IN MEMORIAM: Šon Koneri

Ser Šon Koneri, prvi glumac koji je tumačio lik legendarnog agenta Džejmsa Bonda, preminuo je u 91. godini. Višestruko nagrađivani škotski glumac bio je najpoznatiji upravo po ulozi britanskog tajnog agenta 007 i prvi je tu ulogu doneo na veliko platno. 

Pojavio se u sedam filmova o poznatom špijunu, a kraljica ga je 2000. godine proglasila vitezom u palati Holirud.

Porodica je potvrdila da je slavni glumac preminuo na Bahamima. Njegov sin Džejson, rekao je, kako prenosi Bi-Bi-Si, da je Koneri „preminuo u snu, nakon što se neko vreme nije osećao dobro”.

Filmski i pozorišni glumac, rođen je 25. avgusta 1930. godine u siromašnoj četvrti u Edinburgu.

Izbačen je iz škole u 15. godini, pa se pridružio britanskoj ratnoj mornarici, a po napuštanju vojske posvetio se bodi bildingu, pa je povremeno dobijao priliku da reklamira kupaće gaćice.

Radio je i kao fizički radnik, zidar, spasilac na plaži, model na Akademiji likovnih umetnosti. Sa 20 godina predstavljao je Škotsku na takmičenju za „Mister Univerzuma” i osvojio treće mesto.

U pozorištu je debitovao u Londonu već 1951. godine, a tri godine kasnije stiže i na televiziju. Prvu značajniju ulogu na filmu je ostvario 1958. godine u filmu Another Time, Another Place u kome mu je partnerka bila Lana Tarner. 

I pored više zapaženih uloga, Koneri je bio relativno nepoznat sve dok nije izabran za ulogu tajnog agenta Džejmsa Bonda, u seriji filmova zasnovanih na romanima Ijana Fleminga.

Odabrali su ga čitaoci dnevnog lista Dejli ekspres, a ne kako kaže legenda da su ga producenti slučajno spazili kroz prozor dok je koračao „poput pantera” i odmah zarobili. Fleming se, kažu, svim snagama borio da on ne dobije glavnu ulogu.

Prvi film iz serijala o britanskom tajnom agentu bio je Dr. No (1962.), usledili su: Iz Rusije s ljubavlju (1963.), Goldfinger (1964.), Operacija Grom (1965.), Samo dvaput se živi (1967.) i Dijamanti su večni (1971.) Godine 1981. vratio se ulozi Džejmsa Bonda u filmu Nikad ne reci nikad, i više nikad nije bio slavni agent. 

Očigledno da je Šon Koneri imao stila i harizme potrebne za ulogu Bonda, međutim, ono što ser Koneri nije imao je bila kosa. Legendarni glumac je počeo da gubi kosu još kao dvadesetogodišnjak i već od prvog filma iz serijala o Bondu je morao da nosi periku.

Uloga irskog policajca Malonea u filmu Nedodirljivi (1987) doneće mu Oskara i Zlatni globus, a uloga oca poznatog arheologa u filmu Indijana Džons i poslednji krstaški pohod (1989) samo nominaciju za pomenute nagrade. Igrao je i u Zarozu, Gorštaku… Filmsku karijeru Šon Koneri je završio odbijanjem uloge Gandalfa u Gospodaru prstenova, uz opasku da „idioti sada snimaju filmove u Holivudu”.

Priznanje za životno delo dodeljeno mu je 2006. godine. Ser Koneri se okušao i kao producent.

Magazin Pipl ga je 1995. godine proglasio za najseksipilnijeg živog muškarca na planeti, na šta je Koneri uzvratio rečima: „Hvala bogu, sve je dobro dok nisam najprivlačniji mrtav muškarac”. Već naredne godine, časopis Empajer ga je smestio na sedmo mesto najprivlačnijih filmskih zvezda svih vremena. Ispred njega su od muškaraca bili samo Džoni Dep i Robert Redford.

Ženio se dva puta – prvi put sa Dajanom Silentom, sa kojom ima sina Džejsona koji je takođe glumac, a drugi sa slikarkom Mišel Rokenburn. Šon Koneri se povukao sa filma u aprilu 2011. godine.

Onlajn promocija “Knjige odraza”

Za Noć veštica 31. oktobra u 19h, sledi poziv da zakoračite pravo u Labris, lavirint užasa? Na YouTube kanalu AVKF-a, biće predstavljena zbirka horor priča “Knjiga odraza”, Miloša Mihailovića. Knjiga izlazi u izdanju Autostoperskog vodiča kroz fantastiku!

