“San o čoveku” – knjiga drama Vladimira Velmara Jankovića

U izdanju novosadske izdavačke kuće Solaris, kao osma knjiga Biblioteke srpske fantastike koju uređuje Sava Damjanov, objavljena je knjiga San o čoveku Vladimira Velmar Jankovića (1895-1976), javlja Art-Anima. Knjiga, koju je priredila Marina Milivojević Mađarev, sadrži tri dramska teksta: Robovi, Sreća A.D. i Državni neprijatelj broj 3.

Vladimir Velmar Janković (1895-1976), dramski pisac, pripovedač, esejista, kritičar i psiholog, bio je aktivni učesnik kulturnog života u Srbiji između dva svetska rata. Od 1941. do 1944. radio je kao pomoćnik ministra prosvete u vladi Milana Nedića; od 1944. do smrti živeo je u emigraciji. Objavio je više knjiga.

Drama Robovi objavljena je 1924. i definiše čoveka kao fantastično-kosmičko biće, osuđuje svet okrenut imperijalističkoj politici, svet bez morala i Boga, simbolizovan kroz lik industrijalca. Pisac veruje da se dileme savremene civilizacije mogu prevazići putem duhovnosti.

Drama Sreća A.D. (nagrada Ministarstva prosvete), izvedena je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1932. godine a 1935. u Srpskom narodnom pozorištu. Sreća A.D. uvodi srpsku dramu u vrh svetskih stremljenja u domenu naučne fantastike. U antiutopijskom svetu ljudi su genetski modifikovani sa ciljem da im se uklone emocije i pojača racio. Svaki pokret pojedinca je nadziran i kontrolisan. Ali, čoveka je nemoguće potpuno kontrolisati…

Drama Državni neprijatelj broj 3 (nagrada Srpske kraljevske akademije), izvedena je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1936. U pitanju je triler sa elementima fantastike čiji zaplet danas deluje aktuelno. U siromašnoj zemlji pronađena su bogata nalazišta nafte; strane kompanije potkupljuju lokalne političare da bi sebi prigrabile profit. Suprotstavlja im se naučnik koji želi da bogatstvo zemlje upotrebi za dobrobit celog naroda.

Obim knjige je 318 strana, povez broširan. Cena 1.100 dinara. Moguće naručivanje preko sajta izdavača.

Horor film "Abigejl" od četvrtka u domaćim bioskopima

Novi film “Abigejl”, jezivi horor film o balerini koja nije sasvim obična devojčica, stiže u redovne bioskopske repertoare od četvrtka 16. maja.

Britka, krvožedna, nova verzija vampirskog filma stiže od rediteljskog dvojca Meta Betineli-Olpina i Tajlera Gileta, koji stoje iza zastrašujućih hit horor filmova kao što su “Spremna ili ne”, “Vrisak” (iz 2022.) i “Vrisak VI”.

U naslovnoj ulozi novog filma je mlada Ališa Vir, sa kojom se publika upoznala 2018. godine, kada je debitovala u horor naslovu “Don’t leave home”.

Abigejl je naizgled sasvim obična devojčica, rođena u privilegovanom društvu. Postala je mamac grupe otpadnika, koja je želela da se dočepa novca, ali, kada je pala noć, Abigejl više nije žrtva, već predator, žedan krvi.

Nakon što je grupa kriminalaca u pokušaju kidnapovala dvanaestogodišnju balerinu, ćerku moćnika iz podzemlja, sve što treba da urade kako bi dobili 50 miliona dolara otkupa jeste da je sačuvaju tokom noći. U izolovanoj vili, jedan po jedan, otmičari počinju da nestaju i na najužasniji način shvataju da su zatvoreni sa ne baš običnom devojčicom.

"ZmajKON 2024": Niš postaje grad fantastike

Trodnevni Festival fantastike i ove godine biće održan u Niškom kulturnom centru, od 16. do 19. maja. Posetioce očekuju izložbe o mitskim bićima, masterklas o stripu, nastup Galeta iz grupe Kerber, druženje sa piscima, radionica o slovenskoj mitologiji, filmovi i “Podrum društvenih igara”. Ulaz je besplatan.

Svečano otvaranje zakazano je za četvrtak, 16. maj, od 19 sati u NKC-u. Tom prilikom biće održan “Bazar fantastike” i biće dodeljena festivalska nagrada Minas Edel Stivenu Eriksonu i Igoru Kordeju.

Program će voditi niški pisac Miloš Petković, a kao muzički gosti nastupiće Gale iz grupe Kerber i Nišlijka Stanislava Petrović.

