Oskarovac Džered Leto, nakon uloge Džokera u DC filmu “Suicide Squad” prelazi u Marvelov tabor kako bi glumio u filmu “Morbius” o istoimenon antiheroju iz stripova iz Spajdermenovog univerzuma.
Morbijus je “živi vampir”, odnosno doktor Majkl Morbijus, naučnik koji pati od retke boleti krvi koja se pogoršala kada je pokuša da izleči sam sebe. Umesto da ozdravi, završio je kao neka vrsta živog vampira – ima potrebu da pije krv, ali i očnjake i natprirodnu snagu.
U subotu, 30. juna, od 19.00h, u okviru Limuntusovih kulturnih večeri, održaće se “Veče fantastike u Ljigu”. Mesto održavanja je Gradska biblioteka u Ljigu.
Organizator večeri najavljuje:
Gosti za ovu priliku biće nam pisci: Miloš Petković iz Niša, pisac ukupno 11 romana podeljenih u četiri trilogije i jedan koautorski roman; Mladen Đorđević iz Niša- pisac romana “Svetioničar- Vesnici oluje”; Darko Stanković iz Niša- novinar i kritičar, predsednik Udruženja ljubitelja fantastike Ordo Draco Niš i Mladen Stanisavljević iz Kraljeva čiji koautorski roman “Jezomor- Legenda o troprstom slikaru” je u pripremi.
Sa našim gostima govorićemo o njihovim delima, o Udruženju ljubitelja fantastike Ordo Draco Niš i o uticaju epske fantastike na savremenu kulturu.
Američki pisac Harlan Elison preminuo je u 85. godini, potvrdio je urednik njegove izdavačke kuće Bil Šefer, prenose agencije.
Tokom karijere duge više od pola veka Elison je napisao više od 50 knjiga i 1.400 članaka, eseja, televizijskih scenarija i drama. Autor priče „Dečak i njegov pas“, svojim pisanjem „udarao je na društvo košmarnim i ponekad crnohumornim scenarijima“.
Najviše nagrada dobio je za dela naučne fantastite, a velemajstor horora Stiven King je povodom Elionovog odlaska sa ovog sveta napisao na Tviteru da „u američkoj književnosti nije bilo niti će biti nekoga poput Harlana Elisona“.
„Ljut, zabavan, elokventan, ekstremno talentovan, ako postoji zagrobni život, Harlan već razbija i zapisuje imena“, poručio je King.
Novi film Džejmsa Franka i Brusa Tijerija Čeunga „Doba sutrašnjice“, naučnofantastična akcija stiže u domaće bioskope u četvrtak, 28. juna.
U postapokaliptičnom svetu, u kome odavno nema vode i benzina, princ iz oaze kreće u potragu za lekom za bolesnu kraljicu, ali na tom putu, suprotstaviće mu se gospodar rata i njegov robot Eš, što dovodi do smelog putovanja kroz pustinjske pustare.
Scenario za „Doba sutrašnjice“ je baziran na originalnoj priči, čiji je autor Džejms Franko. Iako sinopsis za film ne ukazuje na elemente ljubavne priče, Franku je baš to bila inspiracija za film.
“Bio sam veoma zainteresovan za ljubavnu priču između robota i čoveka, kao i istraživanje te tanke granice između njih,” objašnjava Franko.
Džejms Franko je pokazao višestruki talenat – kao pisac, reditelj, i glumac. U filmu „Doba sutrašnjice“ se oprobao u sve tri uloge istovremeno, a podršku je našao u sjajnoj glumačkoj ekipi koju čine Mila Jovović, Lusi Lu, Suki Voterhaus, i reperi Snup Dog i Metod Men.
Muziku za film je radio elektronski duo Toydrum, koga čine Džejms Grifit i Pablo Klements. Njihove numere izlaze iz okvira komercijalne filmske muzike, ali su itekako ostale dosledne žanru.
Ravno Selo film festival završen je sinoć dodelom nagrada najboljim ostvarenjima po izboru stručnog i žirija publike.
Zlatnim klipom za najboljeg reditelja debitanta po izboru stručnog žirija nagrađen je Lazar Bodroža i njegov film “”Ederlezi Rajzing”.
