Ovih pet filmova su jedini horori nominovani za Oskara za najbolji film

Oskari su najpopularnije filmske nagrade koje se svake godine dodeljuju režiserima, glumcima, producentima i drugim ljudima vezanim za stvaranje dela sedme umetnosti u zemljama engleskog govornog područja, a donekle i ostatku sveta.

Tokom godina, najrazličitiji filmovi su dobijali nagrade Američke filmske akademije, ali ostvarenja jednog žanra su skoro u potpunosti bila isključena iz razmatranja za ovo priznanje. U pitanju su, naravno, horori. Verovali ili ne, samo pet ostvarenja ovog žanra nominovano je za najrprestižnijeg Oskara do sada, a o kojim filmovima se radi, saznajte u narednim redovima…

The Exorcist (1973)

Ovaj film Vilijama Fridkina prvi je horor nominovan za Oskara za najbolji film, a osim ove, imao je još devet nominacija. The Excorcist je filmska priča o devojčici koju su zaposeli demoni i pokušaju njene majke da je spasi kroz egzorcizam koji sprovode katolički sveštenici.

Get Out (2017)

Get Out (2017) je horor o afroameričkom mladiću koji otkriva šokantne tajne kada upozna roditelje svoje bele devojke. Ovaj film Džordana Pila nominovan je za Oskara u četri kategorije, uključujući i onu za najbolji film, a prestižnu nagradu dobio je u kategoriji za najbolji originalni scenario.

Jaws (1975)

Remek-delo Stivena Spilberga o velikoj beloj ajkuli koja napada ljude na obali jednog turističkog gradića bio je prvi letnji blokbaster i film sa najvećom zaradom do izlaska Ratova zvezda. Jaws je nominovan za četiri Oskara i nagrađen sa tri statue Američke filmske akademije, ali, nažalost, među njima se ne nalazi ona najvažnija, za najbolji film.

The Silence of the Lambs (1991)

The Silence of the Lambs je za sada jedini horor nagrađen Oskarom za najbolji film, i ne samo to, ovaj jezivi film o potrazi za serijskim ubicom dobio je Oskara i u još četiri prestižne kategorije (Najbolji režiser, Najbolja glumica u glavnoj ulozi, Najbolji glumac u glavnoj ulozi i Najbolji adaptirani scenario).

The Sixth Sense (1999)

Paranormalni horor The Sixth Sense bio je drugi film sa najvećom zaradom u 1999. Ovaj film o dečaku koji može da razgovara s mrtvima je ujedno nominovan za Oskara u čak šest kategorija, uključujući i onu za najbolji film, ali je, nažalost, ostao bez statue Američke filmske akademije.

Druga knjiga serijala „Doba ludosti“ Džoa Aberkrombija u prodaji od 30. aprila

„Iz čista mira“ je drugi roman trilogije „Doba ludosti“ Džoa Aberkrombija, jednog od najpopularnijih pisaca „novog talasa“ epske fantastike.

Savina dan Glokta, nekada najmoćnija poslovna žena Adove, shvata da su njena sposobnost procene, ugled i bogatstvo ozbiljno načeti. Svejedno, neće odustati od ogromnih ambicija, i nikakvi obziri je neće sprečiti da ih ostvari.

Za junake poput Lea dan Broka i Staura Mračnog, ljude srećne jedino kad u ruci drže mač, mir predstavlja mučenje koje treba okončati što je pre moguće. Zato stare mržnje treba razbuditi, nove saveznike pronaći, dok nova vladarka Afrita mora da ovlada dugim okom… pre nego što je ono ubije.

Nemir zadire u sve slojeve društva. Razbijači i dalje vrebaju iz senke, kuju zavere da oslobode običnog čoveka, dok se plemstvo grabi za dodatne privilegije. Kralj Orso pokušava da nađe bezbedan put kroz politički lavirint pun smrtonosnih opasnosti, ali se njegovi neprijatelji – i njegovi dugovi – samo umnožavaju.
Stare običaje i stare vođe niko više ne poštuje, ali ljudi spremni da ugrabe vlast brzo će otkriti da nijedno savezništvo, nijedno prijateljstvo i nijedan mir ne traju doveka.

