„Tron“ dobija 3. deo

Treći deo franšize Tron zvaće se Tron: Ares, a potvrđeno je da će se u njemu ponovo pojaviti i Džef Bridžis.

Bridžis je igrao glavnu ulogu u filmu Tron iz 1982. godine i sporednu u nastavku Tron: Legacy iz 2010. godine.

Oba filma bila su komercijalno uspešna, a originalni film danas ima kultni status među ljubiteljima naučne fantastike.

Bridžis je u originalnom filmu tumačio programera Kevina Flina, koji bude zatočen u digitalnom svetu, gde učestvuje u smrtonosnim borbama kako bi se vratio u stvarni svet.

Glumac je nedavno gostovao u podkastu Film Comment, gde je otkrio da glumi u predstojećem nastavku kultnog serijala.

„Ovu subotu počinjem da snimam treći film serijala Tron. Džared Leto je zvezda trećeg filma. Jedva čekam da počnem da radim s njim, divim mu se“, izjavio je Bridžis.

Osim Leta i Bridžisa, u trećem filmu glumiće Greta Li, Evan Piters, Hasan Minhadž, Džodi Tarner-Smit, Arturo Kastro, Kameron Monagan i Džilijan Anderson.

Film režira Joakim Roning, reditelj filmova Maleficent: Mistress of Evil i Pirates of the Caribbean: Dead Men Tell No Tales.

Film će pratiti Aresa (Leto), visoko sofisticirani program koji je zbog opasne misije poslat iz digitalnog u stvarni svet. Scenario za film napisali su Džesi Vigutou i Džek Torn.

Tron: Ares produciraju Leto, Šon Bejli, Džefri Silver, Džastin Springer, Ema Ladbruk, Stiven Lisberger i Rasel Alen. Film će imati premijeru 2025. godine.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Fantastična čitaonica #115: The Book of Love, Kelly Link

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

Pričamo o “Knjizi ljubavi” (The Book of Love) odavno već poznate autorke Keli Link, romanu prvencu koji dolazi posle niza veoma zapaženih zbirki priča. Ovo delo nas vodi kroz magičnu priču o ljubavi u svim njenim oblicima, ispunjenu saosećanjem i duhovitim zapletima.

Pratimo sudbinu Lore, Danijela i Moa koji se nakon godinu dana vraćaju iz mrtvih u svoj mali grad, i moraju ispuniti određene misteriozne zadatke kako bi sačuvali živote i zajednicu. Iako zvuči kao “young adult“, ova knjiga to nije. A delo i zaostavština Keli Link zaslužuju svačiju pažnju.

Moderator: Bojan Butković.

Rasel Krou u glavnoj ulozi u novom horor filmu

U bioskope u junu stiže novi horo film “Egzorcizam” sa Raselom Koruom u glavnoj ulozi. Radnja prati Rasela Kroua kao glumca koji počinje da gubi razum dok snima natprirodni horor film.

Krouu se u glumačkoj posadi pridružuje Rajan Simpkins kao otuđena ćerka njegovog lika, koja počinje da sumnja da su problemi njenog oca zlokobniji od ponovnog povratka u nekadašnje probleme sa zavisnošću, navodi The Hollywood Reporter.

Egzorcizam” je režirao Džošue Džona Milera, a sada je izašao i zvanični trejler.

Predstava "Čarobni svet Harija Potera" odigrana u Pozorištu na Terazijama!

Predstava “Čarobni svet Harija Potera” odigrana je prošle nedelje pred prepunom salom Pozorišta na Terazijama.

Rediteljka i koregrafkinja predstave, Ivana Ilić, kaže da su pripreme za predstavu bile ozbiljne i dugotrajne.

– Spremali smo je nekoliko meseci. Bilo je zanimljivo jer su uloge igrala deca od pet do 17 godina. Ceo koncept predstave je moje viđenje Harija Potera čije filmove i knjige obožavaju milioni dece širom sveta. Potrudili smo se da predstavu razume i publika koja nikada njije pogledala film ili pročitala neku knjigu o čuvenom čarobnjaku. Muzika koju smo koristili u predstavi bila je veoma zanimljiva, od klasičnih dela do popularnih prepoznatljivih melodija. To se sve odlično uklopilo sa likovima Hermione, Harija, Voldemora… – priča ivana i dodaje da su reakcije publike bile fantastične:

– Dobili smo sjajne komentare na račun svih glumaca, a publici su posebno bili interesantni kostimi. Predstava je trajala sat i dvadeset minuta, ali su svi rekli da im je vreme proletelo. Roditelji dece bili su oduševljeni, a ostatak publike nije mogao da veruje da su deca tako dobro odlgumila. Presrećni smo zbog fantastičnih reakcija.

