Deseta zombi šetnja na ulicama Beograda

Deseti beogradski “Zombie walk” održaće se u subotu, 30. septembra, u okviru 17. Festivala srpskog filma fantastike.

Šetnja zombija ima za cilj promociju filmske umetnosti i segmenta koji se bavi scenskom maskom, šminkom i specijalnim efektima. Šminkanje učesnika počinje u 11 časova, dok će sama šetnja krenuti u 15h časova ispred mts Dvorane (Trg Nikole Pašića).

Kao i svake godine biće dodeljeno 6 nagrada za najbolje maske u 3 kategorija: Miss Zombie Walka, Mister Zombie Walka i Little miss/mister zombie sunshine (najbolje dete zombi), kao i njihove šminkere.

Šetnja, kao i sam Festival, će tradicionalno imati humanitarni karakter jer će u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda biti prikupljana sredstva za odeljenje dečije onkologije Insititututa za onkologiju i radiologiju Srbije.

Miroslav Lakobrija, direktor festivala je povodom desete jubilarne šetnje izjavio: “Kada smo 2012. pokrenuli Prvu zombi šetnju, koja je tada kao i sada, bila održana u sklopu Festivala srpskog filma fantastike, nismo ni slutuli da će ona postati svojevrsna tradicija i nešto što će biti sastavni deo svakog sledećeg našeg Festivala, kao i nešto što će ga najbolje promovisati. Ono na šta sam posebno ponosan je da je svaka šetnja imala humanitarni karakter, da su svake godine na desetine maskara i šminkera potpuno besplatno šminkali više stotina prijavljenih gradjana, ali i da je šetnja od samog nastanka bila mesto koje okuplja ljude (ali i životinje, pošto je pet friendly) svih generacija i da ujedno ima porodični karakter tako da sad već imamo porodice koje nam godinama unazad dolaze u punom sastavu i maskiraju se u različite likove”.

Sedamnaesti Festival srpskog filma fantastike (FSFF) biće održan od 29. septembra do 1. oktobra u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Festival će u petak, 29. septembra u 19 časova biti otvoren projekcijom filma “Restore point” (Tačka povratka) reditelja Roberta Hloza (manjiska srpska koprodukcija). Film je smešten u 2041. godinu u kojoj je svet na ivici propasti. Nauka je dala čovečanstvu sposobnost da žrtve nasilnih zločina vrati u život, omogućavajući ambicioznom detektivu da reši slučaj ubijenog para tako što će vratiti jednog od njih nazad u život.

U takmičarskom programu naći će se 27 filmova iz Srbije, regiona i sveta, od ukupno 41 prijavljenih. Za nagradu “Koskar“ takmičiće se filmovi podeljeni u četiri selekcije: međunarodna, regionalna, domaća i selekcija “Fantastični klinci”. Od ove godine uvedena je nova takmičarska kategorija “Mali Koskar” koja se dodeljuje za mlade autore do 17 godina.

„Rusalka“ u zaječarskom pozorištu

U Narodnom pozorištu Timočke krajine „Zoran Radmilović“ u Zaječaru, u petak 29. septembra, biće premijerno izvedena predstava „Rusalka“, po tekstu i u režiji Vesne Stanković.

Igraju zaječarski glumci Ana Bretšnajder, Nataša Petrović, Miloš Tanasković, Jelena Rajić, Branislav Mijatović i Gabrijel Bećarević.

Kako se najavljuje, biće to predstava o vlaškoj magiji, običajima,verovanjima i drevnim magijskim ritualima Vlaha iz istočne Srbije, ispričana na duhovit način, tako da će publiku nasmejati i zaintrigirati da li je reč o običnom sujeverju ili ipak „ima tu nešto“.

Reditelj Ričard Stenli gostuje na Festivalu srpskog filma fantastike

Kultni reditelj Ričard Stenli biće specijalni gost ovogodišnjeg Festivala srpskog filma fantastike koji se održava od 29. septembra do 1. oktobra u Dvorani kulturnog centra, potvrdio je danas FoNetu selektor festivala Jovan Ristić.

Festival ima takmičarske programe u domaćoj, regionalnoj i svetskoj selekciji, a filmovi se nadmeću za nagradu ‘Koskar“ što kako navodi Ristić, „kosturski Oskar“, jer festival baštini fantastiku, horor i fantaziju.

