Nagrada za najbolji prevod sa francuskog – u znaku fantastike!

Nagrada „Branko Jelić“ za najbolje prevode sa francuskog na srpski jezik, koju dodeljuju Francuski institut u Srbiji i Udruženje književnih prevodilaca Srbije, svečano je dodeljena 29. septembra u Francuskom institutu u Beogradu, javlja sajt Art-Anima.

Nagrada u kategoriji „Ideje“ uručena je Dušanu Janiću za prevod eseja Mitovi, snovi, misterije Mirče Elijade.

„Kada je u pitanju Mirča Elijade, Dušanu Janiću ovo nije prvi prevod. On je preveo i Slike i simbole, Aspekte mita, Kovače i alhemičare i Raspravu o istoriji religija. Logično je da je nagrađeni prevod plod već izbrušene i istančane terminologije koju je prevodilac stvarao u dužem vremenskom periodu i gotovo cele biblioteke znamenitog francusko-rumunskog filozofa, antropologa, mitologa, etnologa… Kada bi postojala nagrada isključivo za prevođenje Elijadea, trebalo bi je dodeliti Janiću“, istakao je Miloš Konstantinović u svom obrazloženju za dodelu priznanja.

Dobitnik priznanja u kategoriji „Fikcija“ je Goran Kostrović za prevod romana Malpertui Žana Rea.

„Svaki put kada se susretnemo sa novim prevodom Gorana Kostrovića očekujemo iznenađenje jer samo njegovo ime znači da ćemo otkriti nešto drugačije i novo… I zaista, neobična naslovna strana njegovog prevoda knjige Malpertui najavljuje sa čime ćemo se sve sresti unutar korica. Žana Rea često nazivaju belgijskim Edgarom Alanom Poom, što samo svedoči da još uvek postoji mogućnost da se biseri različitih književnosti pronađu i van mejnstrim tokova izdavaštva. Sklonost ka fantastici, fantaziji i poeziji se vidi u ovom prevodu“, navela je Aleksandra Tadić u svom obrazloženju.

Nagradom u kategoriji „Otkrića“ ovenčan je Bojan Marković za prevod grafičke novele Pandemonijum: Crno ogledalo Kristofa Beka i Stefana Rafaelea.

„Prevođenje stripova sasvim je drugačiji proces od onoga s kojim se susrećemo prevodeći bilo koji drugi prozni tekst. Uspeh u pravom smislu reči tu i ne postoji, jedini je uspeh ne saplesti se, ne pasti, ne strmoglaviti se. Bojan Marković je, a možda je i nesvestan toga, ostvario zavidan rezultat prevodeći ovaj strip… Pažljivo razmotrivši njegov rad, žiri je procenio da je u Pandemonijumu uspeo da se uhvati u koštac sa kompleksnim zahtevima jedne opsežne, maestralno zaokružene tekstualno-likovne strukture“, istakao je Vladimir D. Janković u obrazloženju.

Dve nove knjige iz Orfelina – “Mračni predeli” i “Malpertui”

Edicija “Poetika strave” izdavačke kuće Orfelin u 2021. godinu ulazi sa dve nove knjige koje će biti objavljene. Reč je o delima “Mračni predeli” (izbor najboljih priča) – Stefan Grabinjski i “Malpertui: Kuća zla” (roman) – Žan Re.

Stefan Grabinjski je najbolji predstavnik klasične horor književnosti iz Poljske. Stvarao je u prvoj polovini 20. veka a najuspelija dela su mu kratke priče, zbog kojih je dobio titulu „poljski Po“. U knjizi se nalazi 15 priča i jedan esej. Sve priče je, sa poljskog, prevela Zorana Perić.

Nemrtvi železničari i dalje šalju kriptične signale; pustinjaci na slepim kolosecima susreću mračne vizije; kupei pomahnitalih vozova poprišta su nasilnih činova; fatalne žene, žive i nežive, zavode muškarce i ispijaju ih do nivoa mlitave ljušture; sumanuti osobenjaci grade čudne teorije o vremenu; pusta sela u umrtvljenom pejsažu kriju zlokobne stanovnike; erotski susreti donose gadno neprijatna otkrovenja; groblje obesvećeno satanističkim spomenicima izaziva nemir svojih „stanovnika“; jezivi stvorovi, skriveni u čađi, dave dimnjičare; požari u gradu javljaju se sa čudnom pravilnošću; satanistički samostan i dalje zrači zlokobnim projekcijama…

Ilustratorka korica i unutrašnjih ilustracija je Aleksandra Dević. Obim knjige je 304 strane, a cena u pretplati je 990 dinara.

Žan Re je belgijski pisac, a pored romana “Malpertui: Kuća zla”, Orfelin najavljuje objavljivanje i (bar) jedne njegove zbirke priča. Kratki roman Malpertui opravdano se u referentnoj literaturi naziva jednim od vrhunaca evropske strave.

Teško prepričljiv lavirint od romana počinje kada čudni starac na samrti pozove svoju mnogobrojnu rodbinu radi čitanja testamenta, kojim im zabranjuje da više napuste tu zlokobnu kućerinu: njegovo imanje naslediće poslednji, ili poslednje dvoje preživelih. Ovo je samo kostur od zapleta, koji krase neobično nasilne smrti, čudna zavođenja, nejasni glasovi u senkama hodnika i mračnih stepeništa i tavana, te tajanstvena priroda same kuće i njenih stanovnika koji kao da nisu od ovoga sveta…

Prema ovom romanu snimljen je istoimeni film, sa Orsonom Velsom u ulozi čudnog „Kasavijusa“: to je veoma slobodna adaptacija, sa krupnim izmenama u odnosu na knjigu.

Prevodilac sa francuskog je Goran Kostrović, dok je korice i unutrašnji dizajn uradio Ivica Stevanović. Obim knjige je 224 strane, cena u pretplati 990 dinara.