Promocija grafičkog romana 1984 u Češkom centru Beograd

U četvrtak, 25. aprila 2024. godine, od 19 časova, u Češkom centru Beograd (Svetozara Markovića 79) održaće se prezentacija srpskog prevoda grafičkog romana 1984, javlja Art-Anima. Događaj će otvoriti beseda sa autorom knjige češko-japanskim umetnikom Matijašom Namaijom i predstavnikom izdavačke kuće Darkwood Draganom Jovanovićem. Program će voditi Aleksandar Petrović – Aca Seltik.

U klasičnom delu svetske književnosti Orvelovom romanu 1984, koji se s pravom smatra jednim od najbitnijih distopijskih dela dvadesetog veka, predstavljena je mračna i zastrašujuća vizija budućnosti. Totalitarna Okeanija, superdržava koja u romanu služi kao primer Orvelove vizije u praksi, danas je poznata širom planete, možda baš zbog toga što neke od stvarnih svetskih država, prošlih i sadašnjih, nezahvalno nalikuju ovoj fiktivnoj zemlji.

Matijaš Namai kroz detaljan crtež prikazuje sve što je u romanu bitno. Ne boji se ni eksplicitnih scena niti pokušava da sakrije ili omekša surovu viziju Orvelove imaginacije.

Ulaz na promociju je slobodan. Po završetku oficijelnog dela programa, Namai će potpisivati srpska izdanja svog romana, koji će moći da se kupi i na licu mesta. Gostovanje autora podržano je donacijom Czech Literary Centre.

Al Paćino kao sveštenik u novom hororu o egzorcizmu

Al Paćino i Den Stivens udružiće se u horor filmu o egzorcizmu “Ritual” reditelja Dejvida Midela.

Zasnovan na istinitoj priči, film će pratiti dva sveštenika, jednog koji preispituje svoju veru (Stivens) i drugog koji se obračunava sa problematičnom prošlošću (Paćino), piše Variety.

Svoje probleme moraju da ostave po strani kako bi spasli opsednutu mladu ženu kroz tešku i opasnu seriju egzorcizama.

Film je autentičan prikaz Eme Šmit, Amerikanke čija je demonska opsednutost kulminirala mučnim egzorcizmom.

Njen slučaj ostaje najtemeljnije dokumentovani egzorcizam u američkoj istoriji.

“KSIZ Films” je stekao prava na film širom sveta, sa planovima da ga pusti u bioskop 2025. godine.

“Ritual” su napisali Midel i Enriko Natale, a producirali Endru Stivens, Mičel Velč i Natale.

Srbija puna vampira, ucenjivača, manijakalnih serijskih ubica, ukletih splavova…

Reizdanje zbirke “Od šapata do vriska – priče strave i fantastike” Gorana Skrobonje, u izdanju “Lagune”, predstavljeno je sinoć u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.

Delo srpskog pisca horora i fantastike originalno je objavljeno 1996. godine, i do sada nije ponovo izdavano. Zbirka je sastavljena od, kako je istaknuto, „priča koje prikazuju Srbiju u nekom drugom vremenu punom vampira, mutanata, ucenjivača, manijakalnih serijskih ubica, ukletih splavova, liftova koji voze u drugu dimenziju, krvavih kompjuterskih igrica…“

– Zahvaljujući „Laguni“, nove generacije čitalaca u prilici su da se upoznaju sa knjigom koja je, pre bezmalo 30 godina, potpuno promenila recepciju domaće žanrovske književnosti – rekao je Skrobonja.

Autor je dodao da su u ovom delu „sakupljene priče mladog, buntovnog, beskompromisnog i pomalo drskog ljubitelja horora, željnog i spremnog da svoju fascinaciju ovim žanrom podeli sa čitaocima“.

– To je period kad se naše drustvo prvo polako, pa sve brže menjalo. Knjiga obuhvata prvi period mog stvaranja, od sredine osamdesetih do sredine devedesetih godina. Neke od tih priča pokazale su se kao koreni za neka moja kasnija dela. One su svedočanstvo vremena u kom su nastale – pričao je Skrobonja i otkrio da je za naslov bio inspirisan britanskim filmom „From Whisper to a Scream“, i dodao da mu je to, s obzirom na sadržaj dela, „savršeno leglo“.

Urednica izdanja Dubravka Dragović Šehović je napomenula da „Laguna“ ovakva reizdanja ne radi često.

– Nešto mora da bude izuzetno da bismo se upustili u tu avanturu. Goran sjajno piše i sjajno prevodi. Njegova duhovitost se takođe vidi u većini priča. Posebna vrednost zbirke je da je vreme nije „pojelo“ – primetila je Dragović Šehović.

Dodala je da se autor „dobro povezuje sa delovima naše pop kulture“.

– Svaka priča je roman u malom. Originalna, intenzivna i interesantna – zaključila je Dragović Šehović.

Književni kritričar i profesor Aleksandar Jerkov rekao je da je ovo „oblik književnosti koji nam je potreban“.

– To je kultivisana naracija, nema lažne katarze. Milo mi je da je ‘Laguna’ ovu knjigu odlučila da obnovi i oživi. Jedan deo publike više nije tu – rekao je Jerkov.

