Robot napisao kraj Igre prestola

Izgleda da se svima smučilo da čekaju da Džordž R.R. Martin završi pisanje knjiga iz serijala Igra prestola. Pa je jedan robot završio posao umesto njega.

Programer Zak Tout je napravio neuronsku mrežu i dao joj zadatak da napiše knjigu “The Winds of Winter”, odnosno nastavak koji se toliko željno očekuje već godinama.

I veštačka inteligencija je završila posao, pošto je pregledala prethodne nastavke i pročitala oko 5.400 strana kako bi se upoznala sa likovima i radnjom.

Ima tu malo neobičnih obrta, pošto je robot recimo oživeo Neda Starka i lorda Mormonta. Ali takve stvari i nisu nemoguće u serijalu, da budemo pošteni.

Šta se još desilo?

Varis će otrovati Deneris, Aša će da se bori protiv Noćne straže, Arja će umesto mača početi da ubija čizmom.

Ali pazite ovo.

Robot je predvideo da će Džon Snou jahati zmaja i da će Džejmi Lanister ubiti Sersei.

Uz sve, pojaviće se i novi lik koji će pomoći Džonu da pobedi Noćnog kralja.

Smanjeni Met Dejmon i Kristof Valc kao Srbin otvorili Mostru

Venecijanska Mostra, najstariji filmski festival počeo je svoje 74. izdanje sočnom društvenom satirom u obliku naučne fantastike u kojoj Met Dejmon odlučuje da se smanji kako bi živeo u izobilju i spasio planetu.

Američki reditelj Aleksander Pejn, izvrstan analitičar ljudskih slabosti, ostvario je sigurno jedan od svojih najoriginalnijih filmova. “Downsizing” (Smanjivanje) je bajka o potrošačkom društvu, potrazi za srećom i o ugroženom životnom prostoru, kojim je zabavno započela Mostra.

Dobio je pohvalne komentare profesionalne štampe, pa Holivud Reporter ističe da je “Pejn ostvario kreativni džekpot”, a časopis Varajeti govori o “živahnom i dubokom filmu za odrasle koji će se dopasti publici”.

U filmu “Downsizing” Bračni par iz Omahe, Met Dejmon i Kristen Vig, smanjuje na veličinu minijaturnih ljudi kako bi poboljšali svoj život i rešili probleme.

U filmu igra i dvostruki oskarovac Kristof Valc, i to srpskog plejboja po imenu Dušan.

Pejn je do sada dobio šest nominacija za Oskara, a tu nagradu je osvojio dva puta, i to za najbolji scenario za filmove “Stranputica” i “Potomci”.

Njegov sedmi film se takmiči u Veneciji za prestižnog Zlatnog lava s još 20 konkurenata.

Zašto se Sersej i Bron nikada ne pojavljuju zajedno u istoj sceni?

Mnoge zvezde popularne serije “Igra prestola” srele su se na snimanju prvi put tek u ponedeljak, u poslednjoj epizodi sedme sezone.

Pre nego što je Sersej Lanister stigla da se upozna sa Džonom Snouom i Deneris Targarjen, Bron je sa Podrikom napustio scenu.

Da postoji dobar razlog za to može se zaključiti na osnovu pisanja britanskog Telegrafa iz 2014. godine, prema kojem se navodi da su se glumica Lena Hedi (Sersej) i glumac Džerom Flin (Bron) zabavljali 2002. godine. Njihova veza se završila burno, i iz tog razloga odbijaju da sarađuju jedno s drugim.

Srećom po producente “Igre prestola”, malo je razloga za njihovu međusobnu saradnju. Osim Džejmija Lanistera koji ih povezuje, ovi likovi nemaju ništa zajedničko. Sersej je kraljica plemićkog roda, koja ne mari za ljude sa manje povlašćenom pozadinom poput Brona.

Treći Dead Lake Horror & Wine Festival od 14. do 16. septembra

Pod sloganom “Uskrsnuće horora i vina!”, treći “Dead Lake Horror & Wine Festival” biće održan od 14. do 16. septembra u bioskopu “Abazija” kraj jezera Palić.

Programski direktor festivala, reditelj i producent Milan Todorović najavio je da će ovogodišnji festival biti kraći i trajaće samo tri dana, ali samim tim i efektniji.

“Prošlogodišnje izdanje dokazalo je da i u Srbiji postoji verna publika žanra i da festival ovakvog tipa nikako ne sme posustati”, istakao je Todorović.

U programu će biti sedam filmova, a tradicionalno će biti prikazan i pobednik “Grosman festivala” – španski film “Noć device” za koji su članovi žirija prilikom dodele nagrade rekli da se nadaju da ga više nikad neće videti koliko je strašan.

“U skladu sa ovim, imaćemo i jednog veoma specijalnog gosta, reditelja koji je snimio jedan od najstrašnijih filmova u istoriji svetske kinematografije, zbog kojeg je zamalo završio u zatvoru, a čiji je rad uticao na reditelje kao što su Oliver Stoun i Kventin Tarantino”, najavio je Todorović i dodao da će uskoro objaviti dobitnika nagrade “Bela Lugoši” za izuzetan doprinos horor umetnosti.

