutno je zavladao svim svetskim i domaćim bioskopima!

U Americi je zaradio više od 250 miliona dolara od prodaje karata i ostvario treće najbolje otvaranje svih vremena, iza blokbastera “Osvetnici: Kraj igre” i “Osvetnici: Rat beskraja”. “Spajdermen: Put bez povratka” osvojio je i blagajne širom sveta, prikupivši 334,2 miliona dolara sa više od 60 prekookeanskih tržišta.

– Film je u prva četiri dana prikazivanja pogledalo više od 40.000 gledalaca, što je najbolji rezultat otvaranja jednog Spajdermen filma i jedan od najboljih rezultata otvaranja filmova o superjunacima – saopštili su iz distributerske kuće “Kon film”.