Šta se sve zna o novom “Matriksu”

Trejler za četvrti deo kultnog filma “Matriks” pod nazivom “Matrix Resurrections” predstavljen je na ovogodišnjem CinemaConu, ali obožavatelje ove franšize dočekalo je i neprijatno iznenađenje.

Dok će Kijanu Rivs i Keri-En Mos ponoviti svoje uloge kao Neo i Triniti u predstojećem četvrtom delu, Lorens Fišburn se neće vratiti kao Morfijus.

“Nisam pozvan”, rekao je Fišburn za Njujork Magazin, pa dodao: “Možda će me to naterati da napišem još jednu dramu. Tražim blagoslov u tome. Želim im dobro. Nadam se da je sjajno.”

Evo detalja o novom filmu sa kojima je sada upoznata šira javnost.

Zajedno sa Rivsom i Mos, u glavnim ulogama naći će se Nil Patrik Haris, Jaja Abdul-Matin i Džada Pinket Smit, koja je igrala Niobe u dva nastavka Matriksa. Šuška se da bi Abdul-Matin u novom filmu mogao igrati mladog Morfijusa.

Snimanje još jednog Matriks-filma ne bi bilo moguće bez jednog od umova koji je zamislio originalnu trilogiju. Lana Vačauski, koja je sa svojom sestrom Lili režirala prva tri filma, vraća se da piše i režira Matriks 4.

Aleksandar Hemon i Dejvid Mičel napisali su scenario sa Vačauski, koja je napisala i režirala originalnu trilogiju sa svojom sestrom Lili. A ako se pitate zašto Lili nije umešana, nedavno je govorila o svojoj odluci da ne radi na novom filmu:

“Lana je došla na ideju za još jedan film o Matriksu, i mi smo razgovarale – počele smo o tome da pričamo dok je naš otac i majka umirali, što je bilo otprilike pet nedelja osim toga. I bilo je nečeg u ideji da se vratim unazad i budem deo nečega što sam ranije radila, a to mi je bilo izrazito neprivlačno. Nisam htela da prođem kroz svoju tranziciju i prođem kroz ovaj veliki preokret u moj život, osećaj gubitka mame i tate, da poželim da se vratim na nešto što sam ranije radila”, navela je Lili na jednoj konferenciji, prenosi “Eskvajer”.

Matriks-trilogija se završila 2003. godine, mirom između ljudi i mašina, dajući ljudima mogućnost da u potpunosti napuste Matriks. Međutim, i Neo i Triniti umiru u poslednjem filmu – Triniti u sudaru lebdeće letelice; i Neo nakon borbe koja je uništila agenta Smita. Iako se na kraju pretpostavlja da će se Neo vratiti, nije jasno kako će i Rivs i Mos ponoviti svoje uloge u nastavku.

Međutim, trejlerm koji nije trenutno dostupan široj javnosti, govori nam nešto više o tome šta možemo očekivati od “Matrix: Resurrections”. Neo živi u bliskoj budućnosti u San Francisku, zarobljen u dosadnom postojanju na samom početku Matriksa. Naleti na Triniti u jednom kafiću, a ona ga pita: “Jesmo li se upoznali?”

“Mnoge ideje koje smo Lili i ja istražile pre 20 godina o našoj stvarnosti sada su još relevantnije. Veoma sam srećna što su mi se ti likovi vratili u život i zahvalna sam na još jednoj prilici da radim sa svojim briljantnim prijateljima”, rekla je Vačauski u izjavi za “Varajeti” kada je najavljen četvrti deo.

U februaru 2020. godine, kada je zvanično započela produkcija filma, procurile su neke postavljene fotografije Rivsa koje izgleda da se slažu sa opisom trejlera.

Šta se dogodilo nakon što je Neo umro? Da li je moguće da je njegova svest vraćena u Matriks nakon dogovora sa robotima o okončanju rata? Uskoro ćemo saznati, jer je premijera najavljena za 22. decembar.

