Romani Terija Pračeta će dobiti „apsolutno verodostojne“ TV adaptacije

Na dan kada bi slavni tvorac Disksveta napunio 72 godine, producentska kuća Terija Pračeta, Narativija, objavila je sklapanje ugovora o razvoju „potpuno autentičnih… prestižnih adaptacija koje će biti apsolutno verodostojne njegovoj originalnoj, jedinstvenoj genijalnosti“.

Ugovor je postignut između kompanija Motiv Pikčurs i Endivor Kontent i Narativije, koju je Pračet pokrenuo 2012. godine, kako bi se razvilo nekoliko serijala adaptacija autorovih fantastičnih dela. Trenutno nema detalja o tome koje će knjige biti deo projekta, iako je već nekoliko Pračetovih romana doživelo adaptacije: Skajove dramatizovane verzije „Deda Prasa“, „Boje magije“ i „Poštašavili“; „Duševna muzika“ i „Sestre po metli“ su animirane, a „Dobra predskazanja“ je nedavna adaptacija Amazon Prajma sa Dejvidom Tenantom i Majklom Šinom koja je doživela pozitivne kritike.

„Duh ovog novog saveza zasniva se na zajedničkoj ljubavi prema izvornom materijalu i posvećenosti da se stvori epski serijal koji će se dotaći nekih od najvaćnijih dela iz ovog neustrašivo britkog i satiričnog univerzuma ser Terija“, rekli su.

Pračetova ćerka Rijana, kodirektorka Narativije, rekla je da se kompanije Motiv i Endivor „savršeno slažu sa našom vizijom“ o tome kako bi televizijska adaptacija Disksveta trebalo da izgleda.

„Disksvet je prepun jedinstvenih likova, dovitiljivog pripovedanja i neverovatnih književnih metafora, i mislimo da je važno da na ekrane dospe u obliku na koji bi moj otac bio ponosan“, rekla je.
Upravni direktor Narativije, Rob Vilkins, rekao je da novonastalo partnerstvo znači da je Disksvet „konačno pronašao svoj dom“.

„Knjige o Disksvetu su veliki izvor radosti milionima čitalaca i to sa razlogom; svaki pasus, fraza i fusnota oblikovani su s briljantnošću i talentom, tako da smo posvećeni da Terijev svet donesemo na ekrane sa poštovanjem i zalaganjem kakvo zaslužuje“, rekao je.

Prve slike sa snimanja nove serije „The Watch“, koja je zasnovana na Pračetovim romanima o Gradskoj Straži, nedavno su zabrinule fanove zbog drastičnih razlika u sajberpank estetici. Iako ni Rijana ni Rob nisu direktno komentarisali ovu adaptaciju, pokazali su svoje neslaganje deljenjem članka Ursule K. Le Gvin u kome je kritikovala adaprataciju svojih knjiga iz serijala „Zemljomorje“.

Vilkins je ipak porekao da je novi dogovor nastao kao Narativijin izraz nezadovoljstva prema seriji „The Watch“. „Iako je Narativija potpisana kao izvršni producent serije, nisu bili kreativno uključeni u projekat. Međutim, naravno da seriji ‘The Watch’ žele sve najbolje.“

Izvršni direktor Motiva, Sajmon Maksvel, nazvao je univerzum Disksveta nacionalnim blagom. „Zajedno ćemo producirati serije koje će širom sveta voleti milioni obožavalaca Diskveta, dok ćemo istovremeno epsko stvaralaštvo i zaostavštinu ser Terija Pračeta predstaviti novoj publici“, zaključio je.

“Nebeska zvona” – zbirka horor priča Borisa Mišića

Nakon zbirke Vila šatorica, objavljene 2016. godine u izdanju Presinga, nedavno je iz štampe izašla nova knjiga Borisa Mišića, Nebeska zvona, javlja Art-Anima. Reč je o zbirci priča koju čini deset kratkih horor ostvarenja čije vezivno tkivo čine domaći i nama bliski geografski ambijenti, kao pozornice na kojima se odvijaju radnje pripovesti.

