Henri Kavil je novi Gorštak

Henri Kavil, poznat po filmu „Čovek od čelika“ i seriji „Veštac“, igraće glavnu ulogu u novoj verziji filma „Gorštak“, koji je izašao 1986. i iznedrio nekoliko nastavaka i dve serije, piše Dejli mejl.

O novoj verziji filma priča se još od 2008. godine, a redatelj Čed Stahelski, poznat po filmskom serijalu „Džon Vik“, nedavno je u podkastu „Happy Sad“ otkrio da je film u produkciji.

„Trenutno imamo neke jako dobre elemente. Ali stvar je u tome, kada film ima slogan, ‘Može biti samo jedan’, ne možete sve negativce ubiti u prvom filmu“, rekao je Stahelski.

Franšiza „Gorštak“ započela je 1986. godine filmom u kojem je Kristofer Lamber tumačio besmrtnog ratnika koji putuje svetom kako bi pobedio ostale besmrtne ratnike, jer na kraju može da postoji samo jedan pobednik.

„Mislim da ova franšiza ima jako, jako, jako bogatu mitologiju. Možete odabrati doslovno bilo koji period u istoriji, bilo koju nacionalnost, kulturu, bilo kakvu osobu, i učiniti je besmrtnom, kako bi se onda borila s ostalima i nosila s teretom koji donosi besmrtnost. Meni to zvuči jako zabavno. Ne želim biti tip koji će ovo zeznuti“, dodao je Stahelski.

Originalna franšiza se sastojala od četiri filma, dve televizijske serije i serije romana. Iako još uvek nije potvrđeno, pretpostavlja se da je u planu da nova verzija „Gorštaka“ ima tri filma.

ZADUŠNICE Dejana Ognjanovića – horor roman o (ne)životu u Srbiji

Polovinom oktobra iz štampe bi trebalo da izađu Zadušnice, četvrti roman jednog od najpoznatijih proučavalaca i pisaca horora u Srbiji, Dejana Ognjanovića, javlja Art-Anima. Knjiga će biti objavljena kao samostalno izdanje, a autor je na svom blogu The Cult of Ghoul, raspisao pretplatu koja će trajati do 15. septembra.

Radnja romana smeštena je u Nišu i okolnim mestima, u veoma bliskoj budućnosti (kako autor kaže, „sutra“). Zaplet počinje u vreme jesenjih zadušnica, kada se ožalošćeni članovi porodica preminulih iznenada suočavaju sa apokaliptičnim prizorima ustajanja mrtvih. Uzrok oživljavanja mrtvih nije poznat ali je izvesno zahvatio… samo Srbiju (tj. kako se u romanu zove „Srbiju sa zvezdicom“).

I ako vam ovo deluje kao alegorični postupak za kojim je autor posegao kako bi progovorio o stvarnosti u našoj zemlji, Ognjanović u izjavi za sajt Art-Anima.com otklanja svaku sumnju u to:

„Zadušnice u sebi nosim već četvrt veka. Odavno sam napisao nešto kao početak, i čak to razradio poprilično, i napisao i nekoliko kraćih priča o zombijima u Nišu i okolini, ali tek prošle godine sinulo mi je kako da to objedinim, razradim, i efektno završim. Ukratko, to je roman o neživotu u Srbiji, o našoj nekrofilnoj prirodi, zarobljenosti sopstvenim ograničenjima, vezanim i za smrtnost i za lokalne naravi“, rekao je Ognjanović.

Na svom blogu pisac je objasnio i da je roman Zadušnice duboko ukorenjen u ovdašnjem ambijentu i mentalitetu i – onako kako je zamišljen i insceniran – nigde drugde ne bi mogao da se odigra.

Dodatnu draž unosi činjenica da se radnja romana odvija u niškom kraju i da obiluje južnjačkim dijalektom. Uz taj dijalekt neizostavno ide i specifičan humor, a na stranicama Zadušnica ga itekako ima, ali u njegovim najmračnijim tonovima, u morbidnom i grotesknom obliku.