Aberkrombi je neprikosnoveni kralj savremene grimdark fantastike. Ako pitate Aberkrombijeve obožavaoce šta ga izdvaja među piscima, dobićete uvek isti odgovor: junaci, sjajna karakterizacija likova. Epska fantastika za moderno doba – dinamična, uzbudljiva, nasilna i puna humora…

Komplet stranica prve verzije knjige o Hariju Poteru prodat za 37.500 funti

Jedini poznati preživeli komplet stranica prve verzije knjige Džoane Roling “Hari Poter i kamen mudraca”, štampanih za potrebe recenzije, prodat je za 37.500 funti nakon što je izazvao “priličan potres” na aukciji.

Nikad dosad viđeni neispravljeni papiri verzija su knjige koja je poslata pre završne lekture i sastoji se od 224 numerisane stranice na 109 listova.

Komplet je prodat za skoro duplo veću pretprodajnu procenu od 20.000 funti, nakon što je privatni kolekcionar koji je telefonom licitirao iz inostranstva pobedio na žestokom tenderu.

Taj primerak knjige poslala je u februaru 1997. Rosamund Voker, menadžer marketinga dečijih knjiga u Blumsberiju Fioni Voters, recenzentu dečijih knjiga.

U propratnom pismu, Voker je napisala: „Draga Fiona, ‘Hari Poter i kamen mudraca’ Džoane Rouling. Priložila sam rukopis kao što sam obećala… Bila bih veoma zahvalna ako biste mi mogli dati svoje komentare za citate pre objavljivanja”.

Mesec dana kasnije, Voters je odgovorila: „Jednostavno mi se dopala ta knjiga. Postoji nešto u vezi sa Harijem Poterom što me podseća na Čarlija Baketa u ‘Čarliju i fabrici čokolade'”.

Citat Fione Voters je korišćen kao recenzija na poleđini prvog izdanja knjige.

Klajv Mos, šef odeljenja za knjige, rukopise i papire aukcijske kuće “Chiswick Auctions”, rekao je: „Oduševljeni smo rezultatom ovog jedinog danas poznatog preživelog kompleta listova koji se prvi put pojavio na tržištu i izazvao veliku pometnju”.

“Očekivali smo žestoko nadmetanje, jer nude jedinstven uvid u ono što je postalo kultno delo u istoriji književnosti”, dodao je.

Kako je Hičkok svoje strahove i traume pretvarao u filmove

Jedini način da se suočim sa svojim strahovima jeste da o njima snimam filmove. Ja sam filantrop – pružam ljudima ono što oni žele. Ljudi vole da osete užas i strah, zato se uvek postaram da publika pati što više. Ovako je govorio rodonačelnik horora i psihološkog trilera Alfred Hičkok koji je preminuo na današnji dan 1980. godine.

Poznat po tome što se pojavljivao u skoro svakom svom filmu, u gotovo šest decenija dugoj i bogatoj karijeri režirao je više od 50 filmova, od kojih je 16 imalo nominaciju za Oskara.

Premda je Hičkok još za života postao izuzetno popularan, većina kritičara tog vremena nije previše cenila njegov rediteljski rad. „Rebeka“ je jedini njegov film koji je dobio Oskara. Godine 1967. dobio je nagradu „Irvin G. Talberg“ za životno delo, ali nikad lično nije primio Akademijinu nagradu za životno delo.

Hičkok je imao oko 25 godina i status profesionalnog reditelja kada je prvi put probao alkohol i izašao na sastanak sa devojkom. U nekoliko njegovih filmova prikazan je muški lik koji ima poteškoća u odnosu sa svojom majkom. U filmu „Sever-severozapad“ (1959), Rodžer Tornhil (glumi ga Keri Grant) je nedužan čovek kojeg njegova majka ismeva zbog njegove opsesije da ga prate mračni i opasni tipovi koji hoće da ga ubiju.

