Otkazana manifestacija “Dani Stanislava Lema”

Najavljena manifestacija “Dani Stanislava Lema” odlaže se zbog nestabilne zdravstvene situacije. Manifestacija će biti organizovana u nekom prikladnijem trenutku, o čemu će zainteresovani biti blagovremeno obavešteni, najavljuju organizatori.

Dani Stanislava Lema

Podsećamo – povodom obeležavanja 100 godina od rođenja Stanislava Lema, u Svečanoj sali Gradske opštine Vračar trebalo je da se u subotu i nedelju 2. i 3. oktobra 2021. održi manifestacija „Dani Stanislava Lema“.

Manifestaciju posvećenu velikanu naučne fantastike, filozofu i futurologu organizuju sajt za promociju fantastične književnosti Art-Anima.com i Astronomska opservatorija u Beogradu, kroz saradnju koja na simboličan način prikazuje važnost i domete literarne i filozofske zaostavštine Stanislava Lema, kako u domenu književne fantastike, tako i u domenu nauke i filozofije.

Manifestacija „Dani Stanislava Lema“ trebalo je da se organizuje u sklopu „Dana evropske baštine 2021“. Podržana je od strane Ambasade Republike Poljske.

Ovako je izgledao planirani program:

satnica festivala

Poslednji film o Bondu nisu štedeli: Od "veličanstveno" do "generička špijunska besmislica"

Peti i poslednji film Danijela Krejga o Džejmsu Bondu, “No Time To Die”, dobio je pohvale kritičara, ali neki od njih nisu bili toliko blagi kao što se očekivalo. Naime, određeni kritičari nisu baš bili oduševljeni ovim filmom, nazvavši ga “generičkom špijunskom besmislicom”.Danijel Krejg

Film je premijerno prikazan u “Royal Albert Hall” u utorak, nakon nekoliko odlaganja izazvanih pandemijom kovida 19.

Kevin Maher iz časopisa The Times rekao je: „Bolje je nego dobro. Veličanstveno je. “Krejg je imao visoko harizmatično prisustvo od početnog do završnog kadra, ovo je sjajno, sa dušom i stilom”

Ali, iako je većina kritičara bila pozitivna, neki su sugerisali da film nije opravdao svojih 163 minuta trajanja.

Kritičar iz časopisa “Gardijan”, Piter Bredšou opisao je Bonda kao “epskog napadača” koji donosi “patetiku, akciju, dramu, logorsku komediju, slomljeno srce, jezivi horor i bezobrazno glupu staromodnu akciju”.

“To je, naravno, festival apsurda i komplikacija, svet vrtoglavih zapleta”, rekao je on, ali je zaključio da je film u celini “veoma prijatan i veselo spektakularan”.

Stefani Zaharek, iz “Tajma”, bila je uglavnom pozitivna, ali nezadovoljna sa zapletima u filmu.

“Sa dva sata i 43 minuta, predugo je i previše je prepuno zapleta – više nije uvek bolje”, rekla je ona. “I sadrži jednog od najglupljih negativaca u istoriji serije, kojeg je igrao Rami Malek u šarenoj koži i glupim svilenim majicama”, napisala je ona.

Ali i dodala, “zaboravi sve to, “No Time To Die” , bez obzira na njegove mane, savršeno je prilagođen glumcu koji je za mene najbolji Bond od svih.”

Krejg na premijeri

“No Time To Die” označava vrhunac sveobuhvatne priče koja je započeta Krejgovim prvim Bondovim filmom “Casino Royal”, objavljenim 2006. godine.

Klaris Lagri, iz “Independenta” nije bila toliko oduševljena, nagradivši film sa tri zvezdice i opisavši suštinu kao “generičku špijunsku besmislicu”.

Ona je dodala: “Uprkos tome što je Fibi Voler-Bridž dala veliki doprinos scenariju filma, “No Time to Die”, teško da se oseća radikalna feministička prepravka koja nam je obećana.

Slično mlak odgovor je dao i Džonatan Romni iz “Screen Daily’s”, koji je rekao: “To je svakako film koji krši mnoga kanonska pravila serije, mada ne u potpunosti. U ovoj epizodi ima mnogo razloga za zezanje i prepiranje”, dodao je, “ali “No Time To Die” filmu neobično nedostaje zadovoljstva ili prave pameti.”

Džon Nugent, iz “Empire” složio se da je film predug, napisavši da je srednja trećina “zaglavljena zapletom, a izlaganje ne opravdava toliku količinu vremena”.

