Treći dan trećeg Art-Anima festivala fantastične književnosti

Treći dan Trećeg festivala fantastične književnosti Art-Anima, započelo je predstavljanjem prijateljskog festivala Refesticon iz Crne Gore. Gost iz Bijelog Polja bio je Dragić Rabrenović, koji je govorio o ovom projektu regionalnog festivala, čije je četvrto izdanje bilo održano pre nekoliko nedelja, ali i o zbirci radova “Makrokozma 21”, pošto je književni konkurs na zadatu temu nešto što obavezno prati i ovaj književni festival.

Predstavljanje Refesticona

Dragoljub Igrošanac i Irena Dajić su imali samo lepe reči za festival iz Crne Gore, na kojem su i sami učestvovali, uz napomenu da bi voleli da Art-Anima jednog dana postane kao Refesticon, ali da bi se to desilo moraće da se dođe do podrške i ministarstva kulture i kompanija. Koliko je velika saradnja između ova dva festivala dovoljno govori ovogodišnji almanah beogradskog festivala koji je objavljen zahvaljujući pomoći upravo Refesticona.

“Mi hoćemo da probijemo granice u svojim glavama”, rekao je Dragić Rabrenović opisujući šta je osnovni cilj Refesticona. Okupljanje pisaca i ljudi koji pišu iz svih zemalja regiona je nešto što su ljudi iz Bijelog Polja uspeli, a između stvari koje su uveli je i međunarodna nagrada “Zlatni zmaj”, kojeg je prošle godine dobio Zoran Živković, a ove Filip David. No, pored poznatih imena Refesticon obraća pažnju i na mlade autora i upravo se razmatraju mogućnosti kako da se mladi privole književnosti.

Jedna od tih stvari je svakako i konkurs – ove godine tema je bila “Luča mikrokozma” Petra Petrovića Njegoša, a stigle su 66 priče, među kojima je najmlađa autorka iz Foče, koja ima samo 16 godina.

Usledila je promocija romana “Zakopani džin” Kazuo Išigura, o kojem su, uz moderaciju Irene Dajić, govorili Miloš Jocić i Aleksandar Šurbatović, urednik u Dereti. On je prvo upoznao prisutne sa Išigurom, čovekom koji piše na engleskom jeziku i koji je četiri puta nominovan za prestižnu Buker nagradu. U svom opusu on se nije mnogo bavio fantastikom, mada je tema kloniranja bila prisutna u delu “Never Let Me Go”, ali je SF elemenat možda najprisutniji upravo u “Zakopanom džinu”.

Isiguro

Miloš Jocić je svoje obraćanje započeo rečima samog Išugure koji je izrazio nadu da njegovi čitaoci neće ovaj roman videti kao fantastiku, na šta je reagovala i čuvena spisateljica Ursula Legivn, da bi sam rekao da ovo jeste fantastičan roman, ali da je to ipak pre svega divna ljubavna priča pa tek potom fantastika. “Radnja se dešava u svetu gde izmaglica krade sećanja na nekadašnje događaje, a junaci koji to hoće da okončaju je jedan stari par”, ispričao je Jocić, o toploj, melanholičnoj priči koja se bavi sećanjima i kolektivnom sećanju.

Treći segment trećeg dana bilo je predavanje o fantastici kao modernoj mitologiji, koju su vodili Igor Vujičić, antropolog i Mihajlo Vitezović, dramaturg. Uz obavezno podsećanje da svaki mit govori o svetu u kojem je nastao, te da su najraniji mitovi oni koji pripadaju narodnom stvaralaštvu, citiran je Džozef Kembel koji je govorio da svi mitovi imaju istu strukturu, pa je to i demonstrirano jednim dijagramom.

Struktura mita

Pomenuto je da su Spilberg i Lukas bili prijatelji sa Kembelom, pa ne čudi što je Holivud preuzeo tu strukturu, što onda dovodi do ideje o negativnom uticaju jer tako dobijamo identične filmove.

Istaknuto je da antropologe itekako privlače moderne mitologije, kao što su, recimo, “Zvezdani ratovi”, upravo sa odgonetanjem šta je onda tolika zasluga za njegovu popularnost kod ljudi. “Mitovi su nekada govorili o onome sa čime su tada ljudi živeli, da li sadašnji mitovi rezoniraju sa ljudima danas”, je pitanje koje se neminovno postavlja. Dati su i neki primeri kako dela fantastike govore o nama samima – na primeru tv-serije “Galaktika” koja je nastala u vreme pojačanog terorizma, pa se tako i predstavljaju roboti koji progone preostali ljudski rod.

