„Za naše heroje“, mural iz Novog Sada osvanuo na jednoj od najposećenijih Fejsbuk stranica

Stranica „Sarkazam“, koju prati 40 miliona ljudi na „Fejsbuku“, postavila je fotografiju novosadskog murala na kojem se lik doktora našao u društvu najpoznatijih stripskih superheroja, a post je već lajkovalo skoro 90.000 ljudi.

U čast truda i napornog rada medicinskih radnika tokom pandemije koronavirusa, pre oko 15 dana u Novom Sadu osvanuo je mural „Za naše heroje“, a na njemu se u društvu Spajdermena, Betmena, Kapetana Amerika i Ajronmena našao i doktor sa maskom.

Sada je fantastični primerak strit-arta privukao pažnju jedne od najpopularnijih stranica na Fejsbuku, na kojoj je poneo titulu „Najbolja fotografija na internetu“.

Pratioci stranice su očigledno bili oduševljeni muralom iza kojeg stoji udruženje „Art na zid“, koji je za kratko vreme sakupio skoro 90.000 sviđanja, a post je podeljen 4.000 puta.

Ljudi su u komentarima hvalili ideju umetnika, kao i medicinske radnike koji su požrtvovano obavljali svoj posao prethodnih meseci.

Naravno, pošto se radi o stranici koja nosi ime Sarkazam, našli su se i takvi komentari, pa se jedan korisnik upitao šta kog đavola traži Betmen na muralu, kada su slepi miševi odgovorni što je virus prešao na čoveka.

Stigla je nova knjiga serijala Igre gladi!

Ljubitelji knjiga serijala Igre gladi („The Hunger Games”), da li ste spremni na povratak jednog od najpopularnijih serijala koje znamo? Vulkan izdavaštvo objavilo je novu knjigu autorke Suzan Kolins pod nazivom Balada o ptici pevačici i zmiji.

Radnja novog romana je smeštena 74 godine pre početka trilogije i prati život 18-godišnjeg Koriolana Snoua pre nego što je postao predsednik i tiranin Panema.

Na jutro žetve počeće desetogodišnjica Igara gladi. U Kapitolu, osamnaestogodišnji Koriolan Snou priprema se za jedinstvenu priliku da učestvuje kao mentor u Igrama. Nekada moćna porodica Snou doživela je teška vremena, a njihova sudbina zavisi od tanane šanse da Koriolan svojim šarmom, mudrošću i manevrom pomogne učenicama da osvoje Igre. Sve je protiv njega. Dobio je ponižavajući zadatak da predvodi ženski tribut iz Distrikta 12, najniži od najnižih. Njegova sudbina je sada u potpunosti zamršena: svaki izbor koji napravi može da dovede do pobede ili poraza, trijumfa ili pada. U areni će doći do borbe protiv smrti. Van arene, Koriolan počinje da oseća propast svog tributa… I moraće da odabere između lične potrebe da prati pravila i želje da preživi bez obzira na sve.

Nedavno je zvanično objavljeno i da se snima novi nastavak filma Igre gladi.

Vulkan je prethodno objavio naslove ove autorke: Igre gladi, Igre gladi: Sjaj slobode i Igre gladi: Lov na vatru.

Henri Kavil ponovo Supermen?

Warner Bros. i Henri Kavil započeli su razgovore o tome da glumac ponovo bude – Superman! Kavil je ovu ulogu tumačio u filmovima Man of Steel (2013.), Batman v Superman: Dawn of Justice(2016.), kao i u Justice League(2017.).

Britanski glumac izjavio je da još ima mnogo toga da pokaže kao omiljeni superheroj.

Za sada poslednja uloga u kojoj smo imali priliku da ga gledamo bila je u seriji ‘’Vetac’’ ( The Witcher), a pre toga, u filmovima Nomis i Mission: Impossible – Fallout.

Voleli Kavila kao Supermana, ili ne, već sama vest da se u Holivudu ozbiljno razmišlja o snimanju novog filma o Supermenu, dokaz je da pandemija korone prolazi i da će se “veliki” filmovi ponovo snimati…

Nova knjiga Dž. K. Rouling dostupna besplatno

Tvorac Harija Potera Dž. K. Rouling iznenadila je obožavatelje najavom potpuno nove knjige za decu, koja će biti dostupna besplatno.

“Ikabog” je bajka koja će izlaziti u delovima od danas na njenoj internet-stranici. Ovo je autorkina prva dečja priča koja nije povezana sa serijalom knjiga o dečaku čarobnjaku Hariju Poteru, koji joj je doneo svetsku slavu.