U 19:30 biće otvorena izložba “Naši svetovi” Jane Adamović i Igora Kordeja, dok je projekcija filma iznenađenja najavljena za 20 sati. Svakog dana Festivala od 14 do 20 sati Nišlije će moći da posete i “Podrum društvenih igara”.

Narednog dana posetioce očekuju izložbe o mitskim i fantastičnim bićima, masterklas “Detinjstvo, ljubav i strip”, tribina o “Internacionalnom Tolkinovom društvu”, razgovori sa piscima o knjigama i opet film iznenađenja.

Još jedan masterklas najavljen je za treći festivalski dan, a vodiće ga Bob Živković. Biće i priče o društvenim igrama, ali i pab kviza fantastike. Najavljene su i radionice koje će voditi Stiven Erikson, Damjan Silbaški, Igor Kordej, Jana Adamović i Bob Živković.

Festival zatvara tribina “Niški zombiji i beogradski okultisti u borbi za NIN-ovu nagradu” u nedelju, 19. maja, od 20 sati. Ranije tog dana u planu su takođe tribine o različitim temama iz oblasti fantastike.

Pridružiće se i pisci Jasminka Petrović, Dejan Ognjanović, Marko Pišev, kao i profesori, ilustratori, stripari i umetnici.

Festival šesti put zaredom organizuje Udruženje ljubitelja fantastike “Ordo DrakoNiš”.

Novu “Barbarelu” režira Edgar Rajt?

Film Barbarela sa Sidni Svini polako dobija oblik, jer je Edgar Rajt u pregovorima da preuzme rediteljsku dužnost, a Džejn Goldman i Hani Ros za pisanje scenarija.

Prvobitna Barbarela ima kultni status, iako nije bila obožavana po izlasku, a o novoj verziji se priča već dugo, te je ovo dobra vest za fanove.

Edgar Rajt je najpoznatiji po filmovima Shaun of the Dead, Hot Fuzz, Last Night in Soho, Scott Pilgrim vs. the World i Baby Driver.

On je već izabran za reditelja filma The Running Man sa Glenom Pauelom, što će biti nova verzija ostvarenja iz 1987. godine sa Arnoldom Švarcenegerom, na osnovu romana Stivena Kinga.

Sidni Svini tako nastavlja svoj dobar odnos sa kućom Sony Pictures, nakon filmova Anyone but You i Madam Web, iako ovaj drugi uopšte nije dobro prošao.

„Za mene je taj film cigla koja mi je omogućila izgradnju odnosa sa Sonijem. Bez toga ne bih imala odnos sa ljudima koji tamo donose odluke. Sve u karijeri radim ne samo zbog priče, nego kao stratešku poslovnu odluku. Zbog Madame Web sa dobila Anyone but You, a sada i film Barbarela.“

Svini je prvi put potvrdila da je povezana sa ovim projektom u oktobru 2022 godine, kada je na svom Instagramu podelila sliku te junakinje, uz natpis „Vreme za spasavanje univerzuma“.

Film Barbarela sa Džejn Fondom snimljen je 1968 godine kao adaptacija strip serijala francuskog autora Žan-Klod Foresta.

Ostvarenje o heroini koja putuje kroz svemir nije prošlo najbolje na blagajnama, ali je kasnije steklo kultni status i smatra se jednom od najčuvenijih rola Džejn Fonde.

Nekoliko pokušaja snimanja nove verzije nije uspelo, a Fonda je 2023. rekla: „Brinem oko toga šta će biti“.

Nikolas Kejdž je novi Spajdermen

Nikolas Kejdž je najnovija holivudska zvezda koja će glumiti superheroja Spajdermena u igranoj adaptaciji popularnih Marvelovih stripova.

Kejdž će u igranoj noar seriji,  iza koje stoje MGM+ i Amazonov streaming servis Prime Video, glumiti stariju verziju legendarnog superheroja. Serija se temelji na stripovima Spider-Man Noir.

Radnja serije smeštena je u 1930-e i prati ostarelog privatnog detektiva kojem je sreća okrenula leđa. Detektiva progoni njegova prošlost i razdoblje kada je bio jedini superheroj u Njujorku.

Seriju će režirati Hari Bradbir, dobitnik Emija, kojeg najbolje znamo po serijama Fleabag i Killing Eve. Izvršni producenti serije su Oren Uziel i Stiv Lajtfut.

“Izuzetno talenotvani Nikolas Kejdž idealan je izbor za našeg novog superheroja, a iskusni produkcijski tim koji čine Fil Lord, Kristofer Miler, Ejmi Paskal i neverovatni tim iz Sonija posvećen je proširenju ove franšize na najverniji način”, izjavio je Vernon Sanders iz Amazona MGM-a.