„Kendimen“ u bioskopima

Oskarovac Džordan Pil, reditelj hvaljenih holivudskih horor filmova “Get Out” i “Us” koautor je ostvarenja “Kendimen”, koje se od danas prikazuje u domaćim bioskopima.

Džordan Pil, ovog puta samo kao jedan od scenarista, prepustio je režiju ove savremene reinkarnacije kultnog klasika iz 1992, mladoj rediteljki Nii Dakosta. .

Mirno čikaško naselje teroriše priča o duhu ubici koji umesto ruke ima kuku, a koga vrlo lako mogu prizvati oni koji su dovoljno smeli da pet puta za redom, gledajući se u ogledalo, ponove njegovo ime. Sada, deceniju pošto su kule u naselju srušene, vizuelni umetnik Entoni Mekoj i njegova devojka, direktorka galerije, Brijana Kartrajt, useljavaju se u luksuzni stan, preuređen do neprepoznatljivosti. Entoni će otkriti zastrašujuću, istinitu priču koja stoji iza Kendimena.

Nestrpljiv da održi svoj umetnički status u čikaškim krugovima, on počinje da istražuje jezive detalje i ne sluteći otvara vrata u prošlost, raskrinkava vlastiti um i pokreće nezaustavljiv talas nasilja koji ga sudara sa tokom vlastite sudbine…

Promocija poeme “Olalije” u knjižari Akademija

U četvrtak 26. avgusta, od 19h, u prostorijama beogradske knjižare Akademija (Knez Mihailova 35) biće upriličena promocija poeme za decu Olalije, Mladena Milosavljevića, javlja Art-Anima. Razgovor sa autorom vodiće Radmila Marković.

Ova poema u svet dečije književnosti uvodi elemente iz narodne tradicije i folklorne fantastike, ispripovedane u stihu i ćopićevskom maniru, u kome deda pomaže unuku da razreši životne nedoumice, pričajući mu priče iz mladosti.

U mitološkom rečniku Olalije su predstavljene kao noćno biće koje se pretvara u psa, mačku jare, kozu ili neku drugu životinju ali može da poprimi i oblik svatova koji usred noći sreću odocnele putnike i pozivaju ih u svoje društvo. Drugim rečima Olalije, baš kao i Omaja, predstavljaju sinonim za priviđenja i narodne priče iz konteksta memorata i demonoloških predanja, a poema Mladena Milosavljevića predstavlja jedan od retkih primera koji pomenute motive koristi u kontekstu književnosti za decu.

„Koristeći umeće pripovedanja stihovima, Mladen Milosavljević ispisuje uzbudljivu poemu za decu, reaktivirajući folklorno-mitološke motive i usmena predanja“, ističe književnik Dejan Aleksić u osvrtu na poemu Olalije.

„Dečak, centralni lik poeme, portretisan pomalo kao starovremski tip deteta koje nailazi na nepravdu i nerazumevanje u svojoj okolini, sluša priču svoga dede o njegovom mističnom susretu s neobjašnjivim. U znakovitom ambijentu kazivanja uz vatru, dečak je izložen iskonskoj draži suočavanja sa strahom. Istovremeno, privlači ga hipnotišuća moć usmene pripovesti“, kaže Aleksić dodavši da su priča i pričanje jasno prikazani kao konstrukti sazrevanja i inicijacije u svet odraslih.

„Pored toga svetu realnih poteškoća (škola, nerazumevanje roditelja, sarkazam sredine…) suprotstavljen je svet fantazme i oniričkih predstava čime se naglašava varljiva dečja percepcija, ali i otvorenost za uzbudljiva iskustva“, kaže Aleksić, ističući da naročitu vrednost poemi daje bogat pesnički jezik.

„Koristeći obilje arhaizama i kolokvijalni stil, autor postiže autentičnost izraza. Poema je efektno dramaturški zaokružena, bez praznog hoda. Za potpuni čitalački užitak potrebno je pronaći još samo tiho, skrajnuto mesto”, navodi Dejan Aleksić.

Knjiga je ilustrovana radovima Miodrag Bunijevac strip autora i ilustratora.

“Firentinski dublet” danas na Fantfestu

Srpski horori osvajaju svet!