U tom duhu možemo posmatrati i oživele mrtve koji se pojavljuju u romanu. Oni nisu prikazani kao zombiji iz filmova. „Njihovo ponašanje, njihovo mesto u zapletu, šta oni rade i šta se s njima radi… mislim da je prilično sveže i retko (ili nigde) viđeno“, kaže Dejan Ognjanović.

Roman Zadušnice sadrži oko 330 strana i biće urađen u tvrdom povezu. Pogovor je napisao Ilija Bakić, a kao dodatak izdanju naći će se i „Odjavna reč autora“ o nastanku i inspiraciji za roman. Na kraju knjige biće odštampan i spisak sa imenima svih pretplatnika.

Kako smo naveli, pretplata traje do 15. septembra. Pretplatna cena je 1.000 dinara (+ poštanske usluge). Ista cena važiće do 15. oktobra s tom razlikom što će imena onih koji knjigu naruče u pretplatnom periodu biti štampana u knjizi.

Roman Zadušnice moguće je naručiti isključivo putem mejl adrese: dogstar666 at yahoo dot com

Da li će film "Dina" postati trilogija?

Kanadski režiser Denis Vilnev nada se da će njegov film “Dina” postati trilogija.

Vilnev je sa produkcijskim kućama Vorner bros i Ledžendari pikčers potpisao ugovor o dva filma, ali ako drugi film bude uspešan, postoji mogućnost da će raditi i na trećem. Prvi i drugi deo filma “Dina” su filmske adaptacije romana Dina, prvog romana u naučnofantastičnom serijalu Franka Herberta. Herbert je napisao ukupno 6 knjiga u seriji, a nakon njegove smrti, seriju je preuzeo i proširio njegov sin Brajan Herbert.

“Ako uspem da napravim trilogiju, to će biti ostvarenje sna“, rekao je Vilnev u intervjuu za časopis Empajer. Treći film bi bio adaptacija Herbertovog drugog romana, “Mesija Dine”.

“Roman Mesija Dine napisan je kao reakcija na to što su ljudi videli Pola Atrejdesa kao heroja, što mu nije bila namera“, objasnio je Vilnev. “Moja adaptacija Dine je bliža njegovoj ideji da na to gledaju kao na upozorenje”, dodao je.

Vilnev je takođe otkrio da ne planira da adaptira knjige koje dolaze posle Mesija Dine.

“Posle toga, knjige postaju više… ezoterične“, dodao je reditelj.

Vilnev je već počeo da radi na scenariju za treći film, ali ostaje da se vidi da li će drugi deo Dine biti dovoljno uspešan. Drugi deo filmskog serijala trebalo je da stigne u bioskope ove jeseni, ali je zbog štrajka odložen za 15. mart 2024. godine.

Prvi deo filma je osvojio šest Oskara.

Predstavljen novi roman Nenada Rackovića – „Aspirin supernova“ kao distopija

U knjižari Delfi SKC 24. avgusta predstavljena je nova knjiga Nenada Rackovića „Aspirin supernova“. Na promociji su, pored autora, govorili urednica Mina Kebin, i pisac i književni kritičar Muharem Bazdulj.

„Aspirin supernova“ se odigrava u svetu ne tako daleke budućnosti, nakon nuklearnog holokausta, kada vladama upravljaju farmaceutske kompanije, jer one imaju moć da kontrolišu narod. Farmaceutska revolucija donosi svima oralnu ili intravensku instant sreću koja se manifestuje na najrazličitije pa i najužasnije načine. Tri ratna druga pokušavaju da u sistemu potpune kontrole pronađu smisao, da kreiraju haos po svojoj meri, da sopstvenim ludilom prevaziđu užase državnih logora koncentracije, a farmaceutska revolucija donosi svima oralnu ili intravensku instant sreću koja se manifestuje na najrazličitije, pa i najužasnije načine.

Mina Kebin je na početku izlaganja istakla da je Racković, kao umetnik, „inteligentna, intuitivna, senzitivna i perceptivna osoba koja svet doživljava izuzetno intenzivno, što je odlika svakog istinskog umetnika. On je od svojih početnih romana autofikcije stigao do žanrovskog romana, što dozvoljava malo veću slobodu i širinu izraza. Ovaj roman je neka vrsta alegorijske fantastike“.