„Nagrade dodeljujemo prevashodno za kratkometražne domaće filmove, ali smo vremenom uključili i međunarodne filmove zbog takmičenja, razmene informacija, da ljudi vide kakva su kretanja u svetu i u regionu bivše Jugoslavije – šta se snima, šta se radi“, objasnio je Ristić, prenosi FoNet.

U srpskoj selekciji dodeljuju se tri nagrade – za najbolji film, režiju i scenario, dok se u ostalima selekcijama dodeljuje po jedna za najbolji regionalni i najbolji svetski film.

Ristić je najavio i dve premijere – češkog filma „Restore point“, koji će biti prikazan prvog dana festivala i američko-srpskog filma „Osam očiju“, kojim će festival biti zatvoren.

„Kao i svake godine imaćemo Zombi šetnju, koja je planorana za subotu“, rekao je Rustić dodajući da će najuspešnijim kreacijama biti dodeljene nagrade.

Preminuo legendarni irski glumac Majkl Gambon

Britanski glumac ser Majkl Gambon preminuo je od posledica upale pluća u bolnici, u 83. godini. Svoju šezdesetogodišnju karijeru počeo je još sa Lorensom Olivijeom, ali je i mlađoj publici postao omiljen po liku Albusa Dambldora u filmovima o Hariju Poteru.

„Veoma nam je žao što moramo da objavimo da je ser Majkl Gambon preminuo. Voljeni otac i suprug, Majkl je preminuo mirno u bolnici okružen svojom suprugom En i sinom Fergusom“, navodi se u saopštenju njegovog publiciste.

Rođen je u Dablinu u porodici kojoj je karijera na sceni bila potpuno strana ideja, majka mu je bila krojačica a otac inženjer. Školu je napustio sa 15 godina i zaposlio se kao šegrt. Do 21. godine je postao kvalifikovani inženjer, ali je posle samo godinu dana tog posla odlučio da postane glumac.

Legenda britanskog glumišta, Gambon je za života osvojio četiri nagrade Bafta, a ostaće upamćen po izuzetnom dijapazonu uloga od televizije, filma, radija i pozorišta.

Neke od najpopularnijih uloga su mu detektiv Žil Megre u Aj-Ti-Vijevoj seriji Megre, kao i u Bi-Bi-Sijevoj seriji The Singing Detective. Ipak, za mnoge – naročito mlađe generacije, on će jednostavno ostati upamćen kao čuveni čarobnjak Albus Damblodor iz serijala o Hariju Poteru, gde je, posle prva dva dela serijala, zamenio preminulog Ričarda Harisa i potom u preostalih šest filmova bio upravnik Hogvortsa (u spin-of serijlu Fantastična stvorenja mlađeg Dambldora tumači Džad Lou). 

Karijeru u pozorištu počeo je u Otelu u teatru Gejts u Dablinu 1962. godine i od tada nije prestajao da se pojavljuje u brojnim pozorištima. Odlikovan je za viteza 1998. godine za doprinos kulturi i industriji zabave.

Dođite na zombi šetnju!

Dođite na najstrašniji događaj u Beogradu, 10. Zombi šetnju koja se organizuje u okviru Festivala srpskog filma fantastike!

Ako želite biti deo ove uzbudljive avanture, prijavite se kao volonter-model! Naši profesionalci će vas pretvoriti u pravog zombija, a vi ćete se pridružiti šetnji kao deo naše strašne ekipe! Prijavite se sada i doživite nezaboravan dan, sa svojim društvom i porodicom!

Datum: 30. septembar
Lokacija: MTS dvorana na Trgu Nikole Pašića
Prijavite se za besplatno šminkanje putem e-mail adrese: zombiewalkbelgrade@gmail.com i rezervišite svoje mesto u hordi zombija!

Andrićeva nagrada Tuševljakoviću za zbirku “Hangar za snove”

Žiri Andrićeve nagrade, u sastavu: dr Branko Vraneš (predsednik), dr Mina Đurić i dr Marko Avramović, detaljno razmotrivši zbirke pripovedaka i priče objavljene u periodici 2022. godine, na završnoj sednici održanoj 22. septembra 2023. godine u Zadužbini Ive Andrića, jednoglasno je doneo odluku da se Andrićeva nagrada za 2022. godinu dodeli Darku Tuševljakoviću za zbirku priča Hangar za snove (Sombor, Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“, 2022) – javlja Art-Anima.