Kroz Mišićevu prozu promiču jeziva rečna stvorenja, otvaraju se portali iz drugih dimenzija odakle dolaze čudna bića, promenjena putovanjima kroz prostor i vreme, i dok prošlost uzima danak, najgore prolaze obični ljudi.

U knjizi su zastupljene priče: „Igra krvi i prašine“, „Šapat večnosti“, „Krv lordova“, „Plesač i pas“, „Nebeska zvona“, „Osamnaestica“, „Gospodar šakala“, „Panonski demon“, „Motel ispod Juhor planine“ i „Bela tama“.

Pogovor potpisuje urednik izdanja Predrag Milojević, koji naročito ističe nekoliko priča. „Bela tama“ govori o vojnicima koji usred napada na neprijatelje ušančene u rovovima iznenada – ni živi, ni mrtvi – dospevaju u „drugi svet“.

Međusobno povezane priče „Šapat večnosti“ i „Nebeska zvona“ prikazuju portale koji ljude vode kroz crvotočine vreme-prostora, kao i kroz vekove zemaljske istorije, iz kojih akteri izlaze promenjeni vukući sa sobom i u sebi aveti svemira i drugih dimenzija kroz koje su prošli.

„Panonski demon“ vodi čitaoca u mađarsku pustaru, u kojoj se pojavljuje biće iz drugog sazvežđa. Sticajem okolnosti, ono se obrelo na imanju jedne rastrzane porodice, gde postaje žrtva obesti lokalnog pijanca, kockara, nezadovoljnog teškim seoskim životom.

Priča „Osamnaestica“ prati istoimeni avetinjski gradski autobus u Novom Sadu koji prevozi nekadašnje stanovnike: vile, tritone, vodenjake, duhove. Svako od njih ima svoju tajnu, sopstveni drevni zavet koji, iz određenog strašnog razloga, prenosi na ljude iz današnjeg vremena.

Boris Mišić je rođen 1974. godine u Rijeci. Odrastao je u Bosanskom Grahovu a od 1995. godine živi u Novom Sadu, gde je i diplomirao na Pravnom fakultetu. Priče su mu objavljivane u više domaćih i regionalnih zbornika, časopisa i fanzina, kao i na portalima posvećenim fantastici.

Hari Poter i „Sluškinjina priča“ među knjigama koje uznemiravaju Amerikance

Osam od 10 “najspornijih” knjiga koje roditelji i uopšte pripadnici društvene zajednice u SAD žele da se uklone sa polica knjižara i biblioteka, jesu one koje se odnose na tematiku u vezi sa LGBT+ populacijom.

Kako se navodi u godišnjem izveštaju Američkog bibliotekarskog društva (ALA), to je do sada najveća zabeležena netrpeljivost prema knjigama koje se bave LGBT+ tematikom, prenosi Rojters.

Na listi spornih knjiga su, između ostalih, i romani o Hariju Poteru Džoan Rouling i “Sluškinjina priča” Margaret Etvud.

Rojters podseća da su se na ranijim listama knjiga čija se zabrana tražila u školama i bibliotekama našla i kultna dela američke književnosti “Znam zašto zatočena ptica peva” Maje Angelou, “O miševima i ljudima” Džona Stajnbeka i “Ubiti pticu rugalicu” Harper Li.

Sprema se prethodnik “Igre gladi”

Franšiza Igre gladi “The Hunger Games” donela je svojim producentima ogroman uspeh. Tako je “Lionsgate” prihodovao više od tri milijarde dolara od prva četiri filma. Pa, zašto onda ispustiti “zlatno jaje”?

Zvanično je saopšteno da studio planira snimanje filma “The Ballad of Songbirds and Snakes”, koji bi bio prethodnik prvom filmu iz serije. Takođe, saopšteno je i da će reditelj biti Frensis Lorens, a da će scenario biti napisan prema novom romanu Suzan Kolins. Radnja se dešava u godinama pre dešavanja iz prvog filma, a glavni lik je 18-godišnji Koriolajnus Snou, čovek koji će mnogo kasnije postati okrutni vladar Panema.