Najnoviji film, koji je objavljen u Velikoj Britaniji, Krejgov je peti – prati “Casino Royale”, “Quantum of Solace”, “Skyfall” i “Spectre”.

Kler Gregori iz “Sky News” rekla je, “film je prepun tehnologije, eksplozija, oružja i jurnjave automobilima”, nastavila je ona. “U stvari, neke scene su tu pomalo bez razloga, a Danijel Krejg dobija poslednju priliku da uradi skoro sve što ste ikada mogli da očekujete od Bonda.”

Objavljeno ilustrovano izdanje druge knjige serijala „Pesma leda i vatre“ Džordža Martina

Danas je objavljeno posebno, raskošno ilustrovano, izdanje druge knjige serijala „Pesma leda i vatre“.

Specijalno izdanje knjige „Sudar kraljeva“ Džordža R. R. Martina, sa predgovorom Bernarda Kornvela, opremljeno je divnim umetničkim radovima – slikama u boji koje su posebno izdvojene i crnobelim ilustracijama koje prate svako poglavlje. Crteži su udahnuli novi život spletkama i tajnama, romantici i avanturama ove veličanstvene sage, remek-delu epske fantastike koje je preraslo u kulturni fenomen.

Sudar kraljeva

Kao da se samo vreme iščašilo. Leto spokoja i obilja, dugo deset godina, bliži se kraju, a surova, ledena zima prikrada se kao gladna zver. Dva velika čoveka – lord Edard Stark i kralj Robert Barateon – koji su vladali tokom dugog doba mira, sada su mrtvi, žrtve izdajstva u kraljevskom domu. Od drevne citadele Zmajkamen do surovog severa oko Zimovrela vlada metež, pošto pretendenti na gvozdeni presto Sedam kraljevstava pokušavaju da ga zauzmu ratom, prevarom ili magijom.

Dok nebo preseca kometa boje krvi i plamena – kometa koja najavljuje propast – šest strana se bore za prevlast u zavađenoj zemlji. Edardov sin Rob proglasio se za kralja na Severu. Na jugu prestolonaslednik Džofri je vladar samo po imenu, okružen spletkama dvorana u Kraljevoj luci. Dva Robertova brata takođe žele vlast, ali i oni bez prava na tron spremaju se u osvajački pohod. A na dalekom kontinentu prognana kraljica, majka zmajeva, stavlja sve na kocku i vodi svoje dragocene štićenike preko nemilosrdne pustinje da osvoji krunu koja joj po pravu pripada.

U svetu kojim vladaju bratoubistvo i rodoskvrnuće, alhemija i izdajstvo, cena slave meri se krvlju, a pobednički plen će završiti u rukama ljudi sa najhladnijim čelikom i najhladnijim srcem. Jer kada se kraljevi sudare, čitavo kraljevstvo se ruši.

Južnokorejska serija za deset dana postala najgledanija na Netfliksu

Netfliksova serija “Squid Game”, koja ljude šalje na smrtonosno takmičenje zasnovano na tradicionalnim dečjim igrama, za samo deset dana od objavljivanja završila je na prvom mestu gledanosti na Netfliksu u Americi,Squid Game insert

“Squid Game” je igrana serija od devet epizoda, koja se za manje od deset dana popela na prvo mesto gledanosti u Americi postavši tako prva južnokorejska serija kojoj je to uspelo. Izgleda apsolutno fantastično i uvlači gledaoca kao malo dete, koje zbog svoje radoznalosti želi da uđe u šarenu igraonicu jarkih boja, gde se zapravo odvija brutalno takmičenje za preživljavanje.

Više od 400 igrača bez novca prihvata čudan izazov koji se sastoji od toga da se takmiče u opskurnim dečjim igrama. Primamljiva nagrada od 45,6 milijardi korejskih vona (40 miliona dolara) spušta se u ogromnoj prozirnoj kasici prasici iznad glava 456 učesnika u igri. Ulozi su smrtonosno visoki, a dužnički robovi se u šest rundi takmiče igrajući smrtonosne verzije ledene kraljice, ali i tradicionalne korejske igre koja se zove igra lignje ili “Squid Game”. Reč je o mračnoj drami na Netfilksu, čiji je tvorac reditelj i scenarista Hvang Dong-hjuk, kojeg se sećamo po kontroverznim projektima “The Fortress” i “Silenced”.