Završnica večeri pripala je dr Dejano Ognjanoviću koji je govorio o engleskim pričama o duhovima. Duhovi su, kako je on istakao, jedna od najstarijih priča koja je rođena još u pećini, tako da koren ovih priča pripada usmenoj književnosti. No, kada se govori o engleskoj priči o duhovima, ona pripada viktorijanskoj i edvardijanskoj eri, mada je centralni deo na kraju XIX i početkom XX veka.

dr Dejan Ognjanovic prica o duhovima

Ognjanović je potom govorio o više faktora koji su doprineli nastanku priče o duhovima – koji su se javljali u gotskom romanu, ali gde nisu donosili onaj horor elemenat. Stvari su se promenile kada forma romana nije više bila dominanta, nego kada su se počele tražiti kratke priče. Uz pojavu spiritizma, fotografije (pokušaj dokumentovanog opravdavanja života posle smrti i “snimanja” duše), uz čitav niz knjiga o folklornim verovanjima koja su tada izlazila, sve to dovodi do Čarlsa Dikensa koji je bio prvi koji je povezao priče o duhovima sa božićem. Ipak, prvi veliki pisac priča o duhovima je Šeridan Le Fanu, koji je kod nas najpoznatiji po “Karmili” (storija o vampirima), ali je najveći njegov opus upravo vezan za duhove, i one je ustanovio arhetipske priče ovog žanra.

Potom je predstavljen Montegju Rouds Džejms koji se smatra kvintesencijom priče o duhovima, naročito zaslužan sa uvođenjem elementa proizvoljnosti, što naročito utiče na plašenje čitaoca. Konačno, tu su pomenuti i Aldžernon Blekvud i Robert Ejkman kao primeri pravljenja odlične atmosfere koja izaziva stravu kod čitaoca.

Prvi lezbijski par u novom Diznijevom animiranom filmu?

Stigao je novi trejler za nastavak Piksarovog hita “U potrazi za Nemom”, a sa njim i jedna neobičnost koju je primetio veliki broj fanova.

Naime, u sceni u kojoj se hobotnica pretvara da je beba, kolica guraju dve žene.

Kako je scena suviše kratka, ljubitelji Diznijevih filmova će morati da sačekaju premijeru filma kako bi saznali da li su ove dve osobe zaista par, piše Independent.

View image on TwitterView image on Twitter

III Festival fantastične književnosti Art-Anima (3. dan)

Utorak, 31. maj 2016.

18:00
Predstavljanje festivala „Refesticon 2016“
Dragić Rabrenović, Dragoljub Igrošanac

19:00
Predstavljanje romana „Zakopani džin“ Kazua Išigura
Miloš Jocić, Aleksandar Šurbatović, Irena Dajić

20:00
Tribina: „Fantastika kao moderna mitologija“
Igor Vujčić i Mihajlo Vitezović

21:00
Predavanje: „Engleske priče o duhovima – od Le Fanua preko M.R. Džejmsa do Ejkmana“
dr Dejan Ognjanović

Likovni konkurs za decu se završava danas!

Povodom predstojećeg Tolkinfesta Udruženje “Valinor” je organizovalo likovni konkurs za decu! Danas je poslednji dan za slanje radova! Već je pristiglo preko 120 radova – konkurencija će biti velika!

Pravo učešća imaju svi mališani iz celog sveta do generacije koja će tokom 2016. napuniti deset godina.

Tema konkursa su dečja fantastična i bajkovita književnost i filmovi (ali bez crtanih filmova, video igrica i precrtavanja).

Svaki mali umetnik može da pošalje koliko želi radova na adresu Valinor.club@gmail.com najkasnije do 31. maja u ponoć.

Uz svaki dostavljeni rad poslati:

Ime i prezime učesnika, starost autora, ime knjige ili filma odakle je ilustrovani lik.

Tema je mnogo (Hobiti, čarobnjaci, Vilovnjaci, Patuljci, Hari Poter, Mali princ, antički i heroji iz naše mitologije, Star Wars…) , a autore najboljih radova očekuju lepe nagrade koje su pripremili Valinor, Pumpkin workshop i izdavačka kuća “Pčelica”.

Drugi dan trećeg Art-Anima festivala fantastične književnosti

Drugi dan Trećeg festivala fantastične književnosti Art-Anima, otvorilo je predstavljanje almanaha Književna fantastika 2016. o kojem su pričali Dragoljub Igrošanac i Mladen Jakovljević – priređivači, ali i pisac Filip David. Ovo je treći broj almanaha, koji prati sam festival.