„Darko Tuševljaković stvara intrigantan i autentičan pripovedni svet, koji obnavlja književne tradicije srpske fantastike. Piščeve distopijske vizije prožete su elementima horora, naučne leksike i filmske tehnike, premda uveliko prevazilaze okvire žanrovske proze. Knjiga Hangar za snove ističe se po liričnosti i ekspresivnosti izraza, bogatstvu imaginacije, duhovitom poigravanju sa horizontom očekivanja čitalaca i smislu za savremenost“, navodi se u obrazloženju žirija.

Nagrada će biti uručena u Zadužbini Ive Andrića, 10. oktobra, na dan piščevog rođenja, u 11 časova.

Darko Tuševljaković je rođen 1978. u Zenici, BiH. Prvu priču je objavio 2002. godine u regionalnoj antologiji priređenoj u saradnji s Uneskom i od tada objavljuje kraću i dužu prozu u raznim časopisima i antologijama u zemlji i regionu. Godine 2004. dobio je nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolju novelu. Dosad je objavio tri zbirke priča (Ljudske vibracije, Naknadne istine i Hangar za snove), kao i četiri romana (Senka naše želje, Jaz, Jegermajster i Uzvišenost). Dela su mu se našla u užim i najužim izborima za NIN-ovu i Vitalovu nagradu. Za roman Jaz dobio je 2017. Evropsku nagradu za književnost, a za zbirku priča Hangar za snove pripala mu je Andrićeva nagrada 2023 godine. Živi u Beogradu i radi kao urednik i prevodilac.

Objavljen roman “E, jbg!” ruskog pisca Vladimira Kovaljenka

Upravo je u izdanju Presinga objavljen prevod romana E, jbg! (2018) mladog ruskog pisca Vladimira Kovaljenka, koji je u Rusiji postigao veliki uspeh i kod publike i kod kritičara, javlja Art-Anima.

Roman pripada u Rusiji vrlo razvijenoj tradiciji metafizičke fantastike kakvu poznajemo iz dela Gogolja, Bulgakova ili Dostojevskog i daje značajan doprinos žanru iz perspektive savremenog trenutka.

Smrt skromnog peterburškog penzionera pokreće čitav lanac sličnih, neobičnih i neobjašnjivih smrti, dok knjiga koju novinar žute štampe ukrade iz žrtvinog stana, ukazuje da se iza svega krije sukob od kog zavisi ne samo sudbina Rusije, nego i sveta. Kroz furioznu i dinamičnu potragu za rešenjem misterije, kao i ličnu potragu za smislom sopstvenog postojanja, novinar se sreće sa afričkim bogovima, tajkunima, agentima malo poznatih ali moćnih tajnih službi, lekarima koji ljudima obećavaju besmrtnost u ovom svetu, mrtvim piscima, oživelim predmetima, pa i Postmodernom lično.

Prevodilac romana Vladimir Kolarić, autor je i pogovora u kome kaže: „Roman savremenog ruskog pisca Vladimira Kovaljenka je veoma čitljiv, duhovit, svež i inventivan. Iako podnaslov sugeriše da je ovo roman o pisanju i piscima, on se bavi osnovnim tajnama pred kojima svi mi stojimo, vraćajući dostojanstvo književnosti, koja i u značajno drugačijem obliku od klasične ruske literature, ali u kontinuitetu sa njom, ostaje kadra da se suoči sa onim najvažnijim u našim životima.“

Vladimir Kovaljenko je autor romana E, jbg!, Ispod noktiju, Ništa i Tok Tok. Njegova dela su nominovana za najprestižnije ruske nagrade, kakve su „Nos“, „Velika knjiga“ i „Jasna Poljana“ i dobitnik je ugledne nagrade za mlade pisce FIKŠN 35. Učestvovao je u brojnim forumima, književnim susretima i seminarima i pobednik je značajnog ruskog spisateljskog foruma „Lipki“. Predavač je na univerzitetu u Sankt Peterburgu i redovno drži javna predavanja na teme savremene i sovjetske ruske književnosti. Objavljuje u časopisima Neva, Don, Diskurs, Vatnikstan, Najdi Lesoruba i Distonija.