U “Pticama” (1963), lik kojeg glumi Rod Tejlor, opet je nedužan muškarac koji otkriva da podivljale ptice napadaju ljude i pritom pokušava da se oslobodi uticaja posesivne majke. Problemi Normana Bejtsa sa majkom su već legendarni. Prema mišljenju kritičara, Hičkokov najličniji filmovi su “Ozloglašena” (1946) i “Vrtoglavica”; oba o opsesijama i neurozama muškaraca koji manipulišu ženama. S druge strane, često je govorio da je njemu lično najdraži film “Senka sumnje”.

Kao reditelj važio je za pedantnog, uvek besprekorno obučenog čoveka koji je na snimanja dolazio u odelu, s kravatom. Međutim, njegov odnos prema glumcima nije bio tako besprekoran. Jednom prilikom izjavio je da zavidi Voltu Dizniju koji “svoje glavne junake može da zgužva, pocepa”. Njegov citat da nikad nije “rekao da su glumci stoka, nego da ih treba tretirati kao stoku” ostao je zabeležen kao jedan od najgorih koji je upućen holivudskim zvezdama.

Bio je opsesivno vezan za plavuše koje su tumačile glavne uloge u njegovim filmovima, a da bi iz njih izvukao najuverljivije uloge, imao je običaj da se služi morbidnim trikovima. Dženet Li, koja je igrala u njegovom filmu “Psiho” doživela je da joj u kadu u kojoj se kupa (u vreme legendarne scene ubistva) ubaci zmiju kako bi što uverljivije vrištala.

Tipi Hedren, zvezda “Ptica” morala je da preživi napad pravih ptica tokom snimanja, od kojih je jedna za milimetar promašila njeno oko. Mnogo godina kasnije, kada je na zapadu počelo sve glasnije da se priča o uznemiravanju, Hedren je otvoreno progovorila da je samo jedna od glumica kojoj je Hičkok uništio karijeru svojom posesivnošću.

Veoma strogi roditelji Alfreda Hičkoka svojim ponašanjem i neprimerenim kaznama značajno su doprineli tome da filmski genije kasnije postane kralj horora. Opšte je poznato da je svakodnevno morao u stavu mirno da podnosi izveštaj svojoj majci o tome šta je radio od jutra. Ako nešto ne bi bilo po volji njegovoj mami, kažnjavali su ga (između ostalog) beskrajnim stajanjem u ćošku.

Otac, kog je Hičkok opisivao kao nervoznog čoveka, ga je jednom prilikom poslao u policijsku stanicu sa porukom, a kada je načelnik pročitao papirić koji je doneo, zaključao je Alfreda u ćeliju uz upozorenje: “To je ono što se dešava lošim dečacima”. Alfred je tada imao pet godina. Zato nije ni čudo što je jednom prilikom izjavio da mu je detinjstvo bilo izuzetno nesrećno i tužno. Nikada nije uspostavio blizak kontakt sa rođenim bratom i sestrom.

Majstor trilera vešto je pakovao u svoje filmove opsesije, perverzije, patološke porodične odnose, gubljenje identiteta…

Kao i sve poznate zvezde Holivuda, a Hičkok je bio u pravom smislu reči – baš to, ovaj fantastični filmski reditelj imao je dve fobije: od policajaca i od – jaja.

– Moja žena zna da se ja prosto oduzmem kada vidim policajca na ulici. Ne umem ništa da progovorim – rekao je jednom prilikom Hičkok. Zbog toga, navodno, nikad nije imao vozačku dozvolu: čisto da ne bi napravio glupost kada policajac pokuša da ga zaustavi.