Roulingova je bajku “Ikabog” napisala pre više od decenije za svoju decu i odlučila je da je objavi za vreme pandemije, prenosi BBC.

To je za “decu koja su u karantinu, pa i za one koji idu u školu tokom ovih čudnih, uznemirujućih vremena”, rekla je ona.

Poglavlja “Ikabog” objavljivaće se svakog dana počevši od danas do 10. jula.

Sendviči sa sirom i gubitak kose: Šta je sve bilo na snimanju “Isijavanja” pre 40 godina

Pre tačno 40 godina premijerno je prikazan film “Isijavanja” (The Shining). Remek delo Stenlija Kjubrika i danas važi za jedan od najstrašnijih i najtripoznijih horor filmova ikada snimljenih.

Ovaj hit sa svojom jezivom muzikom, sablasnim klinkama bliznakinjama, neizvesnošću od kojih vam se ježi koža, apsolutni je klasik svetske kinematografije. Priča prati porodicu Torrance, oca Jack (Jack Nicholson), majku Wendy (Shelley Duvall) i njihovog sina Danny (Danny Lloyd). Oni se sele u misteriozni izolovani hotel u divljini Kolorada. Jack koji je inače pisac suočen sa totalnom blokadm, odlazi tamo sa porodicom da nadgleda prazan hotel ali ispostavi se da se to zdanje bukvalno hrani strahovima Torrance porodice. I, polako svi počinju da lude i terorišu jedni druge…

Nastao je po knjizi Stivena Kinga a produkcija filma je bila napeta kao i sam zaplet. Tajne sa snimanja i neke fascinantne činjenice sa seta takođe su obasute intrigama, baš kao što se i očekuje od jednog ovakvog horora!

Danny Lloyd koji igra sina je odmah nakom snimanja “Isijavanja” napustio glmu. Sada u svojim četrdesetim, radi kao profeor biologije.

Zanimljivo je da je zaštitni znak njegovog lika, kada odmahuje prstom, smislio sam. Kada Danny priča sa sa svojim izmišljenim prijateljom Tonijem koji je vizija duha, mali glumac je sam ubacio deo sa pomeranjem prsta kao savršen dodatak na ono što stalo ponavlja – “Redrum.” U to vreme Danny je imao šest godina i nije ni znao o čemu se radi u celom filmu.

Da bi što bolje dočarao svoj lik Džek Nikolson je odlučio da na neki način i samog sebe muči kao što se muči njegov filmski Džek. Zato, tokom snimanja je jeo hranu koju ne može da podnese, sendviče sa sirom. Za ovu ulogu je dobio Oskara.

Šeli Duval igra majku u filmu i verovatno se najviše i propatila na snimanju jer ju je reditelj Stenli Kjubrik toliko kinjio i izolovao tokom snimanja ne bi li bila što uverljivija, da je nesretna glumica zaista mentalno popustila i uz to je izgubila su svoju kosu.

Film je nastao po istoimenoj knjizi Stivena Kinga a autor uopšte nije bio oduševljen kako je sve ispalo. Kako je otkrio smatrao je da je filmska verzija previše hladna. Krivio je reditelja kako nije uspeo da dočara bilo kakvu vezu među članovima porodice a način na kako je prikazana i tretirana Wendy nazvao je uvredom za sve žene.

Još jedano svedočenje koliko je film dugo sniman i koliko je iscrpeo sve jeste vreme uloženo da se do savršenstva dovede najpoznatija scena iz “Isijavanja”. Kultni trenutak kada Džek razvali vrata na kupatilu jureći svoju ženu, i kada proviri iza njih, sniman je puna tri dana! Za to vreme, Nikolson je razvalio čak 60 vrata a posle svakog pokušaja snimanja ekipa je morala da očisti sve, zameni vrata i da krenu ponovo.

I scena u kojoj Duval zamahuje bejzbol palicom u trenutku kada je njen lik već uveliko mentalno slomljen snimana je 127 puta! Ona tu zamahuje palicom na svog poremećenog muža koji pokušava da je stigne na stepenicama.

U vreme snimanja “Isijavanja” produkcija drugih filmova nije trajala toliko ali je Stenli Kjubrik bio temeljan i poznati perfekcionista. Zato, sve je trajalo 250 dana umesto predvišenih 100. Film je snimana hronološkim redom što je inače retkost.

On je čak naterao svoju sekretaricu da prekuca knjigu koju u filmu piše Džek i da otkuca 500 puta jednu istu rečenicu – “All work and no play makes Jack a dull boy.”