Dr Dejan Ognjanović, naš prvi doktor nauka iz oblasti horor žanra, izuzetno je aktivan i na promociji domaćih ostvarenja u svetu. Tako je svojevremeno bio jedan od sagovornika reditelje Kir-La Ženis u dokumentarcu “Woodlands Dark and Days Bewitched: A History of Folk Horror” gde je pričao o filmu Đorđa Kadijevića “Leptirica” ali i uopšte o folk-hororu, u koji se ubraja kod nas i njegov roman “Zavodnik”.

Međutim, početkom decembra ovaj dokumentarac će biti objavljen u okviru jednog boks-sera pod nazivom “All The Haunts Be Ours: A Compendium of Folk Horror!” u kojem će biti još 12 blu-rej diskova plus tri CD-a, ali ono što je za nas najvažniji – na disku broj tri biće stranoj publici predstavljena tri klasična horor gotika Đorđa Kadijevića. To je već pomenuta “Leptirica” iz 1973 godine, kao i još dva Kadijevićeva ostvarenja iz iste godine – “Štićenik” i “Devičanska svirka”. Plus, tu će se naći i intervjui kako sa samim reditleljom, tako i sa glumcima – Milanom Mihailovićem (Štićenik) i Goranom Sultanovićem (Devičanska svirka”.

Priča o tome kako su tri srpska filma završila u ovom boks-setu je jednostavna. Kir-La Ženis je od Ognjanovića, zbog prethodne uspešne saradnje, tražila da joj predloži još neki sprski horor, pa su tako još dva Kadijevićeva filma izabrana, i potom otkupljena od RTS-a.

Inače, deo ovog paketa je i knjiga “All The Haunts Be Ours” u kojoj se nalazi dr Ognjanovićev esej posvećen “Srpskim vampirima”, odnosno osobenostima koje u srpskom narodnom verovanju, prozi i na filmu ima ovo stvorenje, u kontrastu prema zapadnjačkom poimanju vampira.

Opširniju priču o ovome, kao i nekim drugim vestima možete pronaći kod Dejana Ognjanovića na njegovom blogu: http://cultofghoul.blogspot.com/

Holivudski glumac Džejms Makavoj igrao previše Oblivion, pa je morao da uništi disk

Mislim da smo svi imali barem onu jednu igru u životu koja vam potroši svaki sat slobodnog vremena. Igra zbog koje ostajete budni do kasno, a zatim se probudite rano i igrate još. Za Džejmsa Makavoja, 2006. godine, ta igra je bila The Elder Scrolls IV: Oblivion.

Situacija je toliko izmakla kontroli da je glumac morao da spali disk da bi se oslobodio Bethesdine RPG igre.

Džejms Makavoj je verovatno najpoznatiji po ulozi mladog profesora Ksavijera u “X men” filmovima. Njegova poslednja uloga je u video igri “12 minuta”, sa Villijamom Dafoeom i Dejzi Ridli. Makavoj je sa Forbesom razgovarao o “12 minuta”, ali i otkrio da je u jednom trenutku 2006. bio toliko oduševljen igrom Oblivion da je to počelo da mu stvara ozbiljne probleme tokom snimanja filma “Becoming Jane”.

“Moram da idem u krevet u 22 sata, jer svako jutro ustajem u 6 ujutru”, rekao je Makavoj. “I imam gomilu redova u scenariju da prođem. A ja ostajem budan do četiri ujutru igrajući Oblivion.”

Na kraju, Makavojeve dugačke gejming sesije tokom snimanja postale su toliko loše da je počeo da igra u 20:00h i stao bi tek u 5:35 ujutro. Samo 10 minuta kasnije, automobil bi došao po njega da započne snimanje sledećeg dana. Tada je Makavoj shvatio da mora da učini nešto drastično. Zato je izvadio disk iz Xbox 360, uključio peć i uništio Oblivion.

“Samo sam stavio disk unutra”, opisao je Makavoj “i gledao, kako se krivi i malo pomalo topi. I rekao sam, dobro, završili smo, gotovo je, nikad više!”