– Jaja su grozna stvar. Da li ste videli ikad išta gadnije od razbijanja ljuske jajeta i prolivanja njegove žute tečnosti? Krv je vesela, crvena, žumance je žuto i gadno. Nikada ga nisam probao – priznao je Hičkok.

Hičkok je gledao na filmove kao na “život sa isečenim dosadnim delovima”. Pedesete godine 20. veka ostaće zapamćene kao godine najvećih njegovog uspeha “Nazovi M radi ubistva”, “Drž’te lopova”, “Prozor u dvorište”, “Vrtoglavica”, “Sever – severozapad” i “Psiho” nastali su u tom periodu.

Nekoliko njegovih citata ostali su upamćeni u istoriji kinematografije, neki od njih su svakako:

– Ljubav je partija karata, gde svi varaju. Muškarci – da bi dobili, a žene – da ne bi izgubile.

– Ja sam tipski režiser. Da sam napravio “Pepeljugu”, publika bi automatski tražila leš u kauču.

– Dužina filma treba da bude direktno povezana sa izdržljivošću ljudske bešike.

– Čovek ne može da živi samo od ubistava. Potrebna mu je pažnja, odobravanje, podrška, a povremeno i izdašan obrok.

Dva miliona ljudi traži da se Amber Herd izbaci iz novog "Akvamena"

Dok traje suđenje između holivudske zvezde Džonija Depa i njegove nekadašnje supruge Amber Herd, u javnost isplivavaju detalji njihovog odnosa ali i karaktera.

U svetlu najnovijih informacija o glumici, mnogi su počeli da sumnjaju u istinitost tvrdnji Amber Herd da je bila fizički i psihički zlostavljana od strane bivšeg supruga Džonija Depa. Najverniji fanovi zvezde “Pirata sa Kariba” nikada to nisu ni dovodili u pitanje, a najnoviji sudski postupak ih je podstakao da pokrenu peticiju kako bi se Amber izbacila iz nastavka filma “Akvamen”.

Premijera ovog ostvarenja planira se za 2023. godinu, ali još uvek nije sigurno da li će Depova bivša uspeti da zadrži glavnu žensku ulogu.

Podsetimo, karijera Džonija Depa krenula silaznom putanjom nakon prvih optužbi za zlostavljanje, a osim što je glumac ostao bez uloge u čuvenom filmu “Fantastične zveri”, krajem prošle godine svi filmovi u kojima on glumi izbrisani su sa popularne striming platforme Netfliks u Americi i Australiji.

“Muškarci su žrtve porodičnog zlostavljanja, baš kao i žene. To se mora prepoznati i preduzeti mere da se slavni nasilnik ne proslavi u industriji zabave”, navodi se u peticiji i dodaje:

“Učinite pravu stvar. Uklonite Amber Herd iz Akvamena 2”, dodaje se u peticiji koja je pokrenuta još 2019. godine, ali je ponovo aktuelna zbog suđenja.

Figure iz izloga stare prodavnice igračaka prodate za 18.500 evra

Figure likove iz filmskog serijala Ratovi zvezda, spasene iz prodavnice igračaka koja je zatvorena pre skoro 40 godina, prodate su na aukciji za 18.500 evra.

Reč je o ručno rađenim figurama britanskog brenda igračaka Palitoj, a kompanija EnDžej farmers asošijets je napravila samo nekoliko ovakvih primeraka 1982. godine.

U izlogu stare prodavnice igračaka Romer Pariš u Midlsbrou bio je niz figura puštenih u prodaju kad je objavljen film Povratak džedaja.

Prvobitno je procenjeno da će figure koštati između šest i 12 hiljada evra.

One su bile u vlasništvu kolekcionara koji ih je otkupio od prodavnice Romer Pariš kada je zatvorena 1995. godine.

