Treći roman Dejana Ognjanovića “Prokletije” je izašao iz štampe. Svi oni koji su se pretplatili na knjigu preko bloga Dejana Ognjanovića trebalo bi da ga uskoro dobiju.
Već sada se znaju i tri promocije ovog dela. Prva će biti već 4. jula na 7. Festivalu fantastične književnosti Art-Anima, u Beogradu – klub Polet u 18 časova. O romanu, čija je radnja smeštena na prostoru Prokletija u ratnim devedesetim, pored autora, govoriće spisateljica Ana Marija Grbić i reditelj Igor Stanojević. Pored pretplatnika, koji će tada moći da preuzmu svoj primerak knjige, svi zainteresovani će na toj promociji moći da je kupe po pretplatnoj ceni – od 900 dinara.
Za sada se znaju i dva druga termina promocije “Prokletija” – 15. jul u Negotinu i na Grosmanovom festivalu u Ljutomeru (Slovenija), koji će se održati od 20. do 24. jula. Ognjanović najavljuje mogućnost da jedna od promocija bude u Nišu već u julu, ali najverovatnije ostale promocije možete očekivati tokom jeseni.
“Prokletije” su roman strave smešten u jezgro crnila 1990-ih na području bivše Jugoslavije: od Hrvatske preko Bosne do Kosova vrebaju mračne senke nevidljivih upravljača i monstruoznih aktera, sa dalekosežnim planovima i namerama… Crno Bratstvo. Arnautski psoglavi. Magna Mater. Sve vodi u srce planinskog venca Prokletije, tamo gde se prožimaju Ljudsko, Podljudsko i Nadljudsko…
Sinoć je u Londonu, Los Anđelesu, Njujorku i Melburnu održana premijera dugoočekivanog superherojskog filma Crna udovica (Black Widow). Zvezda večeri je bila nova ikona Marvela Florens Pju, koja u filmu tumači ulogu Jelene Belove, sestre Nataše Romanov poznatije kao Crna udovica. Ona je pozdravila publiku u Londonu i svojim izgledom, roze kosom i roze šminkom, simbolisala pravu junakinju strip kulture. Svoju sreću zbog premijere filma koja je nekoliko puta odlgana usled pandemije, mlada glumica nije mogla da sakrije:
„Celo iskustvo rada na ovom filmu je bilo ludo od početka do kraja. Dve dodatne godine koje su prošle od kraja snimanja do sada su samo doprinele da osetim da sve ovo nije stvarno. Činjenica da se ljudi kostimiraju u Jelenu i Natašu je prelepa, veoma sam uzbuđena što će ljudi konačno moći da pogledaju film“, uzbuđeno je uoči premijere rekla Florens Pju, koja tumači ulogu Jelene.
Florens Pju je u intervjuu kasnije dodala da je veoma zahvalna što je ovo pravi film koja na velika vrata vraća ljude u bioskope:
„Nisam verovala da će naš film biti deo prvog talasa filmova koji će posle pandemije ljude vraćati u bioskope. Veoma sam zahvalna zbog toga! Mislim da je savršen film za povratak u bioskope jer ima odličnu akciju, sjajnu glumu i neponovljivu glumačku postavu“, dodala je Florens Pju.
Na iznenađenje publike, putem video poziva, potpuno u duhu vremena u kojem film izlazi, javila se i pozdravila ih je protagonistkinja Skarlet Johanson.
Njujorčane je pozdravio Dejvid Harbor koji igra Crvenog čuvara, vojnika zavidne snage koji je fiktivni otac Nataše Romanove i Jelene Belove u univerzumu superheroja.
Fanovi Marvelovog univerzuma u Njujorku, Los Anđelesu i Melburnu imali su priliku da na jedno veče budu u koži svojih omiljenih junaka, te su obučeni u Osvetnike pozirali na crvenom tepihu i nakon toga uživali u specijalnoj fan projekciji filma Crna udovica.
Radnja filma smeštena je u period nakon događaja koji su se zbili u filmu Kapetan Amerika: Građanski rat (2016) kada je došao trenutak Natašinog suočavanja sa neposrednim pretnjama iz njene prošlosti. „Nedovršeni posao” i tajne iz prošlih vremena upućuju ljubitelje Marvelovih filmova da je reč o periodu pre nego što je heroina postala Osvetnik.
Film Crna udovica će se od četvrtka, 8. jula prikazivati u srpskim bioskopima.