Poseban “šmek” daće vinski segment festivala koji će biti održan 16. septembra u saradnji sa festivalom “Wine Jam” koji već više godina promoviše vina da inovativan i zabavan način, lansirajući nove trendove i privlačeći novu publiku.

Todorović je rekao da je “Dead Lake” ove godine dobio od Ministarstva kulture duplo manje sredstava nego prethodne, ali da će uz pomoć Filmskog centra Srbije i Jugoslovenske kinoteke i podršku inostranih i domaćih distributera, u prvom redu “MCF” uspeti da održe kontinuitet tog jedinstvenog kulturnog dogadjaja.

Organizator festivala je producentska kuća “Art & Popcorn”.

Nedovršene Pračetove romane pregazio parnji valjak

Nezavršene knjige preminulog britanskog pisca ser Terija Pračeta, najpoznatijeg po serijalu knjiga o uvrnutom Disksvetu, uništio je parni valjak, u skladu sa njegovom željom.

Želja mu je ispunjena u petak. Pračetov hard disk je pregazio stari parni valjak po imenu “Lord Džeriko” na Velikom dorsetskom sajmu parnih mašina, a uoči otvaranja izložbe o autorovom životu i delu, piše britanski Gardijan.

Nil Gejmen, pisac i Pračetov bliski prijatelj i saradnik, rekao je za Tajms (Times) posle Pračetove smrti da je on želeo da “sve na čemu je radio u trenutku smrti bude zajedno sa kompjuterima izneto na sred puta i pregaženo parnim valjkom”.

Neki od ljubitelja njegovog dela su ipak bili iznenadjeni da je Pračet čuvao svoje radove na starijem modelu hard diska.

Uništeni disk će biti jedan od eksponata na izložbi “Terry Pratchett: HisWorld” koja će biti otvorena u muzeju Solsberi i trajati od 16. septembra do 13. januara sledeće godine.

Prvi roman je objavio 1971. a istorija Disksveta, ploče koja kroz svemir putuje na ledjima četiri slona koja stoje na ledjima kornjače, počela je 1983, romanom “Boja magije”.

Tokom 2007. dijagnostifikovana mu je Alchajmeova bolest nakon čega je postao aktivista za pravo na asistiranu smrt, o čemu je držao dirljive govore i učestvovao u dokumentarnim emisijama.

Autor preko 70 romana, Pračet je nastavio da piše i objavljuje, sve više uz pomoć drugih, sve do smrti. Njegova dela su prodata u vše od 85 miliona primeraka i prevedena na 37 jezika.

Titulu oficira Reda Britanske imperije je dobio 1998, a za usluge književnosti je 2009. proglašen za viteza.

Nagradu svetske fantastike za životno delo dobio je 2010.

Teri Pračet je umro u 12. marta 2015, u 66. godini

Posthumno objavljena knjiga “The Shepherd’s Crown” je poslednji roman o Disksvetu.

Rekordna gledanost poslednje epizode sedme sezone „Igre prestola“

Poslednja epizoda sedme sezone „Igre prestola“ emitovana u nedelju imala je rekordnu gledanost –  12,1 milion ljudi, saopštio je Nielsen.

Kako je HBO saopštio u ponedeljak, kada bi se uključili gledaoci sa HBO Go i HBO Now aplikacije, 79-minutnu epizodu gledalo je ukupno 16,5 miliona ljudi.

„Igra prestola“ je najpopularnija HBO serija, a gledanost je sve veća, pa je tako nedeljno finale bilo 36 odsto gledanije od prošlogodišnjeg (2016. godine poslednju epizodu gledao je 8,9 miliona ljudi). HBO je saopštio i da je svaka epizoda u ovoj sezoni imala 30 miliona gledalaca na različitim platformama, što je 8 miliona više nego prošle godine.

Igra prestola se vraća tek 2019?

Sedma sezona Igre prestola se završila dramatično. A Entertainment Weekly piše da bi nastavak serije mogao da stigne tek 2019. godine.

Na pitanje njihovog novinara da li će se poslednja sezona prikazati 2018. ili 2019. godine predsednik HBO za program Kejsi Blojs kaže da je sve moguće i da zavisi od planova producenata.

„Da, moraju da napišu scenario za epizode i da naprave plan za produkciju. Znaćemo na čemu smo kada završe pisanje.“

Takođe, glumac Nikolaj Koster-Valdau koji igra Džejmija Lanistera je rekao kako će snimanje početi u oktobru ove godine. Što znači da će poslednja sezona biti prikazana najranije na jesen sledeće godine. A možda čak i kasnije…

Piratska strana serije Igra prestola

Od kada je počela da se emituje 2011. godine, serija Igra prestola je sa svakom sledećom sezonom povećavala broj gledalaca, što je veliki uspeh ako se ima na umu koliko je takmičarski nastrojena televizija današnjice. Peta epizoda sedme sezone, Eastwatch, zabeležila je 10,7 miliona onih koji su je pratili uživo, a taj broj je oborio rekord koji je postavila treća epizoda, The Queen’s Justice, sa 10,1 miliona gledalaca. Upravo je to razlog zbog kojeg se očekivalo da finale sezone, epizodu The Dragon and the Wolf, isprati preko 11 milona gledalaca, te se spekulisalo da bi mogla da obori rekorde i postane najgledanija epizoda televizije HBO u istoriji.