Autor nas vodi kroz najdublje ponore ljudske psihe tragom pekićevske fantastike i lavkraftovskog nasleđa. Knjiga odraza je naličje ljudske prirode u svoj svojoj izopačenosti koja vodi ka sunovratu. Akcenat je na rušenju dogmi kako verskih tako i društvenih. Filozofski alat je potka horora. Autor izuzetnim spajanjem navedenih komponenti prodire do centra duša, do samog središta Labrisa.

Na online promociji Knjige odraza govore :

– Dejan Sklizović, profesor filozofije

– Marija Nenezić, filolog i urednik dela

– Miloš Mihailović, autor Knjige odraza

“Polaris: Poslednji grad” dobija svoje slovenačko izdanje

Roman Snežane Kanački “Polaris: Poslednji grad” dobiće i svoje slovenačko izdanje. Izdavačka kuća Pro Andy će ga objaviti – najkasnije do kraja godine, a već sada je moguće videti kako će izgledati naslovna strana romana, na kojem su radili Irena Rozman, Andrej Ivanuća i Milan Simić.

“Rat svetova” kao interaktivna tekstualna video-igra

Klasični naučnofantastični roman o invaziji vanzemaljaca Rat svetova H.Dž. Velsa iz 1898. godine do sada je doživeo nebrojene adaptacije.

Jedna od najpoznatijih svakako je radio-drama u režiji Orsona Velsa, koja je tokom izvođenja 31. oktobra 1938. godine, navodno, izazvala histeriju i paniku širom Sjedinjenih Država. Radnja romana opisuje katastrofalni sukob ljudi sa Marsovcima, koji na Zemlju stižu vođeni misterioznom i smrtonosnom agendom.

Nedavno je objavljena još jedna umetnička obrada klasičnog dela, ali ovoga puta u obliku interaktivne video igre za android telefone – The War of the Worlds: An Interactive Adaptation javlja Art-Anima.

Reč je o tekstualnoj avanturi u kojoj na mestima grananja pripovednog toka, korisnik bira kako će se priča nastaviti.

„Genijalni roman Rat svetova ispirčan je iz perspektive neimenovanog protagoniste, što nam je omogućilo da u središte radnje stavimo bilo kog igrača i predamo mu kontrole nad igrom“, rekao je Kristofer Vebster, scenarista i jedan od ko-autora projekta. „Budući da smo ljubitelji Velsove knjige, odlučili smo da ostanemo verni duhu originalnog dela koliko god je to bilo moguće. Ovom adaptacijom, ispunili smo san da postanemo delić duge istorije romana.“

Igračima se pruža mogućnost da kontrolišu tok radnje, ali i da dođu do dodatnih informacija o Marsovcima, koje nije bilo moguće pronaći u Velsovom originalnom delu.

Posebnu čar ovoj adaptaciji daju ilustracije brazilskog umetnika, Henrika Alvima Koree, prvi put objavljene 1906. godine u luksuznom izdanju Rata svetova na francuskom jeziku.

Video igra The War of the Worlds: An Interactive Adaptation dostupna je u Google Play prodavnici, i može se preuzeti besplatno.

 

POVEZANI SADRŽAJ:

“Puste duše” okultni triler Giljerma del Tora i Čaka Hogana

Giljermo del Toro i Čak Hogan, autori koji stoje iza vampirske trilogije „Soj“, započeli su novi uzbudljivi horor serijal romanom Puste duše – Blekvudove trake (prvi deo), javlja Art-Anima.

Zahvaljujući Čarobnoj knjizi, roman se u prevodu na srpski jezik pojavio samo dva meseca nakon premijernog izdanja na engleskom. Prevodilac je Miroslav Bašić Palković.

Kao što sam naslov nagoveštava, knjiga predstavlja svojevrsni omaž britanskom piscu fantastike i začetniku „okultno-detektivskog“ podžanra, Aldžernonu Blekvudu, čije prezime nosi i jedan od ključnih junaka. Osim Blekvudu, del Toro knjigu posvećuje klasicima fantastike Lordu Danseniju i Arturu Makenu.

Čitaoce očekuje uzbudljiv i dobro osmišljen savremeni triler baziran na vrhunskom žanrovskom nasleđu o osvetoljubivim demonima, mračnoj magiji i svojeglavoj heroini.

Život Odese Hardvik iz korena se promenio onog trenutka kad je bila primorana da puca u svog partnera, Volta Lepa, prekaljenog agenta FBI-ja koji se odjednom, bez objašnjenja, počeo ponašati izrazito nasilno prilikom hapšenja. Iako je reagovala u samoodbrani, Odesa je duboko potresena i primorana da pređe na kancelarijske dužnosti. Ali ono što najviše brine Odesu nije sama ta tragedija. Brine je mračna senka koju je videla kako beži iz tela njenog mrtvog partnera.