Knjiga je štampana u mekom povezu, sadrži 130 strana, a može da se naruči preko sajta izdavača po ceni od 810 dinara.

Fanzin “Emitor” stigao do broja 500!

Emitor je pokrenut davne 1981. godine. Urednik prvog broja bio je Boban Knežević, a saradnici Zoran Živković, Radmilo Anđelković, Vladimir Vesović. Svi oni ostavili su izuzetan trag u istoriji srpske fantastike, a u slučaju Živkovića možemo govoriti i o svetskim razmerama. Među autorima koji su svojim tekstovima, pričama i grafičkim prilozima popunjavali stranice fanzina, nebrojeno je onih koji su kasnije stasavali u vrhunske stvaraoce i važne činioce srpske kulturne scene.

Od pokretanja fanzina protekle su 42 godine, a jedan od važnijih momenata zabeležen je 2004. godine, kada je na evropskoj SF konvenciji „Eurocon“ održanoj u Plovdivu, Emitor osvojio prestižno priznanje za najbolji časopis te vrste na starom kontinentu.

Jubilarno izdanje jednog fanzina sa ovakvom istorijom i značajem zaslužuje poseban tretman. Želja uredništva bila je da 500. broj bude urađen na reprezentativan način i da se u u ovom posebnom izdanju, predstavi presek dosadašnjih aktivnosti kako u vezi sa samim fanzinom tako i sa funkcionisanjem Društva „Lazar Komarčić“.

U ovom broju objavljeno je sedam kratkih priča nekih od najpoznatijih domaćih autora fantastike (Goran Skrobonja, Adrijan Sarajlija, Pavle Zelić, Miloš Petrik, Zoran Nešković, Boško Martinović, Milan Peca Popović), prikaza i eseja (Ilija Bakić, Tijana Tropin, Miloš Jocić, Ratko R. Radunović, Goran Skrobonja, Aleksandar Manić), a posebna pažnja posvećena je istoriji Društva u tekstovima o bogatom tribinskom programu „Lazara Komarčića“ i klupskim književnim konkursima. Oba potonja priloga potpisuje Miodrag Milovanović.

„Prvi (tekst) sadrži praktično spisak svih sastanaka Društva do kojih sam uspeo da dođem korišćenjem svih mogućih i nemogućih izvora“, navodi Milovanović u reči urednika. „Veliku zahvalnost dugujem Aleksandru B. Nedeljkoviću, koji je vredno beležio utiske sa sastanaka Društva u proteklih četrdesetak godina i čija arhiva predstavlja pravo blago za buduće izučavaoce popularne kulture na našim prostorima koju svakako treba sačuvati za buduće generacije.“

„Spisak je obogaćen fotografijama sa samih sastanaka do kojih sam uspeo da dođem, ali koje reprezentuju samo mali deo dešavanja, što zbog prostora koji je, naravno, ograničen, što zbog toga što prvih godina smo veoma malo pažnje posvećivali beleženju samih sastanak i čuvanju sećanja na njih“, napominje Milovanović.

Drugi prilog posvećen je istoriji internih konkursa Društva tokom osamdesetih godina prošlog veka.

„Pokušao sam da dođem do što većeg broja informacija o učesnicima i pričama, kao i podacima gde su pojedine priče kasnije objavljene. Iz priloženog se vidi da su mnogi danas vodeći pisci žanrovske književnosti svoje prve korake imali na ovim konkursima“, naglašava Miodrag Milovanović.

Naslovnu ilustraciju 500. broja Emitora uradio je Aleksa Gajić. Fanzin sadrži 270 strana a cena izdanja je 1.000 dinara. Naručivanje se može izvršiti preko fejsbuk strane Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ ili adrese lazarkomarcic@gmail.com.

Skrećemo vam vam pažnju i na adresu sa koje je moguće besplatno preuzeti neke od skeniranih brojeva Emitora, među kojima su i skenovi prva tri broja iz 1981. i 1982. godine.

