Bananice se jedu na setu "Sluškinjine priče"

Nina Kiridžija, odnosno Nina Kiri, srpska glumica koja tumači ulogu Alme u seriji “Sluškinjina priča”, podelila je na setu svojim koleginicama popularni slatkiš iz Srbije.

Na jednoj od fotografija pokazala je kako s drugim koleginicama iz serije, holivudskim glumicama, jede srpske bananice.

Njena porodica se preselila u Vankuver, u Kanadi, gde je prvo počela da glumi u školskom pozorištu. Profesionalno je na sceni počev od 2007. godine.

Prvo Ninino pojavljivanje na TV-u bila je kratka uloga u filmu na Diznijevom kanalu 2011. godine, “Charming Geek”.

Nina Kiri je nakon pojavljivanja u filmu “Cleo” imala glavne uloge u tri horor filma: “Let Her Out” (2016), “The Haunted House on Kirbi Road” (2016) i “The Heretics” (2017), a uloga u tom filmu donela joj je nagradu za najbolju glumicu na festivalu “Buffalo Dreams”.

Potom stiče planetarnu popularnost glumeći Almu od 2017. godine u televizijskoj seriji “Sluškinjina priča”, u kojoj učestvuje od prve epizode.

Kućica za hobite i u Batočini!

Kragujevački arhitekta i umetnik Nagib Ismailović napravio je kućicu za hobite inspirisan Tolkinovim svetom i romanima ali i starom slovenskom mitologijom i istorijom. Kućica se nalazi u Batočini u okviru zabavnog parka ,,Bora lavirint’’ i vraća nas u svet bajki, detinjstva i mašte.

,,Da li avanture moraju da se završe? Verovatno ne. Neko drugi će uvek morati da nastavi priču’’. Ovo je jedan od citata iz Tolkinovog romana ,,Hobit’’ koji kao da opisuje kragujevačkog arhitektu i umetnika Nagiba Ismailovića koji je u okviru zabavnog parka ,,Bora lavirint’’ u Batočini za godinu dana napravio kućicu za hobite.

Bio sam tu i dizajner, bio sam tu i projektant a onda sam bio i majstor, dakle bio sam skup više majstora a to je već umetnost. Mnogo tu ima materijala počev od raznih komponenata jer sve je to mnogo bilo teško, teško je bilo dovući te materijale i kamen sam vukao dovde 140 kilometara. Stene moraju biti u formi kamena, morate da prikažete kao da su nagrižene vremenom, a tu su i okrugla vrata koja sam uradio od hrasta, gde sam prikazao stari srpski hrast a vrata su okrugla da bi davala toplinu,kaže Nagib Ismailović- arhitekta i umetnik.

Kada zakoračite u kućicu za hobite ušli ste u bajku. Pred vama se otvaraju kružna hrastova vrata i vode vas u uske hodnike sa pet prostorija visine greda do metar i pedeset. U centru je ognjište a sama unutrašnjost prostire se na 85 kvadrata.

“Kroz sve to ja prikazujem i srpsku istoriju zato što počinjemo sa pragovima gde dete svaki put mora da preskoči prag, a onda sam napravio deci namerno uže prolaze gde oni moraju da se provlače. Pri tome sam vodio računa da deci stvorim onaj imaginarni svet pa sam napravio i tajna vrata da se oni igraju i pitaju pa gde su ta tajna vrata, pa da ih traže, da se igraju kao žmurke, da im se to dočara i onda je i to jedna vrsta malog lavirinta unutra”, rekao je Ismailović.

Hobitska kuća nalazi se u okviru zabavnog parka ,,Bora lavirint’’ u Batočini koji se prostire na skoro tri hektara. Kućica će pre svega biti namenjena deci ali i odraslima koji su zadržali to dete u sebi.

“To je jedan čaroban svet, ja sam ga tako i stvorio. Čitao sam Tolkina i sam Tolkin se vraćao u istoriju a i ja sam se vraćao u istoriju i drago mi je što sam se vratio. Ovde sam prikazao i deo segmenata moje stare kuće, gde sam živeo pa sam prikazao i one kamarice, a tu je i bunar kako bi rekli bunar želja iz bajke princeza i žabac”, izjavio je Ismailović.

“Još iza ugla možda nas čeka, nov put ili tajna kapija neka’’- kućica za hobite budi maštu i uvodi nas u čarobni svet bajki.