Priča se ovde fokusira na Ji-Huna, čoveka koji se bori da spoji kraj s krajem. Njemu kamatari prolivaju krv iz nosnih duplji, najnepoželjniji je klijent u banci, a boluje od zavisnosti od kocke. Zaigrani i gladni novca, u velikom utvrđenju na dalekom ostrvu, Ji-Hun i ostalih skoro petsto takmičara vrlo brzo shvataju da su zaglavili u smrtonosnoj igri, koja će ih koštati robe. One koja se ne može platiti.

Drama o preživljavanju u savremenom svetu, uz naglašen jaz između bogatih i siromašnih, poruka je koju smo već dobili u filmu “Parazit”, dok “Squid Game” manje suptilno progovara o kapitalizmu. To je svet u kojem jedni trče za novcem, dok se mala grupa ljudi zabavlja gledajući ih kako se bore do smrti. Oni su im kreirali šarolike sadržaje, ogromnu igraonicu u kojoj se mogu čuti dečje pesmice. Koliko god ta dečja stilizacija odudara od ubijanja i prolivanja krvi, taj spoj izgleda veoma zanimljivo, kao uostalom i dečje brojalice i uspavanke u horor filmovima. Ako se prisetimo, najveći naslovi u istoriji kinematografije, koji su se bavili stravom, uspevali su to preko dece (“Egzorcista”, “Halloween”…).

Ukleta kuća i četiri nova lika – poslednji trejler za novu sezonu “Stranger Things”

Netfliks je tokom vikenda organizovao trosatni onlajn događaj za fanove pod nazivom Tudum te su predstavili poslednji trejler u nizu za četvrtu sezonu serije “Stranger Things”, koji donosi nove likove i uvid u ukletu kuću “Creel House”, koja će biti u fokusu novih epizoda.Stranger Things

Treća sezona Stranger Things ostavila je mnoštvo pitanja bez odgovora, ali izgleda da će na njih odgovoriti četvrta sezona, koja bi trebalo da dođe 2022. godine.

Tokom trosatnog onlajn događaja organizovanog za fanove ovog vikenda, Netfliks je konačno otkrio nove snimke predstojeće četvrte sezone emisije, fokusirajući se na potpuno novu lokaciju: “Creel House”.

Kreatori emisije braća Dufer opisuju kuću kao “supervažnu” lokaciju u 4. sezoni. Vidimo kako je banda provalila u uništenu kuću u današnje vreme, ali tamo se dogodilo nešto čudno. Zatim se prikazuje useljenje porodice u kuću pedesetih godina te progon iz kuće Hil.

Prethodni trejleri pokazali su neke nove lokacije, što ima smisla otkako je šef policije Džim Huper završio u Rusiji krajem prošle sezone. Serija će takođe predstaviti najmanje četiri nova lika: štreberka iz benda Viki, košarkaš Patrik, savetnica gospođa Keli i navijačica Krisi.

Treća sezona “Stranger Things” predstavljena je pre više od dve godine, 4. jula 2019., pa su fanovi dugo čekali da vide šta će se sledeće dogoditi u Nefliksovoj hit-seriji.

Poslednja sezona bila je prilično popularna – samo četiri dana nakon početka, Netfliks je rekao da je 18,2 miliona korisnika gledalo celu sezonu.

Međutim, striming servis je već objavio nekoliko naznaka o tome šta se može očekivati ​​u četvrtoj sezoni. U februaru 2020. godine trejler je otkrio da će se vratiti lik omiljen obožavateljima, a akcijski trejler od 30 sekundi podeljen u avgustu pružio je mnogo kratkih uvida u novu sezonu.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” (ONLINE): Fantastična čitaonica #92: Zadužbina, Isak Asimov

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine.

Zbog aktuelnih mera za sprečavanje širenje pandemije korona virusa – današnji sastanak se održava online! Budite od 19.00 na Fejskub kanalu LK-a: https://www.facebook.com/events/2936509076616608

LK Društvo ljubitelja fantastike

Povodom premijere serije “Zadužbina”, izdanje Čitaonice u kojoj se bavimo klasicima posvećeno je, jelte, zadužbini Isaka Asimova.

Kako sada deluje jedno od najvažnijih dela naučne fantastike, skoro 80 godina od objavljivanja? Dođite da pričamo o psihoistoriji žanra. Moderator: Bojan Butković.

Tribina je virtuelna na YouTube kanalu Društva.