Promocija treceg broja almanaha

Mladen Jakovljević je istakao da se novi broj almahana razlikuje od prethodna dva pre svega po tome što su sada zastupljeni i strani autori i time se pokazuje kako oni mogu da stanu “rame uz rame” sa strancima. Posbno je istaknut prilog Džona Kluta – autora SF enciklopedije, koji je ovog puta priredio nešto posebno za ovo izdanje. “Šarolikost” je ono kako bi se mogao opisati treći almanah – jer se išlo na to da se ponudi nešto interesantno svima ali i da bude sadržaja za ozbiljnije čitaoce.

FIlip David je rekao da je on sebe svrstavao u žanrovsku književnost, ali su ga drugi stavljali u ozbiljnu literaturu. “Pisci fantastike su kao sekte, nadam se da sam sada i zvanično primljen u njih”, rekao je on. U prisećanju o svojim počecima rekao je da je 60-tih, kada je počinjao da piše, uzor mu je bio Kafka, ali i da je SF itekako uticao na njegovo pisanje. Za kraj svog govora David je napomenuo da je potrebno postojanje mesečnog časopisa za fantastiku.

Dragoljub Igrošanac je rekoa da se razmišlja o pokretanju nečega što bi izlazilo češće, pa makar to bio i ovaj almanah ali dva puta godišnje.

Dodela nagrade Art-Anima Žiki Bogdanoviću, za popularizaciju fantastike, održana je odmah nakon predstavljanja almanaha, a o laureatu je prvo govorio Slobodan Ivkov. Bogdanović je pre 50 godina počeo da radi nešto čime se mi i danas bavimo, a bio je specifičan po tome što se otvoreno zalagao za strip i SF, što je pokazivao i u svom uredničkom radu u Nin-u tokom 1960-tih godina. On je bio jedan od zaslužnih za revitalizaciju žanra sredinom 1970-tih, ponovo pokrenuo Kentaur, obnovio Plavu pticu, a sa Zoranom Živkovićem pokrenuo i Polaris.

Ivkov i Bogdanovic

Sam laureat nagrade je ispričao kako je počeo kao književni kritičar, ali je stalno širio “polje delovanja” jer ga je zanimao i film i strip. Svoj upliv u svet SF-a (iako ga je čitao) imao je preko sveta filma – Kinoteka je objavljivala časopis “Film danas” za koji je on pisao upravo o SF-u. Iako je fantazirao još kao dečak, u gimnaziji je bio više pod uticajem Velsa, a manje Verna. Naravno, bilo je i prilike da sa prisetima podeli i neke priče o ponovnom “otkrivanju” čuvenim ruskih strip crtača koji su stvarali u Beogradu pre Drugog svetskog rata – Đorđa Lobačeva i Sergeja Solovjeva.

Dodela nagrade Ziki Bogdanovicu

Ekskluzivno dešavanje drugog dana festivala bilo je od 20 časova kada su okupljeni imali prilike da prisustvuju priči o romanu u nastanku – “Tumač fotografija” kojeg piše Zoran Živković, a svoj fotografski doprinos će dati Adrijan Tomaz, umetnički fotograf iz Francuske.

Naime, Živković je otkrio da je do sada uradio osam jedanaestina knjige (što bi značilo da je završeno osam poglavlja ili priča od planiranih jedanaest) a da će potom Tomaz uraditi fotografije. S tim što to ne znači da će te fotografije biti ilustracija već će davati samostalan doprinos novoj knjizi.

Gost iz Francuske je objasnio da se on bavi fotografijom u estetskom smislu i da on pokušava da “isprazni” sliku koju pravi, da ona bude sa što manje sadržaja kako bi lakše mogla da se tumači na različite načine. “Sada imam priliku da ne razmišljam o tekstu, na Zoranu je da doda tekst, a ja da napravim slike koje ne mogu da se gledaju bez teksta”, kaže Tomaz.

Potom je Živković pročitao osmo poglavlje knjige u nastajanju, za koju kaže da bi morala da se završi do 1. avgusta, a možda i pre ako ne bude gledao baš sve prenose sa EP u fudbalu i Olimpijade.

Zivkovic cita 8. poglavlje

Veče je završeno promocijom zbirke “Vampirskih priča” Gorana Skrobonje. Uz moderatora Mladena Milosavljevića i autora, govorio je i dr Dejan Ognjanović. Upravo je on na početku i govorio o motivu vampira koji je uporediv sa motivom đavola koji se sreće u književnosti. No, nije svaka priča o vampiru horor i samim tim žanr. Za Skrobonjine priče kažu da su raznovrsne, ali i da su ukorenjene u pop mitologiji.