Džo Drejk, direktor “Lionsgate” tim povodom izjavljuje: “Suzanina nova knjiga bila je vredna čekanja. Ona nudi sve čemu su se fanovi nadali, imajući u vidu prethodne knjige, ali i donosi potpuno nova uzbuđenja i uvodi čitavu paletu novih likova. ‘The Ballad of Songbirds and Snakes’ kreativno je uzbuđujuća i uvodi ovaj svet u kompleksnu novu dimenziju koja pruža zapanjujuće kinematske mogućnosti. Svi smo uzbuđeni što možemo ponovo da ujedinimo tim koji je stvarao ovu jedinstvenu, i jedva čekamo početak produkcije.”

Nova knjiga Sofi Kinsele za mališane – „Mama Vila i ja – Početnice“ u prodaji od 22. aprila

Nakon knjige „Mama Vila i ja“ Laguna predstavlja drugu knjigu za decu omiljene spisateljice na ovim prostorima Sofi Kinsele. U knjizi „Mama Vila i ja – Početnice“ nalaze se nove priče o ludim, magičnim dogodovštinama u kojima su devojčica Ela i Mama Vila prave zvezde.

Ela Bruk je razdragana devojčica, ali ona i njena porodica ima jednu naročitu tajnu.

Njena mama izgleda obično, kao i sve ostale mame, ali nije takva. Zato što može da se pretvori u vilu. A jednoga dana, kad poraste, i Ela će biti vila kao i ona!

Pridružite se Eli i Mami Vili u novim avanturama, s neverovatnim čarolijama, bezobraznim majmunima i najboljom rođendanskom proslavom ikada priređenom, uz sjajne ilustracije koje obogaćuju čitalački ugođaj.

Knjiga „Mama Vila i ja – Početnice“ namenjena je predškolcima i malim školarcima, a u prodaji je od  22. aprila.

Klasik „20.000 milja pod morem“ u prodaji od 28. aprila

Lagunina edicija „ Klasici književnosti za decu“ uskoro će biti bogatija za još jedan odličan naslov. Reč je o knjizi Žila Verna „20.000 milja pod morem“, pionirskom delu naučne fantastike, koje već 150 godina zaokuplja maštu ljubitelja avanturističkih priča. Na žalost i ovoga puta je propuštena prilika da se ispravi naslov – ovaj asocira na “dubinu” a zapravo se radi o putu dugom 20.000 milja pod “morima”!

Strah i panika rastu nakon što mornari širom sveta počnu da opažaju misteriozno morsko čudovište. Zato posada broda Abraham Linkoln, u kojoj će se naći francuski naučnik Pjer Aronaks, njegov verni sluga Konsej i kanadski harpunar Ned Land, kreće na opasno putovanje kako bi ulovila ovu morsku neman. Ali nakon susreta sa zastrašujućim čudovištem postaje jasno da ovo nije životinja, kako se isprva mislilo, već podmornica Nautilus, kojom komanduje tajanstveni kapetan Nemo.

Žil Vern (1828−1905) francuski je pisac koji je voleo nauku i putovanja. U svojim avanturističkim delima, spajao je to dvoje. Njegova knjiga „Pet nedelja u balonu“ objavljena je 1863. godine. Deset godina kasnije napisao je „Put oko sveta za osamdeset dana“. Još jedno njegovo čudesno delo jeste roman „Dvadeset hiljada milja pod morem“.

Klasik „20.000 milja pod morem“ stiže u knjižare u utorak 28. aprila.

Fantastične i horor priče Nikolaja Gogolja

Izdavačka kuća Tanesi objavila je zbirku Fantastične i horor priče jednog od najznačajnijih pisaca ruske i svetske književnosti Nikolaja Gogolja, javlja Art-Anima.

Pripovesti su razvrstane u dve glavne celine. Prvu čine pripovetke iz dvotomne zbirke Večeri u seocetu kraj Dikanjke nastale u periodu od 1829. do 1832. godine, kojima je Gogolj stekao prve značajnije književne uspehe: „Soročinski sajam“, „Veče uoči Ivanjdana“, „Majska noć ili utopljenica“, „Izgubljeno pismo“, „Badnje veče“, „Strašna osveta“, „Ivan Fjodorovič Šponjka i njegova teta“ i „Začarano mesto“.