Tom Henks u novom SF ostvarenju

Objavljen je trejler za novi SF “Finch”, u kome glavnu ulogu tumači Tom Henks. Datum premijere za ovaj naslov je 5.11. ove godine, kako je najavljeno.

Tom Henks

Post-apokaliptična Zemlja. Robot, napravljen da zaštiti život psa svoga tvorca, uči o životu, ljubavi, prijateljstvu, kao i o tome šta zapravo znači biti čovek, navodi se kao sinopsis ovog filma.

Reditelj ovog ostvarenja je Migel Sapočnik, iskusni TV reditelj nekih od najpoznatijih serija (šest epizoda “Game of Thrones” između ostalih), kome je to tek drugi dugometražni igrani film, nakon 2010. godine i ostvarenja “Repo Men”.

Šta Marvel sprema od stripova za decembar?

Ekip sa HoloNet Serbia je i dalje izuzetno vredna i svojoj publici predstavlja sve novitete iz Star Wars univerzuma

SW Crimson Reign

Oficijelni Star Wars sajt donosi prikaz stripova koji će biti objavljeni u decembru, među kojima su nastavak priče strip krosovera War of the Bounty Hunters, Vejder, Afra, Visoka Republika…

Kirina priča se nastavlja u drugom serijalu od tri koji prate galaktičko podzemlje i sindikat Crimson Dawn, pod nazivom Crismon Reign. Čarls Soul nastavlja rad i na ovom serijalu, a objavljen je i njegov sinopsis:

„Posle zore… Dolazi vlast!

Priča koja je počela sa War of the Bounty Hunters se nastavlja ovde u nastavku trilogije koja će preoblikovati istoriju galaksije Ratova Zvezda tokom doba Pobune. Sa povratkom voljenih likova, šokantnim obrtima, neverovatnih podviga Sile priča će vas odvesti od najmračnijih uglova galaktičkog podzemlja do Imperijalne palate na Korusantu, Crimson Reign je Star Wars saga kao ni jedna do sada!“

SW THR Trail of Shadows

Predstavljen je i treći (od pet) broj stripa High Republic: Trial of Shadows sa sledećim opisom radnje:

„Misteriozni napad dovodi Emerika i Siana na Starlight da istraže veze sa svojim slučajem. U međuvremenu, Aratab pokušava da napravi zasedu brodovima grupe Nihil sa pogubnim rezultatima. Mogu li Džedaj učitelj Emerik i njegov privatni detektiv, Sian Holt da otkriju tragove kojima će rešiti ovaj slučaj, ili će doživeti svoj kraj kada se susretnu sa grupom Nihil?“

SW THR 12

Nastavak lova na Lornu Di će biti tema 12. broja stripa Star Wars: The High Republic, sa ovim sinopsisom:

„Grupa Nihil je oslobodila teror bez imena na Džedaje. Maršal Avar Kris je više nego odlučna da Lornu Di dovede pred lice pravde, ali da li će se Stelan Džios i Džedajski Savet složiti? Dok se Kiv Trenis bori sa onim što je iskusila u bazi grupe Nihil, Džedaji se spremaju za rat. Istina o Skiru je konačno otkrivena – ali šta to znači za njegovu budućnost?“

Star Wars 20

Kakve su to opasne lekcije pred Lukom Skajvokerom ćemo saznati u 20. broju Star Wars stripa, za koji je dat sledeći sinopsis:

„Luk Skajvoker je otkrio ključni deo obuke na svom putu da postane Džedaj – glas svog učitelja Jode, ali lekcija koju Luk mora da nauči neće doći od Jode i biće potrebno mnogo više da da i dobije nego što je mogao da zamisli“

Darth Vader 19

Devetnaesti broj stripa o Dartu Vejderu će dovesti mračnog gospodara sita u dilemu šta za njega tačno znači „red u galaksiji“.