Zašto je kraj tv-serije "Izgubljeni" morao da izgleda kako izgleda

Prošlo je 10 godina od kako se završila serija “Izgubljeni”, a evo šta su bili presudni faktori da do tog kraja i dođe.

Jedan od izvršnih producenata serije Karlton Kjuz, govorio je za Independent o “dva problema” na koja su naišli.

“Postoje dva glavna razloga zbog kojih smo požurili da završimo seriju: Prvi je to što nismo znali koliko dugo će cela priča trajati. Druga stvar je to što je počelo da nam ponestaje flešbekova koje su likovi doživljavali”, rekao je on.

“Kada smo uradili flešbek Džeka Šeparda u kom je on na Tajlandu, shvatili smo da je vreme da završavamo seriju”, dodao je.

Kjuz je spomenuo i “revolucionarni” aspekt serije, objašnjavajući da su “Izgubljeni” otvorili vrata mnogim projektima koji su došli posle njih.

“Možda se nekima kraj nije svideo, ali je bar bio onakakav kakav smo zamislili”, rekao je.

Konkurs za treći broj Fantastičnog vodiča – Svemir bez granica

Udruženje „Autostoperski vodič kroz fantastiku“ raspisuje KONKURS za kratke priče, eseje, stripove i stručne tekstove koji će biti objavljeni u trećem broju „Fantastičnog vodiča – časopisa za spekulativnu fikciju“.

Tema broja je svemirska opera. Ovaj podžanr naučne fantastike obrađuje avanturističke priče smeštene u svemir, putovanja svemirom, međuplanetarne borbe, melodramatične zaplete i ljubavne avanture, itd. Verovatno najpoznatiji primer space opere u popularnoj kulturi predstavljaju Star Wars filmovi.

KRATKA PRIČA

Kratka priča mora biti originalno i neobjavljivano* delo; do završetka konkursa ne sme biti ponuđena drugom izdavaču. Njena dužina ne sme prelaziti petnaest kartica teksta (27000 slovnih mesta sa belinama). Od autora se očekuje da temu broja – svemirska opera – obrade na originalan način, ne napuštajući pri tom okvire ovog NF podžanra.

Na konkurs ne primamo fanfikciju bilo kog tipa i priče koje sadrže elemente preuzete iz drugih dela.

* U štampanoj formi ili na internetu. Ukoliko autor želi da ponovo objavi svoju već objavljenu priču, mora jasno naznačiti gde je prvobitno izašla i priložiti dokaz da ima saglasnost prvog izdavača.

POEZIJA

Pesme moraju biti originalne i neobjavljivane; do završetka konkursa ne smeju biti ponuđene drugom izdavaču. Njihova dužina ne sme prelaziti šezdeset redova teksta. Vrsta stiha i forma pesme nisu važni, ali pesme moraju sadržavati fantastičke motive i doticati se teme broja.

STRUČNI TEKSTOVI

Stručni tekst mora biti originalno i neobjavljeno delo; do završetka konkursa ne sme biti ponuđen drugom izdavaču. Preporučena dužina teksta je od deset do dvanaest kartica teksta (18000-21600 slovnih mesta sa belinama), ali primamo i kraće tekstove. Prihvatljive su sve vrste stručnih tekstova – akademski radovi, eseji, kritike, prikazi, novinarski tekstovi, itd. – pod uslovom da se dotiču fantastike u nekom od njenih oblika. U slučaju da tekst sadrži citate, obavezno je koristiti APA model citiranja.

STRIPOVi

Strip mora biti originalno i neobjavljeno delo; do završetka konkursa ne sme biti ponuđen drugom izdavaču. Dužine do dvadeset strana. Na latiničnom pismu..

Primaju se isključivo tekstovi napisani na srpskom ili jezicima sa kojih nije potreban prevod na srpski, u .doc ili .docx datoteci, formatirani na sledeći način: font Times New Roman, veličina fonta 12 pt, prored 1,5 pt, Justify poravnanje. Za navođenje dijaloga koristiti srpske navodnike („“), nikako crte. Uz tekstove priložiti kratku biografiju (do 100 reči), formatiranu na isti način.

Tekstove slati na mejl konkurs@fantasticnivodic.com. Mejl nasloviti „ZA KONKURS“, praćeno kategorijom za koju se konkuriše, npr. „ZA KONKURS – POEZIJA“. Ako autor konkuriše u više kategorija, neka za svaku pošalje poseban mejl.

Slanjem teksta autor prihvata da će isti, u slučaju prihvatanja, proći uređivanje, lekturu i korekturu.

