“Vesela veštica Nika” danas u Čačku

U okviru programa 55. Disovog proleća 30. marta 2018. gost Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ i grada Čačka biće autorka Lela Stojanović iz Niša. Tom prilikom ona će predstaviti svoju najnoviju knjigu „Vesela veštica Nika“ učenicima OŠ „Tanasko Rajić“ i OŠ „Ratko Mitrović“.

Prvi susret održaće se u OŠ “Ratko Mitrović” u 12 sati, a drugi u OŠ “Tanasko Rajić” u 13.30.

Veštica Vesela Nika je od svoje praprapraprababe veštice Vesele Dobrice dobila u nasledstvo zamak u gradiću Šmeku i pismo u kojem je stajalo da mora da ispuni sledeće: da uvek bude ono što jeste, da živi u zamku, da ispuni zadatak – od čijeg ispunjenja zavisi budućnost svih dobrih veštica na planeti Zemlji (kao i cele ljudske rase).

Nika saznaje koji je to zadatak zahvaljujući devojčici iz komšiluka po imenu Lara, i od tog trenutka kreću zabavni i smehotresni doživljaji Vesele veštice Nike i njene mačke Veki koji će vam pokazati da se najveća magija krije u činjenu dobrih dela.

Odložena premijera filmova X-Men: Dark Phoenix i The New Mutant

20th Century Fox je objavio da je odložio premijeru predstojećih X-Men filmova, X-Men: Dark Phoenix i The New Mutant, ali i još pet drugih filmova.

Dark Phoenix je trebalo da dođe u bioskope 2. novembra ove godine ali je pomeren na 14. februar 2019.

Deset godina posle X-Men: Apocalypse, Dark Phoenix zatiče mutante na dosad neviđenom mestu- u ulozi nacionalnih heroja.

Tim odlazi na rutinsku misiju u svemir, koja će eskalirati u očajničku borbu oko Jean Grey. Film je pisao i režirao Simon Kinberg a uloge tumače James McAvoy, Michael Fassbender, Jennifer Lawrence, Nicholas Hoult, Alexandra Shipp, Tye Sheridan, Kodi Smit-McPhee, Evan Peters, Lamar Johnson, i Sophie Turner kao Jean Grey.

The New Mutants je pomeren po drugi put. Trebalo je da ima premijeru 13. aprila 2018te, pa je pomeren na 22. februar 2019, a potom čak na 2. avgust 2019. Glumačku ekipu čine Anya Taylor-Joy, Maisie Williams, Charlie Heaton, Blu Hunt, Henry Zaga, i Alice Braga.

The Kid Who Would Be King, režisera Joe Cornisha je pomeren za par nedelja, sa 14. februara na 1. mart 2019. godine.

Priča prati britanskog dečaka koji igrom slučaja otkriva Ekskalibur i kreće u epsku avanturu.

Uloge tumače Louis Serkis, Dean Chaumoo, Tom Taylor, Rhianna Doris, Angus Imrie, Rebecca Ferguson, i Ser Patrick Stewart.

“Ready Player One” od danas u bioskopima

Nova avantura legendarnog reditelja i višestrukog Oskarovca Stivena Spilberga “Ready Player One″, bazirana  na istoimenom bestseleru Ernesta Klajna, danas stiže u naše bioskope.

Film donosi priču o svetu 2045. godine, koji je pogođen energetskom krizom, globalnim otopljavanjem  i prenaseljenošću. Surova realnost je toliko nepodnošljiva da većina stanovnika vodi alternativni život u OASIS-u, unutar virtuelne stvarnosti.

U OASIS-u ljudi  mogu biti šta god požele, mogu da izgledaju  kako žele i da rade  šta žele, mogućnosti su neograničene.

Gejmer Vejd Vots  glavni je junak priče koji se oseća živim jedino kada odlazi u virtuelni svet u kom sam stvara granice. A sve zahvaljujući internetu,  svojoj intuiciji i mašti.

Prava akcija počinje kad ekscentrični milijarder i tvorac OASIS-a Džejms Holidej na samrti objavi da je postavio skriveni predmet u njegov virtuelni svet, a igrač koji ga pronađe će osvojiti njegovo bogatstvo i potpunu kontrolu nad OASIS-om.

Konkurencija je jaka, no Vejd  uspeva da otkrije  ključ rešavanja prve zagonetke. Iznenada se nađe okružen neprijateljima koji će preduzeti  sve kako bi mu oduzeli nagradu. Vejd  i njegova ekipa kreću u borbu za ono jedino što im je ostalo – OASIS.

Film će biti prikazan i na „Večeri za tinejdžere“ u svim bioskopima „Sinepleks“, u četvrtak 29. marta od 19.30 časova, uz specijalan program i poklone za posetioce.