Kejdž je 2018. godine pozajmio glas animiranoj verziji Spider-Man Noara u popularnom filmu Spider-Man: Into the Spider-Verse.

Uz noar, poznati oskarovac trenutno radi na psihološkom trileru The Surfer, hororu Longlegs i adaptaciji romana The Gunslinger, koji je napisao Stiven King.

Džordž Miler želi da režira novi nastavak “Tora”!

Džordž Miler, reditelj franšize Pobesneli Maks, otkriva da je želeo da režira novi nastavak popularnog Marvelovog serijala Tor.

Za razliku od svog kolege Martina Skorsezea, Miler nema loše mišljenje o blokbasterima i superherojskim filmovima, što je pre pet godina otkrio u intervjuu za Dedlajn.

“Gledam sve te filmove”, izjavio je Miler 2019. godine.

“Iskreno, što se tiče ove rasprave, kinematografija je kinematografija i to je jako širok pojam. Na kraju, najvažnije je šta to znači publici. Postoji sjajan citat koji se odnosi na sve što radimo. To je citat pripovedača koji su govorili svahili. Svaki put kada bi završili priču, rekli bi: ‘Priča je ispričana. Ako je loša, to je moja krivica, jer ja sam pripovedač. Ako je dobra, pripada svima.'”

Miler je u svom najnovijem filmu, Furiosa: Pobesneli Max Saga, sarađivao sa zvezdom Tora, Krisom Hemsvortom. Nakon što su ga novinari upitali želi li da sarađuje sa Krisom na Toru 5, Miler je odgovorio potvrdno.

Marvel Entertainment već godinama radi na petom filmu superherojskog serijala, ali studio još uvek nije pronašao reditelja.

“Sarađivao bih sa Krisom na bilo čemu. Stvarno bih. On je divan glumac. Poseduje širok spektar raznih veština”, rekao je reditelj.

“Mislim, morate biti fizički spremni. No, isto tako morate biti emocionalno i intelektualno prilagodljivi kako biste dobro odglumili bilo koju kompleksnu ulogu. Imao sam sreće sa svojom glumačkom postavom”.

"Furioza: Pobesneli Maks saga" pretpremijerno u Srbiji 22. maja

Film “Furioza: Pobesneli Maks saga” oskarovca Džordža Milera biće pretpremijerno prikazan 22. maja u bisokopima u Beogradu, najavili su danas organizatori.

U ovoj “epskoj avanturi sa brojnim akcionim scenama i ludilom na točkovima”, Anja Tejlor-Džoj oživeće mladu Furiozu, a Kris Hemsvort biće u ulozi glavnog negativca Dementusa.

“Razmišljali smo da napravimo ovu priču ako ‘Autoput besa’ privuče pažnju i danas imamo film”, rekao je reditelj Miler i dodao da “Furioza nije samo priča o njenom liku već i o svetu iz kojeg je došla”.

“Dok sam čitala ‘Furiozu’, razmišljala sam o tome kako već osećam ovaj lik i odmah sam znala da će biti veoma intenzivno iskustvo, i zaista jeste bilo tako”, rekla je Tejlor-Džoj.

“Odrastao sam uz “Krokodila Dandija” i “Pobesnelog Maksa” i to je imalo veliki uticaj na moje detinjstvo, moj doživljaj sveta filma kao deteta i čak je imalo uticaj i na to da poželim da postanem glumac i budem deo filmske industrije”, rekao je Hemsvort.

U produkciji novog filma Warner Bros Pictures-a pored Milera učestvuje i Oskarovac Dag Mičel.

Ovaj film biće prikazan srpskoj publici u IMAX(R) i ostalim formatima u distribuciji Blitz filma, a nakon pretpremijernog prikazivanja biće dostupno i u bioskopima širom Srbije, najavljeno je u saopštenju distributera.

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”: Radionica: Osnove vilenjačkih jezika (Quenya i Sindarin) i pisma Tengwar

Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić” održava svoj redovni program svakog ponedeljka, od 19 sati u Tribinskoj sali, na prvom spratu Doma omladine. Danas na programu:

Radionica se sastoji iz kratkog pregleda istorije Tolkinovog rada na razvoju njegovih jezika, sa fokusom na Sindarin – jezik Sivih vilenjaka Srednje zemlje (Sindara) i Quenyu – jezik Visokorodnih vilenjaka Valinora.