Produkcija filma “Borderlands” objavila je prve fotografije robota Claptrap-a. Pre fotografija, Gearbox i Lionsgate prikazali su samo siluete likova, a sada su stigle i slike sa završetka snimanja ove popularne franšizne igre.
U novom filmu Cate Blanchett igra Lilith, lovca na blago koja se vraća na svoju rodnu planetu Pandora. Da bi pronašla nestalu Atlas-ovu ćerku, udružuje se sa Rolandom, koga tumači Kevin Hart, koji je nekada bio izuzetno cenjeni vojnik. Ekipi se pridružuju i tinejdžerska rušiteljka Tiny Tina (Ariana Greenblatt), i njen mišićavi zaštitnik Krieg (Florian Munteanu), naučnik Tannis (Jamie Lee Curtis) i robot Claptrap (Jack Black).
Ovi grupa junaka mora da se bori sa vanzemaljskim čudovištima i opasnim banditima kako bi pronašla i zaštitila nestalu devojku, koja može imati ključ nezamislive moći. Projekat se razvija od 2015. godine, ali produkcija zvanično počinje tek krajem prošle godine. Sada kad je snimanje završeno, očekuje se objavljivanje datuma premijere.
Egzotične pripovesti zbirke priča „Dum-dum“ Pavla Zelića vode nas u afričke prašume gde vladaju zaposednuta deca-ratnici, među smele skakače sa litica zaliva Akapulko i pod površinu kužne vode Amazona. Druge pak priče istražuju kutke alternativne prošlosti – mistični jevrejski geto srednjovekovnog Praga, tajni sovjetski Gulag za tuđine, omladinske radne akcije trebljenja nemrtvih i Veliki rat običnih, malih ljudi. Konačno, pisac smelo tumači budućnost i razne apokaliptične scenarije, uključujući i perspektivu aktuelne pandemije.
Protagonisti ovih priča su neka drugačija natprirodna bića i grešni junaci. Kancerozna deca-krvopije jedne spržene Zemlje, besmrtni kafanski gosti, fudbaleri bolji od Pelea, šimpanza Sami – legenda beogradskog zoo-vrta, sablasti sa odeljenja intenzivne nege, političari koji su đavolu prodali dušu (i ne samo svoju!), kostimirani vakcinatori i petparački proroci sudnjeg dana.
Autor garantuje da su ovo priče koje će vam se uvući pod kožu i koje nećete moći da zaboravite.
„Zbirka ’Dum-dum’, koja kroz 18 priča predstavlja rekapitulaciju moje književne karijere od isto toliko godina, može se sumirati kao kolekcija dramatičnih avantura običnih ljudi, nevoljnih (anti)heroja na nezamislivim iskušenjima – od izmišljenih bauka do realnosti aktuelne pandemije. Duboko intimne i surovo stvarne, čak i kada se dešavaju u alternativnoj prošlosti ili neizvesnoj budućnosti, ove priče imaju potencijal da otvore spektar mogućnosti čitaocima, zaintrigiraju ih, malo uplaše ili razneže, a svakako i u svakom trenutku drže pažnju“, rekao je Pavle Zelić.
Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.
Zbog aktuelnih mera za sprečavanje širenje pandemije korona virusa – današnji sastanak se održava online! Budite od 19.00 na Fejskub kanalu LK-a: https://www.facebook.com/events/227230612280929/
N. K. Džemisin ponovo u Čitaonici! Opet s knjigom koja se okomila na sve velike nagrade! Opet… a ne, ovog puta je urbana fantastika.
Svaki grad ima dušu. Neke su maltene mitski stare, druge mlade i destruktivne poput dece. A Njujork? Njujork ih ima pet. I pet Njujorčana se mora udružiti da bi ga odbranilo.
Stiven King je prve priče objavio je još krajem šezdesetih, debitovao je romanom “Keri” 1974. godine, a od tada je objavio više od 60 knjiga. Vremenom je stekao epitet najvećeg majstora horora, ali je odavno napustio okvire žanra i piše i trilere, i krimiće, i fantastiku, i serijale “natopljene” magijskim realizmom… Da li su najpopularnije knjige nekog pisca ujedno i njegove najbolje pitanje je starije od knjižara, ali bi se moglo reći da kod Stivena Kinga to ide “ruku pod ruku”.