Pre početka filma mladi posetioci će biti povedeni na uzbudljivo putovanje u virtuelnu realnost, imaginaran svet Eosa i Overvoča uz zabavu za sve posetioce koju je u bioskopima „Sinepleks“ pripremio „Kompjuterlend“ uz poklone iznenađenja!

Nova HBO serija: Kripton

HBO najavljuje premijeru nove naučno-fantastične serije „Kripton“ (Krypton), koja će putem video usluge na zahtev HBO GO biti dostupna od 29. marta, dok će na HBO kanal stići u junu.

Šta bi bilo da Supermen nije ni postojao? Radnja serije je smeštena u vreme pre nego što je uništena Supermenova rodna planeta i prati Seg-Ela (Kameron Kaf), dedu legendarnog Čoveka od čelika, pred kojim se nalazi pitanje života ili smrti – da li da spasi rodnu planetu ili da dozvoli da bude uništena da bi se ispunila sudbina njegovog budućeg unuka? Vođe Kriptona nisu složne, porodica El je prognana i Seg mora da povrati porodičnu čast i zaštiti svoje voljene dok mu se suprotstavljaju poznati likovi iz stripova DC, Brejnijak i Zemljanin Adam Strejndž, putnik kroz vreme.

Seriju su kreirali Džeri Sigel i Džo Šuster inspirisani likovima iz stripova DC, a izvršni producenti su Dejvid S. Gojer („Čovek od čelika“, „Betmen protiv Supermena: Zora pravednika“, trilogija „Mračni vitez“) i Kameron Velš („Poslednji brod“, „Konstantin“).

Gledaoce očekuje 10 epizoda punih akcije, a pored Kamerona Kafa („The Halcyon“), Blejka Ritsona („Da Vinčijevi demoni“) i Šona Siposa („Vampirski dnevnici“) u glavnim ulogama, u seriji će se pojaviti i Džordžina Kempbel („Brodčerč“), Eliot Kovan („Da Vinčijevi demoni), En Ogborno („Svetski rat Z“), Aron Pjer („Britanija“), Rasmus Hardiker („Vaša visosti“), Volis Dej („Vil“) i Ijan Makelhini („Igra prestola“).

Stiže nova Dosije X igra

Jedna od najpopularnijih serija sa kraja prošlog veka, “Dosije X” (X-Files), koja prati dva FBI agenta u istraživanju nerešenih i paranormalnih slučajeva, je 2016. godine vraćena na male ekrane, a uskoro ćemo avanture Moldera i Skali moći da iskusimo i u video-igri.

Potvrda da se radi na Dosije X igri dolazi od nikog drugog do kreatora serija, Krisa Kartera, koji je to otkrio u intervjuu za sajt X-Files News.

“Pre neki dan sam se našalio o X-Files mjuziklu, ali se u stvarnosti radi na zanimljivoj narativnoj igri, drugačijoj od one koja je već izašla”.

Svega par X-Files igara je izašlo u godinama kada je ova serija bila u jeku popularnosti, ali ova na kojoj se sada radi ima veliki potencijal, pre svega zbog napretka tehnologije, tako da jedva čekamo da vidimo šta nam to spremaju, pošto za sada samo znamo da će biti sa fokusom na narativ, verovatno slično kao Telltale igre.

Kultni filmovi koji u početku nisu bili prihvaćeni

Iako je danas sasvim logično reći da su “Blejd Raner” ili “Fajt klab” odlični filmovi, to nije oduvek bio slučaj. Prvi je propao na blagajnama i dobio loše kritike, a drugi je samo ispljuvan

Ipak, stvari se menjaju, a publika na kraju odlučuje šta će se održati, a šta neće. Koliko god negativnih kritika napisali, vreme na kraju presudi i ono što je omraženo danas sutra možda postane klasik koji će obožavati generacije fanova.

Mnogo je takvih primera, a ovo su neki od najzanimljivijih.

Čarobnjak iz Oza

Neke od prvih kritika ovog holivudskog klasika bile su: “Preduga. Preteška. Nikako da krene. Niko ne želi da vidi Džudi Garland kako peva. Izbacite tu pesmu.”

Pesma Somewhere Over The Rainbow ne samo da je osvojila Oskara, već je postala jedna od najprepoznatljivijih filmskih pesama svih vremena. Da ste pitali nekog od izvršnih producenata, pesma se nikada ne bi pojavila u filmu.

Simpsonovi

Glas grupa roditelja u SAD tada se slušao, a njihov uticaj je tada bo usmeren protiv nove animirane serije Simpsonovi. Razlog? Bart je buntovnik koji se uprkos svom lošem ponašanju iz svega izvlači.
Danas vam se to možda čini suludo, ali u ovu besmislenu raspravu uključio se i tadašnji predsednik Džordž Buš, koji je na skupu republikanaca davne 1992. izjavio: “Nastavićemo sa pokušajima jačanja američke porodice i učinićemo da više liče na Volton, a manje na Simpsonove.”