SADRŽAJ

• Reč urednika
• Adrijan Sarajlija – Kompleks Bauman-Kozlovski
• Goran Skrobonja – Pad kuće Kinski
• Zoran Nešković – Čovek koji je poklanjao proleće
• Miloš Petrik – Nezamenljivi
• Boško Martinović – Noć
• Milan Peca Nikolić – Kolekcionar
• Pavle Zelić – Crno pseto, beli kojot
• Miodrag Milovanović – Programi Društva „Lazar Komarčić“ od osnivanja do danas
• Miodrag Milovanović – Interni konkursi Društva u osamdesetim
• Ratko Radunović – Duge šezdesete
• Ilija Bakić – Brus Sterling, (ne)znani nam savremenik ili razotkriveno ružno lice blagostanja ili od prosperiteta do nuklearne odmazde
• Miloš Jocić – Apokalipsa drveta i čoveka: ekokritičko čitanje i ekofantastika u romanu 1999 Borislava Pekića
• Goran Skrobonja – Prevođenje kao usud
• Tijana Tropin – Distopija utopijskog tipa: Gajba Aleksandra Gubaša
• Aleksandar Manić – Naučna fantastika kao kritika stvarnosti početkom 50-ih godina XX veka

Američki film sniman u Srbiji ekskluzivno za publiku FSFF-a

Sedamnaesti Festival srpskog filma fantastike (FSFF) biće održan od 29. septembra do 1. oktobra u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Kao filmska ekskluziva, na festivalu će u nedelju, 1. oktobra u 20 časova biti prikazan film „Osam očiju“ (Eight Eyes) autora Ostina Dženingsa koji je sniman u Srbiji.

Radnja filma prati mladi par iz SAD koji turistički posećuje Beograd u nadi da će u stranoj sredini rešiti bračnu krizu. Nakon što upadnu na svadbu nepoznatim ljudima, par sreće ljubaznog, enigmatičnog Svetog Petra, koji ih ubrzo ubedi kako želi da im približi vrednosti Balkana.

Doprinos ostvarenju „Osam očiju“ dali su i dva domaća autora, Miroslav Lakobrija, direktor FSFF koji potpisuje specijalne efekte, a poseban pečat filmu dao je pisac, novinar i pravnik, suosnivač Festivala srpskog filma fantastike Jovan Ristić u ulozi ujaka Svetog Petra. Radnja se dešava u Srbiji i Makedoniji, a film je u celosti snimljen u Srbiji.

„U potpunosti snimljen na lokacijama u Srbiji i Makedoniji na 16mm filmskoj traci Osam očiju se podjednako oslanja na istočnoevropsku žanrovsku kinematografiju i američke horor filmove iz 70-ih. Film je smešten među ruševine bivše Jugoslavije i njegovom nastanku značajno je doprinela i lokalna glumačka postava i ekipa uz čiju pomoć smo autentično prikazali okruženje u koje je ovaj film smešten“, navodi se u izjavi reditelja filma Ostina Dženingsa.

U takmičarskom programu 17. FSFF naći će se 27 filmova iz Srbije, regiona i sveta koji će se takmičiti za nagradu „Koskar“. Od ove godine uvedena je nova takmičarska selekcija „Fantastični klinci“ u okviru koje će se mladi autori do 17 godina takmičiti za priznanje „Mali Koskar“.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Emitor, broj PET STOTINA!

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

Veliki i važan jubilej za naše malo društvo: Slavimo petstoti broj (500!) i 43. godinu postojanja vašeg i našeg omiljenog SF fanzina.

A EMITOR 500 sadrži sve ono što smo navikli: kratke priče, prikazi, eseji, i mnogo toga još, sve vezano za fantastičko stvaralaštvo i istoriju Društva, ali na megalomanskih 200+ strana.

Naslovnica: Aleksa Gajić.

Priče: Adrijan Sarajlija, Goran Skrobonja, Miloš Petrik, Zoran Nešković, Boško Martinović, Milan Peca Popović, Pavle Zelić

Istorija: o klupskim književnim konkursima; sve tribine društva Lazar Komarčić.

Teorija i praksa: Ratko Radunović, Tijana Tropin, Ilija Bakić, Miloš Jocić, Goran Skrobonja.
Moderatori: Mića, urednik Emitora i srpska i jugoslovenska SF legenda, i Žarko, predsednik Društva.