„Radio sam to iz čistog uživanja u tome. A ako to možete da radite uživajući, onda to možete da radite zauvek“, navodi King u memoarskoj knjizi „O pisanju“. Da li su svih njegovih šezdesetak knjiga pojednako uspele? Nisu. Ali tačno je i da se iz prave male biblioteke naslova sa njegovim potpisom na koricama mogu probrati vrhunska dela. Novinarka „Biznis insajdera“ Katerin Fjoriljo na „Gudridsu“ se suočila sa podatkom da su korisnici ove platforme posvećene knjigama i čitanju Kingove knjige ocenjivali više od 15 miliona puta i da su napisali više od 630.000 prikaza. Da bi izdvojila njegove najbolje i najpopularnije knjige među čitaocima, držala se naslova koji su najviše puta dobile maksimalnih pet zvezdica.
ISIJAVANJE
Teško da bi moglo biti iznenađenje to što je najpopularnija knjiga Stivena Kinga ujedno i njegov prvi bestseler: „Isijavanje“, klasični horor roman iz 1977. godine, prenet je i na veliko platno u režiji Stenlija Kjubrika sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi (King je, inače, smatrao da je film promašio suštinu knjige).
„Isijavanje“ je napeta (paranormalna) priča o Džeku Torensu, koji počinje novi posao kao domar u hotelu, nadajući se da će moći da provodi više vremena sa svojom porodicom i više vremena pišući. Međutim, van sezone, jeziva snežna oluja zarobljava Džeka u hotelu, a zlokobne stvari počinju da se dešavaju. Ova knjiga o ukletoj kući ne prestaje da zastrašuje čitaoce već skoro pola veka. Samo na platformi „Gudrids“ ju je više od 130.000 čitalaca ocenilo sa maksimalnih pet zvezdica.
TO
U Deriju, u Mejnu, sedmoro tinejdžera otkrili su užas koji su nazvali „To“, a često preuzima oblik klovna Penivajza. Nakon što su odrasli i svako je postao uspešan u onome čemu se posvetio, jedan od njih pozvao je da se vrate da bi zajedno jednom zauvek zaustavili tog stvora.
Stiven King pripoveda u paralelnom narativnom toku, prateći priče iz 1958. i 1985. i jezive opise da bi razvio jedinstvene likove i istražio teme koje daleko premašuju okvire klasičnog horora kao žanra.
UPORIŠTE
Radnja u knjizi počinje dan nakon što je 99 odsto stanovništva na Zemlji ubio virus koji je greškom oslobođen. Malobrojne preživele razdiru čudni snovi i borba između dve struje u društvu.
Na više od 1.100 stranica, King u ovom remek-delu kombinuje klasične elemente iz priča o natprirodnom i fantastike i stvara postapokaliptičku distopiju, pričajući ujedno o preživljavanju, religiji i moralnosti, piše Katerin Fjoriljo.
MIZERI
Nakon što proslavi izlazak novog romana, Pol Šeldon doživi saobraćajnu nesreću u Stenovitim planinama, a spasava ga En Vilks, njegova najveća obožavateljka. Dok neguje Pola, pošto je slomio obe noge, ona ga primorava da napiše novi roman, besna jer je pisac „ubio“ njenog omiljenog lika.
Opsednuta, En drži Pola kao taoca u ovoj priči o mučenju, psihološkoj manipulaciji i zavisnosti. Ovo je horor roman pun krvi i grozota, sa višedimenzionalnim negativcem, jaka i slikovita priča o borbi između žrtve i onoga ko ju je zarobio.
22/11/63
U romanu sa putovanjem kroz vreme priča prati Džejka Epinga, profesora u srednjoj školi kome je predstavljen portal u 1958. godinu i on treba da ode u prošlost da bi sprečio atentat na Džona Kenedija.
Džejk dobija novi identitet, testira pravila putovanja kroz vreme i otkriva šta bi moglo da ga sačeka u sadašnjosti ako uspe u svojoj misiji. Sa jako malo (ako i imalo) horora u ovom romanu, nazvanom po datumu kada je Kenedi ubijen, pred ljubiteljima Kingovih knjiga je uzbudljiva istorijska priča, jedna od onih „šta bi bilo kad bi bilo“ da su se događaji odigrali drugačije.
MRAČNA KULA: REVOLVERAŠ
Ovo je prvi nastavak iz naširoko popularnog serijala „Mračna kula“ koji je vremenom narastao na osam knjiga i jednu kratku priču.