Psiho

U vreme kada se ovaj film pojavio, kritičari mu nisu bili naklonjeni. “Staromodna melodrama”, “Mislim da je film refleksija najneprijatnijeg uma, zlobnog, podmuklog, sadističkog malog uma”, “Psiho je bolestan”, “Novi filmovi Alfreda Hičkoka inače su pravi užitak, ali Psiho je izuzetak”. Ovo su samo neke od negativnih kritika šokiranih kritičara koji nisu prepoznali da su upravo pogledali bezvremenski klasik.

Betmen

Ako ste mislili da je iščuđavanje nad izborom glumaca koji će glumiti nekog superjunaka počelo s dolaskom društvenih mreža, gadno se varate. Reči je bilo i o Benu Afleku, Džordžu Kluniju i Hitu Ledžeru kao Džokeru. Fanovi su uvek imali mišljenje o odluci studija. I to mišljenje je skoro uvek bilo negativno.
Iako ga danas smatraju odličnim izborom za ulogu Betmena, Majkl Kiton nije uvek uživao simpatije.

Štaviše, kada je krajem osamdesetih objavljeno da će upravo on biti novi Betmen, Vorner Bros primio je preko 50.000 pisama pritužbi jer su mnogi smatrali da Kiton, tada poznat po ulogama u komedijama, jednostavno nije dovoljno “zastrašujući” za ovu ulogu.

Isijavanje

Kjubrikov kultni horor danas je više od običnog filma, pa postoje i filmovi o “Isijavanju”, ali kad se pojavio, mnogi nisu bili oduševljeni. King, prema čijoj je knjizi nastao, nikada ga nije zaista prihvatio, a istog su mišljenja bili i kritičari.

Rodžer Ibert nije imao lepe reči, ali kasnije je promenio mišljenje, a Varajeti (Variety) je pisao da je film u potpunosti uništio sve što je valjalo u knjizi. Kjubrik je nominovan za Zlatnu malinu kao najgori redatelj. Vreme je pokazalo koliko nisu bili u pravu.

Izložba kaligrafskih radova ”Kaligrafija u epskoj fantastici Game of Thrones” otvorena do 1. aprila

Književno delo Džordža Martina „Igra prestola“ (Game of Thrones) i njegova ekranizacija, bili su inspiracija umetniku iz Kragujevca Lazaru Dimitrijeviću, da ovekoveči najpoznatije citate junaka ovog dela, na radovima predstavljenim na novootvorenoj izložbi u KomBank Art holu. Izložba nosi naziv „Kaligrafija u epskoj fantastici Game of Thrones“ i čine je 23 rada urađena čeličnim perom, četkom i tušem.

„Cilj izložbe sastoji se u prikazivanju i preispitivanju definicije književnog, ali i ekranizovanog opusa Džordža Martina. Autor je u svojoj tekstualnoj praksi interpretator popularne serije, čime pismeno „doslikava“ i pojašnjava krucijalne elemente, čime se razotkriva kompleksna struktura dela. Mogu se zapaziti simboli koji su tematski vezani za romane, kao i elementi figuracije, gde je kaligrafija skrajnuta u drugi plan.

Njegovi znaci i simboli nose jednu vrstu zajedničkog potencijala, gde se isključuje iluzionizam, a uključuje deskripcija, naracija i reprezentacija,“ rekla je o izložbi istoričarka umetnosti Aleksandra Dimitrijević.
Većina citata na radovima sa ove izložbe pisana je gotskim pismima. Pojedini radovi pisani su rimskim kapitalom, insularnom majuskulom i nešto ekspresivnijim stilom gotice, uncijala i humanističkog kurziva.

„Korišćenjem grafigume i široko podrezanog čeličnog pera, na dramatično crnoj osnovi komponovan je tekst u negativu, čime je pojačan opšti utisak scenske napetosti. Interpretirani simboli i crteži na pojedinim kaligrafskim listovima deo su porodičnog obeležja glavnih aktera i njihove ikonografije“, objašnjava umetnik Lazar Dimitrijević.

Svi radovi sa ove izlože nastali su tokom 2016. i 2017. godine i pre beogradske, mogla je da ih vidi kragujevačka publika na izložbi koja je bila organizovana u Malom likovnom salonu Narodnog muzeja.

Izložba je otvorena do 1. aprila, a ulaz u KomBank Art hol se ne naplaćuje.