Drugu celinu čini poznata novela „Vij“ iz 1835. godine, prema kojoj je 1990. godine u režiji Đorđa Kadijevića snimljen kultni srpski horor film Sveto mesto. Prevod priča sa ruskog jezika uradile su Jelica Drenovac i Jelka Spaić Matijašević.

Iako je romanom Mrtve duše (1842) stekao epitet jednog od vodećih ruskih realista, Gogolj svoje književno stvaralaštvo započinje unutar okvira romantičarskog pokreta, stvarajući niz pripovedaka u kojima preovladava fantastika ponikla na folklornom i usmenom predanju, prvenstveno bajkama.

Kao i u folkloru, nosioci zla u Gogoljevim pričama su fantastične ličnosti – đavoli, veštice, rusalke itd. Fantastika proističe iz predstava samog naroda i njegovog naivnog verovanja u natprirodna bića, ali ona je i karakterističan elemenat umetničkog postupka kojim se pojačava komičnost slike.

Belinski je primetio da se u Gogoljevim pripovetkama fantastično i realno tako divno slažu da „obrazuju konkretnu poetsku stvarnost u kojoj čovek teško razaznaje šta je istina a šta legenda, ali hteo -ne hteo, sve prihvata kao istinu”.

U pripovetkama zastupljenim u zbirci Fantastične i horor priče lako se uočavaju tragovi uticaja ukrajinskog i ruskog folklora. Tako predanje o đavolu koji, isteran iz pakla, pronalazi blago („Soročinski sajam“) potiče iz narodnih legendi i priča.

Motiv o paprati koja uoči Ivanjdana cveta plamenim cvetom („Veče uoči Ivanjdana“) prisutan je i u narodnim predanjima. U Izgubljenom pismu iskorišćen je folklorni motiv o muzikantu i đavolu, a u „Strašnoj osveti“ narodna legenda o „velikom grešniku”.

Za mnoge Gogoljeve ličnosti mogu se naći prototipovi u ukrajinskom folkloru. Mnogi epigrafi preuzeti su iz ukrajinskih narodnih pesama. Dok u noveli „Vij“, u kojoj dominiraju natprirodni motivi, (kada se stara veštica pretvara u mladu lepoticu itd), za koju Gogolj tvrdi da predstavlja doslovnu transformaciju narodne legende izaziva sumnju, jer nijedan proizvod narodnog folklora – navode neki od istraživača Gogoljevog stvaralaštva – sadržinski ne podseća na pripovetku „Vij“, koja je klasična horor priča.

Nikolaj Gogolj (1809-1852) bio je začetnik ruskog modernog realizma.  Njegov književni opus sastoji se od pripovetki, romana i komedija. U svojim delima je pokazivao duboko razumevanje i poštovanje za ljude, mentalitet, istoriju i kulturu Ukrajine i Rusije. Uticao je na brojne svetske pisce poput Nabokova, Dostojevskog, Kafke… Među njegova najznačajnija dela svrstavaju se: Večeri u seocetu kraj Dikanjke, Mirgorod (1835), Peterburške priče (1842), Mrtve duše (1834), Šinjel (1842), Portret (1835) i drame Revizor (1836) i Ženidba (1842).

"Proxima" premijerno na repertoaru onlajn bioskopa

Film „Proxima,” koji će mnogi uporediti i sa proslavljenim i nagrađivanim ostvarenjem „Gravitacija“ sa Sandrom Bulok u glavnoj ulozi, do sada nije prikazivan kod nas i u okruženju i imaće svoju regionalnu premijeru u subotu, 18. aprila, na Premium video na zahtev platformi – Online Bioskopa MOJ OFF.