Kolekcionar je potom odlučio da ih proda preko aukcijske kuće Vektis, odakle su rekli da je neimenovani kupac iz Velike Britanije za njih dao malo više od 15.000 evra i još tri hiljade za proviziju.
Veliki broj dece se rado seća ovih igračaka i one im vraćaju mnogo uspomena, kaže Nik Dajks, stručnjak za televiziju i film iz aukcijske kuće Vektis.

“Povezanost sa lokalnom aukcijskom kućom je šlag na tortu u ovoj divnoj priči”, naveo je.
Prodavnica igračaka otvorena je 1933. godine, a u njoj su se prodavale novine, ulaznice, slatkiši i na kraju igračke.

Ova radnja na dva sprata je prodata i tu se sada nalazi restoran.

Ipak, njena kopija će biti prikazana u lokalnom muzeju na otvorenom u Midlsbrou pošto su stanovnici glasali da stara prodavnica igračaka bude jedna od radnji iz 1950-ih godina koja će se naći u muzeju.

Predstavljanje romana „Poplavljeni um“ u Novom Sadu

Novosadska promocija romana „Poplavljeni um“ Jovana Ristića biće upriličena u klubu „Trema“ Srpskog narodnog pozorišta u petak 29. aprila 2022. godine od 19 sati.

Na promociji će, pored autora, govoriti pisac i prevodilac Goran Skrobonja i književni kritičar Nenad Lančuški.
Dinamični, vrhunski psiho-triler, Ristićev road-roman preko svojih odlično prikazanih likova (Momira – kome je dosta Fejsbuk revolucionara, Filipa – koji traži smisao u haosu savremenog života, Mrvice – koji je raspoložen za svaku vrstu rušenja, i Bebe – koja želi da raskrinka sve te gluposti) pogađa svaku našu misao o teorijama zavere, ali obuhvata i kolektivnu psihu društva u kojem živimo. „Poplavljeni um“ nije obično poglavlje „Dosije iksa“, već delo koje nam sugeriše da istina nije tamo negde…

“Avatar 2” stiže 16. decembra u bioskope pod imenom "Avatar: Put vode"

Nakon deset godina iščekivanja nastavka, Dizni je juče u Las Vegasu predstavio prvi trejler za drugi nastavak “Avatara” čiji je zvanični naziv “Avatar: The Way of Water” (Avatar: Put vode).

Novo ostvarenje Džejmsa Kamerona naći će se na repertoaru bioskopa od 16. decembra, a pre toga će (23. septembar) ponovo biti objavljen originalni “Avatar” sa remasterizovanim zvukom.

“Avatar” je ostvario najveću zaradu svih vremena od 2,8 milijardi dolara, a prema rečima reditelja novi film, baš kao nastavci koji će uslediti “pomeraju granice brzine kadrova, 3D rezolucije i uverljivosti vizuelnih efekata”.

Radnja filma “Avatar: Put vode” se odvija više od jedne decenije nakon događaja iz prvog dela, a u planu je da se preostali nastavci naću pred publikom 20. decembra 2024, odnosno 18. decembra 2026. i 22. decembra 2028.

“U centru svakog od četiri nastavka biće porodica Sali. Svaka priča će biti zasebna, ali kada se posmatra kao celina, putovanje kroz sva četiri nastavka stvoriće veliku epsku sagu”, izjavio je producent Jon Landau, prenosi portal 24sedam.

Zvanično sinopsis glasi: Džejk Sali i Nejtiri su osnovali porodicu i čine sve da ostanu zajedno. Međutim, moraju da napuste svoj dom i da istraže regione Pandore. Kada se drevna pretnja ponovo pojavi, Džejk mora da vodi težak rat protiv ljudi…

U filmu igraju Zoi Saldana, Sem Vortington, Sigurni Viver, Kejt Vinslet, Vin Dizel i Triniti Blis.

Kejt Vinslet koja tumači jednu od važnijih uloga otkrila je nedavno da je tokom snimanja najduže izdržala pod vodom čak sedam minuta i četrnaest sekundi.