Tribina Društva ljubitelja fantastike LK: Fantastična čitaonica # 56: "Strava u ulici kuge" Mirne Zakić

Najnovija Fantastična čitaonica Društva ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” bila je posvećena domaćem delu – “Strava u ulici kuge” Mirne Zakić, pa je zato i poseta bila veća. Ipak, delo koje je objavljeno 2006. godine ipak nije imalo još veću posetu kakvu obično imaju dela koja su bilo prevedena na srpski, bilo ona koja su izvorno pisana na maternjem jeziku.

Generalna ocena je da je zapravo šteta što autorka (preselila se u SAD i prestala da piše – bar fantastiku na srpskom), nije nastavila da proširuje “Stravu u ulici kuge” – netipičan domaći urban fantasy, koji ima sve prerogative za nastavke. Naime, ocena je da bi spisateljica postala daleko “ispisanija” što bi sigurno doprinelo većem kvalitetu knjiga.

Početak “Strave” je za one koji su ga čitali bio priično neobećavajući – nalik srednjoškolskom sastavu. Među zamerkama je i ta da je reč o generičkom UF-u, da nema kohezivne radnje, čudan stil prepun prideva, ali je ipak “vukodlačica detektivka” imala dobrih momenata i za domaću pondu predstavlja nešto novo, iako sličnih premera ima u svetu.

Na samo 140 stranica autorka je uspela da potrpa dosta toga i napravi jedan interesantan eksperiment, kojem je definitivno trebao urednik kako bi se sredio zaplet. Ocenjeno je da dosta mesta nagoveštavaju kao da je autorka imala ideju da dalje razvija priču, ali se na kraju to nije desilo. Jedino ukoliko nije nastavila da piše i objavljuje kao fanfikšn negde na engleskom, što, za sada, nije poznato.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica # 56: "Strava u ulici kuge" Mirne Zakić

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00.  Danas na programu:

„Strava u Ulici kuge“ je horor roman bez presedana u savremenoj srpskoj beletristici. Pisan sa izvanrednim poznavanjem pravila tvrdog žanra, ovaj roman imponuje zrelošću i žestinom.

Da, plašićete se, ali nećete moći da ga ispustite iz ruku! „Strava u Ulici kuge“ uvodi u našu književnost jedno novo, dobrodošlo ime, pravo otkrovenje sezone – Mirnu Zakić.

Tako je 2006. Narodna knjiga reklamirala „Stravu u Ulici kuge“, a danas bi verovatno neizostavno naveli i da je u pitanju roman urbane fantastike sa vukodlacima, u našem okruženju. U trenutku kad sa pojavio roman je prilično dobro primljen ali nikad se nije raščulo kako bi trebalo. Mirna Zakić se u međuvremenu posvetila akademskoj karijeri a mi ćemo, s malim zakašnjenjem pokušati da pronađemo pravo mesto ovog romana u okvirima domaće fantastike.

Moderator: Bojan Butković

"Crni Panter" postao superherojski film sa najvećom zaradom u istoriji SAD

Film o Marvelovom superheroju “Crni Panter” ruši sve rekorde u bioskopima širom sveta, otkako je počeo da se prikazuje u februaru ove godine.

Najnovije dostignuće ovog ostvarenja jeste to što je postalo najprodavaniji superherojski film svih vremena u Americi.

“Crni Panter”, delo režisera Rajana Kuglera, zaradio je više od 618 miliona dolara na američkom tržištu, što je bilo dovoljno da prestigne film “Osvetnici” (Avengers) i postane najveći superherojski film u američkoj istoriji.

Kako prenose američki mediji, samo je sedam filmova u istoriji SAD uspelo da zaradi više od 600 miliona dolara.

“Crni Panter” je od prikazivanja u ostalim delovima sveta zaradio dodatnih 593 miliona dolara. Film je prikazan u 4.084 bioskopa.

Kuglerovo ostvarenje postalo je i prvi film koji je, nakon “Avatara” iz 2009. godine, uspeo da se zadrži pet nedelja na vrhu liste filmova sa najvećom zaradom.

Podsećamo, ova naučnofantastična avantura za samo četiri dana prikazivanja postala je najprodavaniji film svih vremena koji je režirao Afroamerikanac.

“Crni Panter” je takođe prvi visokobudžetni film u kojem Afroamerikanac, Čedvik Bosman, glumi superheroja. Osim njega, u ovoj avanturi glume i Majkl B. Džordan, Lupita Njongo, Danaj Gurira, Martin Friman, Danijel Kaluja, Letiša Rajt i mnogi drugi.

Film prati T’Kalu koji se nakon smrti svog oca, kralja Vakande, vraća kući u zatvorenu, tehnički naprednu afričku državu, kako bi zauzeto presto i postao novi kralj. Međutim, stari protivnik, kojeg glumi Džordan, staje mu na put nizom napada u mističnom kraljevstvu i na Zemlji.