Sedma epizoda “Kosingasa” večeras u 23.00 – “Suđaje” I deo

Večeras sledi nova epizoda Kosingasa – Suđaje I deo. Na I programu radija Novi Sad u 23.00. a zatim ubrzo i na podkastu.

Zbog video kasete „Sabrina, veštica tinejdžerka" decenijama imala krivični dosije

Žena u Americi 20 godina nije znala da ima krivični dosije. Za njom je raspisan nalog za hapšenje, optužena je za krivično delo pronevere i 20 godina su je odbijali na razgovorima za posao – sve zbog video kasete serije Sabrina, veštica tinejdžerka.

Keron Mekbrajd iz Teksasa decenijama je imala krivični dosije, zbog toga što 1999. godine nije vratila kasetu ove popularne serije u video-klub. Ona nije znala za to sve dok nije pokušala da promeni ime u vozačkoj dozvoli posle venčanja. Kaže i da ona nije gledala kasetu, te da je verovatno iznajmljena na njeno ime.

„To jednostavno nešto što bi mene interesovalo”, rekla je pedesetdvogodišnja Mekbrajd za lokalne medije.

Video kaseta – mala plastična kutija sa namotanom trakom, za one koji su nastavili dalje sa životom – iznajmljena je na njeno ime u klubu u Oklahomi, na Dan zaljubljenih 1999. godine. Nije vraćena u predviđenom roku od 10 dana. Tužioci su tvrdili da je Mekbrajd „samovoljno i nezakonito proneverila” traku, čiju vrednost su procenili na zapanjujućih 58 dolara. Video-klub je zatvoren 2008. godine, u talasu nestanka sličnih radnji koje su se našle pod pritiskom novih striming servisa. Međutim, njen krivični dosije je ostao.

Kada je tim zadužen za izdavanje vozačkih dozvola u Teksasu proverio njenu krivičnu istoriju, saznala je da je optužena za proneveru. Mekbrajd je ispričala da je pozvala kancelariju Okružnog tužioca u Klivlendu, Oklahomi, gde joj je rečenu da se optužnica „odnosi na video kasetu”.

„Morala je da ponovi, pošto je zvučalo ludo”, rekla je.

„Ova devojka se šali sa mnom, zar ne? Nije se šalila”.

Mekbrajd veruje da je zbog formulacije „optužba za proneveru” u poslednjih 20 godina bez objašnjenja odbijena za najmanje pet poslova na koje se prijavljivala.

„To je ozbiljna stvar. Zbog toga smo moja porodica i ja propatili finansijski, zbog poslova koje sam izgubila usled te dve reči. Nešto mora da se nadoknadi”, kaže ona.

Optužnica je sada odbačena, ali Mekbrajd i dalje mora da očisti krivični dosije. Kaže da misli da je muškarac, sa kojim je živela u to vreme, iznajmio kasetu za svoje ćerke. Priča je stigla i do ljudi koji su učestvovali u seriji.

Glavna glumica Melisa Džoan Hart objavila je emodži koji sleže ramenima, dok je druga glumica Karolina Rea rekla: „Ozbiljno, hajde da joj napravimo drevnu skriptu koja će joj pomoći.”

Netfliks je od 2018. do 2020. godine prikazivao novu verziju serije. Nije bila dostupna na video kasetama.

Počela četvrta sezona "Sluškinjine priče": Prve tri epizode puštene ranije

Prve tri epizode, četvrte sezone, popularne serije “Sluškinjina priča” emitovane su ranije, u utorak i to šest sati pre nego što je najavljeno njihovo prikazivanje. Četvrta sezona nosi naslov “Elizabet Mos” po glavnoj junakinji iz serije.

Glumačka ekipa u utorak popodne objavili su vest o emitovanju serije u kratkom video snimku koji je pušten u javnost.

Podsećanja radi, treća sezona “Sluškininjine priče”, emitovana je sve do avgusta 2019. godine, a snimanje četvrte sezone nastavljeno je u martu 2020. godine. Snimanje je, međutim, prekinuto zbog pandemije virusa korone, a nastavljeno je u septemru 2020. godine.

Sluškinjina priča (The Handmaid’s Tale) je američka serija koju je stvorio Brus Miler, kao adaptaciju istoimenog romana kanadske književnice Margaret Atvud. Radnja serije se odvija u alternativnoj sadašnjosti nakon Drugog američkog građanskog rata u kojoj su žene, zvane sluškinje, prisiljene na seksualno i porođajno ropstvo u novostvorenoj državi Gileadu.