Fanovi će prvi trejler za “Avatar: Put vode” moći da vide u bioskopima tokom filma “Doktor Strejndž u multiverzumu ludila”, koji počinje sa prikazivanjem širom sveta od 4. maja.

A šta se može videti u trejleru?

“Kao i što je obećao sve se dešava oko i u okeanu. Nastavak izgleda zapanjujuće u svojim tamno-plavim vizuelnim prikazima od filma iz 2009. godine. Vanzemaljci su podeljeni i bore se jedni protiv drugih. Stvoren je jedan potpuno novi svet”, piše Deadline.

Međutim, kako prenosi portal 24sedam, prema objavama u američkim medijima – mnogi su nakon prezentacije u Las Vegasu komentarisali da je ostalo mnogo toga nejasnog o nastavku filma.

Nova biografija pisca Edgara Alana Poa

U inovativnoj knjizi „Poreklo noćne tame: Edgar Alan Po i počeci američke nauke“, u kojoj je naglasak na njegovoj fascinaciji naukom i sporenju sa njom, Džon Treš hrabro ispisuje novu biografiju pisca čiji kratak i mučan život ne prestaje da fascinira čitaoce. Domaći fanovi ovog pisca knjigu mogu kupiti od 28. aprila.

Usmeravajući svetlo reflektora na vreme kada su granice koje su delile zabavu i spekulacije od ozbiljnih naučnih istraživanja bile nejasne, autor otkriva da je Po čitavog života bio opčinjen naukom. Ovo najbolje ilustruje deo teksta iz novina tog vremena: „Gospodin Po nije samo čovek od nauke – a nije ni samo pesnik ili čovek od pera. On je sve to zajedno, i verovatno nešto mnogo više.“

Ovaj pisac koji je razvijao neverovatne ideje i jedinstvenu estetsku viziju bio je ličnost eksplozivnih kontradikcija: dok je veselo razotkrivao naučne obmane prevaranata tog doba, istovremeno ih je i sam izvodio, a pred kraj života je održao predavanje o poreklu svemira, koje je zadivilo i fizičare XX veka. Knjiga „Poreklo noćne tame“, koja prati Poovo tegobno i briljantno životno putovanje, suštinski je važan novi portret pisca čiji je život postao sinonim za misteriju i imaginaciju, a delo i danas oduševljava čitaoce širom sveta.

Džon Treš je profesor istorije umetnosti, nauke i narodnih običaja na Institutu Varburg na Londonskom univerzitetu.

Gost Kuba 2: Zoran Živković

Gost Kluba 2, Radio Beograda 2 danas od 13 časova,  je književnik Zoran Živković. Govoriće se o njegovoj knjizi „Biblioteka”, najprevođenijem delu jednog srpskog pisca u 21. veku. Autor i urednik emisije je Meliha Pravdić.

Šta čini mozaički roman „Biblioteka” toliko privlačnim za čitaoce širom sveta – pitanje je koje postavljamo njenom autoru Zoranu Živkoviću – posle ukupno 33 izdanja ovog dela, od kojih su 23 strana.

Da li je reč o dobro odabranoj temi – iako se o bibliotekama piše već hiljadama godina, posredi je i dalje veliki prozni izazov s kojim su se hvatali ukoštac najizvrsniji svetski prozaisti – ili u posebnom načinu na koji se pisac bavi njome, uvodeći elemente fantastičkog oneobičavanja? Je li „Biblioteka” odgovor 21. veka na jedno od najčudesnijih dela književnosti 20. veka – Borhesovu „Vavilonsku biblioteku”?

Knjiga sadrži šest priča/poglavlja: Virtuelna biblioteka, Kućna biblioteka, Noćna biblioteka, Paklena biblioteka, Najmanja biblioteka i Otmena biblioteka. Poslednji deo objedinjuje prethodne u romanesknu celinu.

Treba reći i to da je „Biblioteka” dobila svetsku nagradu za fantastiku 2003. godine.