Rediteljka Alisa Vankur kojoj je „Proxima“ treći igrani film okrenula se temi žene, njenom profesionalnom pozivu, ali i ulozi samohrane majke. Francuskinja Sara (Eva Green) je astronaut koja se obučava u Evropskoj svemirskoj agenciji u Kelnu. Jedina je žena prisutna u okviru napornog i iscrpljujućeg programa, ali ona je ujedno i majka koja sama živi sa svojom sedmogodišnjom ćerkom i zbog toga što malo vremena provodi sa njom, oseća krivicu. Sarina ljubav je toliko intezivna da je skoro nepodnošljiva, a kada je izaberu za člana posade za jednogodišnju misiju nazvanu „Proxima“ tada, u odnosima između majke i ćerke, nastaje razdor.

Snimljeno na stvarnim lokacijama za obuku u delovima Evrope, Rusije i Kazahstana, realistična drama u smislu svog okruženja i tehničkih specifičnosti stvara osećaj kao da gledate dokumentarani prikaz instezivnih priprema stvarnih astronauta.

Knjiga za decu „Hej, Batadeko“ čuvenog Pola Makartnija u prodaji od 16. aprila

Upoznajte Batadeku – neustrašivog istraživača koji ima nekoliko trikova u svom rukavu. Batadeka uskače sa četvoro unuka u neverovatne avanture pomoću svog čarobnog kompasa… pridružite im se dok jašu leteće ribe, izbegavaju stampeda i lavine!

Batadeka je glavni junak predivno napisane i ilustrovane knjige „Hej, Batadeko!“ muzičke legende Pola Makartnija. Magični i vrtoglavi doživljavaji koje je Makartni oživeo u ovoj knjizi oduševiće celu porodicu – povešće vas na put oko sveta i vratiti u pravo vreme za spavanje!

Knjiga se u prodaji nalazi od danas, u izdanju Lagune.

Eva Ras i Joakim Tasić u evropskom hororu "Vampir"

Glumica Eva Ras i mladi glumac Joakim Tasić naći će se u novom evropskom filmu “Vampir“ britansko-srpsko-nemačke produkcije u režiji Branka Tomovića, nemačkog autora srpskog porekla, saznaje Tanjug.

U planu je da se ovo horor ostvarenje snima na leto na engleskom jeziku na lokacijama u Srbiji, a producenti su Miloš Z. Vučković, Žan-Luj Aleksander (Jean-Louis Aleksander) i Dina Vikerman (Vickermann).

Film prati priču Arnauta (Tomović), koji, nakon što je u Londonu svedočio zločinu, pokušava da nađe pogodno mesto za skrivanje. Ubrzo dobija ponudu za posao od šarmantne, ali surove Vesne (Gorica Regodić) da se brine o groblju u udaljenom malom selu u Srbiji.

Arnaut ubrzo počinje da ima noćne more i vizije u kojima ga često posećuje misteriozna starica Draga (Eva Ras), koja mu otkriva mračne tajne.

Jedini koji pokušava da mu pomogne i sačuva mu život jeste mladi seoski sveštenik kojeg tumači Joakim Tasić.

Tomović je nemački glumac srpskog porekla, koji je ostvario uloge u filmovima poput franšize “Born” i “Into the woods”, a “Vampir” mu je prvi dugometražni film za koji je radio i režiju i scenario.

“Naš film je inspirisan pričama o vampirima i misterioznim događajima u Srbiji početkom 1700. godine. Iz tog vremena potiču legende o prvim vampirima koji su potekli sa tih prostora. Iako je ”Vampir” postavljen u moderno doba, zasnovan je na tim mitovima, sujeverjima i folkloru”, objašnjava Tomović.

U filmu glume i Judit Georgi (“Jojo Rabbit”) i srpski glumac Nemanja Bajić, a za muziku je zadužen nagrađivani kompozitor Mark Ešvort.

Tomovićevi prethodni kratki filmovi (“Crveni“, “Miris benzina“), kao i on sam za glumu, osvojili su brojne nagrade i nominacije na prestižnim festivalima, uključujući kvalifikacione festivale za BAFTA i Evropske filmske nagrade.

Kao glumac je debitovao 2001. u filmu “Remote Control”, a glumio je i u “Amor Fati” s Predragom Bjelcem, kao i sa Marijom Karan u filmu “Taksista”.