Procurile fotografije sa snimanja nastavka serije "Igra prestola"

Snimanje nastavka planetarno popularne serije “Igra prestola” zvanično je počelo, a u javnost su izašle i prve fotografije sa seta.

Serija “House of Dragons”, kako je najavljeno, pratiće vreme pre dešavanja u HBO-ovoj seriji koja je prvi put emitovana 2011. godine.

Nova serija baviće se porodicom Targerijen, a prvi kadrovi snimaju se u Severnoj Irskoj.

Glumac Met Smit i glumica Ema Darsi fotografisani su u toku snimanja scene za prvu polovinu nove sezone serije.

Originalna serija “Igre prestola” naišla je na kritike nakon finalne sezone i načina na koji su scenaristi odlučili da završe priču za koju se vezao ceo svet, a emitovanje “House of Dragons” treba da počne 2022. godine.

U novoj seriji glumiće Pedi Konsidajn, Olivija Kuk, Met Smit, Ema D’Arsi i Fabijan Frankel.

Sezone će imati po 10 epizoda, a Džordž R. R. Martin je koautor i izvršni producent ove serije.

“Čarobnjak iz Oza” vranjskog teatra selektiran za dva festivala

Predstava “Čarobnjak iz Oza” Pozorišta Bora Stanković u Vranju uvrštena je u selekciju dva festivala profesionalnih pozorišta za decu u Srbiji, potvrdio je Vranje News-u umetnički rukovodilac Bojan Jovanović.

Prvi je Zimski festival za decu u Aleksincu, čije je održavanje zbog epidemiološke situacije pomereno za poslednju nedelju maja.

Pored ovog, ista predstava selektovana je i za Festival profesionalnih pozorišta za decu “Mali Joakim”, koji će ove godine biti održan u Gračanici.

Izvođenja “Čarobnjaka iz Oza” planirana su za 12. maj u Gračanici i 27. maj u Aleksincu.

“Čarobnjak iz Oza” bila je u februaru prošle godine prva premijera na dečjoj sceni Pozorišta Bora Stanković u Vranju nakon obnove pozorišne zgrade.

Po motivima dela Frenka Bauma dramatizaciju je uradila Aleksandra Glovacki, a režiju potpisuje Aleksandra Kovačević iz Kraljeva.

U predstavi igraju Jelena Filipović, Marko Nikolić, Stefan Stanojević, Marko Petričević, Žetica Dejanović, Radmila Đorđević, Tamara Stošić, Dragan Živković, Mihael Stošić i Bojan Jovanović.

Kostime i scenografiju je osmislio Stefan Savković, originalne songove na tekstove Aleksandre Glovacki komponovao je Bata Zlatković, za scenski pokret i koreografiju zadužena je Krenare Nevzati Keri, za dizajn svetla Radomir Stamenković, a za šminku Marija Đorđević.

Novo izdanje romana “Puž na padini” braće Strugacki

Jedno od najupečatljivijih dela braće Strugacki, “Puž na padini”, nedavno je doživelo svoje prvo necenzurisano izdanje na srpskom jeziku zahvaljujući izdavačkoj kući Čarobna knjiga, javlja Art-Anima.

Roman je istovremeno i naučnofantastični i humorno alegorijski, a kroz njega braća Strugacki progovaraju o problemima totalitarnih društava i birokratije, o pitanjima identiteta, samospoznaje i straha, ukazujući na opasnosti od obesmišljavanja ljudskog postojanja u vremenu brzog naučnog i društvenog razvoja.

Radnja romana odvija se u dva naporedna sveta. Jedan svet je Uprava, institucija koju vodi nadrealna, kafkijanska birokratija čiji je cilj da upravlja šumom nad kojom je sagrađena. Drugi je šuma, mesto puno straha, čudnih bića, primitivnih ljudi i nasilja. Perec radi u Upravi i žarko želi da poseti šumu. Kandid se srušio u šumi i pokušava da se vrati u Upravu. Njihova putovanja su neobična i prepuna iznenađenja, i ostavljaju čitaoce ispunjene čuđenjem pred tajnama ovog stranog sveta.

Roman, isprva napisan daleke 1965. godine i odmah potom značajno prerađen, objavljen je u celosti tek 1972. Braća Strugacki su Puža na padini smatrali svojim „najsavršenijim i najznačajnijim delom”.