„U centru Bespina, Dart Vejder je rekao svom sinu da želi da dovede galaksiju u red. Sada će to Vejderovo obećanje biti testirano, kada predvodi neočekivanu posadu heroja i ubica protiv kriminalne organizacije poznatije pod imenom Crimson Dawn. Šta za Dart Vejdera znači „red“? Koliko je daleko spreman da ode da bi se borio za to, dok dubine infiltracije sindikata Crimson Dawn postaju jasnije? Koja sudbina čeka heroje koji ga prate u borbu?“

SW Bounty Hunters 19

Haos se širi kroz galaktičko podzemlje u 19. broju stripa Star Wars: Bounty Hunters, koji je prezentovan sa sledećim sinopsisom:

„Pošto je Crimson Reign započeo rat među galaktičkim podzemljem, T’onga je sastavila tim lovaca na ucenjene glave, među kojima su Bosk, Zakas i Tasu Lič, a ističe im vreme da spasu mladu devojku koja može da zaustavi rat među sindikatima! Sa druge strane, misteriozni lovac na ucenjene glave je poslat ubije Imperijalnog oficira visokog ranga u smelom napadu na jako naoružanu krstaricu. Da li je lovcu dodeljena prava meta?“

SW Doctor Aphra 17

Novi talas stripova o doktorici Afri će u decembru dobiti svoj 17. broj. Evo njegovog sinopsisa:

„Afra i Sana Staros nailaze na čudan ritual… i još čudnijeg neprijatelja! Da li će postati žrtve praktičara prastarog kulta?“

Tribina o srpskoj i slovenskoj književnoj fantastici tačno u podne

Gostovanjem Dejana Ajdačića, Gorana Skrobonje i Zorana Stefanovića u Kulturnom centru Beograda 24. septembra – galerija ArtGet, obeležava se izlazak tri kapitalne knjige: „Slovenska naučna fantastika kod Srba“, „Tren srpske fantastike: 15 razgovora“ i „Odblesci slovenske fantastike“!  2021. je Godina slovenske fantastike, u okviru koje će do kraja godine biti održano par desetina kulturnih događaja iz oblasti književnosti, stripa, likovnih umetnosti, filma, pozorišta, radiofonije, filozofije, kulturologije…

FANTASTIKA KOD SRBA korice prednja

Domaćin razgovora prof. dr Dejan Ajdačić osvetliće osobenosti odnosa srpskih čitalaca prema fantastici i okvire saznanja o srpskoj i slovenskoj književnoj fantastici u našoj kulturi i perspektive daljeg unapređenja u upoznavanju ove oblasti.

Pisac Goran Skrobonja će podeliti svoje utiske o piscima srpske fantastike i svom viđenju fantastike u književnom živitu.

Pisac i istraživač Zoran Stefanović će govoriti o slovenskoj fantastici u srpskim dramskim umetnostima i vizuelnoj literaturi.

Zbornik radova „Slovenska naučna fantastika kod Srba“ (2021) ukazuje na uticaje o slovenskoj naučnoj fantastici u srpskoj kulturi. Ovo je tematski i metodološki prvo izdanje svoje vrste u Srednjoj i Istočnoj Evropi, i predstavljaće koristan doprinos i za druge slovenske zemlje.

U Zborniku Aleksandra Korda Petrović piše o delima Karela Čapeka u srpskoj kulturi; Irina Antanasijević o fantastici ruske emigracije u Kraljevini SHS; Ljiljana Pešikan Ljuštanović o romanu Nikolaja Nosova; Miodrag Milovanović o prevodima slovenske naučne fantastike u periodici; Dejan Ajdačić o prevodima naučne fantastike u knjigama; Nenad Đ. Blagojević o fantastici Viktora Pelevina.

Zoran Stefanović je dao priloge o slovenskoj naučnoj fantastici u srpskom stripu, pozorištu i radiofoniji, kao i analizu slovenske dimenzije „Enciklopedije naučne fantastike“ Zorana Živkovića. Zbornik sadrži bibliografiju prevoda slovenske naučne fantastike koju su uradili Boban Knežević i Miodrag Milovanović.

Tri prevedena teksta, čiji su autori strani autoriteti Elena Kovtun, Jevgenije Škurov i Bogdan Troha, predlažu značajna dela ruske, ukrajinske i poljske naučne fantastike koje bi valjalo prevesti na srpski jezik.

Posle naučne fantastike, redakcija najavljuje rad na sličnim zbornicama posvećenim drugim vrstama fantastike, ali i uticajima drugih kultura na srpsku.

Tren srpske fantastike: 15 razgovora (2021) je knjiga koja obuhvata razgovore vođene sa srpskim piscima fantastike tokom proleća 2019. godine u Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu u ciklusu „Slovenska i srpska književna fantastika“.

Pisci su sa izabranim sagovornicima razgovarali o svojim očaranostima nepoznatim i čudesnim, o knjigama, filmovima i stripovima koje su voleli, o počecima bavljenja književnošću, nastanku i ulozi društva „Lazar Komarčić“, o svom viđenju fantastike, i njenog mesta u književnom procesu i dr.