Prema njenim rečima, Racković je radnju smestio u budućnost, kako bi preneo svoje tumačenje sadašnjosti, a da mu niko ne može zameriti da je prekritičan ili da stvari premračno posmatra.

Muharem Bazdulj je rekao da mu se posle čitanja javila asocijacija na izjavu književnog kritičara Terija Igltona da je „savremenom čoveku lakše da zamisli kraj sveta, nego kraj kapitalizma“, i da „Aspirin supernova“ kao da ima ispisan moto te rečenice: „U Rackovićevom romanu kraj sveta se desio, a kapitalizam, kakvog ga znamo u smislu brendova, i dalje postoji.Ova knjiga bi u nekim uslovima mogla da funkcioniše u nekom drugom kontekstu. Ona je distopija klasična. Na neki čudan način podseća na ’Put’ Kormaka Makartija. Racković pokušava da nam u radikalizovanim uslovima pokaže suštinu međuljudskih odnosa.“

Prema njegovim rečima, Rackovićeva knjiga je „hrabar i drzak pokušaj da se pozabavi jednom velikom i globalnom temom i prikazuje imaginarni svet, u uslovima da se ostvarilo nešto što bi značilo smak sveta“.

U svom izlaganju o nastanku romana, Racković je, između ostalog, naveo da je današnji svet digitalne tehnologije, svet „ogromne praznine“ i da njegov roman „osvetljava da je kapitalizam stvaralaštvo na drogama“, kao i da „demaskira mit o ’Vratima percepcije’ Oldosa Hakslija“: „Ovo mi je najdraže umetničko delo, za ovo sam živeo celi život. Svaki pisac ima posebnu vrstu svog dara. Mina je ’ukapirala’ da imam istrajnost minucioznosti“, naveo je Racković.

Stigle su "Bajke: Drugih sedam" Uroša Petrovića!

Uroš Petrović je mnogu malu, ali i veliku decu, obradovao svojom knjigom  „Bajke: Prvih sedam“. Knjiga je postala regionalni bestseler i proglašena je za najbolju knjigu iz oblasti književnosti za decu na Novosadskom sajmu knjiga 2023. godine.

Nastavak, sa novih sedam bajki, stigao je u knjižare!

„Bajke: Drugih sedam“ vode nas u savremeni svet i osmišljene su da decu edukuju o moralnim vrlinama i manama kroz događaje junaka koji su i sami deca.

Knjigu je ilustrovao sjajni Aleksandar Zolotić i dao im novu dimenziju i učinio ih „živim“.

Prema rečima autora, „svaka bajka je kao otvaranje jednih vrata ka svetu punom čuda. One podstiču dečju maštu i često nas podsećaju na čuda koja se mogu pronaći u svakodnevnom životu. Bajke mogu pomoći deci da se bolje nose sa svojim osećanjima, razumeju svet oko sebe i razvijaju empatiju prema drugima.

One mogu biti most između generacija, spajajući roditelje, bake i deke sa decom kroz zajedničko čitanje i interpretaciju priča. Čitanje bajki pomaže u razvoju jezičkih veština kod dece. Nove reči iz priča podstiču bogat rečnik i bolje razumevanje jezika. Bajke nisu samo priče za zabavu; one su sredstvo koje podržava razvoj dece, njihovu kreativnost i razumevanje okruženja. Kroz čitanje bajki, deca mogu rasti emocionalno, intelektualno i moralno.“

Potvrđeno je i dokazano da čitanje bajki unapređuje koncentraciju i pamćenje, podstiče razvoj uma, mašte i kritičkog razmišljanja, produbljuje empatiju i samosvest, razvija jezičke veštine, a sve to se značajno odražava na postignuća u školovanju i životu. U vreme kad je obrazovanje bilo usmeno i u okviru uže zajednice, bajke su i nastajale baš iz tih razloga.

One su oduvek bile neizostavni deo dečjeg obrazovanja i odrastanja, a svako novo vreme donosilo je nove bajke.

Knjige Uroša Petrovića su godinama među najčitanijim naslovima književnosti za decu i mlade, a njihovi prevodi su objavljeni u Italiji, Grčkoj, Severnoj Makedoniji, Češkoj i Mađarskoj. Kao i prethodna knjiga, „Bajke: Drugih sedam“ štampane su na ćirilici, latinici i u prevodu na engleski jezik,

Drugi deo filma Dina, tek u martu 2024.