Prevod knjige sa ruskog jezika uradila je Marija Stamenković

Arkadij i Boris Strugacki nesumnjivo su najslavniji autori ruske naučne fantastike na svetu. Tokom decenija, i mnoštvom dela koja su napisali zajedno, razvili su autentičan glas koji ostaje jedinstven kako u ruskim, tako i u svetskim okvirima. Romani su im prevođeni na engleski, nemački, francuski, italijanski i druge jezike, a braća Strugacki su bila i ostala veoma popularna u mnogim zemljama, među kojima su i zemlje bivše Jugoslavije.

Arkadij (1925–1991) je završio Vojni institut za strane jezike u Moskvi i postao prevodilac sa engleskog i japanskog. Sredinom pedesetih započinje karijeru urednika i pisca. Godine 1958. počeo je da piše s bratom Borisom i ta saradnja je potrajala do njegove smrti.

Boris (1933–2012) je završio astronomiju i neko vreme je radio kao astronom i kompjuterski inženjer u opservatoriji, a od 1966. prelazi u profesionalne pisce. Posle bratovljeve smrti, objavio je dva romana pod pseudonimom.

Počela pretplata na novi roman Dejana Ognjanovića – “Prokletije”

Posle romana “Naživo” i “Zavodnik” Dejan Ognjanović je napisao novo delo – “Prokletije”, koje će uskoro izaći iz štampe. Na 400 stranica očekuje vas svojevrsni nastavak romana “Naživo” – bilo bi poželjno pročitati znatno kraće prvo Ognjanovićevo ostvarenje, mada nije nužno.

Šta nas u romanu očekuje? Prena najavi autora – sledeće:

Kraj 1990-ih na prostorima bivše Jugoslavije: jedno ratište se gasi, drugo polako počinje da tinja…

Iza prizemne klanice običnih pljačkaša i ubica vrebaju crne senke nevidljivih upravljača i monstruoznih aktera, sa dalekosežnijim planovima i namerama…

Nakon velike lične tragedije Jovan, veteran okultnog rata u Bosni, povlači se iz borbe.

Godinu dana kasnije, njegov prijatelj i saborac Mladen šalje ga u Toponicu, u psihijatrijsku bolnicu blizu Niša, da ispita niz neobičnih smrti koje bi mogle imati veze sa Crnim Bratstvom.

Ono što Jovan sazna na mestu gde se susreću Razum i Ludilo, i ono što Mladen doživi na Kosovu, u borbenoj akciji gde se sudaraju Ljudi i Zveri, odvešće obojicu, zajedno sa manjom grupom specijalaca, u srce planinskog venca Prokletije – tamo gde se graniče Crna Gora, Srbija (Kosovo) i Albanija – tamo gde se prožimaju Ljudsko, Podljudsko i Nadljudsko…

Tamo gde se susreću genije i ludilo… čovek i natčovek… evolucija i devolucija… telesno i duševno… pradrevno i savremeno… nacionalno i nadnacionalno… najprizemnije i najuzvišenije…

Sudar suprotnosti u žestokom kovitlacu krvi, koji vodi iza krvi, iza mesa… ka Novim/Starim Bogovima? Ili – u Ništavilo?

Pretplata za “Prokletije” traje od 26. aprila do 18. maja. Cena je 900 dinara + PTT troškovi. Roman se objavljuje kao samizdat (Ghoul Press), a stiže u tvrdom povezu.

Kontak i sve detaljne informacije dobijate na mejl: dogstar666 at yahoo dot com

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” (ONLINE): Fantastična čitaonica #87: The Only Good Indians, Stephen Graham Jones

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

Zbog aktuelnih mera za sprečavanje širenje pandemije korona virusa – današnji sastanak se održava online! Budite od 19.00 na Fejskub kanalu LK-a: https://www.facebook.com/events/926700351423732/

Vreme je za horor! Ovog puta u pitanju je savremena američka priča, roman je objavljen prošlog leta i govori o četiri mlada američka Indijanca koje proganjaju demoni prošlosti.

Kritičari knjigu slave kao fenomenalnu mešavinu autentične horor priče i čvrste studije karaktera koja prija i ljubiteljima žanra i ljubiteljima književnosti. Pojedini mediji Džonsa čak pominju kao jednog od najboljih pisaca današnjice. Šta kaže “Lazin” ekspertski panel sastavljen od vas – saznaćemo zajedno.

Tribina je virtuelna na YouTube kanalu Društva.