Nakon toga, glumac se deceniju držao podalje od igara. Ali na kraju, njegova ljubav prema fudbalu i njegov mali sin zajedno su ga naterali da pokuša FIFA-u. Brzo je postao veliki obožavatelj. Od tada su on i njegovi prijatelji počeli da igraju COD: Warzone tokom pandemije kao način da ostanu povezani i da se zabave čak i dok su odvojeni izolacijom u karantinu.

“Sada pričamo svake dve ili tri noći, igrajući Warzone i razgovaramo o životu, ljubavi, svemu, dok nas 12-godišnja deca iz drugih zemalja apsolutno uništavaju.”

Danas premijera TV serije „Crna svadba“ na Dunav Film festu

Posle velikog uspeha na upravo završenom Sarajevo film festivalu, gde je TV serija „Crna svadba“ prikazivanjem dve epizode doživela svetsku premijeru, ovaj horor psihološki triler imaće domaću premijernu projekciju na 4. Dunav Film festu u Smederevu, koja je zakazana u ponedeljak, 23. avgusta.

U Malom gradu na Smederevskoj tvrđavi publika će takođe imati priliku da vidi dve epozode drame koja se događa u malom mestu u Istočnoj Srbiji, gde Mitar, inače miran i blag čovek, iznenada i na brutalan način ubija dvanaestoro svojih komšija.

Pokušavajući da rasvetle motive zločina, Petar, pripadnik bezbednosne agencije BIA ((igra ga Uliks Fehmiu), i inspektori Tomić i Blagojević pozivaju Natašu, renomiranog psihologa, da kao sudski veštak utvrdi da li je Mitar psihički oboleo ili se iza zločina krije neki drugi motiv…

Kako je najavljeno o ovoj seriji, specifičan naziv Crna svadba dolazi od starog vlaškog obreda u kojem prilikom smrti mladog muškarca koji je godištem stasao za ženidbu, on biva sahranjen u svadbenom odelu, a ispraća ga verenica ili neka druga devojka odevena u venčanicu.

Ova priča otključava misteriju gde se prepliću vlaška magija i tajanstveni centri moći, u borbi dobra i zla koja traje vekovima – Petar pokušava da odgonetne šta se zapravo dogodilo, jer je ubica, pre nego što je pucao u sebe, izgovorio reč katabaza, istu onu koju je rekao i njegov pokojni sin pre nego što je izvršio samoubistvo.

A posle čina crne svadbe koju je gledao u selu u kojem se dogodio masakr, on sve više počinje da veruje da se iza svega krije nešto natprirodno…

Kreatori serije  su scenarista Strahinja Madžarević i Nemanja Ćipranić, koji potpisuje i režiju svih deset epizoda serije.

Brojna glumačka ekipa okupila je i glumce iz regiona – pored Uliksa Fehmiua tu su i Jelena Đokić, Nikola Kojo, Slavko Štimac, Toni Mihajlovski, Filip Đurić, Ljiljana Blagojević, Borka Tomović, Anastasija Đurović, Nebojša Milovanović…

Iza ovog projekta stoje produkcijska kuća Firefly i Telekom Srbija, a premijerno emitovanje “Crne svadbe” najavljeno je za jesen ove godine na kanalu Superstar TV i RTS.

Neobičan horor dolazi sredinom septembra

Objavljen je trejler za neobičan horor “Nightbooks”, film u produkciji “Netflix”.

Radnja filma odvija se oko Aleksa, dečka opsednutog horor pričama. Aleks zatvoren od strane mlade zle veštice u njenom ultra-modernom njujorškom stanu.

Reditelj filma je Dejvid Jaroveski, poznat po hororu “Brightburn”, a snimio je još i SF-horor “The Hive”.

Glavnu ulogu tumači Kriten Riter, koja je glumila u seriji “Čista hemija”.

Premijera novog ostvarenja predviđena je za 15.09. ove godine.