Objašnjavamo osnovne odlike svakog jezika, njihove razlike, kao i kako se reči pišu i izgovaraju.
Učimo Tengwar, pismo koje vilenjaci Tolkinovog sveta koriste, odnosno njegov nastanak, upotreba, razvoj i osnovne odlike.

Interaktivni deo u koji je uključena publika koji podrazumeva učenje osnovnih fraza i izraza na ovim jezicima, kao i osnove upotrebe pisma. Učesnici u radionici mogu zajedno sa predavačem da napišu neke zanimljive reči ili svoja imena na drvenim pločicama koje na kraju radionice dobijaju kao suvenir.

Radionicu vodi Stormy aka Celeluin Ingalaure, cosplejer i ekspert iz Tolkinovog društva Srbije.

„Zvon pasa – deo prvi“ Stivena Eriksona u prodaji od 13. maja!

Nova pripovest iz „Malaške knjige Palih“ Stivena Eriksona – uzbudljiv je, razdirući roman o ratu, intrigama i mračnoj, nekontrolisanoj magiji. „Zvon pasa“ je novo poglavlje u Eriksonovom monumentalnom serijalu – epska fantastika u svom najmaštovitijem i najuzbudljivijem pripovedanju.

Priča se da Kukulja čeka na kraju svake zavere, svakog plana, svake velike ambicije. Ali ovog puta je drugačije, ovog puta je Gospodar Smrti na samom početku…

Darudžistan se zagreva i ključa znamenjima, glasinama i šaputanjima. Stranci su stigli, krvnik luta ulicama, a ubice su se namerile na vlasnike „K’rulove kafane“. Međutim, ti događaji će biti zanemarljivi naspram onoga što se sprema – jer u daljini se čuje lavež pasa.

U dalekom Crnom Koralu, vladajući Tiste Andiji kao da nisu svesni pretnje koju predstavlja kult Iskupitelja – časnog, nekada smrtnog čoveka koji je nemoćan pred nakaznom vizijom svojih sledbenika.
Kukulja jeste na početku zavere koja će protresti svemir, ali na njenom kraju stupa još neko: Anomander Rejk, Sin Tame, stiže da ispravi drevnu i užasnu grešku…

IN MEMORIAM: Rodžer Korman

Legendarni američki reditelj i producent Rodžer Korman preminuo je u 98. godini.

Rodžera Kormana često su nazivali „kraljem be produkciije“, s obzirom da je vrtoglavom brzinom stvarao niskobudžetne filmove. Nije samo zbog toga Korman stekao legendarni status, već i zato što je prvi uočio talenat ljudi koji će postati divovi kinematografije, poput Džeka Nikolsona, Rona Hauarda, Pitera Bogdanoviča, Martina Skorsezea, Frensisa Forda Kopole, Džonatana Demija, Džejmsa Kamerona.

Reditelj, koji je 2009. dobio počasnog Oskara za životno delo, preminuo je u pre četiri dana u svom domu u Santa Moniki, potvrdila je porodica za „Holivud riporter„.

– Kada su ga pitali kako bi voleo da ga pamte, rekao je: „Bio sam filmski stvaralac, samo to“ – saopštila je porodica.

Korman je najpoznatiji po filmovima kao što su „Mala prodavnica horora“ i adaptaciji dela Edgara Alana Poa s Vinsentom Prajsom u glavnoj ulozi.

Rodžer Vilijam Korman rođen je u Detroitu 5. aprila 1926. godine, ali se njegova porodica preselila na Beverli Hils kada je imao 14 godina. Pohađao je srednju školu Beverli Hils i diplomirao na Univerzitetu Stenford 1947. godine kao industrijski inženjer. Upravo te studije su ga podstakle, govorio je, da se posveti niskobudžetnoj produkciji.

Služio je u američkoj mornarici skoro tri godine, a potom je počeo da radi razne poslove u studiju „20th Century Fox“. Ali, onda odlazi u Englesku, i to na Oksford, gde je studirao englesku književnost. Na kraju je otišao u Pariz. Po povratku u SAD radio je kao književni agent, i počeo da piše i sam filmska scenarija.

– Izgledalo mi je to kao lak način da zaradim koji dolar, pa sam seo i proveo mnoge i mnoge noći radeći na scenariju pod nazivom „Highway Dragnet“ – prisećao se jednom.

U ostvarenjima je spajao seks, golotinju, nasilje, ali i ozbiljne društvene teme koje su ostavile ogroman trag na generacije stvaralaca u Evropi. Bio je tako 1964. prvi američki producent i reditelj koji je doživeo retrospektivu u Cinematheque Francaisee.