Serijal „Hronike Ambera“ je klasik fantastike; sastoji se od deset delova, objavljivanih između 1970. i 1991. U četvrtom tomu sadržane su deveta knjiga, Vitez Senki, i deseta, Princ Haosa.
Neverovatno maštovito i originalno delo epske fantastike, sa kompleksnim likovima, akcijom, avanturom, magijom, jedinstvenim svetom, filozofskim konceptom.
.jpg "Deveti i deseti deo Ambera")
Merlin ima pune ruke posla. Valja pronaći Koral i saznati šta se desilo Luku, a niz znakova kao da odjednom nagoveštava kako Korvin, njegov otac, možda ipak nije mrtav. No umesto da rešava ova pitanja, Merl protiv volje biva uvučen u moćničke igre dva pola magije, amberskog Nacrta i haoskog Logrusa. Ove Sile mešaju mu se u život i trude se da ga prisile na izbor: Amber ili Dvorovi, Jednorog ili Zmija. Merlin sve dublje zapada u zamršene spletke i kontraspletke oba sveta, dok neki kuju zaveru da ga, protivno njegovoj želji, postave na presto Haosa.
Za završetak sezone, pred dvomesečnu pauzu preko leta, u Društvu ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” se, tradicionalno, održava (ove godine: Vidovdanski fantastični) kviz!
Kviz je bio prebačen u prostorije Kluba (pošto je tamo daleko prijatnija temperatura nego u Tribinskoj sali koja je direktno na suncu i uz slabu ventilacije sa toplijim danima postaje prava dušegubka), ali došlo samo petoro takmičara. Falio je i jedan od ovogodišnjih organizatora kviza (Miodrag Milovanović), tako da je ceo posao na sebe preuzeo Žarko Milićević.
Učesnici kviza su samo rešavali test – 25 pitanja sa ponuđenih odgovorima. Odmah se videlo da je dosta toga uzimano iz istorije srpske fantastike, kojom se Miodrag Milovanović intenzivno bavi, tako da su dominirala pitanja iz književnosti.
Jedna od zanimljivosti je bila ta da su se čak dvojica učesnika kviza (Majk Draskov i Nevidljivi Čovek) našla u pitanjima! Pa se pretpostavlja da su oni bar tačno odgovorili na njih.
Učesnici su, mini-anketom posle poslednjeg pitanja, odlučili da su pitanja bila: šizofrena!
Uglavnom, posle 15-minutnog zaokruživanja odgovora, Žarko Milićević je proglasio da su sa 18 poena pobednici Milan Drašković i Vladimir Todorović. Preostali učesnici su osvojili svako po 12 poena.
No, tada su se celoj priči priključila još dvojica učesnika, ali pošto nisu predali svoje radove, na kraju je ostalo da ovogodišnji pobednici dobiju uobičajeno priznanje za trijumf- obavezu da sledeće godine pripreme novo izdanje kviza
Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka u Domu omladine (Tribinska sala na prvom spratu, pored Američkog kutka), od 19.00. Danas na programu:
Da li mislite da dobro poznajete srpsku fantastiku? Onda je ovaj kviz pravi izazov za vas! A ako niste baš sigurni u svoje znanje, ovo je prava prilika da ga dopunite!
Pretresite istorije književnosti, Siriuse, Alefe i Znakove Sagite, knjižare i svoje police, obnovite kljiževnost ali ne preskačite ni strip ni film!
Kviz pripremaju Miodrag Milovanović, autor „Srpske naučne fantastike“ i „Bleferskog vodiča koz SF“ (što je i preporučena sekundarna literatura za ispit), i Žarko Milićević.
Ako ste se ikada, gledajući “Ratove zvezda”, pitali kako bi se neka tehnologija iz tog filmskog serijala moga preneti u stvarni svet, video priložen uz ovu vest možda će vam odgovoriti na neka pitanja. Korisnik YouTubea EC Henry, inače zaljubljenik u “Ratove zvezda” i sve u vezi s njima, uz pomoć Autodeskovog programa “Flow Design” pokušao je da vidi kako bi se letelice poznate iz ovih filmova “snašle” u stvarnim uslovima leta kroz atmosferu.