Nastavak priče o Polu Atreidu kojeg tumači Timoti Šalame se odlaže. Uzrok su štrajkovi filmskih radnika.

Legendary Entertainment je koproducirao Dinu: Drugi deo sa filmskom grupom Vorner Bros., a obe strane su morale da se dogovore o novom datumu izlaska. Kašnjenje Dine posledica je štrajkova filmskih radnika, pa je novi zakazani datum premijere 15. mart naredne godine.

U glumačkoj ekipi Dina: Drugi deo su Timoti Šalame, Zendaja, Ostin Batler, Florens Pju, Rebeka Ferguson, Havijer Bardem, Dejv Bautista, Kristofer Voken, Lea Sejdu i drugi.

Vorner Bros. je procenjivao moguća odlaganja do 2024. i za ostvarenja The Color Purple (25. decembar) i Aquaman and the Lost Kingdom (20. decembar), ali studio planira da zadrži te datume u decembru za oba naslova.

Soni je jedini drugi veliki studio koji je odložio nekoliko svojih filmova zbog štrajkova; prošlog meseca kompanija je odbacila Lovca Krejvena i nastavak Isterivača duhova: Zagrobni život za 2024.

Džoni Racković predstavlja „Aspirin supernova“

Nenad Racković je kao svoje najnovije izdanje objavio knjigu, „Aspirin supernova“, koja će biti predstavljena u četvrtak 24. avgusta od 18 sati u Bukmarker kafeteriji knjižare Delfi SKC.

O knjizi će, pored autora, govoriti i Mina Kebin, urednica, i Muharem Bazdulj, pisac.

U svetu ne tako daleke budućnosti, nakon nuklearnog holokausta, vladama upravljaju farmaceutske kompanije, jer one imaju moć da kontrolišu narod. Bajerov uticaj prednjači.

Farmaceutska revolucija donosi svima oralnu ili intravensku instant sreću koja se manifestuje na najrazličitije pa i najužasnije načine. Tri ratna druga pokušavaju da u sistemu potpune kontrole pronađu smisao, da kreiraju haos po svojoj meri, da sopstvenim ludilom prevaziđu užase državnih logora koncentracije, navodi izdavačka kuća „Laguna“.

Dva Lemova dela u Znaku sagite

Domaća edicija Znak sagite, koja objavljuje naučnofantastična dela domaćih i stranih izdavača, obradovala je fanove Stanislava Lema – objavljena su njegova dva romana “Kongres futurologa” i “Mir na Zemlji”. Kako izdavač navodi do kraja septembra važiće promotivna cena od 1600 dinara za obe knjige.

Iako je domaća publika bilo dobro upoznata sa delima Stanislava Lema, zanimljivo je da je ovo prvo pojavljivanje romana “Kongres futurologa” i “Mir na Zemlji” u Srbiji.

Knjige su objavljene u ediciji Znak sagite pod rednim brojevima 75 i 76. Knjige imaju 136, odnosno 278 strana.

“Crni Mesec u usponu” – horor triler Aleksandra Tešića

Aleksandar Tešić, pisac koji je popularnost stekao serijalom epske fantastike „Kosingas“, objavio je novi roman Crni Mesec u usponu, koji predstavlja žanrovsku mešavinu krimi priče i trilera sa elementima natprirodne strave, javlja Art-Anima.

Roman je inspirisan aktuelnim društveno-političkim tokovima u Srbiji, u kojima malo mesta preostaje za pitanja ekologije i očuvanja prirode, i govori o zastrašujućim događajima koji su usledili nakon što je najveća svetska rudarska kompanija stigla na Homolje u potrazi za bogatim nalazištima zlata.

Dok serija tajanstvenih smrtnih slučajeva potresa mali homoljski gradić, iza kulisa tradicije i starih predanja naziru se užas, sirove strasti i opasne tajne.

Inspektor Uroš Stanojević je po kazni prebačen iz Beograda u sredinu koja mu je nepoznata i gde se odjednom suočava sa svirepim ubistvima na koja meštani okreću glavu.