Roland od Gileada je poslednji pripadnik viteškog reda Poslednjih Revolveraša. Kroz mešavinu mračne fantastike, horora i motiva iz vesterna, priča prati Rolanda u njegovom pohodu na Mračnu kulu, u kojoj je sadržano sve što postoji. Na svom putu, zagonetni usamljenik traga za svojim arhineprijateljem, sprijateljuje se sa likovima koje sreće usput, upoznaje privlačnu, misterioznu ženu… Dodatno uzbuđenje za Kingove redovne čitaoce su aluzije na njegove druge knjige.
KERI
Prvi roman koji je Stiven King objavio govori o Keri Vajt, tinejdžerki sa telekinetičkim moćima sposobnom da pokreće objekte snagom svojih misli.
Pošto je zlostavljana celog života, jedan posebno traumatičan dan pokreće osvetnički niz koji kulminira čuvenom zastrašujućom scenom sa proslave mature. Ovaj moderni horor klasik (takođe i kultni film sa Sisi Spejsik u naslovnoj ulozi) istovremeno je i snažno štivo protiv zlostavljanja.
GROBLJE KUĆNIH LJUBIMACA
U ruralnom Mejnu, živopisna porodica useljava se u savršeni dom da bi tamo živela jednostavan i srećan život, ali tamo otkriva da ceo gradić pohode užasi, a da je izvor svih tih zala obližnje groblje za kućne ljubimce.
Ovo je horor koji postepeno obuzima čitaoca, jedan je od onih koji manje prikazuju tragove krvi, a više se nižu uznemirujući detalje od kakvih se čitaocima ježi koža da bi na kraju čitaoci ostali zaplašeni na način na koji to samo King ume da izvede.
ZELENA MILJA
„Zelena milja“ je serijal u okviru kog je objavljivan tom po tom od 1996. naovamo, a svaki je odmah stizao na listu bestselera „Njujork tajmsa“.
Sažet u jednu knjigu, „Zelena milja“ prati Pola Edžkomba, čuvara u zatvoru sa osuđenicima koji čekaju trenutak kada će zakoračiti „zelenom miljom“ na putu ka električnoj stolici i pogubljenju. Iako je Pol video skoro sve, njegova iskustva sa zatvorenikom Džonom Kofijem ne liče ni na jedno pre. Džon je čudan zatvorenik, osuđen za izopačeni zločin uprkos tome što je utvrđeno da mu je svest na nivou deteta. Ovo je roman koji tera na razmišljanje i izaziva emocije, uverljiva priča kakva sadrži šokantne detalje i prepoznatljiv Kingov stil.
SALEMOVO
„Salemovo“ je drugi roman koji je Stiven King objavio. Priča govori o piscu Benu Mirsu koji se vraća u grad gde je odrastao da bi se suočio sa zlom kom je jednom uspeo da umakne.
U ovoj jedinstvenoj pripovesti o vampirima više je horora nego u većini Kingovih drugih knjiga, a inspirisana je klasičnim vampirskim pričama i filmovima. King piše neverovatne horore o malih gradovima, pa se ni ova knjiga ne razlikuje, predstavljajući u njoj mirno mesto sa tajnama o zlostavljanju, nasilju i ubistvu ispod površine takve slike.
Na listi Kingovih najboljih naslova po ocenama čitalaca na platformi „Gudrids“ posle prvih 10 slede njegove knjige „O pisanju“, drugi deo serijala Mračna kula pod nazivom „Crtež na drvetu“ (kod nas pod naslovom „Tri tarot karte“), „Godišnja doba“ (sa četiri priče, od kojih je najpoznatija „Rita Hejvort i bekstvo iz Šošenka“, po kojoj je snimljen film), „Pod kupolom“, pa „Pustare“ (treći deo serijala „Mračna kula“), „Gospodin Mercedes“, „Čarobnjak i staklo“ (četvrti nastavak „Mračne kule“), „Doktor Slip“ i „Mračna kula“ (završni deo serijala).
Treća knjiga od Izabranih dela Roberta E. Hauarda o varvarinu Konanu “Feniks na maču” izašla je iz štampe iz izdavačke kuće Strahor.
Prevod je uradio Goran Skrobonja, a za ilustracije je bio zadužen Zoran Jovičić.
Knjiga ima 250 stranica i predstavlja treći od pet delova Izabranih dela Roberta E. Hauarda.