Kao što je to uvek slučaj sa sadržajima koji obaraju rekorde gledanosti, dobar deo gledalaca ih pogleda preko ilegalnih kanala. Da bi se razumelo koliki problem piratizovanje sadržaja predstavlja za televiziju HBO, dovoljno je pomenuti da je prva epizoda serije Igra prestola preko zvaničnih kanala pogledana više od 16 miliona puta, dok je piratizovane verzije videlo preko 90 miliona gledalaca širom sveta. Iako HBO nudi niz mogućnosti za gledanje serije sa prave strane zakona, internet nudi još više za dolaženje do sadržaja pre nego što se emituju.

Tvorci projekta alpha60, koji se bavi praćenjem piratizovanih sadržaja, Abigail i Benjamin de Kosnik sa Univerziteta u Kaliforniji, pokušali su da pojasne ovaj problem. Analizirali su saobraćaj na bitTorrent-u, jedanom od popularnih sajtova preko kojeg su gledaoci mogli da dođu do piratskih verzija episoda serije Igra prestola, te preko VPN podataka došli do zaključka u kojim se oblastima do sadržaja najviše dolazilo ilegalnim putem. Za period od 16. do 22. jula najviše piratizovanih epizoda skinuto je u Seulu (Južna Koreja), potom u Atini (Grčka), Sao Paulu (Brazil), Guangdžou (Kina), Mumbaiu (Indija), Bangaloru (Indija), Šangaju (Kina), Rijadu (Saudijska Arabija), Delhiju (Indija), te Pekingu (Kina).

Autori projekta upozoravaju da nisu sa sigurnošći mogli da utvrde da li su podaci u potpunosti tačni, ili se radi o lažnim IP adresama koje su VPN korisnici upotrebljavali kako bi sakrili svoje prave lokacije. Kao što gavranovi u seriji imaju sposobnost da se brzo kreću kroz prostor i vreme, tako i pirati koji prate Igru prestolamogu da manipulišu korisničkim lokacijama.

„Kriptalni portal“ Bobija Pirsa u prodaji od 29. avgusta

„Kriptalni portal“ je uzbudljiva avantura u novom fantastičnom svetu Bobija Pirsa i druga knjiga iz serijala o Vilijamu Ventonu.

Otkako su se otisnuli na opasan put u potrazi za tajnama luridijuma, Vilijam i Iscija se sukobljavaju s mračnim silama čiji obim nisu ni slutili.

Sada se Vilijam vraća na Institut za posthumana istraživanja, ali tu više ništa nije kao što je bilo: svuda su čuvari, rampe i vladaju stroga pravila. Uzrok tome je što se u podrumu Instituta čuva zamrznuti Ejbraham Teli. Pa opet, nešto se tu ne uklapa. Ko je ona zagonetna žena koja usred noći pokušava da stupi u kontakt s Vilijamom? Šta je uzrok naglim napadima koji odnedavno muče Vilijama? I šta je sad pa kriptalni portal?

Očekuje se da bi ovaj norveški serijal mogao postati novi Hari Poter!

Bobi Pirs (1974) živi u Sutri nadomak Bergena u Norveškoj. Pored toga što piše za decu, on je filmski i televizijski reditelj i scenarista koji je za kratkometražno ostvarenje „Sniffer“ nagrađen Zlatnom palmom u Kanu 2006. godine.

Knjiga "Palčica" danas uz "Blic"

Dnevni list “Blic” nastavlja da poklanja knjige – ovoga puta imate priliku da krenete sa najmanjom devojčicom na svetu, Palčicom, u nezaboravnu avanturu i prisustvujte čudnim susretima.

Palčicu je Hans Kristijan Andersen (1805–1875) objavio 1836. godine u Kopenhagenu. Veruje se da je za bajku bio nadahnut prijateljstvom sa Henrijetom Vulf, prijateljicom koja je bila vrlo mala i grbava.

Bajka nije blagonaklono prihvaćena od kritičara koji su Andersenu zamerali nedostatak jasne moralne pouke, međutim pisac je ipak nastavio da piše i ubrzo je stekao slavu. Međutim, to se dogodilo tek pošto je prevod njegovih bajki, propraćen odgovarajućim ilustracijama, postigao ogroman uspeh u Nemačkoj, pa potom i u svetu.

Publika je postajala sve otvorenija za bajke, a put su otvorile bajke “Hiljadu i jedne noći” u Galanovom francuskom prevodu, kao i mnogobrojni prevodi u Evropi.