Spajanje klasične strave Aldžernona Blekvuda sa modernim narativom, istovremeno je iznenađujuća, ali i uspešna kombinacija – ocena je kritičara.

U napomeni, del Toro i Hogan priznaju da su neke od verskih obreda detaljno opisanih u knjizi, „dorađivali“ radi postizanja dramskog efekta, ali naglašavaju da pljačkanja grobova u Nju Džerziju u okultne svrhe – nisu uopšte plod mašte niti su nešto što pripada samo prošlosti. Ona se i dalje dešavaju. I dan-danas.

Džejms Kameron: "Zvezdani ratovi su izgubili od slatke ljubavne priče. Šta, kog đavola…"

Film “Zvezdani ratovi” (kasnije nazvan “Zvezdani ratovi IV: Nova nada”) osvojio je nekoliko Oskara – između ostalog, kostimografiju i montažu. Bio je nominovan i za najbolji film, najboljeg režisera i najbolji originalni scenario, ali je u svakoj od ovih kategorija izgubio od komedije Vudija Alena “Eni Hol”.

Zanimljiva je činjenica da Vudiju Alenu nije nimalo bilo stalo do ove nagrade. Jednostavno ga nije bilo briga, jer je smatrao da ljudi koji dodeljuju Oskare nisu kompetentni, kako je objasnio u jednom intervjuu.

Džejms Kameron, jedan od najpoznatijih režisera današnjice (Avatar, Terminator), smatra da je ova situacija bila čist primer odnosa Akademije prema žanru naučne fantastike.

„Prvi put sam to primetio kada sam bio samo ljubitelj filma, još nisam ni bio režiser. Ratovi zvezda, koji je za mene bio vrhunski naučno-fantastični film, izgubio je od Eni Hol. Slatka ljubavna priča i Zvezdani ratovi … Šta, kog dođavola, ljudi mislite?” rekao je Kameron.

Dodao je i da ga to izluđuje svake godine u vreme dodele Oskara, jer naučno-fantastični filmovi ih ne osvajaju u nekim kategorijama, ma koliko da je dobra gluma.

Danas startuje „Čistilište“

Posle premijere filma „Čistilište“ na upravo završenom Festivalu srpskog filma fantastike, ova horor misterija stiže u bioskope širom Srbije od 29. oktobra.

Glavne uloge u filmu igraju Kostas Mandilor (našoj publici najpoznatiji po ulogama u čuvenom horor serijalu “SAW” i TV drami Picket Fences), Tom Szemore, Dženi Paris, Fred Lobin, Agnes Burger i drugi.

Film je sniman u koprodukciji tri zemlje: Velike Britanije, Hrvatske i Nemačke, dok je za maske u filmu bio zadužen naš najpoznatiji masker Miroslav Lakobrija.

„’C. L. E. A. N.’ nije klasičan horor pun krvi namenjen isključivo zabavi, nego je više za intelektualnu publiku, jer zahteva razmišljanje. Uradili smo kvalitetan film u nivou holivudskih blokbastera, a za maske je bio zadužen tim iz Beograda“, rekao je Vjekoslav Katušin, jedan od producenta filma na beogradskoj premijeri ostvarenja.

Film prati kriminalističkog psihologa Nou Bišopa koji vodi troje svojih pacijenata sa svog odeljenja u sanatorijum, verujući da novi program doktora Molinara može poboljšati život ovih mladih zatvorenika.

Program terapije nazvan C.L.E.A.N. (Cerebral Lateralization Enforcement and Neuroactivation),  naizgled naučni, sve više zadire u okultno i prelazi u „obrnuti egzorcizam“ za razmenu demonskih stvorenja uz ljudske žrtve.

Iako mnogi pacijenti misle da bi sve mogla biti halucinacija, Noa, uz pomoć svoje učenice Emili, mora da ostane pri zdravoj pameti i spreči Molinara da pripremi dolazak „zveri“.

Cineplexx Noć veštica – Revija horor filmova od 29. oktobra do 1. novembra

Najveći strahovi se obistinjuju na velikom platnu Cineplexx bioskopa uz odabrane horor filmove od 29. oktobra do 1. novembra.

Misliš da možeš da pobegneš od Majkla Majersa? „Mi“ ti zvuči samo kao košmar koji ne može tebi da se desi? Misliš da uklete kuće ne postoje i da ništa ne može da probudi tvoje najmračnije strahove?

Noću se nevolje prikradaju gradom, ali šta ako se ona najjezivija krije u vašem domu? Krajem sedamdesetih godina 20. veka, porodica Olmedo kupuje stan 32 u ulici Manuela Malasenja, u starom delu Madrida.