U ovoj knjizi sabrane su klasične pripovetke Roberta E. Hauarda o pustolovinama divljeg Konana Simerijanca, od dana kada je gusario zajedno sa razbojnicima s Barakanskih ostrva i vremena koje je proveo kao plaćenik u vojskama vladara Hiborijanske ere, do spletki i zavera koje su protiv njega kovali pretendenti na presto i crni magovi kako bi od njega preoteli krunu kralja Akvilonije:
U knjizi su priče: Feniks na maču * Kći ledenog džina * Crni kolos * Zdenac crnog bića * Gvozdene senke na mesečini * Skerletna citadela * Slonova kula.
U izdanju Presinga objavljen je novi roman Vladimira Kolarića pod nazivom Avanture pobednika, javlja Art-Anima.
Roman prati odrastanje odrastanje i osvajačke podvige Jovana, srpskog Don Žuana današnjice. Zavodeći žene širom Evrope, on kao da pokušava da zavede Evropu samu, sa svom njenom kulturom, istorijom i skrivenim tokovima, dok na kraju ostaje neizvesno ko je u toj igri zapravo zaveden i pobeđen.
Roman sa elementima erotike, trilera, fantastike, noara i dekadencije, priča je o duhovnoj potrazi, prevazilaženju unutrašnjih i kolektivnih rascepa i mogućnosti izricanja sopstvenog glasa.
U priči „Amerika“, objavljenoj na sajtu Art-anima,com, pominju se i neki od likova koji će imati važnu ulogu u romanu. Roman je moguće nabaviti preko sajta izdavača, a uskoro će biti dostupan i u knjižarama.
Vladimir Kolarić (1975) je prozni i dramski pisac, teoretičar umetnosti i kulture i prevodilac, autor proznih zbirki Lutalice (2006), Rat ljubavi i druge priče (2007), Tajna purpurnih zora (2020), i teorijskih knjiga Hrišćanstvo i film (2017) i Hrišćanstvo i umetnost (2021).
Žiri Vidovdanskih kulturnih svečanosti jednoglasno je odlučio da Plaketu Vitez srpske književnosti za decu dodeli Urošu Petroviću. Ovogodišnji nagrađeni priznanja su dobili kao najistaknutiji pripadnici svojih profesija, koji zahvaljujući svojim dostignućima godinama unazad daju viteške doprinose oblastima kojima se bave.
„Uroš Petrović, jedan od naših najčitanijih pisaca za decu poziva na samosvest i odgovornost prema deci. Da bi se taj viteški nauk preneo, i sami morate biti vitez: mudar, hrabar, plemenit, sa otvorenim dečjim srcem i radoznalim umom. Bez dece i bez pesnika sutrašnjice nema“, stoji u obrazloženju žirija.
Vidovdanske kulturne svečanosti održavaju se 12. put za redom pod pokroviteljstvom opštine Čajetina uz podršku Turističke organizacije Zlatibor.
Dodele priznanja „Vitez Srbije“ u okviru manifestacije Vidovdanske kulturne svečanosti, održaće se u subotu 26. juna, na Zlatiboru u Кulturnom centru, sa početkom u 18 časova.
U izdanju Presinga objavljen je novi roman Vladimira Kolarića pod nazivom “Avanture pobednika”, javlja Art-Anima.
Roman prati odrastanje odrastanje i osvajačke podvige Jovana, srpskog Don Žuana današnjice. Zavodeći žene širom Evrope, on kao da pokušava da zavede Evropu samu, sa svom njenom kulturom, istorijom i skrivenim tokovima, dok na kraju ostaje neizvesno ko je u toj igri zapravo zaveden i pobeđen.
Roman sa elementima erotike, trilera, fantastike, noara i dekadencije, priča je o duhovnoj potrazi, prevazilaženju unutrašnjih i kolektivnih rascepa i mogućnosti izricanja sopstvenog glasa.
U priči „Amerika“, objavljenoj na sajtu Art-anima,com, pominju se i neki od likova koji će imati važnu ulogu u romanu. Roman je moguće nabaviti preko sajta izdavača, a uskoro će biti dostupan i u knjižarama.
Vladimir Kolarić (1975) je prozni i dramski pisac, teoretičar umetnosti i kulture i prevodilac, autor proznih zbirki Lutalice (2006), Rat ljubavi i druge priče (2007), Tajna purpurnih zora (2020), i teorijskih knjiga Hrišćanstvo i film (2017) i Hrišćanstvo i umetnost (2021).
POGLED IZ SVEMIRSKOG BRODA 