U te je svrhe trodimenzionalne modele popularnih borbenih letelica učitao u ovaj program i pokrenuo simulaciju aerodinamike. Rezultati, blago rečeno, nisu sjajni. Kako je i laiku jasno, modeli iz “Ratova zvezda” nisu izrađeni da bi leteli nego da atraktivno izgledaju, što sa sobom nosi i prilično loše letne karakteristike.
Primera radi, TIE Figther je na ovom testu zabeležio koeficijent otpora od 0,98, a X-wing 0,45 – što je daleko veći otpor od pravih borbenih mlaznjaka čiji se koeficijent kreće tek oko 0,02. TIE Fighter tako, kao najlošiji u virtuelnom vazdušnom tunelu, pruža aerodinamični otpor otprilike jednak najobičnijoj kocki, dok TIE Interceptor ima svojstva otprilike kao kocka koja leti s jednim uglom okrenutim prema napred.
Najaerodinamičniji iz cele flote “Ratova zvezda” ispao je N1 Starfighter, s koeficijentom otpora 0,1 – što je i dalje pet puta lošije od aviona u stvarnom svijetu.
Dejvid Linč skoro nikada ne objašnjava svoje rediteljske ili scenarističke izbore, ali je malčice razotkrio zavesu iza kulisa snimanja “Tvin Piks: Povratak” u knjizi “Room to Dream” (Soba za snove), koja je stigla 19. juna u američke knjižare. U njoj otkriva kako je jednu od inspiracija pronašao u Jugoslaviji.
Iako se zvanično vodi kao biografija, “Soba za snove” su taman onoliko netipični memoari koliko je Linč netipičan autor. Knjigu je napisao zajedno sa Kristin Mekenom, i to tako što su se smenjivali naizmenično po poglavljima – Mekena je kombinovala istraživanja i intervjue u sklapanju poznatog biografskog narativa, dok je Linč potom svaku glavu dopunjavao svojim sećanjima i osećanjima (često drugačijim od onoga do čega je Mekena došla).
“I premda njih dvoje uveravaju da je knjiga “hronika stvari koje su se dogodile, a ne objašnjenje onoga šta te stvari znače”, ona ipak nudi nekoliko fascinantnih uvida u rediteljev postupak”, piše Sara Hirakava, novinarka “Njujork tajmsa” koji je objavio tri kratka izvoda iz knjige. Jedan je posebno zanimljiv za nas jer se pominje Jugoslavija. Serija kojom se Linč vratio “Tvin Piksu” posle 25 godina bila je krcata provokativnim prizorima, ali malo je bilo tako upečatljivih kao što je poslednji kadar u osmoj epizodi, snimljenoj u crno-beloj tehnici. Ona se završava scenom devojčice koja spava i otvara usta, progutavši stvorenje nalik insektu-žabi. Prema Linčovim rečima, ispostavilo se da mu je inspiracija za scenu došla dok je 1965. putovao “Orijent ekspresom” od Atine do Pariza, sa zaustavljanjem u Jugoslaviji.
“Bilo je vrlo, vrlo mračno. U jednom trenutku voz je stao. Nije bilo stanice, ali videli smo da ljudi silaze iz voza. Svi su išli ka nekakvim tezgama od platna sa malim prigušenim svetlima gde su u ponudi bila raznobojna pića – ljubičasta, zelena, žuta, plava, crvena – u stvari, obična zašećerena voda. Kada sam sišao iz voza i zakoračio u tu mekanu prašinu duboku dvadesetak centimetara, počeo je da duva vetar, iz zemlje su izlazili ogromni noćni leptiri, poput žaba, prvo skakutali a onda leteli, prevrtali se u vazduhu i ponovo vraćali u zemlju. Tako je nastala žaba-moljac; stvari se u svetu ‘Tvin Piksa’ pojavljuju niotkuda”, napisao je reditelj.
Linč nije znao da će se čudnovata stvorenja jednoga dana pojaviti u njegovom delu, ali prizor je bio toliko snažan da mu se zacrtao u mozgu i ponovo iskrsao dok je pisao osmu epizodu “Tvin Piksa: Povratak” (naizgled potpuno nevezane u odnosu na ostale), koju su neki nazvali jednim od najboljih sat vremena na televiziji u 2018, a drugi jednim od najgorih.
POGLED IZ SVEMIRSKOG BRODA 