Napuštajući malo provincijsko mesto krenuli su put prestonice koja im nudi prosperitet i život iz snova. Ali, postoji nešto što Olmedovi ne znaju: u stanu koji su kupili – nisu sami. Neobjašnjive pojave koje ih prate u stopu uskoro će im ugroziti živote… U najgledanijem ovogodišnjem španskom filmu, ,,Stan 32” koji je
zasnovan na istinitim događajima, počinje borba na život ili smrt.

Ljubitelji horor filmova imaće priliku da uživaju u omiljenom žanru u Cineplexx bioskopima kada nam se na veliko platno vraća i Džejmi Li Kertis u svojoj kultnoj ulozi Lori Stroud u filmu ,,Noć veštica”, koja se nalazi u svojoj ultimativnoj borbi sa maskiranom osobom, koja je progoni već četiri decenije.

Oskarovka Lupita Njongo tumači glavnu ulogu u filmu ,,Mi”, priči o brižnoj porodici koja se bori protiv zastrašujućeg i surovog protivnika: iskrivljene verzije sebe samih.

Filmovi koje možete pogledati u okviru Cineplexx Noći veštica su i ,,Groblje kućnih ljubimaca”, ,,Ukleto” i ,,Srećan dan smrti 2”. Potpunu čaroliju jezivoj noći pružiće maskirani likovi iz kultnih horor filmova koji će vas sačekati u našim hodnicima i bioskopskim salama, u subotu, 31. oktobra.

Ulaznice za „Noć veštica“, „Mi“, „Groblje kućnih ljubimaca“, „Ukleto“ i „Srećan Dan smrti 2“ su u prodaji po promotivnoj ceni od 300 dinara u beogradskim i 200 dinara u ostalim Cineplexx bioskopima, dok su karte za film „Stan 32“ u prodaji po redovnim cenama.

Objavljena knjiga “Mitovi, snovi i misterije” Mirče Elijadea

Knjiga eseja Mitovi, snovi i misterije jednog od najistaknutijih svetskih proučavalaca istorije religije, pisca i filozofa Mirče Elijadea, objavljena je u izdanju Akademske knjige, javlja Art-Anima.

Ova knjiga o tumačenju mita, njegovoj strukturi i funkciji, te njegovoj vezi sa misterijom i odnosu prema snovima, stekla je izuzetno široku publiku.

Posebna pažnja posvećena je vezi između dinamike nesvesnog koja se manifestuje u snovima i mašti s jedne strane, i struktura religijskog sveta, sa druge.

Polazeći od zapažanja da u svetu snova čovek stalno pronalazi simbole, slike, figure i događaje koji konstituišu mitologije, autor u većini tekstova pruža aluzije i kratka poređenja između aktivnosti nesvesnog i religijskih činjenica.

Za arhaično društvo mit je temelj društvenog života. On izražava apsolutnu istinu, jer govori o svetom događaju nastalom u svetom vremenu. Kao takav, postaje primer poželjnog modela ponašanja unutar jednog društva. Moderna društva, takođe, zadržavaju određeni stepen mitskog nasleđa, koji određuje obrasce ponašanja.

Razumevanje mita pokazaće se kao jedno od najkorisnijih otkrića 20. veka. Naročito u komunikaciji zapadne sa drugim kulturama, pre svega, kulturama istoka a onda i ostalima.

Knjigu Mitovi, snovi i misterije sa francuskog jezika preveo je Dušan Janić.

Mirča Elijade (Mircea Eliade, 1907–1986), književnik i jedan od najvažnijih svetskih stručnjaka u oblasti komparativne analize religija, studirao je i doktorirao filozofiju u Bukureštu. Nakon emigracije 1945. godine u Parizu je predavao istoriju religije, najpre na École pratique des hautes études (do 1948), a potom na Sorboni. Od 1957. godine bio je redovni profesor na Univerzitetu u Čikagu.

Proučavao je religiju primitivnih društava Australije, Polinezije i Afrike, kulture drevne Indije, Egipta, Grčke i Rima. Autor je više knjiga iz oblasti istorije religija, ali i dela iz umetničke književnosti. Akademska knjiga je 2011. godine objavila njegovu studiju Rasprava o istoriji religija.

Novo izdanje zbirke “Mlad si da se proslaviš” Miloša Petrika

Posle prvog izdanja zbrike priča “Mlad si da se proslaviš” Miloša Petrika, na ćirilici, sada stiže i drugo izdanje – ovog puta na latinici. Tiraž prvog izdanja je rasprodat, tako da je ovo prilika za one koji knjigu nisu kupili da je nabave, ili za sve zainteresovane iz regiona koji ćirilicu nisu učili u osnovnoj školi.

Ova zbirka priča je osvojila nagradu Somborskog književnog festivala u kategoriji druga knjiga autora mlađih od 35 godina. Prva Miloševa knjiga je, takođe, zbirka priča “Siva hronika”.