Kritičar je naveo i jednu, kako je rekao, manu, pričajući o zbirci Skrobonje, svog dugogodišnjeg prijatelja.

– Goranu se omakne poneka rečenica za koju se učini kao da ju je, recimo, preveo sa engleskog – primetio je Jerkov i naglasio da tri priče imaju više od 70 strana, i da to predstavlja „neku vrstu kriptoromana“.

Profesor Rastko Ćirić je napomenuo da je direktno vezan za priču „Gumena duša“, ona je predstavljala „početak zajedničke avanture“ sa Skrobonjom u rok bendu „Rubber Soul Project“.

Glumci iz filma „Veštica iz Blera“ traže retroaktivne isplate

Glumci iz filma Veštica iz Blera traže dodatnu kompenzaciju za svoj rad na filmu, a ujedno zahtevaju da ih konsultuju na svim mogućim nastavcima i novim verzijama.

Film Veštica iz Blera izašao je 1999. godine i ostavio nemerljiv uticaj na horor žanr jer je bio nešto ispred svog vremena.

Glumci Rei Hans (prethodno poznata kao Heder Donahju), Džošua Lenard i Majkls Vilijams poslali su otvoreno pismo studiju Lionsgate, koji sada polaže pravo na franšizu Veštica iz Blera.

Pismo se može videti na Lenardovoj Fejsbuk stranici i u njemu se pominju retroaktivne tantijeme za troje glumaca, jer oni u vreme snimanja nisu imali sindikate poput današnjih ni pravnu zaštitu.

Oni takođe zahtevaju da učestvuju u novim projektima iz ove franšize, koja je u međuvremenu dobila još dva filma, nekoliko romana, stripova, serijal video igara, a sada je najavljen još jedan film.

„Naš film je do sada dvaput ributovan i oba puta bila su razočaranje. Kao insajderi koji su stvorili Vešticu iz Blera, mi smo vam najbolje, a do sada neiskorišćeno oružje“, stoji u pismu.

Još jedan zahtev tiče se osnivanja godišnje stipendije od 60 hiljada dolara za nepoznate, odnosno mlade reditelje koji žele da snime svoj prvi dugometražni film.

Ta suma predstavlja budžet filma Veštica iz Blera iz 1999, koji je na svetskim blagajnama zardio više od 248 miliona dolara.

Troje glumaca bili su nepoznati tokom snimanja filma u režiji Danijela Majrika i Eduarda Sančeza i oni su improvizovali većinu dijaloga.

Takođe su učestvovali u marketinškoj kampanji koja je predstavila njih kao nestale osobe, a na internetu je čak stajalo da su oni zaista nestali i da se pretpostavlja da su mrtvi.

To je od filma napravilo urbanu legendu, a mnogi ističu njegov uticaj na svoje stvaralaštvo i današnji horor žanr.

Sve troje glumaca svojevremeno su dobili po 300 hiljada dolara kako bi predali prava na originalni film.

Promocija zbirke priča „Od šapata do vriska“ Gorana Skrobonje 22. aprila

Priče strave i fantastike „Od šapata do vriska“ Gorana Skrobonje biće predstavljene u ponedeljak 22. aprila u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC. O ovoj knjizi će, pored autora, govoriti i prof. dr Aleksandar Jerkov, književni kritičar, i Dubravka Dragović Šehović, urednica izdanja.

Zbirka našeg najpoznatijeg pisca horora sastavljena je od efektnih, majstorski napisanih priča koje prikazuju Srbiju u nekom drugom vremenu punom vampira, mutanata, ucenjivača, manijakalnih serijskih ubica, ukletih splavova, liftova koji voze u drugu dimenziju, krvavih kompjuterskih igrica… Sve je tako blisko, prepoznatljivo, a ujedno neverovatno mračno i jezivo.

„Zahvaljujući Laguni, nove generacije čitalaca u prilici su da se upoznaju sa knjigom koja je – pre bezmalo trideset godina – potpuno promenila recepciju domaće žanrovske književnosti. U zbirci ’Od šapata do vriska: Priče strave i fantastike’ sakupljene su priče mladog, buntovnog, beskompromisnog i pomalo drskog ljubitelja horora željnog i spremnog da svoju fascinaciju ovim žanrom podeli sa našim čitaocima“, rekao je Skrobonja.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: 50 godina Pegaza, revije za istoriju i teoriju stripa

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

PEGAZ – reviju za istoriju i teoriju stripa i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem – pokrenuo je 1974. godine Žika Bogdanović (1932-2021). U pitanju je najznačajnija publikacija za izučavanje i teoretsko promišljanje devete umetnosti na našim prostorima.

Učestvuju član redakcije Pegaza i teoretičar i istoričar umetnosti Slobodan Ivkov i moderator Borivoj Grbić (društvo ljubitelja stripa MAKSIM).