Zbirka prica o vampirima

Goran je rekao da je on dete 1960-tih, da je odrastao na Hamer filmovima, tako da su to rani uticaji koji su doveli da je kasnije pisao priče o vampirima. Ova zbirka je jedan od šest u kojih će Skrobonja sakupiti svoje priče po “tematskom osnovu” – biće tu još dve SF zbirke, priče iz Teslaverzuma, priče o Nikodiju Mariću i konačno horor zbirka. Time će Goran Skrobonja obeležiti tri decenije svog rada – prvu priču je objavio 1986. godine.

Stiže novi "Autostoperski vodič kroz galaksiju"!

Zgrabite peškire, dragi frudovi! Desiće se nešto veoma huptno – stiže nam novi “Autostoperski vodič kroz galaksiju”!

Daglas Adams

Četvrti program radija BBC naručio je novu radio dramu baziranu na kultnom romanu Daglasa Adamsa, najvećeg fruda i vlasnika peškira koji je ikad hodio Zemljom!

Radio drama bazirana je na noveli “And Another Thing”.

Originalni “Autostoperski vodič kroz galaksiju” pojavio se baš kao radio drama na BBC-u 1978. godine, a Adams ju je kasnije pretočio u knjigu s istim nazivom.

Nova serija bazirana je na noveli koju je Eoin Kolfer napisao na osnovu materijala koji su pronađeni nakon Adamsove smrti 2001. godine. Serija od šest delova biće emitovana u maju naredne godine i sadržaće neke od materijala koji do sada nisu objavljivani.

Autostoperski vodič kroz galaksiju

Poslednja serija emitovana na Adamsovom “Vodiču” bila je “Uglavnom bezopasni”, 2005. godine.

Kako prenosi Britanski vodič za komediju, produkcija je još u ranoj fazi, ali režiser Dirk Mags je izjavio da će teret novog vodiča pasti na pleća originalne ekipe koju su činili Sajmon Džons kao Artur Dent, Mark Ving-Dejvi kao Zaphod Biblbroks i Džeg Mekgiven kao Ford Prefekt, sa Sandrom Dikinson, koja je učestovala u originalnoj TV adaptaciji, u ulozi Trilijan.

U to ime, nazdravimo jednim grgolj blasterom!

Den Braun piše novi Da Vinčijev kod, namenjen mladima

Kako prenosi “Indipendent”, Den Braun planira da objavi novu verziju svog velikog hita ‘Da Vičnijev kod’, koja bi bila prilagođena nešto mlađim čitaocima. Javnost ga uveliko napada zbog toga. Za sada se pretpostavlja da bi izdavač trebalo da bude britanski “Penguin Random House”.

Nova verzija obuhvataće sve značajne elemente originalne priče, ali će autor “izbaciti segmente” koji su možda previše brutalni za mlade čitaoce. Time će, ujedno, i smanjiti obim ovog prilično opširnog romana. Naravno, čim je objavljena vast o ideji Dena Brauna, usledile su salve kritika na račun skraćivanja i, na neki način, uprošćavanja romana.

“Zar on ne poznaje bar jednog tinejdžera?”, pitanje je koje se vrti mrežama uz tezu da je odavno poznato da tinejdžerima nije problem da čitaju obimne knjige – pod uslovom da ih zaplet povuče. No, nikad se ne zna – možda nova verzija zaista bude pitkija, a samim tim i uspešnija od prve. 

“Nadam se da će ova adaptacija ‘Da Vinčijevog koda’ kod mladih čitaoca evocirati isto ono uzbuđenje koje sam ja imao kad sam istraživao tajnu istoriju i misterije sveta u kojem živimo”, prokomentarisao je Den Braun povodom govora o tome da planira novu verziju.

Šenon Kulen, direktorka izdavačke kuće “Penguin Random House”, je ‘Da Vinčijev kod’ uzbudljiva avantura za koju se zna da je stariji tinejdžeri dosta čitaju i dodala: “Presrećni smo što će ova adaptacija i mlađima omogućiti uživanje u Braunovom bestseleru, koji ključa od zapanjujućeg istorijskog sadržaja”.

Roman “Da Vinčijev kod”, objavljen 2003, do je sada prodat u preko 83 miliona primeraka. Roman je bio osnova i za podjednako uspešan igrani film “Da Vinčijev kod”, sa Tom Henksom u glavnoj ulozi.