Rok do kada treba dostaviti kratku priču, poemu, stručni tekst ili strip je do 1. 1. 2021.

Strahor priprema reizdanje trilogije “Poslednji grad”

Izdavačka kuća “Strahor” najavljuje  da je u pripremi reizdanje izvrsne trilogije “Poslednji grad”, autora Nebojše Petkovića, u novom ruhu, sređena, ispeglana, doterana, u ukrasnoj kutiji – kako priliči našim izdanjima.

Trilogija na Goodreads-u ima prosečnu ocenu 4,8/5, pa eto nove prilike da do knjige dođe i neka nova publika! Naslovnicu je radio Zoran Jovičić. Još nije poznat datum izlaska cele trilogije, jer zbog obima iste (oko 1400 strana) veliki je posao pred Strahorom.

Originalna “Star Wars” triologija kao radio drama

Kada se prvi put pojavio 1977. godine, Star Wars je oživeo ljubav prema avanturističkom filmu, pa se još tada verovalo da bi mogao da doprinese i ponovnom usponu radio drame.

Zlatno doba radio programa završilo se nekoliko decenija pre toga, pa su sa njim polako nestajale i radio drame. Ideja da bi Star Wars mogao da se emituje i u audio formatu rodila se na Univerzitetu u Kaliforniji, a George Lucas je prodao prava na originalni scenario, muzičke efekte, i to za samo jedan dolar.

Star Wars radio drama je prvi put emitovana u proleće 1981, a slušaoci su tom prilikom mogli da čuju kombinaciju poznatih i nepoznatih glasova, budući da se Mark Hamill čuo kao Luke Skywalker, a Anthony Daniels kao C-3PO, dok su se projektu priključili i neki nepoznati glumci. Prvi deo je tada podeljen na 13 epizoda, koje ukupno traju šest sati, da bi 1983. izašao nastavak Empire Strikes Back, a Return of the Jedi 1996. godine.

Vremenom se nakupilo čak 14 sati radio Zvezdanih ratova, a svoje mesto su pronašli i  u Internet arhivi (Star Wars, The Empire Strikes Back, Return of the Jedi), te na YouTube-u.

„Cena radosti“ Stivena Eriksona u prodaji od 21. maja

Kada je pisac Stiven Erikson gostovao u Beogradu 2016. godine – na “Beokonu”, u druženju sa fanovima otkrio je da radi na svom prvom romanu naučne fantastike! Četiri godine kasnije, autor bestselera, epske „Pripovesti iz Malaške knjige Palih“, dolazi priča o prvom kontaktu i upozorenje za budućnost – roman “Cena radosti: Nožem u srce”.

U Sunčev sistem je, kao predstavnik tri napredne vrste, odaslana tuđinska veštačka inteligencija. Njen zadatak je da spase Zemljin ekosistem kojem najveću pretnju predstavlja čovečanstvo. Ali istovremeno su i ljudi deo sistema, tako da veštačka inteligencija mora da bira: treba li da spase čovečanstvo ili da ga zbriše? Jesmo li vredni spasavanja?

Ta veštačka inteligencija je svemoćna. Stoga ona postavlja određene uslove. Nasilje je sada onemogućeno, masovno uništenje prirodnih resursa takođe. Hrana i voda će biti obezbeđeni svima kojima su zaista potrebni. Više ne možete čak ni da maltretirate nekoga na internetu. Stari obrasci ponašanja više ne važe. Ali izvesni, na uvrede osetljivi američki predsednik i dalje je neraskidivo vezan sa poznu fazu kapitalizma. Možemo li da se prilagodimo? I da li smo spremni da se odreknemo slobodne volje zarad sveta bez nasilja?

Kako biste vi postupili? Kako biste se osećali? Koja pitanja možete da postavite – koja pitanja smete da postavite – kad jedini mogući odgovori dolaze od običnog ljudskog lica koje vidite u ogledalu?

Erikson bez zadrške u romanu „Cena radosti“ iznosi oštar pogled na to gde je čovečanstvo trenutno i kuda idemo, zaprepašćujuće stvari koje vas nagone na razmišljanje, i na monumentalne promene koje moraju da se dogode kako bi nas izvukle iz spirale smrti.

U najboljem maniru žanra naučne fantastike, Erikson gradi svet onako kako to čini i u „Malaškom serijalu“, ali sve to primenjuje na naše okruženje.

Osim studija arheologije i antropologije, Stiven Erikson je završio i kurs kreativnog pisanja u Književnoj radionici Ajove. Posle višegodišnjeg boravka u Velikoj Britaniji, vratio se u Kanadu i sada živi u Vinipegu.