Razgovarali su Zoran Živković sa Marijanom Jelisavčić, Slaven Radovanović sa Zoranom Stefanovićem, Sava Damjanov sa Vasilijem Milnovićem, Boban Knežević sa Miodragom Milovanovićem, Mileta Prodanović sa Jasminom Vrbavac, Ivan Srdanović sa Dejanom Ajdačićem, Ilija Bakić sa Bojanom Jovićem, Goran Skrobonja sa Ljiljanom Pešikan Ljuštanović, Aleksandar Gatalica sa Aleksandrom Jerkovomm, Mina Todorović sa Tijanom Tropin, Mirjana Novaković sa Ljiljanom Pešikan Ljuštanović, Dejan Atanacković sa Anom Stišović Milovanović, Oto Oltvanji sa Vasom Pavkovićem, Aleksandar Novaković sa Tamarom Lujak, Adrijan Sarajlija sa Zoranom Stefanovićem.

Kao suizdavački poduhvat Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ i izdavačke kuće Alma objavljena je knjiga eseja “Odblesci slovenske fantastike” profesora slavistike dr Dejana Ajdačića.

Autor brojnih studija o mitologiji i demonologiji u književnoj fantastici, ali i o naučnoj fantastici i futurofantastici, Dejan Ajdačić u svojoj novoj knjizi eseja predstavlja neke od najznačajnijih pisaca i književnih ostvarenja slovenske fantastike 20. i 21. veka.

Radovi zastupljeni u knjizi inspirisani su ciklusom predavanja „Slovenska i srpska književna fantastika“ kojeg je Ajdačić organizovao tokom 2019. godine u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“. Knjiga donosi sedamnaest tekstova u kojima se autor osvrće na dela Stanislava Vinavera, Voladimira Viničenka, Stanislava Lema, braće Strugacki, Marine Sokoljan, Mihajla Ajvaza, Aleksandra Prokopijeva, Sergeja Lukjanenka, Jaceka Dukaja, Oleksandra Irvaneca, Vasilja Koželjanka…

„Polovina studija posvećena je romanima pojedinih čeških, bugarskih, poljskih, ruskih, makedonskih i ukrajinskih pisaca“, otkriva Dejan Ajdačić. „Većina izabranih knjiga nije prevedena na srpski jezik, pa čitaoci posredno mogu da ih upoznaju, kao i izdavači koji biraju naslove za buduće prevode, jer su samo dve knjige već prevedene“.

Govoreći o pristupu obradi odabranih književnih dela Ajdačić kaže da je u svojim radovima fokus stavio na različite motive i probleme koji se javljaju u tim delima.

„Opisi knjiga i u njima predstavljenih svetova u pristupu ipak su u drugom planu. U središtu razmatranja je postavljen neki problem – osobenosti prikaza vanzemaljskih životinja, ideološka promišljanja o boljem društvu, pitanja robotizacije ili identiteta u virtuelnom svetu, putanje transhumanizma, crte kolektivnog identiteta u delima alternativne istorije i drugo. Knjigu uokviruju uvodni teorijski tekst o tipovima ironije u fantastici, i zaključni rad o motivima u fantastici“, kaže Dejan Ajdačić.

Slovenska SF kod Srba i Tren srpske književne fantastike

Književno veče "Između istorije i fantastike” u Kolarčevoj zadužbini

Književno veče sa temom “Između istorije i fantastike” održaće se (četvrtak, 23. septembra u 18 časova), u Kolarčevoj zadužbini u organizaciji izdavačke kuće “Portalibris”.

PORTALIBRIS www.portalibris.rs

O odnosu istorije i fantastike u savremenoj književnosti, o sopstvenoj inspiraciji istorijskim junacima i događajima, i uopšte, o razlozima i potrebama povezivanja stvarne prošlosti i mašte govoriće autor naučnofantastičnog romana “Ravan” Dušan Paučković, autor pseudoistorijskog romana “Uroševe hronike”.

U razgovoru učestvuju i Vladimir Đurđić i Vladimir Kolarić, prozni i dramski pisac. Istovremeno biće predstavljeni novi nastavci dva pomenuta romana. Posetioci će imati prilike da učestvuju u zanimljivoj večeri, postavljaju pitanja o svojim omiljenim junacima i druže se sa piscima i dobiju posvetu.