„Super klinci“ na Borskom jezeru

Započet u Los Anđelosu, nastavljen u Srbiji. Naučno – fantastični i avanturistički film za decu Super klinci paralelno se radi u engleskoj i srpskoj verziji, a Borsko jezero kao filmsku lokaciju izabrao je scenarista i reditelj filma Es Šrider.

Objašnjava da je odluku  da deo filma snimi u okolini Bora doneo jer je čuo da istočna Srbija ima veze sa vanzemaljcima i magijom, što se uklapa u priču koju je napisao. Obični klinci, inače potomci porodica koje su se iz Srbije odselile u Los Anđeles, na putovanju u Srbiji i susretu s vanzemaljcem, dobijaju super moći i postaju super klinci.

Koriste ih u dobre svrhe i super moći im pomažu  da se izvuku iz svih nedaća na koje  nailaze tokom svog putovanja kroz Srbiju, gde ih sve vreme prate loši momci. Lokacije na kojima su snimani Super klinci su Beograd, Petrovaradinska tvrđava, Kosmaj, Đavolja varoš, Feliks Romulijana, a filmska ekipa koja je ovih avgustovskih dana na Borskom jezeru, snimala je pojedine scene u hotelu „Jezero“  (domaćin filmskoj ekipi bila je kompanija Serbia Zijin Copper), kao i u prostorijama Udruženja likovnih umetnika u Boru i u Dolini mira kod skulptora Milorada Antića.

-Projekat je interesantan jer se radi na dva jezika. Na jednom setu imamo dva seta glumaca. Postavimo scenografiju za jednu scenu, pa prvo snimaju srpska deca, koja posle idu na pripreme za sledeću scenu, a na istu onda dođu engleska deca. Snima se na osnovu dva istovetna scenarija. To je taj biznis pristup celoj priči – otkriva Šrider u razgovoru sa novinarima.

Ulogu super klinke u britanskoj verziji filma tumači dvanaestogodišnja Sofi Stjuarts, a u verziji na srpskom super devojčicu igra Mila Guranov, kojoj je ovo prvo filmsko iskustvo. U Super klincima pojavljuju se  i srpski glumci Boris Milivojević, koji tumači ulogu glavnog negativca, kao i Nebojša Milovanović i Ivan Tomašević. Kako saznajemo, srpska verzija Super klinaca  treba da bude završena do februara iduće godine, a  bioskopska premijera bude  do Uskrsa.

– Takav je plan i nadam se da ga epidemiološka situacija neće pokvariti – kaže scenarista i reditelj Es Šrider, inače Indus sa britanskim pasošem,  koji živi u Srbiji duže od decenije, pa ne čudi što je Srbiju izabrao kao filmsku lokaciju. Borsko jezero mu se posebno dopalo.

-Ovaj kraj je slika i prilika srpskog mentaliteta. Ljudi su ljubazni, druželjubivi i veoma predusretljivi. A, tek priroda! Ona je fantastična, predeli su kao iz bajke i Borsko jezero je jedno od najlepših i najčistijih u Srbiji. Voleo bih da ovde snimim i neki horor film, sa piranama ili nekim drugim nemanima u vodi – kaže Šrider.

Ćirilično izdanje serijala „Bajka nad bajkama“ od danas u prodaji

Sva tri dela serijala „Bajka nad bajkama“ Nenada Gajića možete od danas pronaći u jednom izdanju, štampanom na ćirilici.

Neobična družina, okupljena nizom naizgled slučajnih događaja, postepeno otkriva da nije sve onako kao što izgleda. Slepa devojčica, megdandžija, čobanin i hromi lopov, u trci za gole živote, probijaće se kroz živopisni svet mitskih bića i zaboravljenih gradova, dok njihovim koracima kao da upravljaju drevni slovenski bogovi.

Jesu li junaci tek marionete mlade i zavodljive veštice, vođene sopstvenim skrivenim motivima, ili u pozadini svega zaista vrebaju užasne mračne sile iz neizmerne dubine vremena? Odgovore ćete pronaći u knjigama „Senka u tami“, „Dva cara“ i „Treća noć“, objedinjenim u jedno izdanje, sa mapom u boji.