Anđelija Kerčulj je arheolog koja vrši iskopavanja na lokaciji Belovode iz neolita i otkriva tragove kulta starog milenijumima koji se održao do današnjih dana.

Crni Mesec je astronomska pojava u kojoj se mladi mesec dvaput pojavljuje tokom istog meseca i ponavlja se svakih 29 meseci. On je tradicionalno vezan za Veliku šumsku majku… Muma Paduri.

Ovo nije prvi put da Aleksandar Tešić izlazi iz okvira epske fantastike i čitaocima nudi sasvim drugačiji literarni ugođaj protkan društvenom kritikom. Pre osam godina objavio je naučnofantastični satirični roman 2084.

I u tom delu, kao i u romanu Crni Mesec u usponu, kao ključni motiv provlači se opasnost od ekološke katastrofe s kojom se suočava stanovništvo u Srbiji, zahvaljujući sumnjivim ili evidentno bespravnim delovanjem političkih, korporacijskih i drugih interesa.

Dragocenu pomoć u pisanju romana, Tešiću je pružila glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Vesna Stanković. Ona je rodom sa Homolja i njene sugestije bile su od izuzetne važnosti za postizanje autentičnosti fenomena Muma Paduri.

Crni Mesec u usponu sadrži 426 strana i štampan je u mekom povezu. Može da se naruči direktno od izdavača po ceni od 1.170 dinara.

Aleksandar Tešić je rođen 1961. godine. Školovao se u inostranstvu kao sin diplomate. Nakon završenog

“Monolozi crnila” – zbirka horor priča Filipa Rogovića u e-formatu

Udruženje Autostoperski vodič kroz fantastiku objavilo je u okviru edicije „Leptirica“ elektronsko izdanje zbirke horor priča Filipa Rogovića, Monolozi crnila, javlja Art-Anima.

Priče su smeštene mahom u urbani milje, sa akcentom na sumornoj atmosferi, a likovi se, osim sa prepoznatljivim pošastima savremene svakodnevice, suočavaju i sa pretnjama nedokučive, natprirodne drugosti.

Urednik izdanja, niški pisac Dejan Sklizović, u predgovoru ističe da sve proze okupljene u knjizi povezuje na različite načine tretiran motiv „transcendentalne Crne materije”, koja je „predstavljena kao (do)nosilac usuda svakome koga izabere prema nekom volšebnom algoritmu kojem nemamo pristup.“

„Ukoliko vam je paranormalna strava, sa jakim akcentom na društvenu kritiku i galopirajući nihilizam prirasla srcu, Monolozi crnila je zbirka koja će vam sasvim sigurno ponuditi mnoge odgovore, od kojih vam se neki neće svideti“, piše Sklizović i dodaje: „Autorova svest o društvenim procesima i njihovim posledicama čini neraskidivu vezu sa njegovom inspiracijom, a zlo koje opisuje predstavlja sam izvor organskog jedinstva univerzuma koji je jako blizak realnosti u kojoj živimo, čak njen neraskidiv deo, iako će malo ko to priznati direktno i bez okolišanja.“

Zbirka sadrži devet priča: „Lice u kiši“ (prvobitno objavljena u Književnoj fantastici 7 pod naslovom „Buđ“), „Monolog noći“, „Lutak“, „Demoni u lajv strimingu“, „Niko“, „Mape“, „Crna smola“, „Programeri mraka“ i „Prljavština“.

U planu je i objavljivanje štampanog izdanja.

Reč je o drugoj Rogovićevoj zbirci. Prva, pod naslovon Gnušanje, objavljena je 2015. godine u okviru edicije „Prva knjiga“ Matice srpske.

Filip Rogović je rođen 1987. godine u Beogradu. Završio je novinarski smer na Fakultetu političkih nauka BU. Pisao je za više dnevnih listova, a prikaze knjiga, intervjue i priče objavljivao u časopisima, fanzinima i na sajtovima, kao što su Emitor, Gradina, Popboks, Književna fantastika, Libartes, Suština poetike… Neke od njegovih priča zastupljene su u antologijama društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i izdavačke kuće Paladin. Na sajtu Art-Anima.com možete pročitati njegovu priču „Ceđenje“.